Autor Tema: Пчеларево двориште  (Pročitano 8719 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларево двориште
« Odgovor #15 poslato: Jun 12, 2018, 18:57:35 »
Поплочана башта се одлично показала: минимално заливање, нема корова и може се брати парадајз по киши. Кад нема поврћа вратим плоче на место и постаје згодан простор за рад.

Van mreže Milan D. Saric

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 536
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Добраче - 700мнв (између Голије и Златибора)
Odg: Пчеларево двориште
« Odgovor #16 poslato: Jul 20, 2018, 19:04:21 »
Kod kosidbe neposredno oko košnica; šta je najbolje uraditi radi što manjeg medjusobnog uznemiravanja:
- zaštititi se odelom, kapom, rukavicama...;
- sačekati mrak, pa sundjerom zatvoriti leto i pod svetlom pokositi;
- pustiti nekoliko "mlazeva" iz dimilice kroz leta?

I

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларево двориште
« Odgovor #17 poslato: Januar 24, 2019, 09:04:07 »
Милане, тек сам сад видео твоја питања. Прво покосим даље од кошница обично обучен. Кад приђем на 10так метара обучем скафандер, чизме и гумене рукавице. Не димим кад косим.

Пар примедби у вези дворишта:
- Тује не ваљају као жива ограда. Лепе су али захтевне. Треба их обрезивати што је све теже како су оне више а домаћин старији. Чак и кад су 30так година старе треба их трести од снега иначе се поломе, што се мени десило ове године.
- Мајкина душица тешко може да замени травњак. Истина је да је отпорна на сушу а полеглу је могуће газити али не превише. Али, захтева осунчаност већи део дана. Највећа мана је што полегла, иако се шири, не пушта додатно корење него је сва на једној стабљики. Па кад се претера са косидбом буде голо. Висока врста (које има доста у семену) смета али може да се сече и користи па временом преовлада полегла.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларево двориште
« Odgovor #18 poslato: Mart 07, 2019, 21:51:29 »
Компостне глисте

Свако домаћинство би требало да има гомилу компоста и у њему компостне глисте. Мале, јарко црвене (Eisenia fetida), које зову и "калифорнијска" и\или крупније (Lumbricus rubellus). Обе врсте живе у богатијем земљишту, стајњаку и компосту. За разлику од кишне глисте (Lumbricus terrestris), која је усамљеник и укопа се до 6м дубоко кад је суша, компосне живе масовно у ђубрету и ретко иду у дубину.

Гајење је лако, 5 минута посла пар пута недељно и нема разлога да се не ради. Глисте не нападају  болести ни паразити. Најједноставнје је у неки ћошак бацати органско ђубре из башта и кухиње, дрождину итд. Додати шаку или кофу глиста. Држати влажно.
За амбициозније и уредније: направити два ваљка од металне мреже отвора око 5цм. Висина око 1м, обим око 2м. Ставити један до другог. Први пунити ђубривом и ставити глисте. Кад се напуни, оставити га тако и почети са пуњењем другог. Глисте ће, кад прераде ђубре у првом, саме прећи у други ваљак.
Глисте храну сисају па ће им бити употребљива тек кад почне да трули или кад се распадне у води. Можете uбрзати тако да кухињске отпатке самељете у блендеру или сецкалици за грање. Једноставније је имати неколико кофа поред глиста, са водом до пола. У њих убацивати отпатке, оставити неколико дана у води и редом сипати глистама. Или – због глиста сам драговољац да после јела све тањире и шерпе проперем водом пар пута и изручим у кофу која је испод судопере.
Коров из баште треба ставити у буре, затворити и оставити три недеље да иструли семе. Онда га можете дати глистама или одмах нађубрити башту.
Описао сам аматерско гајење. За комерцијално треба прочитати литературу али ни то није компликовано.

Корист је глистењак – најбоље природно ђубриво које домаћин може да користи у својој башти и\или продаје. Битно побољшава квалитет земљишта, чини је плоднијом и растреситијом, а ђубриво употребљивим за биљке; глисте регулишу киселост земљишта и калцификацију. Глистењак не сме да се осуши. Док га чувате квасите га, а кад га баците на земљу укопајте га мало и заливајте.