Пиво као атрактант доста добро привлачи стршљена али на високим температурама његов мирис брзо извјетри, обично за неких 2 - 3 дана. Много боље дејство има "коктел" који уз пиво садржи мало сирћета (најбоље домаћег јабуковог) или воћне "шире", мало шећера и квасца (пекарског или пиварског). Циљ је да се изазове ферментација, односно врење а гасови који се ослобађају јако привлаче стршљена. Ко пече ракију зна да су стршљенови увијек око каца у којима ферментише ком, гдје лове винске мушице. Овакав коктел ради и по тридесетак дана.
Тачно је да из флаше стршљен често зна изаћи, нарочито ако су већ попуњене па се одмах не утопи у течности. Једно од рјешења је да се одсијече врх флаше и убаци назад у виду лијевка. Он увијек покушава изаћи летећи уз унутрашњи зид флаше према горе, али пошто отвор остаје ниже нема му спаса
.
Иначе, код стршљенова зиму преживи само оплођена матица на неком скривеном, заштићеном мјесту. Сви остали чланови друштва угину у касну јесен и у вријеме првих мразева. Матица се може се видјети у прољеће како тражи мјесто за прво гнијездо. Обично је нешто већа и јарко наранџасте боје. Положи неколико десетина јаја у земљи, на топлим осунчаним мјестима из којих се излегу прве радилице. Затим заједно са матицом одлазе у потрагу за новим стаништем гдје почињу са изградњом чувеног "лустера"...