Пчеларство је најисплативија грана пољопривреде. Већ исте године се враћају сва улагања а могућа је и зарада већ у првој сезони. Професионални пчелари који само од тога живе и имају >100 кошница су од пчеларења саградили куће, купили викендице, плацеве, камионе и аута, школовали децу итд. У сред рата, рецимо у Славонији, неколицина пчелара је хранила комплетне породице па и комшије и још приде уштедели.
Међутим, од 2-3 или 10-так кошница се дефинитивно не може живети. Чак је питање да ли се са тим бројем кошница уопште може пчеларити у добитку (гледано са аспекта вишегодишњег просека). За живот (тачније : за почетак живљења од пчеларства) је потребно минимално 50 кошница, превозно средство, одговарајућа опрема, адекватно место за пчелињак, ментор (ако се ради о почетнику) и поврх свега знање. Ово задње је за џабе и то је једина ствар у пчеларству која је за џабе.
Узгред, кад кажем 50 кошница подразумевам и 50 друштава у њима. Са 50 кошница иначе може да се пчелари и са 100 друштава, што професионални пчелари и раде. Заправо, двоматично пчеларење је најекономичнији и најисплативији начин пчеларења (на мед). Али отом-потом.
Приносе меда пчелари (поготово професионални) по правилу крију као змија ноге и или не дају никакве податке или дају погрешне податке о томе. Неко тврди као због порезника...Да се не би досетили да опорезују приносе и пчеларима наметну додатне даџбине. Просечни приноси меда код професионалних селећих пчелара крећу се - у зависности од броја испаша, временских (не)прилика, избора локације, технике пчеларења и од знања и умећа - између 50 и 200кг меда по кошници и у сезони.
Најбитнији је тзв. сортни мед (пре свега багрем, липа, сунцокрет) које професионални пчелари углавном продају на велико. Багрем је у пчеларству на овим просторима најважнији, највише меди, није га могуће загадити пестицидима а приноси на багрему су највећи. Багрем је алфа и омега у пчеларству. На багрему професионалан селећи пчелар по правилу па чак и у изузетно лошим годинама (рецимо 2014) изврца и до 40кг сортног меда по кошници. Ове године у градском пчеларењу у Београду људи су изврцали толико. Замислите онда колико врца професионалац у атарима Б. Паланке, Суботице и на другим местима где је концентрација медоносног багрема неупоредиво већа. При том багремове паше су скоро по правилу две а често и три.
А где је продаја ројева, полена, воска, млеча, матица, пчелињег отрова и свега осталог. Људи мењају кола, камионе, земљу и разноразне ствари за пчеле и кошнице. Актуелно један мења викендицу од преко 20.000 евра за пчеле и кошнице.
Са 120-150 кошница врстан и млад пчелар живи као средња класа у Европи. Зашто 120-150 ? 100 сели а остало су помоћна друштва...Да не дужим. Са неколико стотина кошница пчелар је врло имућан човек и живи боље него поменута средња класа у Европи.