AMERIČKA TRULEŽ LEGLA ILI KUGA PČELINJEG LEGLA

[momamilosevic]

   Ovu bolest prouzrokuje BACILLUS LARVAE,mikrob koji se razvija i množi kad postoje povoljni uslovi za njegov život.Kad tih uslova nestane,
pretvara se u sporu(okruglo telašce),otpornu prema toploti i drugim činiocima,sposobnu da klija i brzo se množi i posle više desetina godina,
samo kad dođe u odgovarajuće uslove.Larva se zaražava prva dva dana po piljenju iz jajeta(u najviše slučajeva prvih 24 časa).u periodu
masovnog hranjenja.Ali,bolest dolazi doizražaja,odnosno do uginuća zaražene larve tek trećeg dana po njenom poklapanju.Otuda se ta bolest
zove i trulež poklopljenog legla.Bacillus larvae ne samo da ubija larvu,već i čini da se ona raspadne,istruli i pretvori u gnojavu masu.Prvi znak
bolesti može se zapaziti posle nekoliko dana od uginuća.Poklopac ćelije sa uginulom larvom se ugne i postane masnoprljav.Na njemu se obično može naći i rupica nepravilnog oblika,koju pčele naprave,pokušavajući da izbace uginulu larvu.U početku se može naći samo nekoliko ćelija sa takvim znacima.Zatim se lagano i stalno taj broj povećava.Leglo postaje razbacano i prošarano.
   Kad se skine poklopac sa ćelije uginule larva,na donjoj strani ćelije naći će se ispružena mrtva larva.Izgleda kao da se sručila-stopila.
U početku je žućkasta ili prljavo bela.Zatim postaje sve zatvorenije boje,otvoreno mrka,zatvoreno mrka,pačak i crna.Uskoro posle uginuća,
leš larve postaje lepljiva i rastegljiva masa,iz koje se,kad se malo promeša čačkalicom ili palidrvcem mogu izvlačiti fini končići,dugi 5-7 cm.
Ostaci uginule larve se postepeno suše,zgušnjavaju i na posletku na donjoj strani ćelije ostaje vrlo tanka i kruta ljuspica,čvrsto prilepljena za zid i dno ćelije.Kad se ljuspica izvadi i na nju stavi nekoliko kapi vode,brzo se razmekša i ponovo postane rastegljiva i lepljiva.
   Poneka zaražena larva igine tek kad se preobrazi u lutku.Tada jezik mrtve lutke upire u gornji zid ćelije.
   Trula,lepljiva i rastegljiva masa uginule larve ima i svoj osobeni miris,koji podseća na miris stolarskog tutkala.
   Obolelo društvo,kad se ostavi samo sebi,nije u stanju da se oslobodi bolesti.Ono postepeno slabi i gubi sposobnost odbrane dok ne ugine ili ne bude opljačkano, i na taj način postane izvor za zaražavanje drugih društava.
   Ranije su obolela društva zajedno sa svojim gnezdom,a često i sa košnicom spaljivana da bi se sprečilo dalje širenje bolesti.Ta mera je
u mnogim zemljama i zakonom predviđena.U zemljama,u kojim zakon nije nalagao spaljivanje,društvo u kome se bolest blagovremeno otkrije najčešće je pregonjeno u čistu košnicu i na čiste satne osnove,dok je gnezdo sa leglom,medom i cvetnim praškom spaljivano.

[Vojo Brstina]

Za 17 godina mog pčelarenja nikada nisam upoznao američku trulež.

Pozdrav svima....

[momamilosevic]

Vojo,nisam ni ja,daleko joj lepa kuća.

[Valon Mustafi]

Američka trulež legla:

[Dragan Šošić]

Po svim podacima koji su mi poznati, ATL (američka trulež legla) se teško može uočiti običnim pregledom u toku kasne jeseni i na samom početku zime. Jasni znaci pojave bolesti se mogu uočiti uglavnom leti. Kako ja zastupam stav da se procena stanja društva i daljeg toka prezimljavanja vrši i u zimskim uslovima (a to je novembar i decembar) ili i u zimskim mesecima ako je neophodno (januar ili februar), moram navesti da je najprihvatljivija kontrola  pri temperaturama blizu 0 °C. Tada se vidi kompletno stanje društva laganim odizanjem poklopne daske. Uznemiravanje društva je minimalno jer je tada klube zgusnuto i zahvata med koliko je to neophodno i tako se vidi visina mednog venca. Time se izbegava nepotrebno dodavanje pogače, ako je medni venac iznad klubeta zadovoljavajući ili se vrši procena kada dodati pogaču od kristalisanog meda (ili ako se mora šećerno mednu pogaču) društvima koja imaju manje hrane u tom delu. Potraga za simptomima bolesti (ATL) u navedenom periodu je proces pri kojem se mora detaljno i vrlo pažljivo pregledati svo zatečeno leglo. Rezultati pregleda neće biti značajni osim što se leglo može prehladiti. Čak i kada se u nekom društvo krajem leta pojave znaci bolesti, a relativno brzo dođe do smanjenja površina sa leglom ili prestanka odgajanja legla, dešava se da pčele dobro očiste saće i da se tragovi bolesti ne primete. Iako je bilo bolesnih ćelija sa leglom, ne mora značiti da će se bolest pojaviti naredne sezone. Tako da je neprimereno raditi neki posao koji je besmislen. Med iz društva u kojima je konstatovana pojava ATL nije nezdrav za ljudsku ishranu. ATL ne spada u zoonoze.

[Vitomir Rajic]

Proslog leta sam zbog ove bolesti morao spaliti pcelinjak, pa sad krecem izpocetka.Pcele su isle u pljacku pcelinjaka koji je propao usled ove bolesti i tako se zarazile.Posto su mere o sprecavanju sirenja zaraznih bolesti sprovedene po zakonu dobio sam nadoknadu u iznosu od 9500 dinara po kosnici.
Pre desetak dana predavanje o bolestima pcela je odrzala profesorka Nada Plavsa.Najveci deo se odnosio na americku kugu,i to kako se prenosi ,otkriva,i suzbija,
Novo sto sam saznao je to da se ATL moze otkriti i u sacu sa medom a ne samo u sacu sa leglom. uzorak se uzima na isti nacin kao i da je u pitajnu leglo.Postoje jos neke metode ali nasi instituti nemaju savremenu opremu za te postupke.U A merici velepcelari koriste pse koji prepoznaju specifican miris uginulih larvi usled ove bolesti.Posebno je naglaseno da se bolest neleci( antibiotici samo stvaraju laznu sliku da su pcele izlecene),

[Milic Vukic]

Slažem se sa do sada izrečenim. Samo da naglasim. ATL najopasnija zarazna bolest kad su pčele u pitanju. Na moju veliku sreću ja je, za preko 30 godina mog pčelarskog staža, u svom pčelinjaku nisam imao. Ima tu i znanja i rada ali i sreće.

Dugo godina intezivno se bavim otkrivanjem i sprečavanjem širenja ATL u Užičkom kraju, pre svega kao član komisije za pčelinje bolesti i procenu štete, koju je formirala Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede RS.

Nisam vodio tačnu evidenciju, ali za zadnjh desetak godina otkrio sam blizu 200 društava zaraženih ATL u oko 30 pčelinjaka.Najčešće je to na poziv pčelara da mu nešto nije u redu sa pelama ali i namenskim pregledima. U pojedinim pčelinjacima ATL se pojavljivala ponovo posle godinu dve. Na moje zadovoljstvo u svim slučajevima bolest je sanirana i sprečeno njeno širenje. To je zaista težak i neprijatan posao.

Praksa je pokazala da je ATL na pčelinjake koji su zaraženi preneta uglavnom na tri načina:
1. Putem zaletanja (grabeži) pčela u susedne obolele pčelinjake čiji pčelar nije posvetio pažnju pravilnoj nezi svojih pčelica.
2. Kupovinom rojeva od pčelara koji su imali ili imaju ATL, pa pčele leče lekovitim sirupom sa oksitetraciklinima i sličnim lekovima. (tada vidljivih znakova bolesti nema ali bolest nije izlečena, kad prestaane dejstvo antibiotika bolest ponovo bukne)
3. Raznoraznim greškama pčelara.

Od oko 200 uzoraka koje sam uzeo iz košnica za koje sam posumljao da su obolela od ATL, za sve ovo vreme samo za jedan uzorak nije potvrđena ATL u Specijalističkom veterinarskom institu u Kraljvu.

Da budem iskren, malo je teže otkriti ATL u početnom stadijumu kad zahvaćen vrlo mali broj ćelija, kad nema promene boje legla niti ulegnutih i bušnih ćelija. Kad bolest uzme maha to uopšte nije neka veština. Najbitniji znak videli ste na filmiću.

Šaljm vam slike kako ja "lečim" pčelinja društva od ATL. To je jedini pravi i efikasan "lek" Velika neprijatnost ali nema druge. Pozdrav.

[Dragan Stantić]

Miliću, imam jedno pitanje za vas,pošto vidim da imate ogromno iskustvo u pronalaženju ATL. Da li je moguća pojava ATL a da ne bude mirisa, pa makar u početnoj fazi. Ja nisam nikad uživo video ATL, ali otac mi je pričao da je jednom prilikom bio na jednom pčelinjaku, gde je bila jedna zaražena košnica ali da je to toliko smrdilo da se nije moglo prići košnici.
Pitam zato što mi se pretprošle godine pojavilo na pčelinjaku u dve košnice nešto što sa sigurnošću ne znam šta je, spolja liči na ATL, bilo je probušenih poklopaca, mrtve larve, zajednice slabe sve više, vidim da je nešto sa leglom ali nisam znao šta je, ali mirisa nema nikakvog, samo malo kod uginulih larvi, isto kao i kod uginulih pčela kad se nađu malo duže vremena u košnici, i to sam larvu morao prineti nosu da bi osetio.Kako mi se to događalo neposredno pred odlazak na  letovanje, a nisam verovao da se dobija naknada od države ako se pokaže da je ATL, nisam ni odneo uzorak u veterinarski institut, niti obavestio veterinarskog inspektora, nego smo pogušili pćele i zapalili kompletan sadržaj iz košnice. Ne kajem se što smo to uradili, jer te dve zajednice definitivno su bile bolesne, samo ne znam da li je možda bila ATL ili nešto drugo.

[Milic Vukic]

         Dragane, odmah da kažem da i struka a i ja iz prakse mogu da Vam kažem da je sporedan znak, neprijatan miris truleži odnosno miris na kuvani tutkalo, je ranije opisivan kao znak da je u pitanju ATL. U početnoj fazi bolesti to se apsolutno ne oseća i na osnovu mirisa možete steći pogrešan zaključak. U kasnijoj fazi miris se oseća ali ne tako intezivno. Ljudi sa osetljivim čulom mirisa osećaju a oni sa manje osetljivim ne. U fazi žešćeg raspadanja legla (masovna zaraza) zna da bude žestok neprjatan miris.
Osnovni znak prepoznavanja ATL je otezanje končića iz ćelije,(pogledaj video klip) kad se palidrvcetom pormeša sadržaj u ćeliji i povuče van ćelije, trula masa zna da se otegne 3-5 cm. Ako se to dogodi, makar to bila i jedna jedina ćelija ATL je 99,9%. To je moja praksa pokazala. Ako su larve uginule ali se sadržaj ne oteže, nije ATL nešto je drugo. Recimo kod krečnog legla takođe imate probušene poklopce kao kod ATL. Ako imate uginulu kukuljicu (skoro formirana pčela ali nije uspela da se izleže, najčešće je u pitanju žestok napad varoe, ali tada ima i drugih znakova (pojedine pčele bez krila i sl).
Siguran sam da si dobro postupio što si zapalio kompletan sadržaj to je pravi put sprečavanja širenja zaraze.

       Još jedna važna stvar košnica u kojoj je boravilo društvo zaraženo ATL, ako je dobra, mora se dobro dezinfikovati da bi se u nju moglo naseliti novo društvo. Ako je stara i loša bolje i nju zapaliti. Razlog dezinfekcije - otpornost spora ATL
 (o tome možete naći u svakoj ozbiljnijoj pčelarskoj knjizi).
Ako treba neko pojašnjenje slobodno pitaj. Pozdrav

[Dušan Sušić]

Imao sm priliku videti ATL na svom pcelinjaku kad je otac tek poceo pcelariti (3-4 godina). U tom trenutku smo imali oko 30 drusava. Kod vrcanja meda smo naisli na prepoznatljive simptome ali otac nije nista znao o tome. Posto mu je bilo cudno to sta se desava sledeceg dana je nasao knjigu bolesti pcela pa je procitao i ustanovio sta je napravio . Naime isti dan je sve okvire pomesao i dao pcelama na ciscenje i tako rasirio bolest po pcelinjaku. tTada smo ostali bez dvadesetak drustava. Lecio ih je antibioticima i prao kosnice u kausticnoj sodi.Neke je morao i spaliti.. Uglavnom iz neznanja i brzopletosti je napravio kobnu gresku. Od tada nisam imao susreta sa tom opakom bolesti

[Esad Jusić]

Volio bih se ne uključiti u ovu temu, ali trebam i moram i zbog drugih i zbog sebe. Prošle godine borio sam se s ATL-om (ja je skraćeno tako zovem: Američka Trulež Legla). Bože sačuvaj. Na kraju dođeš do toga da ne smiješ uzeti okvir iz jedne košnice za drugu ili radi bilo kakve druge manipulacije, a o mjerama predostrožnosti, higijene, dezinfekcije, papirologije... da i ne govorim. Gospodin Naum Bandžov se stalno njome bavi i to mi je neobično drago jer nikako ne mogu progutati vatru kao jedini "lijek", mada je zasad baš tako. Na moju nesreću, ne moram postavljati tuđe, nego slike sa svog pčelinjaka.
Pozdrav, svako dobro!

[stevanovic sveto]

Zbog čega si zapalio nastavke? Izgledali su dobro. Njih si mogao dezinfikovati. Pozdrav.

[Рајко Борић]

Овде Аустралијанци пишу да је потапање кошница у врућ парафин на двадесетак минута довољно за дезинфекцију свих болести укључујући и АТЛ. Пише да неке споре не убије али их зароби у парафину па су нешкодљиве. Не видим разлог да се не потопе и рамови са саћем.

http://www.bobsbeekeeping.com.au/uploads/tips/Hot%20Wax%20Dipping%20of%20Beehives.pdf

[Esad Jusić]

Zbog čega si zapalio nastavke? Izgledali su dobro. Njih si mogao dezinfikovati. Pozdrav.

Upravu si, bili su novi, ali me huja uhvatila pa sam SVE spalio. No, govorićemo mi još o ovome pa ćemo potkrijepiti iskreno: i slikama, i saznanjima, i zaključcima..., ne bismo li sami sebi i drugima pomogli.
Pozdrav, svako dobro!
Uzastopna Poruka: Mart 02, 2011, 14:24:14

Овде Аустралијанци пишу да је потапање кошница у врућ парафин на двадесетак минута довољно за дезинфекцију свих болести укључујући и АТЛ. Пише да неке споре не убије али их зароби у парафину па су нешкодљиве. Не видим разлог да се не потопе и рамови са саћем.

http://www.bobsbeekeeping.com.au/uploads/tips/Hot%20Wax%20Dipping%20of%20Beehives.pdf

Kolega Rajko,
Naš narod je davno rekao: "Koga su zmije ujedale, taj se i guštera boji!" Najnovija naučna saznanja kažu da spore ATL-a žive i do 80 godina, i to je najbolji odgovor. Ne želim ni tebi niti ikome drugome da se s ovim zlom suoči, mada naučna saznanja kažu da u svakoj košnici imaju sve vrste bolesti, samo im treba pogodno "tlo". Pričaćemo mi još na ovu temu, nije mi drago, ali moraćemo.
Pozdrav, svako dobro!

[Esad Jusić]

Kad ovo vidite u košnici: nije dobro!