Ovu bolest prouzrokuje BACILLUS LARVAE,mikrob koji se razvija i množi kad postoje povoljni uslovi za njegov život.Kad tih uslova nestane,
pretvara se u sporu(okruglo telašce),otpornu prema toploti i drugim činiocima,sposobnu da klija i brzo se množi i posle više desetina godina,
samo kad dođe u odgovarajuće uslove.Larva se zaražava prva dva dana po piljenju iz jajeta(u najviše slučajeva prvih 24 časa).u periodu
masovnog hranjenja.Ali,bolest dolazi doizražaja,odnosno do uginuća zaražene larve tek trećeg dana po njenom poklapanju.Otuda se ta bolest
zove i trulež poklopljenog legla.Bacillus larvae ne samo da ubija larvu,već i čini da se ona raspadne,istruli i pretvori u gnojavu masu.Prvi znak
bolesti može se zapaziti posle nekoliko dana od uginuća.Poklopac ćelije sa uginulom larvom se ugne i postane masnoprljav.Na njemu se obično može naći i rupica nepravilnog oblika,koju pčele naprave,pokušavajući da izbace uginulu larvu.U početku se može naći samo nekoliko ćelija sa takvim znacima.Zatim se lagano i stalno taj broj povećava.Leglo postaje razbacano i prošarano.
Kad se skine poklopac sa ćelije uginule larva,na donjoj strani ćelije naći će se ispružena mrtva larva.Izgleda kao da se sručila-stopila.
U početku je žućkasta ili prljavo bela.Zatim postaje sve zatvorenije boje,otvoreno mrka,zatvoreno mrka,pačak i crna.Uskoro posle uginuća,
leš larve postaje lepljiva i rastegljiva masa,iz koje se,kad se malo promeša čačkalicom ili palidrvcem mogu izvlačiti fini končići,dugi 5-7 cm.
Ostaci uginule larve se postepeno suše,zgušnjavaju i na posletku na donjoj strani ćelije ostaje vrlo tanka i kruta ljuspica,čvrsto prilepljena za zid i dno ćelije.Kad se ljuspica izvadi i na nju stavi nekoliko kapi vode,brzo se razmekša i ponovo postane rastegljiva i lepljiva.
Poneka zaražena larva igine tek kad se preobrazi u lutku.Tada jezik mrtve lutke upire u gornji zid ćelije.
Trula,lepljiva i rastegljiva masa uginule larve ima i svoj osobeni miris,koji podseća na miris stolarskog tutkala.
Obolelo društvo,kad se ostavi samo sebi,nije u stanju da se oslobodi bolesti.Ono postepeno slabi i gubi sposobnost odbrane dok ne ugine ili ne bude opljačkano, i na taj način postane izvor za zaražavanje drugih društava.
Ranije su obolela društva zajedno sa svojim gnezdom,a često i sa košnicom spaljivana da bi se sprečilo dalje širenje bolesti.Ta mera je
u mnogim zemljama i zakonom predviđena.U zemljama,u kojim zakon nije nalagao spaljivanje,društvo u kome se bolest blagovremeno otkrije najčešće je pregonjeno u čistu košnicu i na čiste satne osnove,dok je gnezdo sa leglom,medom i cvetnim praškom spaljivano.