Kolega Esade,
Potpuno razumem tvoje muke, poznate su mi iz prakse, na moju sreću ne moje jer iako pčelarim preko 30 godina ATL nisam imao na svom pćelinjaku, niti sam je našao na okolnim pčelinjacima.
Sebe ne smatram kompetentnim da dam odgovor kako postaje ATL. Prihvatio sam činjenicu da je hiljadama godina prisutna u pčelinjim zajednicama (nešto poput bacila tuberkuloze) i da je potrebno da se stvore određeni uslovi da eskalira. Osnovni uslov je kritična količina spora ATL u društvu, koja se meri milionima. Ne bih da zamaram ljude, sve su to čitali u literaturi i slušali na predavanjima.
Činjenica je da dođe do stvaranja kritične količine spora u pčelinjem društvu koje preko hrane dospeju u digestivni trakt larve, kada se spore aktiviraju, kreće razvoj bolesti i uginuće zaraženih larvi u poklopljenom leglu, uginula larva truli i na kraju se sasuši i pretvara u krastu na zidu ćelije okrenutom prema zemlji. Kad larva ugine pošto nema čime da se hrani bacil ATL ponovo prelazi u stadijum spore u kome bez problema može da ostane i do 40 godina, dok opet ne dospe preko hrane u telo mlade larve i krug se zatvara a ATL sve više širi. Kad se daju lekovi nema razvoja boesti jer lek ubija aktivne bacile, ali spore ostaju kad prestanete davati lek eto je ponovo. Ovo pišem da što jednostavnije objasnim zašto ne vredi davati antibiotike.
Ipak kao potvrdu tvojih stavova da navedem dva primera iz prakse koji mogu i drugim pomoći da nađu izvor zaraze i reše problem.
Pčelar Zlatko Milošević iz Užica mi se požalio da već nekoliko godina u njegovom pčelinjaku po jedno dva društva obole od ATL, odradi sve, spali ali se bolest vraća. Njegova a i moja pretpostavka je da u okruženju neko širi bolest (izvor je širenja zaraze) Pozovemo Dr Zorana Debeljaka iz Specijalističkog veterinarskog instituta iz Kraljeva i krenemo u pregled pčelinjaka u selu Trnava (krug od 3 km). Pregledamo petnaestak pčelinjaka ali ATL-a nigde, stručnjak iz Instituta već postao nervozan a i ja i Zlatko. Ja rešim da pitam poznatog Pčelara Sretena Lazića da mi kaže ima li u okolini pčelar koji ima problema sa velikim uginućem. Uputi nas na nekog Milovanovića ali veli nisam vam ništa rekao. Odemo na taj pčelinjak (udaljen oko 800 m od Zlatkovog) i nadjemo praktično sve što se može videti kad je ATL u pitanju od tek zaraženih društava koje imaju solidnu količinu pčela i legla, preko društava koja su potpuno opljačkana i uginula, do košnica u kojim je sav sadržaj na podu sve moljac pojeo. u svim košnicama leta širom otvorena. Uzorci uzeti, bolest potvrđena. I tu se nakon našeg odlaska pojavio "stručnjak"
za ATL poznati pčelar iz Kosjerića koji se hvali da je 25 godina proveo na izbornim funkcijama u SPOS-u, koji je dao savet da se ne uništava već leči antibioticima.
Drugi slučaj je iz sela Skržuti. Divan izuzetno pedantan pčelar po imenu Dragoslav primetio problem u dva društva, konstatovana ATL sve spaljeno, da se ne širi, kad ne lezi vraže, posle izvesnog vremena ponovo problem otkriven u samom začetku (tek nekoliko ćelija). Zajednički zaključimo da je izvor zaraze negde blizu. Obezbedimo veterinarskog inspektora i krenemo. Dođemo kod starijeg pčelara iz Čačka, koji tu ima vikendicu i dvadesetak košnica pčela. Kad smo rekli što smo došli on nam saopšti, da je predsednik komisije za zdravstvenu zaštitu u DP Čačak, da poseduje veliko iskustvo i da kod njega sigurno nema bolesti. Pitao sam ga da li hoće da otvori neko društvo da pogledamo. Ponudio je dva najslabija, ja sam tražio da otvori dva najbolja. Iznenadio se, zašto najbolja? a još više kad se sam uverio da u njima ima ATL. Posle je priznao da je samo obraćao pažnju na jako slaba pa kad vidi zaraženo leglo palio ali kasno jer je zarazu raširio putem grabeži, po pravilu na najača društva. Putem grabeži je i Dragoslav dobijao bolest u svom pčelinjaku.
Ovo pišem iz razloga što je bolje da učite na tuđim grešlkama, Sa primerima iz prakse vas neću više daviti.
Kolega Djoko,
Nažalost, naišao je njegov rođak iz Sevojna (jako poznat pčelarskoj javnosti) i predložio mu da u sirup doda Vazemicin R i spasi društvo!?
Upravo taj pčelar je prodao rojeve ovim ojadjenim pčelarima početnicima.
Treći primer: Slike koje sam postavio na forumu su iz požeškog sela Rupeljevo. Zamoli me prijatelj mlad pčelar da mu pomognem oko pregleda društava nakon suncokretove paše. U prvom koje otvorimo nađem ATL i tako redom u svih sedam koliko je imao (sve potvrđeno laboratorijski) postavim niz pitanja da bi pronikao kako je dobio bolest. Kod pitanja od koga je kupio rojeve (tri) dođem do odgovora. Rojeve kupio od velikog i poznatog pčelara za koga pouzdano znam da ima problema sa ATL i društva redovno leči vezemicinim i čovek uspešno pčelari. Međutim kad su društva došla kod mog poznanika koji ne daje lekove sve se aktiviralo, a kako je od kupljenih društava pravio rojeve, sve je bilo zaraženo. Kažem mu kako je dobio ATL, na šta mi on kaže da je i naš poznanik Blažo od istog kupio rojeve. Tako i kod Blaža nađemo ATL, kao potvrdu moje teze, kako je bolest dobio.
Samo da vas ne uplašim, naročito mlade, ATL se javlja sporadično. Većina pčelar ima sreću da nikad u praksi nije videla ram sa zaraženim leglom. Svima želim da se sa ATL nikd ne sretnu. Onima koji i pored svega budu imali nesreću da im neko društvo oboli, da na vreme otkriju bolest, odrade sve što treba uključujući i uništavanje zaraženog materijala vatrom, naplate štetu od Države i nastave da pčelare. još uspešnije.
Pozdrav svima.
