У ташмајданском парку поред цркве Светог Марка у Београду у овој 2021. год одржан је јесењи сајам пчеларства који је почео 30. септембра и завршен 03. октобра.
Организатор овог скупа је ДП Београд и вероватно СПОС.
Сајам је био јако лоше посећен у односу на време или боље речено године које су иза нас.
Корона и страх старијих пчелара је имала велики утицај на посећеност али и неколико лоших година које су иза нас.
Такође и број пчелара који је у великом опадању из разноразних разлога створили су слику мале посећености какву смо имали прилику да видимо.
Као и свих досадашњих година пчеларима је од разноразне опреме углавном понуђено оно што не би требало и што не припада потребама пчелара који пчеларе са нашом Крајинском расом пчела и нуђено им је као и свих претходних година оно што би и сами требали што пре да забораве а све прилагођено италијанској раси пчела, америчким кошницама које су за ту расу конструисане и заправо све оно што младим генерацијама које ће доћи после нас неће бити потребно јер ће готово све бити неупотребљиво.
Тако сам имао прилику да се шалим са произвођачима кошница, врцаљки, решетки, сатних основа и разноразне опреме питајући их имају ли било шта што може да помогне нашој Крајинској раси пчела са којом се пчелари на нашим просторима
и имају ли икакву опрему која помаже нашој домаћој раси пчела а не италијанској раси пчела и пчеларима који раде са нашим домаћим кошницама.
У лошим годинама које смо имали у протеклом периоду управо ти системи америчких кошница који се на нашу несрећу најчешће користе на нашим просторима довели су јако лоших економских резултата и малих прихода код пчелара и готово су преполовили број кошница и број пчелара и довели до велике пропасти у овој грани пољопривреде.
Наравно као и свих претходних година нити СПОС нити Министарство пољопривреде нити пчеларска удружења не могу да препознају узроке ових дешавања и поред подизања цена меда па слутим да нам се не пише добро и да ће пропадање нашег пчеларства да се настави ако овако наставимо и ако будемо довољно разумни и не схватимо где се налазимо и шта нам се дешава...
Кровна пчеларска организација СПОС која има и велику подршку државе и поред великих позитивних резултата на тржишту меда и директног учешћа на тржишту и подизања цена меда, за што им свакако треба честитати и захвалити, наставља са својим радом преко Форума СПОСа и часописа Српски Пчелар да гуши и уништава сваки напредак и сваки покушај осавремењавања и унапређења спрпског пчеларства.
Форум СПОСа који је требао да буде покретач напретка дошао је под управу оних који не осећају данашње потребе нашег пчеларства и неких појединаца који чине све да зауставе савремену технику коју имамо и којом треба да се поносимо.
Такође и наш часопис Српски Пчелар уопште не представља српско савремено пчеларство него представља технику која не припада нашој раси пчела и нашим климатским и пашним условима, додатно задржава наше пчеларство у стању у коме се налази а за које искрено мислим да је стање прошлости и понор у коме се одавно налазимо.
То што смо у том понору са техником коју на жалост данас користимо и имамо и није толико страшно јер су и сви остали у окружењу, земљама око нас и шире у истом и још горем стању али је страшно то што ми у том стању не морамо да будемо и то што сваки покушај да из тог понора изађемо свесно уништавамо. Управо то годинама уназад чини СПОС са својим часописом Српски Пчелар и Форумом који су због погрешног избора уредника довели скоро до уништења.
Није ми јасно да руководство СПОСа не може да схвати да "снаге прошлости" чији су појединци по службеној дужности до "јуче" иза ћошкова вршили попис свих оних који улазе у православне цркве и манастире и приводиле српско православно свештенство на " информативне разговоре" као и чињење многих других радњи са циљем уништавања нашег идентитета данас НЕ могу да усмеравају и одређују пут и напредак у нашем пчеларству а што заправо директно чине на нашем првом пчеларском Форуму или СПОС-овом форуму. Или је то све сасвим случајно?
Све то заједно довело је до слике коју смо имали прилике да видимо током јесење ташмајданске изложбе 2021. год.у Београду која је била само бледа слика или око 20% оног што смо некада имали прилику да гледамо.
Поздрав драгим пријатељима.
