Како треба да изгледа оптимално пчеларево предње двориште (за украс, одмор и понекад игру) и задње (повртњак, радни простор)? Које зеленило, поврће и цвеће? Које жбуње за живу ограду? О овоме смо писали на више места, мислим да башта заслужује посебну тему.
Најчешће решење – травњак, није добро*. Која су боља решења? Идеално је ниско цвеће, донекле отпорно на гажење и сушу, које не треба косити ни заливати; монокултура или мешавина? Например:
1. Мајкина душица, Thymus serpyllum
2. Шумска јагода, Fragaria vesca
3. Маслачак, Taraxacum officinale
4. 5. итд. - предлози?
6. Ливадско цвеће (тј. дивље цвеће, како га зову
љубитељи)
Моје двориште (разни детаљи који би некоме могли да буду корисни а другом досадна проза; узети у обзир да сам сељак – аматер па су многа решења за професионалце неисплатива, што можда не значи да су лоша):
Неколико година је код мене преовлађивао маслачак. Коровска је биљка али не спада у 80-сетак најагресивнијих и штетних. Толерисао сам га због пчела и опше корисности - салата од маслачка је хранљива, лист и корен су и лековити. Мане су му: могуће негодовање комшија „да им долеће семе“ и што двориште делује, за многе људе, неуредно. Косио сам га кад крене багрем или липа и ако има сувише влаге па много порасту други корови.
Дуго сам се двоумио па решио да прекопам башту. Свако има свој систем, мој је следећи: залијем ако је суво па ставим две фосне дугачке метар и по – два да газим само по њима. Копам вилама са ширим сечивима и заобљеним врховима а само где је тврђе ашовом. Виле су боље решење јер штеде глисте, издвајају корење и звоне кад ударим у каменчић. Фрезу не користим јер уништи глисте и умножи коров па је онда јак хербицид скоро незбежан.
Скупљао сам биљке са корењем и ставио их у буре са водом на 3-4 недеље. Онда их стављам у компост или ђубрим директно. Покупио сам и канту ситних отпадака: стаклића, каменчића и ексера који су ту ко зна откад. Пажљиво копање је споро, 1-2 м² на сат. Додаћу тресета, глистењака и камене прашине. Наставићу још најмање шест месеци наизменично са прекривањем, прекопавањем и заливањем. Вероватно ће на крају остати пар стручака попонца и зубаче и можда понека паламида. Њих је немогуће брзо уништити копањем. Корење је меко и ломљиво а иде у дубину преко метар. Брзо решење је пустити да порасту двадесетак цм (али не и да процветају) па истуфовати листове хербицидом помоћу четке или сунђера; испод ставити парче најлона да отров не натапа земљу. Споро их уништава редовна, ниска косидба; корење им временом изгуби резерву хране.
Онда носим узорке земље у институт, па додајем креч ако затреба дотеривање пх.
Следи садња мајкине душице у сунчани део баште а (вероватно) шумских јагода на хладовите прелазе и у хлад. Ако успе, одлично; ако не, вратићу се маслачку или нечему што смислимо у међувремену као алтернативу. О свему овоме треба много читати а можда и консултовати стручњака.
* Трава је захтевна а углавном бескорисна пчелама. Обичан, уредни травњак треба редовно косити и у суши залити. Узорне „енглеске“ травњаке најчешће успостављају и одржавају професионалци, користећи: хербицид за широколисне корове, аутоматско заливање, вештачка ђубрива, честу косидбу, ваљање и озрачивање. Прескупо за обичног домаћина.