Autor Tema: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ  (Pročitano 13063 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« poslato: Oktobar 07, 2015, 15:26:38 »
РАЈ ЗА ПЧЕЛУ

Поздрав свим форумашима.

Наследио сам мало имање у селу Врачевић (google maps 44.297509, 20.188558 165 н/м).
Дошао сам на идеју да га целог посветим – пчели. Поред зреле багремове шуме у окружењу располажем са још 1,5 ha земљишта за садњу медоносних биљака (од лешника за полен па до позних медоноша за зимску резерву хране).


Идеја је да направим такав избор флоре да се периоди медобрања настављају један на други и континуирано снабдевају пчеле нектаром и поленом. У обзир за садњу долазе и трајнице и једногодишње/вишегодишње траве.


Интересује ме да ли је неко већ радио нешто слично? Каква су искуства? Који број  кошница бих могао да "нахраним" на оволиком имању (искључиво стационарни тип узгајања). Тотални сам почетник, па зато и нисам сам у стању да планирам и сагледам цео овај "пројекат" и зато вам се, добри људи (надам се и будуће колеге), обраћам за помоћ.

Van mreže Milanko Lešević

  • Član foruma
  • ***
  • Poruke: 16
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Koprivnica
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 07, 2015, 17:02:13 »
РАЈ ЗА ПЧЕЛУ

Поздрав свим форумашима.

Наследио сам мало имање у селу Врачевић (google maps 44.297509, 20.188558 165 н/м).
Дошао сам на идеју да га целог посветим – пчели. Поред зреле багремове шуме у окружењу располажем са још 1,5 ha земљишта за садњу медоносних биљака (од лешника за полен па до позних медоноша за зимску резерву хране).


Идеја је да направим такав избор флоре да се периоди медобрања настављају један на други и континуирано снабдевају пчеле нектаром и поленом. У обзир за садњу долазе и трајнице и једногодишње/вишегодишње траве.


Интересује ме да ли је неко већ радио нешто слично? Каква су искуства? Који број  кошница бих могао да "нахраним" на оволиком имању (искључиво стационарни тип узгајања). Тотални сам почетник, па зато и нисам сам у стању да планирам и сагледам цео овај "пројекат" и зато вам се, добри људи (надам се и будуће колеге), обраћам за помоћ.
boško...ma šta ima ti njima da obezbeđuješ biljke,na ovakvim mestu će one same da nađu med.samo ti nauči kako da pravilno radiš oko njih,one će same naći šta im treba, naravno nije na odmet posaditi neštood biljaka,nieće biti višak...

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #2 poslato: Oktobar 07, 2015, 17:34:37 »
Знам ја то, Миланко, ал ко велим: боље да пчеле имају вајде. То је леп и богат крај, али постоје два разлога зашто резонујем овако:


1. Пчеле би ваљало "ограничити" и "усмерити" на одређена места, јер су наоколо оранице са различитим културама, а људи су често и лењи и неуки па мало више прскају и заливају отровима усеве. Уколико пчеле имају потребно "на дохват руке" нису ваљда луде да врљају по селу и чачкају мечку? Не знам шта мисле искусни пчелари – да ли је то могуће? "Држати" пчеле на "улару" тако што их запослимо "на кућном прагу"?


2. Боље да цело имање "обрађују" пчеле него да јурим раднике (које не можеш наћи ни свећом).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #3 poslato: Oktobar 07, 2015, 18:32:00 »
Рај за пчеле је могућ ако нема никога у близини а доћи ће ако нема. Ако и успеш и са само неколико кошница, неко ће се већ "нацртати". Пчелари су углавном такви и многи виде сам резултате успеха, али не и труд да дође до добрих резултата. Ти засадиш медоносно биље и ето драгих гостију. Штета да се „баци“ :).

Не верујем да ћеш имати недостатка паше с пролећа и до краја багрема. Али, како си сам рекао: много је ту ораница, а нема пашњака и правих ливада. Држава се потрудила да настави (не)дело својих претходника и мало је уништила сточарство (мало... или тачније, мало више!), тако да створи још више „пролетера“ које ће да зај..ва. за пчеле ту нема неке користи, ако нема ливада. Тако да мораш рачунати или са сеобом или мало јачом прихраном за зиму.

Мораш водити рачуна и о томе има ли већ постојећих пчелињака у близини, као што је нпр. овај.

Не можеш пчеле усмерити баш увек. Пчеле су „опортунисти“ (неке биљке су им боље) и оне ће ићи тамо где им више одговара.

Имаш добру основу да пчелариш, али као што сам написао, припремај се за сеобу у другом делу лета (припрема зимнице).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #4 poslato: Oktobar 07, 2015, 18:42:09 »
Хвала ти на одговору Драгане.


На неких километар удаљености нема већих пчелињака а и сам заселак је мало издвојен од других кућа.


У старту нисам ни рачунао да ће моје "стадо" да све само прикупи, али сам рачунао да оно које је на лицу места више узме од оног које мора да "путује".


Што се тиче сеобе, хајде да ја кренем стационарно, да мало теорију преточим у праксу, а лако ћемо после тражити некакав рачун и математику и правити калкулацију.


 Да ли можеш да направиш оквирну процену: уколико посадим лешник, пауловнију, па искористим багрем, а подесим фацелију да цвета за њим, и да све то завршим еводијом и софором – колико бих кошница максимално могао ту да држим кад сва та флора дође на цветање?



п.с.
Дуже времена већ пратим Твоје (и постове других искусних пчелара) и на њима сам вам захвалан.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #5 poslato: Oktobar 07, 2015, 18:57:22 »
Километар унаоколо не значи ништа. Пчеле то брзо прелете. Намера ми није да те обесхрабрим. Кажем, имаш први и одличан почетни услов: велико имање и нема кућа преблизу да сметају суседима. Багрем успева у „питомини“ тамо где су људи. Неће багрем у неким планинчинама и врлетима. Претпостављам да ту има пуно међаша, а он је најбољи.

Обично у тим условима има и воћа, а пре свега џане. Она је „квасац“ за развој.

Остале биљке које наводиш не познајем и не могу ти рећи ништа одређено. Осим софоре. Добро и корисно дрво за пчеле. Нисам селио нигде одређено на софору, али је у пролазу пратим. Показало се да се може предвидети како ће цветати. Пример је прошла година, када није уопште цветала. Мој закључак је да не подноси превише кише (мада ми није јасно зашто софору зову јапански багрем – тамо стално има неке кишетине и требало би да је прилагођена :) ).

Само напред, без предомишљања. Биће ту добро за пчеле и пчелара уз њих.


ПС

Оно ситно написано не видим добро  :), али хвала у моје име и у име колега...а, сада се види боље :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #6 poslato: Oktobar 08, 2015, 14:22:36 »

             Бошко покретањем ове теме као да си описао моје имање  које је неких 40.километара удаљено од тебе ваздушном линијом. Разлика је нешто мало у величини имања ( код мене 1,30. хектара ) у надморској висини ( код мене између 225. и 23о. метара ) и понајвише у томе што сам га ја куповао и градио а ти наследио. Утолико ће теби бити лакше да га средиш.
              Елем ево мојих досадашњих искустава. Имање ми се налази на ободу Радовањског луга који је састављен од око 30.хектара церове и храстове шуме. На парцели која се ослања на луг је на око 15 ари засађен багрем и ту сам сместио и сам пчелињак. Дакле прошарана хладовина током целог дана. У јутарњим сатима сунце одмах по изласку обасја лета кошница које су иначе окренуте ка југоистоку. Реколо би се идеално посебно стога што је микро локација таква да на самом пчелињаку готово да уопште нема ветра иако у Радовању често зна баш добро да задува. Шума чини своје и пчелињак је у одличној заветрини.
               Одмах до пчелињака имам подигнут засад лешника на 30.ари. Укупно 150.садница у редовима 4 . са 5.метара. Леска је у трећој години на парцели која није третирана вештачким ђубривом најмање задњих 20.година . Наредне године очекујем да пророди.
               У наставку су још две њиве једна од 40. и друга од 25.ари. На првој је ове године испробана фацелија а на другој је трогодишњи засад луцерке. Оне се ђубре само стајњаком. Нисам стигао да их до сада разорем мада ми је то било у плану. Мало време а мало финансије су учиниле да то нисам јесенас стигао али није касно ни ових дана ако време дозволи. Намера ми је била да на њима засејем перка а крајем априла идуће године фацелију. Од тога сада нема ништа те ћу видети шта ћу има различитих опција.
                Окружење је одлично за пролећни развој јер има трњина , дрена , леске , џанарике ... У околини се подижу плантаже шљива , крушака,јабука. Већ постоји на око 500.метара ваздушном линијом плантажа од око 4.хектара боровнице. Главна пчелиња паша је наравно багрем. Има га у читавим парцелама али и подоста самаца и међаша који најбоље меде. Након багрема мрка капа. Околне ливе се обрађују а најзаступљенији су овас , пшеница и детелине. Задњих година има подоста сунцокрета али он на том простору слабо или никако не меди.
                 Све напред описано је рекло би се добро , готово идално. Ипак , мислим да је терен пренасељен пчелињацима. На простору од око киломерта у пречнику сам избројао десетак пчелињака са око 100.кошница. Оним мањима се ни број незна. У време багрема ове године сам видео камионе чак из Чачка. Питао сам тог пчелара да ли му се исплати да чак из Чачка дође на овај терен , зар није имао ближу локацију и није знао да ми одговори.
                  На крају ту је и колиба која тражи проширење превасходно за пчеларску опрему. Много посла , много улагања. Надам се да ће од наредне године пчелињак почети да бар покрива трошкове улагања које сам имао у задњих пар година.
                  Тема ми се допада и јављаћу се и даље по њој. Поздрав Раковац.

                 
               
                                               

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #7 poslato: Oktobar 08, 2015, 14:41:19 »
Горане, хвала што си се јавио и дао допринос теми. Управо крећем на пут па не могу да се расписујем на широко. Интересује ме: са колико кошница радиш и колико твоје имање успева да им обезбеди паше (знам да постоји безброј фактора који утичу, али некакав генерална математика свакако може да се изведе)? 


Поздрав до сутра!

Van mreže Драган Нешковић

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1406
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica 174м
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #8 poslato: Oktobar 08, 2015, 23:41:05 »
Бошко,
Имаш потребне предуслове за добар почетак, а то је велика ствар. За једног пчелара, такво имање је одлично!
Вероватно да тај терен где имаш имање, пружа одличне услове за пролећни развој пчелињих друштава, као и пристојну багремову пашу, а за остали део сезоне пчелама треба обезбедити храну или селидбом или прихраном.
Колеге су ти то већ напоменули, слажем се са њима. У сваком случају, пракса ће ти тачно рећи шта да радиш.


Твоја идеја да садиш медоносно дрвеће и биље је одлична. То је прави и исправан пут у успешно бављење пчеларством. Свака част на паметном размишљању.


Што се тиче твог питања око броја кошница које можеш држати на свом имању, то је врло релативно и није нужно повезано са природним капацитетом места где ти је пчелињак стациониран.
Треба држати само онолико кошница, колико смо способни да квалитетно одржавамо. То је рецепт за успешно пчеларење, све преко тога води у проблеме. Прво размисли на који начин желиш да се бавиш пчеларством, да ли ће то бити твој хоби или нешто више. Од те твоје одлуке у принципу доста тога зависи.


Поздрав и срећно  :)


Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #9 poslato: Oktobar 09, 2015, 12:28:56 »


               Јуче сам речима описао мој " Рај за пчеле ". Пронађох нешто летошњих слика па да све то прикажем и фотографијом по оној народној : " Ако коза лаже рог не лаже ".
               На сликама је прилазни пут мом " Рају ". На првој асфалтни пут Велика Плана - Радовање баш са места скретања на путић за имање који је на следеће три слике. Ако мало боље загледате видећете да је све то оивичено багремом међашем.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #10 poslato: Oktobar 09, 2015, 12:40:16 »

                   И још пар сличица непосредне околине. На првој сунцокрет тачно преко пута скретања , на другој моја њива под детелином луцерком са старом колибом а следи стрњиште  и леска у вечерњим сатима.
                   Личи помало на рај и за пчеле али и за нас.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #11 poslato: Oktobar 09, 2015, 13:18:24 »
Садња медоносног биља је добра ако има пар стотина хектара и ако се пчелари придржавају кодекса, а не придржавају се. Како рече Горан, пита пчлара зашто је „потегао“ да сели баш ту, а овај не зна шта да каже. Када се подручје преоптерети (или буде неповољније време), нађе се изговор у климатским променама, вирусима и којечему другом.

Горане, сунцокрет можда меди и у твом крају, али је питање како се земља одржава. На слици сунцокрета ми се чини да је био претерано закоровљен (не могу јасно видети). Закоровљен сунцокрет неће медити. Углавном, стручњаци саветују колико вештака треба шикнути и да буде ће све у реду. То је далеко од доброг.

Код јаче закоровљености се такође саветује да се шикне тотал. Трује се земља, а отпорне биљке (нпр. сирак или амброзија) се шире несметано. Ливаде се само косе и не одржавају правилно или се оставе и опет се шири амброзија или сирак и слично и томе се не види крај. Тако да одосмо мало даље од раја. А по сликама би требало да личи на рај...
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #12 poslato: Oktobar 09, 2015, 16:24:28 »



@Драган Нешковић



Драгане, хвала на подршци!

У овом тренутку (приступања великој пчеларској породици) немам баш тачну представу о томе у ком обиму ће моје бављење овом дивном делатношћу да се одвија. Свакако да би било лепо да тај хоби (првенствено) донесе и неку економску корист, али нека то, у овом теоретском тренутку, не буде приоритет. Рецимо да видим (свакако не прве године) обим од укупно 25 друштава (10 која би стационарно била у Врачевићу, на базном пчелињаку) и једно 15 на приколици која бих "шетао" – ако је то нужно и ако се испостави да стационарно не могу да обезбедим довољне количине меда и полена за презимљавање. До пензије има још доста, а из коментара на форуму видим да један човек може да "уради" до 50 кошница без неког великог оптерећења. Број од 25 ми се чини реалним и достижним у наредних пар година.


@Раковац Горан


Поштовани Горане, често сам на правцу КГ-БГ, па ћу искористити прилику да ти се најавим и евентуално да те посетим на дивном имању у Радовању, и да видим како си ти организовао рад.




@Драган Шошић


Драгане, дао си ми одличну идеју са "џаном". Има неких сорти тзв. "руских" које би, верујем, могле да послуже и као "квасац" али и као сировина за производњу ракије (џана даје неутралну ракију погодну за даље комбинивање, па и са медом...). Рачунам да ће 20-30 стабала бити сасвим довољно за потребе будућег пчелињака. Има ли неки "стандард" који, по кошници, одређује број потребних медоноша? 

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 09, 2015, 18:06:49 »
Могло би и обрнуто: само 10 да се сели, а 15 да остане на сталном месту. Узимам у обзир врсту возила и мањи терет, а тиме и безбеднију сеобу. Техником се реши да и тих 10 могу донети као 20 друштава. Или селити приближно пола, 12 кошница нпр. на платформи која је назависна од аутоприколице, или се утовара са најједноставијом и врло лаганом дизалицом (један човек све то лако утовари и то врло брзо).


Не знам какве сорте џане постоје, али знам да су старе џанарике у мом дворишту (које иначе полако нестају) ту од 1951. године. То је она права крупна џанарика. Колико ми је познато на њу су некада калемили кајсију и те кајсије су живеле деценијама. Сада се то мења и рок трајања је око 7-10 година. При томе треба видити рачуна да то не буде нека мешавина трновца или сличних сорти које онако „ђумле“ све зовемо џанарика. Има ту велике разлике.


Џанарике обично има довољно и самоникле и мислим да је не треба нешто посебно ширити. То ми некако дође као расађивање црног трна, који расте самоникло (полен и нектар си слични као од шљива и шљива се одређује као врста која је настала спонтаном- природном променом од црног трна).


Ракија од џанарике спада у лошије ракије (што наравно зависи од временских услова који прате развој плода посматране године). Боље је расадити ране шљиве које су јако отпорне и рађају као ненормалне. Од њих се добије ракија која је добра. Није потребно неко одржавање осим неке врсте разређивања плода, јер прероде па се ломе гране. Како је то мало теже извести, боље је припремити подупираче за гране и терај даље. Изнесе сав род. Добра је и за исхрану, врло укусна и попуњава неке празнине док не стигне остало вође.


О стандарду је теже говорити када су у питању разне врсте медоноша у близини. Колико се сећам из старих Пчелара, џанарика или остале шљиве спадају у одличне медоноше. Оцена медења је између 4 и 5 (највиша 5 при оцењивању). Лично сматрам да је то 5+ јер све те шљиве су поуздане. Не измрзавају и „чекају“ моменат када ће отворити цвет ако је лоше време. Треба имати у виду да пчеле нису потпуно развијене да остваре унос као када нпр. меди багрем. Мислим да би уноси са добро развијеним друштвима били у равни уноса са багрема.


ПС

Заборавио сам да додам, да сматрам да приближно познајеш редослед цветања. За шљивама следи цветање трешања и вишања, потом крушака. Даље иде јабука, али захтева много хемије (тако кажу, мада је не користим и има користи и од јабуке)...итд
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Boško Protić

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 7
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kragujevac / Vračević
Odg: РАЈ ЗА ПЧЕЛУ
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 09, 2015, 19:07:20 »
Навео сам 15 за селидбу а 10 на базном, рачунајући на терет до рецимо 1200кг (колико јачи ауто може да повуче) али идеја да се уштеди и 10 качи на малолитражно возило звучи разумније (и пуно економичније). Што се тиче избора сорти џане и ранке потрудићу се да до пролећа прикупим све потребне информације (као и адресе расадника).