Ostale teme na forumu > Ostale teme van pčelarstva

Слободна тема...

<< < (29/29)

Dragan Šošić:
 Осврт на Зоранову поруку, који не бих писао у теми о зимским губицима.


--- Citat: Zoran Vučković  Februar 21, 2021, 13:07:45 ---Драгане, да пустимо душмане нека гледају са стране и издалека кроз балване у својим очима а ми нека се мучимо са својим труњем...
Како се ко крсти по вољи му. Свако у себи носи Свети дух а неко га храни а неко га изгладњује. У неком буја и исијава а у неком је тек клица. У сваком од нас ће изаћи и показати се у свој својој лепоти и вредности. Само треба стрпљења и врлина... и ето... чуда ће се десити у оку или у срцу...

Патријарх Порфирије је изабран од Светог Духа. Као тренутно Најдостојнији међу Србима да стане испред свих и против свих.
Кажу да је љубио руку Папи. И ја бих ако је за добро Србије и народа. И Папа је љубио руке Патријаху Васељенском. И ја бих.
И Папа је прао ноге својим верницима. И да ли је зато мање поштован од свог народа?

Љубио сам руке својој деци и својој мајци и свом оцу. И свом кућном диреку. И много руку часних стараца. Оцу Јовану баштовану и Оцу Василију на Хиландару. И (про)Игуману Хиландара у Какову.
И много бих руку пољубио да могу да смирим све оне немире што као жив човек, грешник, од крви и меса производим.

Никако другачије немој да схватиш осим као добру намеру. Другарски поздрав...

--- Kraj citata ---
Обично се каже нада последња умире док је код нас изгледа правило да умре одмах у зачетку. На неки начин сам лепо замолио (изразио наду) да се о питањима вере не расправља у теми о зимским губицима. У тој теми сам дотакао питање вере јер је човеку „препоручено“ да се моли Богу по питању напретка (тачније опоравка) пчелињих заједница.

„У бога се најбоље, најдубље и најискреније верује ћутке.“

Свиђа ми се ова мисао и мислим да не треба“ узнемиравати бога“ за сваку ситницу. Не моли се Бог за сопствену корист или било какву корист. Све што је од бога је такво какво јесте и само је питање како то човек доживљава. Прави верник ће увек победити (занесени догмом неће).Божија промисао и дело се тиче душе или сам ја у дубокој заблуди (биће ипак да нисам).

С обзиром да сам ја изнео нека запажања јер сам годинама помало проучавао питање вере (осим ако не мислиш да сам потпуно површан „тип“склон либералима и сличној фукари) може се сматрати да сам и ја душманин нашој вери што сам приметио да се неко коме је то дужност не крсти како треба.

С друге стране сте имали „пролетере“ који поздрављају песницом у чело, тако силно да сам деценијама био у страху да се не повреде :). Они су потпуно одани својој „вери“ (свакако да не грешим то је ипак религија и успели су да је потуре народу као такву).

Симболика има свој изузетно важан значај.

Искрено ће да се крсти свако ко је искрено одан вери. Свакако да имам разумевања за године црквених великодостојника, али све то има неке мере и не би требало да је тешко да се у једном светом трену искрено прекрсте (имате једног млађег на једном од снимака које сам поставио;  Шта рећи о великодостојнику који је очигледно млад човек и крсти се по систему „јоргованкатабаковић“...крене руком према челу и...моша – нема даље).

У супротном мени остаје сумња у њихову праву веру. Не могу то другачије да кажем.


Годинама проучавам питања вере да бих схватио где грешим. Да бих био бољи човек. Увек ме помало разочарају ликови (баш ту реч свесно користим) који одступају од својих правила. Може ме то разочарати на моменте, али не и поколебати...али не волим када ме неко лаже.

Нисам поставио снимак никаквих злобника него је то са сајта СПЦ (осим ако то стварни није сајт СПЦ):

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_porfirije_raspnimo_svoju_logiku_sa_hristom_0



ПС

Чини ми се да би се муслимани искреније крстили јер препознају Исуса Христа у својим светим књигама.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81_%D1%83_%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BC%D1%83

Руке бих љубио својим родитељима из поштовања а деци што их волим. Никада нисам поштовао „партијску дисциплину“ према било којем систему. Када сам напунио 18 година бануо сам на омладински састанак (први и једини пут у животу) да поднесем оставку на чланство у тој секти (није то тада било једноставно и безопасно али сам урадио). Поштујем оне који су заслужили и вредни су поштовања – остале не. Исти однос имам и према цркви. Вера је нешто друго.

Али ништа оспоравам дугима...а да ли ћу им рећи да нису у праву: хоћу ако време пружи доказе.

Ако си мислио да си ме убедио ко је и како изабрао Порфирија...ниси.

И теби другарски поздрав и ти ово схвати као добру намеру...ако ништа друго, схвати као лутање грешника.

Zoran Vučković:

Драгане, све смо се разумели. И драго ми је да  си све разумео на добронамеран начин. Даће Бог да седнемо негде некад па да другарски причамо о било чему. А понајвише о пчелама јер мислим да се од тебе може много научити. И не само о пчелама.
Другарски поздрав

Rakovac Goran:



У сред смо Велике Страсне седмице те би  текст са мраморног суба било пригодно баш данас овде објавити :


"Човече који српском земљом ступаш,
било да си дошљак или овдашњи,
ма ко да си и ма шта да си,
када дођеш на поље ово,
које се зове Косово,
по свему ћеш угледати пуно костију мртвих,
те са њима и камену природу,
мене крстозначног као стег,
видећеш како посред поља управно стојим.

Да не проминеш и да не превидиш
као нешто залудно и ништавно,
но молим те, приђи и приближи се мени, о љубими,
и размотри речи које ти преносим,
и из тога ћеш разумети због ког узрока
и како и зашто ја стојим овде,
јер истину ти говорим,
ништа мање од живога,
да ћу вам изнети у суштини све што се збило.


Овде негда бејаше велики самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумља пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих,
скрбних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.

Мужеви добри, мужеви храбри,
мужеви, ваистину, у речи и у делу
који се блистају као звезде светле,
као земља цветовима шареним,
одевени златом и камењем драгим украшени,
многи коњи изабрани и златоседлани,
сведивни и красни коњаници њихови.


Свеплеменитих и славних
као какав добри пастир и заштитник,
мудро приводи духовне јагањце
да у Христу добро скончају
и приме мучења венац
и вишње славе учесници буду.

И тако сложно велико безбројно мноштво
скупа с добрим и великим господином,
добром душом и вером најтврђом,
као на красну дворану и многомирисану храну
на непријатеља се устремише
и праву змију згазише
и умртвише дивљу звер и великог противника
и неситога ада свејадца,
велим Амурата и сина његова,
аспидин и гујин пород,
штене лавово и василсково,
па са њима и не мало других.

О чудеса Божијих судбина,
ухваћен би храбри страдалац
безаконим агаренским рукама
и крај страдању добро сам прима
и мученик Христов постаје
велики кнез Лазар.

Не посече га нико други, о љубими,
до сама рука тога убице, сина Амуратова,

И све ово речено сврши се
лета 6897, индикта 12, месеца 15, у дан уторак,
а час је био шести или седми,
не знам, Бог зна. ”


П.С.

Објављени текст је настао из пера Деспота Срефана Лазаревића , сина Кнеза Лазара , и био је уклесан на Мраморном стубу на Косову пољу на месту где се одиграла косовска битка. Сматра се једним од бисера српске средњовековне књижевности што заиста и јесте.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju