Radovi na pčelinjaku > Medonosna pčela (Apis mellifera)

Rani uzgoj matica

<< < (3/28) > >>

Savo Tadić:
Vidim na ovim i predhodnim slikama da su maticnjaci prvoklasni , Kako ti uticu ova zahladjenja na kvalitet i kolicinu izvucenih maticnjaka ? Ja sam uvek imao problema sa prvi turnusom , dosta mali broj mi se sparivao ( neposredno pre ili pocetak bagrama)

Dragan Šošić:

--- Citat: Savo Tadić  April 25, 2012, 00:28:25 ---Vidim na ovim i predhodnim slikama da su maticnjaci prvoklasni , Kako ti uticu ova zahladjenja na kvalitet i kolicinu izvucenih maticnjaka ? Ja sam uvek imao problema sa prvi turnusom , dosta mali broj mi se sparivao ( neposredno pre ili pocetak bagrama)

--- Kraj citata ---

Zahlađenje ovih dana je relativna stvar, jer se radi o promenljivom vremenu i ima puno sunčanih perioda. I jača zahlađenja od nekoliko dana ne utiču na kvalitet matičnjaka, kod mene. Kako zahlađenje utiče, može se uporediti sa društvom koje je ušlo u rojevi nagon. Ono nastavlja da gaji matičnjake i izroji se na kraju.
To znači da je samo stvar postupka i iskustva u pitanju. Kako se društvo ponaša pri odgoju sopstvenih matičnjaka, tako se ponaša i pri odgoju ovih koje sam ja dodao. Zato i kažem da su tvrdnje kako su matice koje su „veštački“ odgajene loše, stvar znanja i neznanja. Kako može društvo da odgaja matičnjake ako nije spremno za taj poduhvat, po svim pokazateljima (snaga društva, struktura pčela, prisustvo kvalitetne hrane i raniji utrošak takve hrane koji je omogućio da pčele  i društvo budu u dobrom stanju itd.). Društva koja odgajaju matičnjake („prirodne“ ili „veštačke“) su punovredna društva koja su spremna za rojenje po svim pokazateljima. Stvar pčelara koji nameće pčelinjem društvu da odgaja matičnjake je kako će uobličiti to društvo i iskoristiti njegove mogućnosti.



Uspešnost pri sparivanju matica na samom početku i veće razlike prema kasnijim ponavljanjima, pokazuje da nije samo važan uticaj vremenskih prilika. 

Obično je u pitanju način uobličavanja oplodnjaka. Najveći problem je smirivanje oplodnjaka i zadržavanje u njihovom odeljku ili novom staništu.

Kada se to ostvari, sledeće što može biti nepovoljnost je momenat i način dodavanja matičnjaka. Najbolje je kada se matičnjak usadi u leglo. Kada je reč o mementu dodavanja, to ne znači da se ne sme dodati matičnjak kada se puni oplodnjak. Bitno je da matica bude izležena sutradan. Zato je potrebno matičnjak bezbedno postaviti u oplodnjaku (usađivanje u leglo).

Puno pčelara i posle istog neuspeha tvrdi da je matica normalno izležena i da je sve u redu, a da je stradala pri sparivanju. Pčele neko vreme pamte prethodnu maticu i neprijateljski se odnose prema novoizleženoj matici.

Postojanje ogromnog broja trutova daljeg srodstva je neophodan, pa i to može imati uticaja.

Kada u prvom kolu imam neuspeh u odnosu sparenih  matica, pravi krivac sam uglavnom ja. Iako tu ima činilaca na koje se ne može uticati, može se reći da nema ništa neobično i da se broj sparenih matica može dovesti na željenu uspešnost. Nepovoljne vremenske prilike samo donekle odlažu sparivanje.

Savo Tadić:
lepo elaborirano , hvala

Dragan Šošić:

--- Citat: Dragan Šošić  April 25, 2012, 16:32:01 ---Kada se to ostvari, sledeće što može biti nepovoljnost je momenat i način dodavanja matičnjaka. Najbolje je kada se matičnjak usadi u leglo. Kada je reč o mementu dodavanja, to ne znači da se ne sme dodati matičnjak kada se puni oplodnjak. Bitno je da matica bude izležena sutradan. Zato je potrebno matičnjak bezbedno postaviti u oplodnjaku (usađivanje u leglo).

--- Kraj citata ---

U žurbi sam napisao nešto što je naizgled nelogično. U stvari sam mislio da se matičnjak dodaje društvu (ili oplodnjaku, svejedno je), jedan dan pošto se obezmatiči. Ja sam u vidu imao da je tema rani odgoj matica i posmatrao sam momenat kada se oplodnjaci formiraju. Tu ne treba mešati dodavanje matice, pa puno pčelara pita kada dodati maticu u kavezu po obezmatičenju (koliko sati nakon toga). To je sasvim druga priča i tu ne treba čekati  i nova matica u kavezu se dodaje odmah po uklanjanju one koja se menja. Kad god da se doda, pčele će prema njoj ispoljavati neprijateljstvo, neko vreme. Zato, ne treba komplikovati i novu maticu treba dodati odmah po uklanjanju stare.

Inače, poruku sam poslao oko 16 i 30 (juče, 25 aprila, jer je kod mene kiša padala do 17 sati i nije se moglo raditi na pčelinjaku), a u 18 sati smo presađivali ponovo i iako je bilo samo 12 stepeni, prijem je bio vrlo dobar.


PS

Još jedna zanimljivost je agresivnost pčela. Iako nema veze sa temom, mogu primetiti da su pčele bile mnogo manje ljute kada sam juče radio predveče (iako je bilo hladno), nego što je to danas bio slučaj oko 16 sati pa do nekih 18 sati, kada smo ponovo presađivali.

Razne priče koje se tiču agresivnosti pčela da treba odgajati matice od mirnih društava, da su agresivne nasledno i slične priče nemaju blage veze sa istinom. Pčele su i ovog puta (kao i čitavog ovog proleća – sa manjim izuzecima) jednostavno bile raspoložene prema uticaju okruženja. Danas su bile vrlo mirne i radile su, a oko 16 sati je paša stala i nije se moglo prići košnicama. Napadale su i po dvorištu.
Vrlo zanimljivo je da sam kontrlosao prijem larvica od juče i preključe, večeras oko 19 sati i nešto malo posle toga. Ni jedna pčela iz šest kontrolisanih košnica me nije napala. Zatim sam otvorio košnicu koju sam jedva uspeo da pregledam i ona je bila „čudno“ mirna.

Za samo sat, sat i po, pčele su se prilagodile stanju i verovatno uticaju vazdušnog pritiska i ostalih parametara i prionule na svoj uobičajeni „kućni“ posao. I odjednom postale „nasledno“ mirne.

Svrha ovoga što pišem je da se pri odabiranju ne treba usko orijentisati na neku „mirnu“ i „vrednu“ maticu-rodonačelnicu. Pčele iz skoro svih društava (sa vrlo malim izuzecima) su i mirne i dobre i vredne, ako mogu normalno da obavljaju svoj posao

Ako neko društvo zaostaje u odnosu na ostala, uglavnom su neki drugi razlozi u pitanju i „genetika“ sa tim baš i nije u tesnoj vezi. Takvo društvo (ili više takvih društava), najverovatnije imaju neki drugi problem.

Dragan Šošić:
Danas izvršena kontrola prvih 32 od 129 oplodnjaka sa ranim maticama (pronose uglavnom pre bagrema – prva dekada maja i uglavnom pre Đurđevdana). Prve su pronele oko 25 aprila, jer već ima larvica. Početni procenat sparivanja 93,375 % (30 od 32 pregledana oplodnjaka). Obično se visok procenat sparenih matica zadrži u celoj grupi i nadam se da neće biti ispod 85 %, što je za početak vrlo dobro.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju