Autor Tema: Пчеларске недоумице  (Pročitano 26233 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларске недоумице
« Odgovor #15 poslato: Decembar 30, 2012, 09:18:51 »
Немогуће да нико осим мене нема недоумице? Ако имате, напишите их овде.

Ево нове:

Недоумица бр 11: да ли зими отварати кошницу?
Решење: да
Објашњење: али само кад мора; а то је:
1. за накапавање оксалном, често треба дићи наставак да се дође до клубета; за то треба температура од 3 до 6ºЦ, ако је ван тога мислим да је боље радити сублимацију.
2. ако, после десетак дана, температура буде око 10ºЦ, мислим да вреди отворити, проверити опадање (ко има пуну подњачу) и избацити угинуле пчеле (можда их послати поштом у институт) а успут проверити да ли има легла (размотрити уништавање ако га има), да ли има јаке заразе ноземе (бићете усрани ако има и то гадно смрди);

Нажалост, многе од пчела које изађу неће се вратити у кошницу па је ово ипак недоумица. Треба узети у обзир и да су пчеле десет и више дана после третмана оксалном много агресивније него обично.

Van mreže stevanovic sveto

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 3526
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Varda-Makovište 750m
Odg: Пчеларске недоумице
« Odgovor #16 poslato: Decembar 31, 2012, 17:05:42 »
Kolega Rajko, dobro si rekao da treba da se otvore kad se nakapava oksalna kiselina, a to se radi kad je mala temperatura(manja od 10). Za drugo nešto treba otvarati kad je temperatura veća od 10oC, to jest kad pčele opšte sa okolinom. Ovo otvaranje sa slike je bilo 18.03.2010. Tada je duži dan, ima ponešto procvetalo (Kukurek, Mrtva kopriva, Mišjakinja, Leska, možda Iva, crnjuša...). Na slici se vide ostaci snega na pčelinjaku. Nekad pčelari otvaraju kad nisu sigurni koliko pčele imaju hrane, pa im dodaju pogače ili kristalisan med (ko ima). A najbolje je kad se na vreme obezbedi zaliha hrane, pčele oslobode od varoe, onda se otvara samo zbog oksalne (ko tretira). Uginule pčele se mogu izbaciti i bez otvaranja košnice. Ne znam da li sam ti pomogao u nedoumici, pokušao sam. Pozdrav.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларске недоумице
« Odgovor #17 poslato: Jun 02, 2013, 09:57:41 »
Недоумица бр 7. појилице:
Свуда сам успоставио хигиујенске појилице, уместо цеђи стављам у једну теглу таблету са шумећим калцијумом и понекад пола шумећег витамина Ц, другу половину попијем док проључа вода у којој је платно за поклапање појилица. Претходно ставим платно у теглу са варекином, поклопим и добро избућкам па оставим пола сата. Само кување не уништи све споре и платно остане прљаво.

Недоумица бр 12: вентилација када и како
Неки пчелари буше округла лета, други користе оквир за матичну решетку са летом, неки проширују доње лето, неки ништа од тога. Вентилација зависи и од подњаче, да ли је мрежна или пуна и када је отворена. Недостатак вентилације резултира појавом буђи, превише вентилације смета пчелама које покушавају рупе да затворе прополисом. Стога ово питање остаје недоумица.

Решење на коме радим је следеће: подњача дупла мрежна, уместо поклопне даске кутија са пиљевином и рупицама за проветравање, поред основног још једно или два лета које отварам по потреби.
Мрежна подњача се показала боља, тамо где је била пуна подњача имао сам проблем са бужи без обзира што сам извадио 4 крајња оквира. Мислим да стално треба да буде отворена осим по великим врућинама кад ставим парче картона.
Кутија са пиљевином служи за изолацију зими и лети и скупљање влаге. Повремено пиљевину треба заменити, стару спалити или дезинфиковати у рерни.
Кад могу, горња лета затварам кад захладни а отварам кад су пчеле активне. Чини ми се да им тиме помажем у одржавању унутрашње температуре. Лоша страна је да им треба времена да навикну да користе та лета. Приметио сам да пчеле улазе тамо где су изашле. Због тога је опасно отварати кошницу зими јер оне што изађу кроз кров неће се вратити кад га затворимо. 

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Пчеларске недоумице
« Odgovor #18 poslato: Jun 02, 2013, 11:33:51 »
Nedoumica br. 13 - Da li utopljavati pcelinja drustva pred zimu?
- Moje malo dvogodisnje iskustvo kaze da NE TREBA utopljavati kosnice pred zimu. Dve zime nisam nicim utopljavao i nisam imao gubitak,a pcele su izasle iz zime kao jaka i zdrava drustva. Treba ih eventualno utopliti u prolece kada pocne leglo da olaksamo pcelama kada su hladniji dani, a noci su u prolece dosta hladne.

Van mreže Boris Salaj

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 721
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Sombor- Gradina
Odg: Пчеларске недоумице
« Odgovor #19 poslato: Jun 02, 2013, 20:07:01 »
Tema je super, ali nedoumice bilo kog tipa ne mogu se rešavati generalno. Za svaki pčelinjak finansijska moć pčelara je zapravo najpresudnija u izboru svake pojedinačne stavke, a nakon toga dolaze njegove namere (pčelar ili medar, hobista ili profesionalac). Generalno sam protivnik betona ispod košnica iako je to nama najlakše i iziskuje najmanje truda za održavanje. Razmislite, sa jedne strane težimo da imamo navodno zdrav proizvod, kog mogu napraviti samo zdrave pčele a sa druge stane činimo sve kako bi nama a ne pčelama bilo lakše...


Ono što mnogi zaboravljaju da se svi uslovi (klima, pašno okruženje, naučno tehnička dostignuća) menjaju i napreduju i da se samo stalnim praćenjem situacije i stalnim prilagođavanjem tehnike pčelarenja mogu napraviti rezultati...










Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларске недоумице
« Odgovor #20 poslato: Jun 03, 2013, 09:51:49 »
Циљ ове теме је да недоумице, које можемо, решимо па да око тога не губимо време сваки пут кад то радимо. Једну су ми решиле пчеле пре неки дан: сваки пут кад намештам појилице питам се да ли је требало да ставим пчеларски шешир или не. Требало је!
Свака 3-4 дана увече скинем хигијенске појилице, оперем и искувам платно и тегле, напуним водом и оставим преко ноћи у фрижидер да испари хлор. У рану зору их поставим. Ако мало закасним, затекнем гневне пчеле које лете око места за тегле. кад сам их намештао, једна ме ујела за врат. Од тада носим заштиту.

Приметио сам на појилицама следеће: највише пчела, преко 10, је увек на тегли са калцијумом (+ понекад додам шумеће витамине и минерале, гвожђе итд.); затим на тегли са раствором соли - око 5, док је на обичној води 1-2.

Недоумица 13: да ли и када утопљавати кошинце?
присутна је у пчеларству више од 100 година а и даље је недоумица.
Хоћемо да помогнемо пчелама, питање је шта им стварно помаже а шта одмаже.

Експериментисао сам мало и чини ми се да је добро да поклопна даска буде 2-3цм дебљине и да по ивици има сунђерасту гуму за дихтовање прозора. Тада пчеле не прополишу и лако је скинути даску. Још боље је за поклапање направити перфорирану дрвену кутију са вратанцима, напунити пиљевином која је одлична изолација, скупља влагу и имитира услове у дрвету.

ПВЦ фолију преко сатоноша би ваљало ставити, не толико због изолације него за скупљање прополиса и да пчеле имају капљице са водом да пију зими (до изума добре, хигијенске, унутрашње појилице у дубокој подњачи). Немци то масовно стављају, ја нисам, не знам зашто.

Пробао сам и да кошнице обавијем тер папиром, првенствено да бих обесхрабрио детлиће (успело) а и да смањим промају у кошницама које су се мало деформисале па не дихтију добро (успело). Тер папир причврстим прибадачама (рајснедле) и кровом. Гњаважа је то скидати али су друштва одлично презимила у томе, са отвореним мрежастим подњачама. Није скупо, еколошка страна тога је под знаком питања, веропватно би било буђи код пуних подњача.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларске недоумице
« Odgovor #21 poslato: Jun 03, 2013, 14:35:46 »
У вези Недоумице бр 9: како одржавати терен око кошница? има нових елемената. На стационарним пчелињацима, па и код селидбе где може, треба узети у дугорочно разматрање тврду подлогу: бетон, асфалт, утабана земља, камењар. Поред знаних аргумената за и против тога, ту је и нови елемент - мала кошничина буба (Aethina tumida, малый ульевой жук, small hive beetle; SHB), штеточина у пчеларству чије ларве се хране поленом и медом оштећујући саће. За сад претпостављамо да је нема код нас, појавила се у Европи, неко је донео из Америке случајно или (вероватније) намерно. Та пошаст, у једној од својих фаза, мора да сиђе у земљу ради размножавања, што јој тврда подлога онемогућује.

Van mreže Рајко Борић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Прхово и Караш
Пчеларске недоумице
« Odgovor #22 poslato: Januar 11, 2019, 19:48:23 »
Да обновимо ову тему, макар као забаву за дуге зимске вечери?

Недоумица 14: Чланарина СПОС и\или СПОВ
Решење: СПОС да, СПОВ можда
Објашњење: СПОС је веома јака и изузетно активна организација која нам треба и свакако је треба помоћи. Макар се и не слагали са неким потезима или понашањем неког од челника. О СПОВ-у мало знам. моје удружење у Сремским Карловцима није члан СПОВ-а а јесте СПОС-а.

Недоумица 15: Уплатити или не донацију за Погон
Решење: да
Објашњење: сада је моменат да допринесем нечему корисном и подржим пчеларство; без обзира што сам хобиста без потребе за велепродајом

Van mreže zoran drpljanin

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1042
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Kula-planinarski dom
Odg: Пчеларске недоумице
« Odgovor #23 poslato: Januar 12, 2019, 08:42:03 »
Kolega.

SPOS- da

Donacija za pogon - da

Eto , resio si nedoumice.. Licno mislim, da ima i bitnijih stvari za koje su potrebne donacije.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Пчеларске недоумице
« Odgovor #24 poslato: Januar 12, 2019, 20:57:13 »
Недоумица 14.

После око 20 година чланства у СПОСу нисам више члан.
Савез покрива око 20-25% пчелара Србије и радом савеза све поменуте године нисам био задовољан или боље рећи увек сам био разочаран.
У неким порукама рекао сам да треба да направимо нови савез у коме ће чланство бити бесплатно и окупљени СВИ пчелари Србије.

Чланство у СПОВу и рад СПОВа по мом уверењу не разликује се од СПОСа.

Недоумица 15:
Чији погон?
Да је то погон свих пчелара Србије (а не само дела пчелара Србије) и да иза тога стоји држава онда би то била нека друга прича.

Не знам, ја ту много тога не разумем да бих донео неку коначну одлуку. Све ми је ту исувише компликовано и нејасно.

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.