Горане, хвала и молио бих без персирања
.
Морам признати да не познајем превише аутохтоне сорте воћа. Оне се минимално проучавају на институтима а и у пракси су мало заступљене. Оно што знам резултат је неког личног интересовања, дакле и ја учим. Највише се може сазнати од старина по изолованим планинским селима. Оно што уноси пометњу је да највећи број тих сорти има различита имена од краја до краја. Ево примјер једне касне јабуке која се бере у новембру а најбоља је ако је покрије снијег па је нађемо у прољеће. Код мене је одомаћен назив "тврдуља", пар километара даље је "самониклица" а најраширенији назив "ђулабија". Некада и сада је важила за најквалитетнију сорту за спремање пекмеза укувавањем чистог исцијеђеног сока - шире.
Знам да је овдје доста људи који много боље од мене познају старе сорте и писаће о томе сигурно а и ја ћу се потрудити да у неком наредном периоду можда опишем неку.
Што се тиче набавке таквих садница, пошто опет улазе у моду, сада их је лакше наћи у локалним расадницима. У крајњем случају увијек их можемо окалемити сами себи. Битно је да се старе сорте калеме искључиво на дивље варијетете исте врсте а не на селекционисане подлоге из расадника.
Moje pitanje je da li se može iz semena (koštice) podići kajsija i ako može, da li će voćka zadržati bar glavne osobine voćke od koje je nastala?
Unapred hvala
Може, али ...
Вјероватноћа да таква воћка задржи особине мајке (стабла са кога је убран плод) је јако мала. Дакле та сјемека осим мајке (која нам је позната) има и оца кога не познајемо (поленово зрно које је ко зна откуда донијела пчела). Пошто је генетика једна врло комплексна ствар, нова биљчица која никне из сјеменке може исказати фенотип (видљиве особине) неког дједа, прадједа, баке, прабаке кајсије. Управо због тога је калемњење једини исправан начин размножавања воћа, уз дијељење изданка/бокора.
Е сад ово што Благоја написа "стари ген дивљака"...јако близу али не и потпуно тачно
. Све воћке које се узгајају из сјемена имају тзв. јувенилни - младалачки стадијум а то је најчешће период између прве и пете-седме године и тада се на гранама гдје би требали бити родни пупољци образују трнови па млада воћка изгледа као дивљака. По завршетку тог стадијума трнови исчезавају и воћка улази у перид родности. Људи обично помисле да је воћка "подивљала" што је дакле грешка. Код калема воћка прескаче јувенилни стадијум и скоро одмах улази у период раста и плодиношења.
Надавно ме један колега са форума питао приватном поруком везано за сушење кајсије. Пошто је то заиста велики проблем а људи сумњају на различите узроке, написаћу и о томе коју ријеч.
Кајсија је воћка поријеклом из Афганистана гдје су изражена два годишња доба, зима и љето а прелазни периоди као наши прољеће и јесен не постоје. Пошто је релативно касно стигла на ове просторе још се није потпуно адаптирала. Најкритичнији период је када послије јаке зиме нагло отопли и воћка активира сокове а затим поново захладни са мразом. Тога нема у њеној прадомовини. Резултат је да кора пуна сокова нагло пуца и такве ране насељавају различити патогени (гљивице и бактерије). Из овога је јасно зашто кајсија одлично успијева нпр. у Македонији - , чак и у дивљим популацијама (не толико изражен прелазни период годишњих доба) а лоше у Босни. Србија је дакле између.
Скуп узрока који изазивају сушење кајсије зове се једним именом апоплексија. Преовлађујући узроци су:
1. земљиште и клима,
2. патогени, узрочници обољења,
3. подлога на коју се калеми.
Ако су фактори 1. и 3. одговарајући, фактор 2. најчешће не долази до изражаја.
Ево ствари на које треба обратити пажњу да би кајсија расла, рађала и била колико толико дуговјечна:
- избјегавати физиолошки кисела земљишта, ако су таква, неопходна је калцификација - кречење,
- за подлогу на коју се калеми никако не користити џанарику, - иако на почетку одлично расте, него домаћу крупноплоду бјелошљиву (ако је џанарика подлога вјероватноћа да се кајсија осуши до осме године је преко 50%),
- калемљење вршити на висини подлоге 80 - 120 цм, никако ниже,
- обавезно кречење дебла два пута годишње, једном по опадању лишћа и поново током фебруара ако је дошло до спирања креча (да би сокови што касније кренули),
- резидба не смије бити радикала него само корективна и то 2-3 пута у сезони, први пута послије цвјетања а последња до средине августа.
Ето толико...поздрав.