Autor Tema: Stare autohtone sorte vocaka  (Pročitano 31338 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Mladjen Sljivic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 264
  • Pol: Muškarac
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #15 poslato: Decembar 02, 2013, 00:02:49 »
                 Hvala kolega Blagoja nešto sam već radio, pa da vidimo i mišljenje
Radoja jer je tu on ponajbliže problemu, a ako još neko ima nekog iskustva svakako
bi dobrodošlo. Pozdrav sa Pala.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #16 poslato: Decembar 02, 2013, 10:19:24 »
Г. Млађене, тешко је било шта писати напамет док се не види стање па би било добро ако си у могућности да фотографишеш из близа једну родну и једну неродну грану као и цијелу воћку.

Са великом вјероватноћом могу рећи да се готово сигурно ради о тзв. хормонском дисбалансу који може настати из различитих разлога. Код младих воћака аутохтоних сорти то је доста честа појава. Када кажем младих стабала, то је период од десетак година па чак и коју годину преко. Оне се потпуно стабилизују тек послије петнаесте (на прави род се чека дуго). Виђао сам ово што си описао доста често на младим стаблима  крушке карамут. Ако се младе гране, једногодишње и двогодишње, савијају под углом од 90 степени о односу на централну осовину стабла (проводницу) родност је може убрзати и значајно повећати а претјарана бујност смањити.
Благоја каже да много зависи и од подлоге и од резидбе...тачно је. Пошто се код нас крушка калеми на дивљу шумску крушку Pyrus pyraster, вријеме почетне родности је одложено али су та стабла касније отпорнија на стресне ситуације (за разлику од подлоге дуње).
Слична је ситуација и са старијим стаблима, двије три сушне године су утицале да дође до неких поремећаја али ће се то временом вратити у нормалу.
Битно је да се воћке редовно у касну јесен ђубре зрелим стајњаком и минимално орезују с прољећа и биће рода. Такође да не заборавим, можда најбитнији фактор је довољна осунчаност. Воћке посађене у сјени старих стабала неће напредовати ни рађати шта год радили. Поздрав.

Van mreže Mladjen Sljivic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 264
  • Pol: Muškarac
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #17 poslato: Decembar 02, 2013, 19:20:34 »
            Radoje zemljače moj hvala ti na savjetu, a vidjećemo na proljeće kako će biti.
Ja sam jednu dobro proljetos proredio i rodila je nešto bolje. Inače ima tu od prilike svega po malo od navedenog, pa sam jesenas još dovršio orezivanje, vodopije sam ručno polomio da mi na proljeće ne nevuče sok kad krene vegetacija. NJihova starost je oko 6   ili 7 godina pa za njih ima vremena ako bude i za mene biće rakije. Pozdrav sa Pala.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #18 poslato: Decembar 03, 2013, 11:44:47 »
Није баш тема али написаћу пар основних правила везаних за временска ограничења резидбе воћа;

Постоје зимска и љетна (зелена резидба).
Зимска се ради у периоду мировања вегетације, најкасније до почетка цвјетања, дакле период децембар-до краја марта.
 Није добро да се почне прерано, посебно код коштичавих воћака. Код њих не би требало резати прије средине фебруара а ово посебно важи за трешњу и кајсију. Чак шта више код, кајсије уопше не би требало радити зимску резидбу јер је ризична из много разлога. Трешњу режемо пред само цвјетање, кајсију послије цвјетања.
Јабучасте воћке су мање подложне стресним условима па се и зимска резидба може радити у дужем периоду, ово посебно важи за јабуку. Крушку ипак не резати сувише рано.
Правило је да свака рана резидба појачава бујност воћака јер ако режемо касно пред само цвјетање одрстрањивањем грана елиминишемо и дио асимилата (храњиве материје) које је активирао коријен тако да ће воћка бити мање бујна и боље рађати.

"Зелена" резидба ради се у периоду најјачег таласа раста (бујања водопија) све до краја њиховог одрвењавања. Дакле то је период почетак јула - средина августа. Зелена резидба је јако значајна, за неке воћке чак и значајнија од зимске; нпр. код брескве, кајсије, трешње, крушке.

Можда најбитније за све воћаре хобисте, аматере а и оне који теже да постану професионалци. Треба бити јако опрезан са литературом. Врло су популарне разне брошуре као и "књиге" које обрађују проблематику резидбе. Највећи број су преписавања и наклапања која немају никаквог упоришта у пракси, тачније ко их примијени имаће велике проблеме. Један дио тих књига написали су чак и универзитетски професори у трци за профитом. Могао бих дати "црну листу" аутора које нипошто не би требали узимати за озбиљно али ипак није коректно.
Умјесто тога ево пар провјерених књига на које се може ослонити:
- Воћарство 1.  - Лучић, Мићић, Ђурић (воћарска библија),
- Густа садња јабуке крушке и дуње - Гвозденовић, Кесеровић
- ... све књиге од пок. проф. Петра Мишића
 

Van mreže Daniloski Blagoja

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Тајмиште 1069мнв
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #19 poslato: Decembar 03, 2013, 22:48:52 »
Радоје друже,шта да ти кажем,свака ти част на текст,из душе и из искуства!
Осврнуо би се на твоје речи при крају,на жалост тако је друже и у пчеларству!
поздрав пшријатељу,и колегама!

Van mreže Mladjen Sljivic

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 264
  • Pol: Muškarac
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #20 poslato: Decembar 03, 2013, 23:23:46 »
               Radoje to je ono pravo uvijek aktuelno,nešto što mnogima nedostaje
a to je pravi savjet stručnjaka koji uvijek dobro dođe. Svakako ove stvari kad
treba koju vrstu orezivati da ne bude više štete nego koristi. Kod nas kažu da
nije svačije ni kroz selo pjevati, ali zato treba slušati one koji to znaju.
Još jednom hvala i pozdrav sa Pala,

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #21 poslato: Decembar 04, 2013, 12:04:56 »
Људи, ту сам свакако да помогнем и напишем оно што знам. Најбоље је када дискусија иде путем питања и одговора, дакле ко год буде имао неко питање у вези воћа, ту смо. Нема глупих питања постоје само лоши одговори.
Једино нећемо причати о употреби пестицида; пошто је вјероватно највећи број људи на овом форуму "еколошки свјестан" то сигурно никоме неће тешко пасти  :) . Сматрам  потпуно неоправданим њихову употребу на окућницама и хоби воћњацима. Штета углавном може бити неупоредиво већа од користи. Употреба пестицида тражи доста знања и одговорности прије свега. У Њемачкој а сада и у већини других земаља ЕУ пестициди се не могу купити на слободној продаји као код нас, све иде на рецепт.
Можда једина хемијска  заштита коју би пчелари смјели примјењивати на воћкама у близини својих кошница су средства на бази бакра и сумпора и уља (дозвољено у органској пољопривреди). Бакарна средства зе користе у зимском прскању од опадања лишћа до пуцања - отварања пупољака, док сумпор иде по потреби током вегетације. Ништа друго није пожељно. Хвала другари на позитивним коментарима.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #22 poslato: Decembar 04, 2013, 13:26:41 »
              Uvazeni kolega Kiperovicu,
              Veliko je zadovoljstvo pratiti Vasa izlaganja po ovoj temi na nasem forumu.Ima se sta procitati a od Vas i mnogo toga nauciti.S toga nastavite , pravi ste predavac, a mnogi od nas zeljni znanja. Zamolio bih Vas , obzirom da verujem da o tome mnogo znate, prikazete slikom i recju neku od nasih starih sorti i ukoliko ste u mogucnosti uputite nas gde ih mozemo nabaviti.
              Srdacan pozdrav  i svako dobro. Rakovac.

Van mreže Lazovic Zivojin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 436
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Skakavci, Kosjerić oko 620 m/NV
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #23 poslato: Decembar 04, 2013, 15:21:28 »
Moje pitanje je da li se može iz semena (koštice) podići kajsija i ako može, da li će voćka zadržati bar glavne osobine voćke od koje je nastala?
Unapred hvala

Van mreže Daniloski Blagoja

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Тајмиште 1069мнв
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #24 poslato: Decembar 04, 2013, 18:32:50 »
Moje pitanje je da li se može iz semena (koštice) podići kajsija i ako može, da li će voćka zadržati bar glavne osobine voćke od koje je nastala?
Unapred hvala
Да пробам ја-  неќе- јер у коштицу чува стари ген дивљака! ;) 8)

Van mreže Milan Stojanovic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 65
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Banovci
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #25 poslato: Decembar 04, 2013, 20:12:11 »
ja mislim da bi mozda i moglo ali kad bi sortirali najlepse vocke pa od njih uzimali nalepse plodove lakse je okalemiti neku rodno i dobro drvo. :-[

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #26 poslato: Decembar 05, 2013, 12:25:42 »
Горане, хвала и молио бих без персирања  :) .
Морам признати да не познајем превише аутохтоне сорте воћа. Оне се минимално проучавају на институтима а и у пракси су мало заступљене. Оно што знам резултат је неког личног интересовања, дакле и ја  учим. Највише се може сазнати од старина по изолованим планинским селима. Оно што уноси пометњу је  да највећи број тих сорти има различита имена од краја до краја. Ево примјер једне касне јабуке која се бере у новембру а најбоља је ако је покрије снијег па је нађемо у прољеће. Код мене је одомаћен назив "тврдуља", пар километара даље је "самониклица" а најраширенији назив "ђулабија". Некада и сада је важила за најквалитетнију сорту за спремање пекмеза укувавањем чистог исцијеђеног сока - шире.
 Знам да је овдје доста људи који много боље од мене познају старе сорте и писаће о томе сигурно а и ја ћу се потрудити да у неком наредном периоду можда опишем неку.
Што се тиче набавке таквих садница, пошто  опет улазе у моду,  сада их је лакше  наћи у локалним расадницима. У крајњем случају увијек их можемо окалемити сами себи. Битно је да се старе сорте калеме искључиво на дивље варијетете исте врсте а не на селекционисане подлоге из расадника.

Moje pitanje je da li se može iz semena (koštice) podići kajsija i ako može, da li će voćka zadržati bar glavne osobine voćke od koje je nastala?
Unapred hvala

Може, али ...
Вјероватноћа да таква воћка задржи особине мајке (стабла са кога је убран плод) је јако мала. Дакле та сјемека осим мајке (која нам је позната) има и оца кога не познајемо (поленово зрно које је ко зна откуда донијела пчела). Пошто је генетика једна врло комплексна ствар, нова биљчица која никне из сјеменке може исказати  фенотип (видљиве особине) неког дједа, прадједа, баке, прабаке кајсије. Управо због тога је калемњење једини исправан начин размножавања воћа, уз дијељење изданка/бокора.
Е сад ово што Благоја написа "стари ген дивљака"...јако близу али не и потпуно тачно  :) . Све воћке које се узгајају из сјемена имају тзв. јувенилни - младалачки стадијум а то је најчешће период између прве и пете-седме године и тада се на гранама гдје би требали бити родни пупољци образују трнови па млада воћка изгледа као дивљака. По завршетку тог стадијума трнови исчезавају и воћка улази у перид родности. Људи обично помисле да је воћка "подивљала" што је дакле  грешка. Код калема воћка прескаче јувенилни стадијум и скоро одмах улази у период раста и плодиношења.
Надавно ме један колега са форума питао приватном поруком везано за сушење кајсије. Пошто је то заиста велики проблем а људи сумњају на различите узроке, написаћу и о томе коју ријеч.
Кајсија је воћка поријеклом из Афганистана гдје су изражена два годишња доба, зима и љето а прелазни периоди као наши прољеће и јесен не постоје. Пошто је релативно касно стигла на ове просторе још се није потпуно адаптирала. Најкритичнији период је када послије јаке зиме нагло отопли и воћка активира сокове а затим поново захладни са мразом. Тога нема у њеној прадомовини. Резултат је да кора пуна сокова нагло пуца и такве ране насељавају различити патогени (гљивице и бактерије). Из овога је јасно зашто кајсија одлично успијева нпр. у Македонији - , чак и у дивљим популацијама (не толико изражен прелазни период годишњих доба) а лоше у Босни. Србија је дакле између.
Скуп узрока који изазивају сушење кајсије зове се једним именом апоплексија. Преовлађујући узроци су:
1. земљиште и клима,
2. патогени, узрочници обољења,
3. подлога на коју се калеми.
Ако су фактори 1. и 3. одговарајући, фактор 2. најчешће не долази до изражаја.
Ево ствари на које треба обратити пажњу да би кајсија расла, рађала и била колико толико дуговјечна:
- избјегавати физиолошки кисела земљишта, ако су таква, неопходна је калцификација - кречење,
- за подлогу на коју се калеми никако  не користити џанарику, - иако на почетку одлично расте,  него домаћу крупноплоду бјелошљиву (ако је џанарика подлога вјероватноћа да се кајсија осуши до осме године је преко 50%),
- калемљење вршити на висини подлоге  80 - 120 цм, никако ниже,
- обавезно кречење дебла два пута годишње, једном по опадању лишћа и поново током фебруара ако је дошло до спирања креча (да би сокови што касније кренули),
- резидба не смије бити радикала него само корективна и то 2-3 пута у сезони, први пута послије цвјетања а последња до средине августа.

Ето толико...поздрав.

Van mreže Lazovic Zivojin

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 436
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Skakavci, Kosjerić oko 620 m/NV
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #27 poslato: Decembar 05, 2013, 15:23:04 »
Hvala velika za iscrpan i kompletan odgovor
Veliki pozdrav...

Van mreže Daniloski Blagoja

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Тајмиште 1069мнв
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #28 poslato: Decembar 05, 2013, 23:33:53 »
Радоје,хвала ти на појашњење,јер ја сам тако мислио,јер скоро увјек тако и буде,али нисам чекао ово 2-6-7 године,та
основа,младица биќе каљемљена, јер сам мислио да је дивљак,а и све подсеќа на дивљака осим листова.
Имам један случај,баш исти како си описао,нисам калемио јер су ту била дрва камара,после 2 године младица је веќ задебљала више од
палца на шаку,па сам је оставио,ове и прошле године имала је баш род,поломиле јој се гране,нит је прскана нит кројена била
изашла је изгледа на тај ген прадеде или чукун прадеде,све једно изашла је златан делишес.
поздрав

Van mreže Radovic Dragan

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 325
  • Pol: Muškarac
    • www.parketarski-radovi.rs
  • Lokacija pčelinjaka: Bukulja
Odg: Stare autohtone sorte vocaka
« Odgovor #29 poslato: Decembar 26, 2013, 19:32:49 »
         Postovane kolege, Prisetite se kada ste poslednji put ubrali neku vocku,sljivu,jabuku ili krusku svejedno,protrljali rukama i u slast pojeli.Bez straha od herbicida,pesticida i ne znam vec kojih otrova.Onu koja je prskana samo kisom.Onu koja nahrani i crva u njoj i nas oko nje.Onu koja u sebi nosi socnost  sve tri Morave,Drine i Timoka.Onu koja nije pravljena u institutima po meri digitrona i veletrgovaca.Onu koja nije klon i nema prefiks americka,sibirska ili kineska.Onu koja je nasa,koja mirise na nasu zemlju i ima nase narodsko ime.Onu cije vam samo ime kaze sa cim i sa kim imate posla. Pocujte samo kako lepo zvuci za jabuku naziv petrovka,kozara,kolacara,zelenika,kantarusa,djula... ili za krusku lubenicarka,loncara,medunak,karamanka,vodenjaja... a tek za sljivu ranka,pozegaca,drenovka,piskavac...  Ta i takva lepota nam izmice iz ruku a sve vise se gubi i iz vida.Siguran sam da ste najlepse slatko ili pekmez pojeli od njih, o najboljoj rakiji da i ne govorim. No,da ne duzim.Okrenimo se malo  vise sebi i svojoj tradiciji.Za pocetak ajmo da vidimo sta je u kom kraju od tih starih sorti preostalo.Razmenimo za sada slike i uspomene, pa onda sto da ne i po neku sadnicu ili kalem.Uveren sa da ce nam svima biti i lakse i bolje. Na slici koju sam postavio je kruska " Arandjelovka " koju sam srecom kupio zajedno sa placem pre vise od 20.godina. Naziv je lokalni jer zri u drugoj polovini jula i pocetkom avgusta oko Arandjelovdana { sv.Arhangel Gavrilo 26.juli ). U vreme cvetanja je prepuna pcela ali je ne manje posecuji i u vreme zrenja narocito kada opada jer je prepuna soka i secera. Kod mene u Radovanju kraj Velika plane ima samo jos 5-6 stabala ove kruske tako da je krajnje vreme  da je iduce godine kalemim da se ne izgubi.Od jedne starine iz sela cije su njive u susedstvu i koji sada ima 89.godina sam cuo da se on jos kao dete igrao pod ovom istom krosnjom i brao plodove sa nje. U zadnjih nekoliko godina su pocele da joj se suse donje grane pa sam prinudjen da svake godine po neku odsecem.Inace pre toga je orezana samo jednom u vreme drugog rata kada ju je grom pogodio.O prskanju ne treba ni da pricam jer osim snega i kise ovu staru damu do danas nista dru go nije pomolovalo.Na prolece kad procveta saljem nove slike. Pozdrav Rakovac.     
Gorane, ja imam tu srecu da kod mene u selu nema prskanja voca, pa u mom dvoristu mozes slobodno samo da protrljas i pojedes sljivu,jabuku,visnju,tresnju,krusku i oko imanja divlju kupinu. Ja vec 2-3 godine planiram da posadim bas autohtone sorte vocaka koje ne zahtevaju prskanje,cak sam letos i stupio u kontakt sa jednim profesorom koji ima valjda autohtone sorte jabuka, i covek mi je rekao da kada budem hteo da posadim da ga pozovem, ali eto,..uvek se nesto nadje da ne stignem sve da uradim. Covek se zove Slobodan Milenkovic sa fakulteta za biofarming Backa Topola. Cak se prijatno iznenadio sto neko trazi bas te autohtone sorte. Doduse  ja sam mu trazio sve sto se moze  naci..od musmula do grozdja.  Sada kada zaveje i kada necu imati mnogo posla moracu da se angazujem ponovo pa da vidim gde se mogu sve pronaci autohtone sorte voca. Sada sam malo procackao i nasao ovaj link :  http://sviuselo.wordpress.com/organsko-seme-i-sadnice/   

Tu  se izmedju ostalog moze naci sledece :

Sadnice voca koje ne zahtevaju prskanje:

 

Jabuke: kozara, kolacara, budimka, sumatovka.

Stubaste sorte jabuke: zlatni delises, crveni delises, greni smit.

Kruske: karamanka, vodenjak.

Stubaste sorte kruske: zuta i zelena kruska.

Breskva: vinogradarska

Grozdje: moldava (crno), lasta (belo)