Ostale teme na forumu > Ostale teme u pčelarstvu

Moji prijatelji na mom pcelinjaku

<< < (20/21) > >>

Dejan Damnjanovic:
Evo i ja sam imao priliku da ugostim juce drugra i kolegu Jovicu Zivkovica na mom pcelinjaku.

Rakovac Goran:



                 Јуче 01. јула на пчелињаку ме је посетио наш пријатељ са овог форума Дејан Дамњановић из Крагујевца. Већ неко време Дејан је преселио свој пчелињак у Ракинац , суседно село до Радовања и често смо се чули телефоном. Најзад је , ето дошло време  да се и лично упознамо. На првој слици са неизоставним Сајом.

Dejan Damnjanovic:
Zadovoljstvo je bilo moje jer je ambijent predivan gde je Goran smestio pcelinjak sto bi ja reko netaknuta priroda.nazalost vremena je bilo malo.

Rakovac Goran:



                Текст који ћу написати сам могао да објавим и на неколико других тема са овог форума. Ипак , мислим да је овде најприкладније место.
                Елем , ради се о једном лепом обичају , пракси коју сам заједно са нашим колегом Војканом Станојевићем упражњавао више година , онда прекинуо из ни сам не знам којих разлога а сада поново обновио.
                Војкана сам упознао преко овог форума. Почели смо да пчеларимо отприлике у исто време са истим РВ кошницама . Стицајем околности смо и комшије у Београду. Сличним стицајем околности су нам пчелињаци у нашим завичајима њему крај Уба на 50 - так а мени крај Велике Плане на 100 - нак километара од Београда. Дружење у Београду је прерасло у пријатељство а удаљеност пчелињака у потребу и праксу да заједно пар пута годишње одрадимо једног викенда његов а следећег мој пчелињак. Чинили смо то сваке године посебно при већим и значајнијим радовима на пчелињаку као што су рецимо први пролећни преглед и зазимљавање. Корист је била обострана , штета никаква. Посао се обављао знатно брже и наравно квалитетније. Четири ока увек боље виде и примете него два. Спорне ситуације у некој од кошница смо увек прокоментарисали , укрстили мишљења и долазили до најбољих решења. Свако је остао газда на свом пчелињаку и његова је била задња у вези тога шта конкретно одрадити али су примедбе и сугестије оног другог биле искрене , покаткад оштре али увек добронамерне. Након завршених послова на пчелињацима увек би уследило дружење са колегама из тог краја уз роштиљ , добру капљицу и пчеларске приче. На овај начин смо панекад тешке послове претворили у право уживање.
                 Као што напред рекох , након пар година смо прекинули са оваквом праксом. Војкан већ неколико година није обишао моје Радовање а ни ја његову Црвену јабуку. Е , то смо на обострано  променили овог месеца. За викенд 1 / 2 септембра смо отишли до њега , прегледали сва пчелиња друштва и поставили их у зимску конфигурацију. Сва друштва у топ форми , жива здрава , очишћена од варое са подоста спремљене зимнице. Војканов пчелињак за пример какав је одувек и био. Након баш озбиљног посла , навече , уз добар роштиљ смо угостили колеге пчеларе са Уба - Ацу Лучића , Мићу Јеремића и Горана Јефтића. Дружење какво се само пожелети може уз искрен разговор и размену искустава. Тако се најбоље преиспитују лични ставови а богами увек и по нешто ново научи.
                 Прошлог викенда смо сличну ствар поновили код мене. Овога пута смо се срели са Зокијем Ранчићем , Мирољубом Симићем и Мишом Ранковићем. Све у свему задовољство за све. Стара пријатељства учвршћена , искуства несебично подељена.
                 Зашто све ово пишем ?
                 Један разлог су млади пчелари који тек почињу са пчеларењем. Овакав начин рада је идеалан за брзо напредовање у пчеларству и теоретско и практично. Зато ако имате у близини колегу са којим можете поделити оваква искуства не оклевајте.
                 Други разлог је чисто лични. Путем овог форума сам упознао човека који ми се у пчеларству увек нашао при руци а то је Војкан Станојевић. Био је ту да ми преради подњаче за сакупљање полена , направи РВ полошку коју смо заједнички осмислили , поклони или позајми по нешто од опреме , помогне у раду када је год затребало . Кратко речено нашао се да помогне  и кад треба и кад не треба. Због тога му велико хвала. Таквог човека за пријатеља је данас тешко наћи.
                 

AcaLucic:
   Kad imam vremena rado posetim Voju Stanojevic na njegovom pcelinjaku, uzivam u ambijentu i divim se kako je sve pedantno uredjeno. Uvek mi je prijatno to vreme provedeno sa njim u razgovoru i nikad nemam dovoljno vremena da dotaknemo sve teme. Ovoga puta zadovoljstvo je bilo vece jer sam imao priliku da posle par godina ponovo vidim Gorana Rakovca. Druzenje je bilo prelepo, rostilj odlican, pice hladno. Goran je pokazao da je odlican rostilj majstor. Vreme je proletelo i zbog drugih obaveza morao sam da prekinem ovo druzenje. Nadam se da ce ovakvih druzenja biti jos jer je prava steta ovako nesto prekinuti.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju