Сакупљачи пчелињег отрова

[Bojan Šušnjar]

Momci hvala na interesovanji i na komentarima.
Prvobitna ideja je bila da dođemo do "uradi sam" rješenja ali ja vidim da to polako vuče na neku drugu stranu.
Mislim da ćemo napraviti jednu što jednostavniju "uradi sam" varijantu sa prostijom elektronikom tako da se ispoštuje prvobitna namjera a za dalje ćemo vidjeti.

Za ovu sezonu što se tiče testiranja to je to a na proljeće ćemo nastaviti. To ne znači da nećemo dalje raditi na uređaju. Nadam se da ćemo do proljeća imati sve spremno. Dok sredim malo tehnikalije okačiću šemu zbog Borisa, Nenada i ostalih koje to zanima. Biće i štampana ploča naravno. Žao mi je što sam kasno počeo sa testiranjem jer bih kroz više testova mogao prikupiti više korisnih informacija i tako unaprediti i vjerovatno pojednostaviti uređaj ali šta je tu je.

Pozdrav svima...

[Boris Salaj]

 Bojane, pomenuo si nekoliko uboda kroz bluzu. Da li je bilo veće agresivnosti pčela na većoj udaljenosti od košnice na kojoj si skupljao otrov, (npr na 10 m)... Zapravo me interesuje da li bi se to moglo raditi ako mi je pčelinjak u naseljenom mestu?

[Anto Dankić]

Nisam previše u ovoj temu ali me zanima, dali pčele stimulira magnetno polje "na rešetki" ili ih baš mora "pecnuti" struja?

[Bojan Šušnjar]

Bojane, pomenuo si nekoliko uboda kroz bluzu. Da li je bilo veće agresivnosti pčela na većoj udaljenosti od košnice na kojoj si skupljao otrov, (npr na 10 m)... Zapravo me interesuje da li bi se to moglo raditi ako mi je pčelinjak u naseljenom mestu?

Borise, bio sam dosta blizu košnice kada sam dobio ubod. Kako sam se trudio da iz blizine vidim šta se dešava pa sam vjerovatno tako isprovocirao ubod.
Inače kad sam ranije radio na toj košnici obično bih dobio koji ubod tako da ništa neobično. Na većoj udaljenosti recimo nekih 4-5m nisam primjetio agresivnost veću nego obično tako da ako je po tome suditi vjerovatno da bi moglo da se koristi i u naseljenom mjestu jer ako pčele da kažem u redovnom režimu ne napadaju onda vjerujem da neće ni kada su stimulisane. One svoj "bijes" usmjeravaju na sakupljač što nam i jeste cilj.
Ako ništa drugo ono bi se i sakupljač mogao staviti u prazan nastavak ispod hranilice tako da nebi vjerovatno ni bilo velikog izlijetanja pčela pa ni napadanja.
Kod tebe prazan EV nastavak bi bio idealan za to.

Nisam previše u ovoj temu ali me zanima, dali pčele stimulira magnetno polje "na rešetki" ili ih baš mora "pecnuti" struja?

Anto, radi se o blažim elektro šokovima. Neophodno je da pčela nogama dodirne dvije žice različitog potencijala da bi imalo efekta što će reći da se radi o električnoj struji koja protiče kroz pčelinji organizam i na taj način je stimuliše na ubod. Prema literaturi ovo nije štetno za samu pčelu a ni pčelinju zajednicu. Čak neki izvori navode da pčele daju veće prinose ako se stimulišu jer navodno kada se oslobode otrova koji se ne obnavlja postaju laganije pa mogu da nose više nektara i polena. Da li je zaista tako nebih znao.

Pozdrav svima...

[Nenad Tucakov]

Čak neki izvori navode da pčele daju veće prinose ako se stimulišu jer navodno kada se oslobode otrova koji se ne obnavlja postaju laganije pa mogu da nose više nektara i polena. Da li je zaista tako ne bih znao.
Pozdrav svima...

Ček, ček, ovo ne svidjam...
Sve mi se jako dopalo, ali ovo ne.
Ne mogu ni da zamislim šta bi se dogodilo sa mojom košnicom br.2, da su stražarice ostale bez otrova...
Ovo se, dakle, mora raditi u uslovima kada nema nagona za grabeži.

[Bojan Šušnjar]

Ček, ček, ovo ne svidjam...
Sve mi se jako dopalo, ali ovo ne.
Ne mogu ni da zamislim šta bi se dogodilo sa mojom košnicom br.2, da su stražarice ostale bez otrova...
Ovo se, dakle, mora raditi u uslovima kada nema nagona za grabeži.

Pa kolega, svako zlo za neko dobro, i obratno...

Ja se pitam da li pčele u međusobnoj borbi, recimo tokom grabeži, rado koriste žaoku kao sredstvo zaštite ili se tu koriste borilačke vještine tipa hrvanje, naguravanje i čupanje udova?

Još jedan neprovjeren podatak koji sam pokupio usputno je da navodno kao posledicu oduzimanja otrova društvo osjeća slabljenje odbrambenog potencijala što posledično stimuliše maticu da poveća zalijeganje kako bi se povratio odbrambeni potencijal zajednice.
Navodno ovo doprinosi bržem razvoju zajednica u smislu brojnosti čime se opet povoljno djeluje na prinos meda.

Sve su to po meni neke informacije tipa "ja mislim" i "može da bude al nemora da znači".
Ko masovnije bude radio sakupljanje moći će da uradi eksperiment i da na osnovu toga sam donese zaključke.

Pozdrav svima...

[Nenad Tucakov]

Ja se pitam da li pčele u međusobnoj borbi, recimo tokom grabeži, rado koriste žaoku kao sredstvo zaštite ili se tu koriste borilačke vještine tipa hrvanje, naguravanje i čupanje udova?

Pošto nemam pametnijeg posla, gotovo svakodnevno čučim pored košnica i posmatram šta se dešava na poletaljki. Najmasovniji vid odbrane je udaranje glavama, mahanje krilima i narogušeno nasrtanje, kako na tudjice, tako i na ostale primerke iz sveta insekata.  Bude tu malo i MMA (Mixed Martial Arts ) zahvata, pa se da uočiti kako dve, ili tri pčele uz zujanje padnu sa poletaljke, malo se hrvaju po zemlji, pa svako na svoju stranu. Verovatno instiktivno čuvaju to malo otrova za "ozbiljne" situacije.
Medjutim, kod pojave, koju sam identifikovao kao grabež ( ili bar pokušaj grabeži ) je bilo, što se na snimku vidi, baš podosta leševa. Tu teško da je korišćeno samo 'ladno oružje. Rekao bih da se bolo iz sve snage. Već sam negde napisao da sam video obračun sa osom, koja je bila previše dosadna i nije reagovala na "zamah upozorenja". Bila je mrtva za desetak sekundi, što nas navodi na zaključak da su dosta kilave i neotporne na pčelinji otrov.

Još jedan neprovjeren podatak koji sam pokupio usputno je da navodno kao posledicu oduzimanja otrova društvo osjeća slabljenje odbrambenog potencijala što posledično stimuliše maticu da poveća zalijeganje kako bi se povratio odbrambeni potencijal zajednice.
Navodno ovo doprinosi bržem razvoju zajednica u smislu brojnosti čime se opet povoljno djeluje na prinos meda.
Pozdrav svima...

Ovo se sasvim uklapa u sve teorije opstanka i nije neverovatno. Verovatno sam, pod utiskom prekjučerašnjeg prizora, malo izdramatizovao opštu situaciju. Sigurno je da zajednica ima načina da iskompenzuje nedostatak stražarica ( odnosno njihove odbrambene moći ), kako pojačanim zaleganjem ( duži put ), tako i promenom uloga radilica ( promptno ).

I sasvim na kraju, kod sledećeg "šlogiravanja" pčela, ipak zaviri na uvlaku podnjače. Možda tamo i bude malih skotova više nego obično. Ko zna, možda smo na pragu Nobelove nagrade, hahahaha...

Pozdrav

[Bojan Šušnjar]

Pošto nemam pametnijeg posla, gotovo svakodnevno čučim pored košnica i posmatram šta se dešava na poletaljki. Najmasovniji vid odbrane je udaranje glavama, mahanje krilima i narogušeno nasrtanje, kako na tudjice, tako i na ostale primerke iz sveta insekata.  Bude tu malo i MMA (Mixed Martial Arts ) zahvata, pa se da uočiti kako dve, ili tri pčele uz zujanje padnu sa poletaljke, malo se hrvaju po zemlji, pa svako na svoju stranu. Verovatno instiktivno čuvaju to malo otrova za "ozbiljne" situacije.
Medjutim, kod pojave, koju sam identifikovao kao grabež ( ili bar pokušaj grabeži ) je bilo, što se na snimku vidi, baš podosta leševa. Tu teško da je korišćeno samo 'ladno oružje. Rekao bih da se bolo iz sve snage. Već sam negde napisao da sam video obračun sa osom, koja je bila previše dosadna i nije reagovala na "zamah upozorenja". Bila je mrtva za desetak sekundi, što nas navodi na zaključak da su dosta kilave i neotporne na pčelinji otrov.

Pođi od sebe. Kad bi tebi ravan nasrnuo na tebe sa pesnicama ti bi vjerovatno uzvratio istom mjerom, a kad navali rulja i to još sa toljagama i sjekirama onda brate vadiš i ti artiljeriju.

I sasvim na kraju, kod sledećeg "šlogiravanja" pčela, ipak zaviri na uvlaku podnjače. Možda tamo i bude malih skotova više nego obično. Ko zna, možda smo na pragu Nobelove nagrade, hahahaha...

To nije problem. Prije šlogiranja očistiti uvlaku na podnjači pa poslije provjeriti stanje na istoj.
Samo sada mora da čekamo proljeće...

[milosav moretic]

Sto se tice povecanog unosa nektara(meda) od strane pcela za vreme skupljanja pcelinjeg otrova, sve je moguce dok neko ne konstatuje i prakticno dokaze.
 Na nekom od pcelarskih foruma, ranije, procitao sam da kod tih PZ opada unos nektara u kosnicu, jer se pcele tada vise trose i kako je tamo receno, pcele ce u njoj prikupiti manje meda.
 Nadam se da ce neko ko je vise u ovoj materiji nesto konkretnije reci.
 Pozdrav iz Sumadije

[Boris Salaj]

Ne znam gde si to pročitao da opada unos u košnicu. Ja sam pročitao sasvim suprotno, da pčela zbog izbačenog otrova može više nektara ubaciti u medni želudac (ima više mesta)...Po toj logici pčela sakupljačica postaje efikasnija (manje letova za istu količinu nektara, odnosno veča količina nektara po PZ)

[Bojan Šušnjar]

Očigledno je dosta suprostavljenih stavova i mišljenja u ovoj oblasti. Dokazivanje činjenicama je dug proces i uvjek ostavlja prostor za špekulacije i stavljanje zaključaka pod upitnik.

Negdje sam čuo ili pročitao komentar da se sakupljanjem otrova pomažemo pčelama. U to bih teško povjerovao. Prije bih rekao da pomažemo sebi izvlačeći neku korist. Šta da se radi? Nije li to i osnovni motiv većine pčelara? Neki to rade sa više a neki sa manje zadovoljstva ali na kraju svi imaju neku materijalnu korist, ili bi bar trebalo da imaju. 

[Bojan Šušnjar]

Da dopunim temu...

Ovih dana sam nabavio malu zlatarsku vagu rezolucije 0,001g pa sam izmjerio masu otrova sakupljenog u onom mom eksperimentu.
Vaga kaže da je za 15 minuta rada sakupljača sakupljeno 0,025g otrova.
Još malo pa kilo...

Pozdrav svima!

[Nenad Tucakov]

Ako je cena kile 45000 €, onda je cena grama 45...
0.025 * 45 = 1.125 € *4 = 4.5 na sat * 8 sati = 36 €  - skoro majstorska dnevnica...

Šta ćeš više? A ni o'ro ni kopo... 

[Rakovac Goran]

                    Ненаде мани се рачуна . У пчеларству је он у 99,99 % погрешан. Причали смо о томе у суботу.
                    Као прво отров се не вади 8.сати са кошнице већ највише један сат дневно са једне кошнице . У противном добићеш Лет изнад кукавичјег гнезда. Осим тога сакупљач се не може и не треба стављати сваког дана на кошницу већ са минимум 15.дана размака. Кажу да су пчеле изузетно изиритиране и да боду све живо на 100 до чак 200 метара од пчелињака. Отров се не треба и не може сакупљати целе године већ од 15.априла до нисам баш сигуран али мислим 15.јула оптимално. Е сад, то се поклапа са главном пашом багрема. Треба се определити између багремовог меда и отрова. Тешко да може оба одједном.
                     Највећи проблем је када се отров сабере. Шта онда са њим , коме га продати ? И ту постоји пар људи са монополом који неће платити цену коју читаш на интернету. Откупљивачи траже узорак за проверу квалитета а тај узорак није мали . Највећи произвођач и откупљивач у Босни каже да узорак који му траже мора бити 150.грама . Када све ово " САБЕРЕШ , ОДУЗМЕШ , ПРЕРАЧУНАШ " видиш да ти је свака рачуница погрешна. У сакупљање отрова се не креће без минимум 70-80 кошница . Сва друштва морају бити супер јака . Да је све то лако сви би радили али је стварност сасвим другачија . Оне који се баве сакупљањем отрова код нас можеш пребројати на прсте једне руке и нису баш вољни да много дискутују о томе. Ја лично познајем двојицу али нису баш били вољни да ширим причу ни о отрову а посебно не о њима.

[Nenad Tucakov]

                    Ненаде мани се рачуна .

Ako je cena kile 45000 €, onda je cena grama 45...
0.025 * 45 = 1.125 € *4 = 4.5 na sat * 8 sati = 36 €  - skoro majstorska dnevnica...

Šta ćeš više? A ni o'ro ni kopo... 

A Gorane, nemoj da si na kraj srca...
Može i ovako:
0.025 * 45 = 1.125 * 4000 košnica = 4500 € za 15 minuta, ahahahahahaha....