Autor Tema: Rojevni nagon  (Pročitano 15570 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Jovan Radulović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 91
  • Pol: Muškarac
  • Pčelarim RV košnicama.
  • Lokacija pčelinjaka: Dragovac, Velika Morava, oko 70mnv, Srbija
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #15 poslato: Maj 19, 2023, 09:33:20 »
Poštovane kolege,

možda ću malo skrenuti sa teme ili je možda vratiti na sami početak. Ne nađoh nigde kako se definiše rojevi nagon i kako ga prepoznati?
Ako sam skrenuo sa teme ili je promašio, slobodno mi skrenite pažnju.

Srdačan pozdrav!
Моје представљање:
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=2839.new#new

0652213733

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #16 poslato: Maj 19, 2023, 10:20:13 »
Poštovane kolege,

možda ću malo skrenuti sa teme ili je možda vratiti na sami početak. Ne nađoh nigde kako se definiše rojevi nagon i kako ga prepoznati?
Ako sam skrenuo sa teme ili je promašio, slobodno mi skrenite pažnju.

Srdačan pozdrav!


У праву си Јоване и ниси скренуо са теме. Нажалост ова тема је по мени од почетка наопако постављена па зато вероватно није ни била добро посећена. Покушаћу то да исправим пребацивањем једног текста који имам. У њему није речено све што треба о ројевом нагону али је тако можда и најбоље јер о свему треба продискутовати. То би била полазна основа.
Због дужине текст ћу вероватно пребацити у више јављања.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #17 poslato: Maj 19, 2023, 10:23:57 »



Rojidbeni nagon i rojenje pčelinjih zajednica - znaci i suzbijanje

Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla, a znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća.

Rojenje je podela jedne dobro razvijene pčelinje zajednice na dve, a razlikuje se prirodno i veštačko. Kako navodi, Borislav Peno, viši stručni saradnik za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede RS, do njega dolazi postepeno, u više faza.
U proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici zbog čega prelaze u takozvano rojidbeno stanje, čak 40 - 60 odsto pčela, ističe ovaj stručnjak, dodajući da u rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica, a na kraju i sama matica.

Znaci rojenja
Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za je formiranje trutovskog legla, a znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća. Odnosno, u jednoj košnici njihov broj može biti od 10, 20…

"Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica naglo ojača i može se podeliti na dva dela", pojašnjava.


Ističe i kako zbog slabije ishrane i odsustva mleča u hrani, matica polaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane. Zbog toga, navodi dalje, ona postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni (rojidbeni) let. Osim toga, ovaj stručnjak pojašnjava da nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog (otvorenog) legla za njegu.

"Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i počinju se sakupljati u grupe koje vise na slobodnim mestima ili letu košnice, slabo se hrane i mirnije su", kaže i pojašnjava da pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica.

Sedam ili osam dana pre izvođenja prve nove matice, pčele postaju uznemirene, dok radilice koje će izaći s rojem uzimaju najveći obrok u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom.


"Neposredno pred i u toku rojenja, pčele vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu ljute", dodaje. Tek kada je oko pola roja napustilo košnicu, izlazi i stara matica.


Napominje da roj čine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta (kasta). Tek nastali - roj prvenac ne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za granu nekog drveta. Prvo sleću radilice koje se međusobno zakače nožicama i formiraju "grozd" koji traje nekoliko sati.


Napominje da "u tom periodu pčelar mora ‘brzo’ da reaguje kako bi smestio roj u novu košnicu".

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #18 poslato: Maj 19, 2023, 10:31:04 »



Други део - наставак текста .



Pčele su marljive, ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intenzivnije polaže jaja, dok radilice brižno odgajaju potomstvo, kaže ovaj stručnjak pojašnjavajući ponašanje pčela u novoj košnici istakavši da ipak, brojnost novog pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesti tek za 21 dan.
"Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj – parojak, a i on, iako retko može dati novi roj - bela pčela", podseća.
Za to vreme, u staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre odlaska položila veliki broj jaja, šest do sedam dana nakon rojenja u najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake, izlazi na sparivanje, a zatim počinje polagati jaja, tako da društvo nastavlja normalno da se razvija. Međutim, kako dodaje, ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, rojidbeni nagon ne jenjava, nego se pojačava.
"I nakon šest do sedam dana od prvog rojenja košnicu može napustiti i drugi roj drugenac, koji nije miran kao prvi, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko od košnice i smešta se na visoku granu", kaže Peno.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #19 poslato: Maj 19, 2023, 10:32:39 »



Трећи део - наставак текста.


Načini za sprečavanje rojenja pčela
Kada rojenje počne, savetuje da pčelar suzi leto kako bi pčele duže letele i brže se zamorile, i našle novo mesto blizu stare košnice. Treba pripremiti i kavez za maticu, koja se stavlja na leto u novoj košnici, a koja ne treba da ima staro saće. Slabe rojeve stavljati po dva u jednu košnicu, a onu sa prvencem smestiti na mesto stare košnice, a staru odmah do nje.
Više je faktora koji podstiču rojidbeni nagon, a ovaj stručnjak ističe sledeće:
 
  • Nedostatak životnog prostora - javlja se u doba umerene paše, kada se zbog intenzivnog polaganja jaja, povećava broj pčela.
  • Stešnjenje legla - javlja se u toku obilne paše, kada dolazi do okruženja legla medom i polenom.
  • Smanjeno lučenje voska odnosno smanjenje prostora za gradnju.
  • Loša ventilacija - javlja se tokom toplih perioda, naročito u košnicama sa nastavcima.
  • Direktna insolacija, ovaj problem je vezan sa prethodnim, podrazumeva povećanje unutrašnje temperature košnice zbog neposrednog izlaganja košnice suncu.
  • Dugotrajne kiše sprečavaju izlazak pčela izletnica na pašu što dovodi do smanjenja prinosa nektara, polaganja jaja i razvoj legla.
  • Nedovoljno prisustvo feromona matice - za normalno funkcionisanje pčelinje zajednice neophodno je prisustvo dovoljne koncentracije feromona matice koji je prisutan unutar košnice. Ovaj feromon se prenosi direktno na pčele radilice u njenom okruženju.
  • Starost matice - starije matice luče manje feromona, ali legu i manje jaja čime se smanjuje količina legla u košnici. U tom slučaju pčele mogu izgraditi matičnjake tihe smene u koje matica polaže jaja.
  • Nasledna osobina, i tako dalje.

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #20 poslato: Maj 19, 2023, 10:41:13 »



Četvrti deo - nastavak teksta.


Suzbijanje rojenja pčela
Za suzbijanje rojenja primenjuje se nekoliko metoda - zamena mesta pčelinjih društava, Lathamov metod sprečavanja rojenja i metod po Taranovu. Svi se, kako navodi, zasnivaju na oduzimanju dela pčela i smanjenju broja jedinki u društvu što treba da dovede do prekida rojnog stanja pčelinjeg društva.

"Metod zamene mesta društva koje je ušlo u rojevo stanje sa slabim pčelinjim društvom, radimo po danu kada su pčele aktivne. U toku dana doći će do zamene izletnica jednog i drugog društva što dovodi do smanjenja broja pčela u društvu koje ima nameru da se roji i povećanja broja pčela u slabom društvu", ističe, a ako i posle toga društvo bude u rojevom stanju postupak se može ponoviti sa drugim slabim pčelinjim društvom.

Za Lathamov metod je karakteristično istresanje pčela iz društva koje se sprema za rojenje. Na odabrano mesto, ranije se u pčelinjaku pričvrsti lisnata grana da visi okačena o tronožac napravljen od letvi i svojim krajem dodiruje zemlju. Nakon istresanja iz košnice starije pčele će se vraćati u košnicu "starak", dok će se pčele koje nisu letele uspeti na granu i formirati "grozd" pčela - roj.
"Kada količina istresenih pčela, uhvaćenih na grani, odgovara jednom roju treba ga zajedno sa granom istresti u novu pripremljenu košnicu na satne osnove. Staro društvo je oslobođeno i trebalo bi da izađe iz rojevnog stanja", pojašnjava stručnjak.
Suzbijanje rojenja po Taranovu metodu je slično Lathamovom, s razlikom što se pčele iz društva istresaju ispred košnice na koso postavljenu dasku, a koja je od košnice udaljena oko 10-20 cm. Starije pčele koje su letele odleteće u svoju košnicu, dok se mlade pčele sakupljaju ispod daske formirajući grozd. Kad količina pčela odgovara jednom roju treba ga predveče, po istom principu kao i kod Lathamovog metoda, preneti u novu košnicu i tako je smanjen broj mladih pčela.
"U savremenom pčelarstvu prirodno rojenje nije poželjno i potrebno ga je sprečiti, odnosno vršiti kontrolirano proširenja pčelinjaka i veštačko razrojavanje pčelinjih zajednica", zaključuje Peno.

П.С.

Знам унапред да овим текстом није све речено о ројевом нагону. Такође знам да се неки неће сложити са појединим наводима. Но , мислим да то и није толико важно. Тема је надам се сада добро постављена и има места критици , допунама и изменама цитираног текста.
Толико од мене за сада. Надам се да сам помогао.

Van mreže Jovan Radulović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 91
  • Pol: Muškarac
  • Pčelarim RV košnicama.
  • Lokacija pčelinjaka: Dragovac, Velika Morava, oko 70mnv, Srbija
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #21 poslato: Maj 19, 2023, 17:58:43 »
Gorane, hvala Vam na tekstu.

Što kažu naši, sada znam manje nego pre postavljanja pitanja.  ;D

Šalu na stranu, iskren da budem, deluje mi previše fluidno i neprecizno ovo opisivane rojnevog nagona. Iako sam početnik, primetio sam da npr. pojava trutovskog legla ne vodi nužno u rojenje, jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju, a od skoro sam na našem forumu i čitao o ulozi trutova u košnici. Ovo mogu da razumem samo ukoliko je načelno reč o povezivanju pojave trutova sa rojenjem, budući da je rojenje prirodna pojava pčelinjih društava (možda i svih drugih insekata koji žive na sličan način?).

Takođe, zbunjuje me i  navođenje pojave mnogobrojnih matičnjaka, budući da se veliki broj matičnjaka može pojaviti u novoformiranim rojevima koji nemaju maticu ili u društvima iz kojeg se uzima matica za roj. Da li je i tada reč o rojevnom nagonu ili je to reakcija na nedostatak matice? Ako je reč o reakciji zbog nedostatka matice, u tom slučaju je prisustvo velikog broja matičnjaka u društvima koja se nisu rojila, jasan pokazatelj nagona za rojenjem.

Što se tiče načina sprečavanja rojenja, da li se ono može sprečiti jednostavnim razrojavanjem od strane pčelara, kada se iz društva koje se sprema za rojenje oduzme nekoliko ramova legla svih starosti (sa ili bez matice, zavisi od planova pčelara) i hrane?
Моје представљање:
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=2839.new#new

0652213733

Na mreži dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #22 poslato: Maj 19, 2023, 22:54:20 »
Dobro razmišljaš Jovane.
Sve si odgovore već dao.
Jedino, ovo poslednje - sprečavanje rojenja - tu ne postoji konačan, precizan odgovor.
Sretno.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #23 poslato: Maj 19, 2023, 23:39:32 »
Јоване да ли сте читали нешто о пчелама пре почетка пчеларења. Ово што је Горан поставио је „новински текст“ односно, требало би да је текст који је приредила Selma Mujić на сајту Agroklub „Rojidbeni nagon i rojenje pčelinjih zajednica - znaci i suzbijanje“.


Из једног „новинског текста“ се не може много научити...

Појава трутовског легла не води у ројеви нагон, али је свако предуслов за ројеви нагон...да ли ће до њега доћи, зависи од много тога...такође не знам шта мислите када кажете „jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju“. Какве промене очекујете и какво смањење броја пчела – не долази до смањења него до повећавања броја пчела када се друштво спрема за ројење (боље речено када се развија).

За трутовско легло ја обично кажем да је „опасан“ други нараштај трутова (а не први)...а то је разумно (logično) јер до другог нараштаја прође 24 дана  :) . За то време се пуно ствари промени у друштву. Значи да појава трутовског легла не „води нужно у ројење“ (како сте исправно закључили). Али, опет подсећам да је ово „новински текст“...

За ројеве матичњаке је све јасно (ко је бар неку књигу о пчеларству прочитао) да су ројеви матичњаци по ободу саћа (али не увек – буде их и на другим местима на рамовима...до сатоноше, понеки и на сред рама итд).

Следеће што у том тексту пише је да ројевих матичњака „u jednoj košnici njihov broj može biti od 10, 20…“ и ту се низ прекида (јесте да има три тачке, али... :) ). Наравно да неискусан пчелар може помислити да их просечно има од 10-20...И ту је проблем код препознавања правог ројења или можда тихе смене (која се у ово доба заврши одласком дела пчела). Ројевих матичњака има на десетине...и буде их на сваком раму са леглом...али и на рамовима у којима није легло.

Такође је наведено да не заносе све матичњаке одједном него поступно...па се може разумети да је то стварно тако...а није. Може се рећи да се матичњаци одгајају „у таласима“ а то значи да много њих буде залежно у истом времену а остали касније (неколико или више дана касније).

Матичњаци у одвојеном роју или безматку су исто бројни. Само су углавном започети на ларвицама различите старости. Мало их је који су истог узраста и ја то видим као начин да се друштво које има проблем (недостатак матице) којим је угрожен опстанак заштити од одласка дела пчела  и тиме додатно угрози. Можда ће се неколико матица оглашавати из матичњака оглашавају из матичњака (као и матице из ројевих матичњака) али је изгледа природа „удесила“ да је тај звук недовољно подстицајан да се друштво роји (уз то нема одговора старе матице) . У том случају прва матица може да оштећује остале матичњаке у којим се млада матица спрема за излегање (може али не мора јер у многим друштвима остају млађи матичњаци нетакнути) и друштво тежи да одгаји једну матицу.

Ту је разлика између мноштва матичњака друштва у ројевом нагону и друштва које је безматак (нема матицу).

Како и на који начин одложити или спречити ројење зависи од затеченог стања. Ако се одлаже ројење (то није спречавање, него одлагање) онда се може одвојити рани рој. Тиме се друштво враћа у јаче радно расположење да попуни простор плодишта (тачније да овлада простором кошнице). Али то може зависити и од старости саћа (додато уместо оног узетог), ако се не уради правовремно (старост саћа са гледишта пчела а не протока времена током којег се чувају рамови...па рамови буду девичански...па још „завесе“ :) ).

Када је очигледно да друштво не одустаје од ројења онда се спречава тако да се матица склони са делом легла и пчелама. Ово се ради ако се закључи да друштва иде на тиху смену (то је управо по броју матичњака који нису ни „тамо ни 'вамо“...нити их има да јасно указују на ројење ни да јасно указују на тиху смену), или ако се неким случајем задесите на пчелињаку када је друштво показало дасе спрема за излазак роја и у питању су минути (мала брадица на лету и никакав рад).

Ако имате још питања, можемо о појединостима (ово је као у скупштини тачније нашем „акваријуму“  :) како је лепо рекао Цвијетин Миливојевић, али је тако...има вероватно још питања и начина како се ради или препознаје стање друштва итд).


ПС

Иначе тема је добро постављена и тиме није „наопако“ постављена. Човек је кратко и јасно ушао у срж ројења и препознавања тог стања: Dali se uopće može zaustaviti rojevni način ,kako prepoznati zajednicu koja ulazi u fazu rojenja i kako djelovati na vrijeme ? Не знам, шта је требао да напише још?

Нису сви неозбиљни као ја па да пишу „километарске“ поруке. :)
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Jovan Radulović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 91
  • Pol: Muškarac
  • Pčelarim RV košnicama.
  • Lokacija pčelinjaka: Dragovac, Velika Morava, oko 70mnv, Srbija
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #24 poslato: Maj 24, 2023, 17:37:38 »
Moj početak bavljenja pčelarstvom i izučavanje pčela se, silom prilika, manje-više poklopio. Nekoliko meseci pre nego što sam otvorio košnicu, da bih obavio prolećni pregled, sam istraživao, tražio literaturu i iščitavao ono do čega sam došao. Najpre g. V. Umeljić, zatim nešto od g. Kulinčevića i g. Todorovićâ. Zatim sam naišao na ovaj forum, počeo da čitam temu Pčelarenje RV, gde sam naišao na potpunija objašnjenja u vezi ponašanja pčelinjih društva, pre svega odgovore na pitanja „zašto?“ se neka radnja predutima, te sam sve ostale izvore zapostavio (što zbog lenjisti, što zbog nedostatka vremena). U međuvremenu sam počeo praktičan rad sa pčelama i pored ostalih obaveza, nisam nalazio vremena za dalje iščitavanje literature.

Razumeo sam da se radi o novinskom tekstu, ali sam se nadovezao na njega, budući da ga je g. Goran postavio kao svojevrstan „povratak“ na početak teme, te sam hteo da se pisanje razvije u tom pravcu i hvala Vam na uključenju i pojašnjenjima.

Po pitanju pojave trutovskog legla, rečenicu „jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju” sam napisao baš tako, budući da sam ranije rekao da nemam dovoljno znanja da prepoznam rojevi nagon, te ga ni nisam tako nazvao, već sam rekao “smanjenje broja pčela”, budući da se to dešava kada se jedno društvo razroji.
Što se tiče rojevih matičnjaka, a i rojevog nagona, tom temom se nisam bavio, ali jesam primećivao pojavu mnoštva matičnjaka na različitim mestima na ramu, pri razrojavanju i pravljenju novih društava, pa otuda i  moja nedoumica. Takođe, primetio sam pojavu matičnjaka po obodu saća, kojih je bilo tek nekoliko, ali nisam upamtio u kom stanju se to društva nalazilo.

Vaši sledeći pasusi na ovu temu pojave matičnjaka mi u mnogome rasvetljavaju nedoumice.

Ako sam dobro razumeo, društvo može odgajiti zdravu i dobru maticu i iz larvi različite starosti? Koliko me sećanje služi, na osnovu literature koju sam čitao, društvo odgaja maticu od jednodnevnih jaja i te matice su najkvalitetnije, budući da se od početka hrane mlečom, te im se i organi kvalitetnije razviju?

“Али то може зависити и од старости саћа (додато уместо оног узетог), ако се не уради правовремно (старост саћа са гледишта пчела а не протока времена током којег се чувају рамови...па рамови буду девичански...па још „завесе“  ).” Ovaj deo nisam razumeo. Na koji način se posmatra starost saća sa gledišta pčela?
Biću slobodan da pitam prvom prilikom kada mi bude iskrslo neko pitanje. 😊

PS

Prvobitno pitanje, kojem je tema otvorena, mislim da je odlično postavljeno, ali mi se lično čini da je dalja rasprava odvela u drugom pravcu.

“Kilometarske” poruke su potrebne da bi se neka problematika lepo iznela i postavila na pravi način, a “metarskim” porukama je moguća samo razmena informacija, ali to je daleko od prave komunikacije i rasprave, posebno na ozbiljne teme.

Srdačan pozdrav!
Моје представљање:
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=2839.new#new

0652213733

Na mreži Milan D. Saric

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 536
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Добраче - 700мнв (између Голије и Златибора)
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #25 poslato: Maj 24, 2023, 22:50:05 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #26 poslato: Maj 24, 2023, 23:20:22 »
Po pitanju pojave trutovskog legla, rečenicu „jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju” sam napisao baš tako, budući da sam ranije rekao da nemam dovoljno znanja da prepoznam rojevi nagon, te ga ni nisam tako nazvao, već sam rekao “smanjenje broja pčela”, budući da se to dešava kada se jedno društvo razroji.

Сврха препознавања ројевог нагона је да се спречи ројење. Када већ приметите смањење броја пчела, то је већ „увиђај“ :) односно кукање за одбеглим ројем  :)...или само закључак да је отишао рој (или ројеви јер их може бити више из једног друштва). Зато су овакви текстови „за широке масе“ помало и штетни јер могу довести до заблуде. Наравно да се ништа не мења у понашању када се појаве трутови...што не значи да се у пролеће неће променити за извесно време (у зависности од услова). Лети се тешко шта мења у понашању пчелиње заједнице иако има трутова увек али су слаби услови за ројење. Такви су услови...

Razumeo sam da se radi o novinskom tekstu, ali sam se nadovezao na njega, budući da ga je g. Goran postavio kao svojevrstan „povratak“ na početak teme, te sam hteo da se pisanje razvije u tom pravcu i hvala Vam na uključenju i pojašnjenjima.

Управо због тога што вам је овај текст створио недоумице, ви се захваљујете на тексту...исправније је рећи хвала на труду, али то није то :). Не треба развијати расправу на нечему што је непотпуно и служи више за „општу јавност“ а не пчеларе. Свакако имам разумевања за ваше пристојно понашање :)...али... „Онај који одмах свакоме одобрава ретко ће када моћи да искаже сопствену реч“*.  :)

Što se tiče rojevih matičnjaka, a i rojevog nagona, tom temom se nisam bavio, ali jesam primećivao pojavu mnoštva matičnjaka na različitim mestima na ramu, pri razrojavanju i pravljenju novih društava, pa otuda i  moja nedoumica. Takođe, primetio sam pojavu matičnjaka po obodu saća, kojih je bilo tek nekoliko, ali nisam upamtio u kom stanju se to društva nalazilo.

Осврнуо бих се на нешто што код пчелара почетника изазива недоумицу (а споменули сте то). То је питање мноштва матичњака. Да ли су то матичњаци (у право смислу речи) или само „звончићи“ односно ћелије матичњака које нису занесене нити имају легло (јаја или ларве). Ако јесу матичњаци, онда би ипак требало да се бавите ројевим нагоном...зато што треба знати поступак шта урадити даље са друштвом.

При ројевом нагону се не прате само друштва него и услови паше. У сталној и дуготрајнијој паши је мања могућност да се друштва роје. Зато не треба паничити.

Потом, треба имати у виду и услове претходне године који су могли утицати на спаривање матица (тада има друштава којима се ројеви нагон не може ни зауставити ни одложити јер друштво тежи да отклони проблем са матицом, који се често поклапа са добом када је ројење, уопште, изражено).

Ako sam dobro razumeo, društvo može odgajiti zdravu i dobru maticu i iz larvi različite starosti? Koliko me sećanje služi, na osnovu literature koju sam čitao, društvo odgaja maticu od jednodnevnih jaja i te matice su najkvalitetnije, budući da se od početka hrane mlečom, te im se i organi kvalitetnije razviju?

Ово такође може имати везе са претходним ставом. Може бити и матица у неким друштвима које су лоше започете и лошије одгајене (нпр. одвојен рој у коме сам рој одгаја матицу). Нема спора да матица треба да буде одгајана како то природа налаже (вероватно сте направили грешку када кажете једнодневна јаја). Одгој матица ројевог нагона или тихе смене је поступак који захтева „припрему“ још пре заношења јајета у матичњаке: та јаја су крупнија од уобичајених јаја у летњем гнезду.

Књиге кажу да се добра матица може одгајити од ларве старије до 24 сата. Међутим, увек се заобилази питање колико може храна да утиче на стање будуће матице (одгајене у присилном матичњаку) јер су изгледа пчеле способне да са храном (матичним млечом) изврше одређене промене.

Напомена: има „ликова“ који сматрају да су матице које одгајају у кошници на посебним рамовима и матичним ћелијама, које човек направи у суштини присилне матице. То је мишљење оних који не познају довољно тај поступак, а ако раде тако и то кажу, онда не познају пчеле ни поступак. Правилно одгајени матичњаци, чијим одгојем управља пчелар су приближни (или исти) ројевом матичњацима по својим особинама будућих матица.

Не знам чиме сам вас довео у заблуду да може да се одгаји добра матица из ларви различите старости ако нисте мислили на ларвице старе до 24 сата.

“Али то може зависити и од старости саћа (додато уместо оног узетог), ако се не уради правовремено (старост саћа са гледишта пчела а не протока времена током којег се чувају рамови...па рамови буду девичански...па још „завесе“  ).” Ovaj deo nisam razumeo. Na koji način se posmatra starost saća sa gledišta pčela?


Ово се односи на додавање сатних основа (СО) у плодиште а не узима се у обзир да има легла изнад матичне решетке које се излеже (МР). Ако се ово не уради на време (прилично рано и у обиљу разноврсне паше, док преовлађује повољно време) пчеле избегавају да припреме младо саће за легло. За то време попуњавају и простор излазећег легла поленом и тако се друштво опет „гура“ у ројеви нагон (по овом питању, нажалост и за остало, пчелари увек посматрају ранији успех у идеалним условима...а нису увек такви).

Старо саће са гледишта пчела је саће из којег је много пута излазило легло и тиме је такозвано топлије саће. Старо саће које пчелар сачува више година а у ствари је девичанско саће (никада није било легла у њему), буде са гледишта неких пчелара „старо саће“ (по времену постојања)  а са гледишта пчела је хладно саће које буде занесено само у најповољнијим условима. И то је једна од тајни успешног пчеларења (поред још неких основних „ситница“ као што је кретање клубета или гнезда, горе-доле и неизбежних услова пчеларења...ко овлада повезивањем са тих пар чињеница**, постаје добар пчелар и зна да управља пчеларским друштвом...тачније друштвима, односно великим пчелињаком).

„Не могу научити никога ничему, али га могу подстаћи да размишља“***  :). Имате три најбитнија чиниоца па их користите, користећи навике и понашање пчела.


*Лао Це

**Ако још уз све то умете да играте шах тим боље :). Има људи који то не препознају а то су само три ставке...како би онда играли шах. Овде на форуму је више пута спомињан Зоран Ранчић (из Велике Плане, ако не грешим), као добар пчелар...па људи човек зна да игра шах, а то је показатељ да зна да повезује чињенице...много чињеница. Иначе, ставке о три основне чињенице за управљање пчелињим друштвом није реко ни Лао Це ни Сократ...ја сам то рекао. :) :) :)

***Сократ


ПС

На слици су само два матичњака матичњаци тихе смене. Све остало су присилни матичњаци јер је део плодишта пренесен на друго место и постао посебно друштво.





Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #27 poslato: Maj 24, 2023, 23:32:49 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...

Милане, зашто скромно мишљење када је потпуно тачно...само може бити спорно, колико простора...
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Jovan Radulović

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 91
  • Pol: Muškarac
  • Pčelarim RV košnicama.
  • Lokacija pčelinjaka: Dragovac, Velika Morava, oko 70mnv, Srbija
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #28 poslato: Maj 25, 2023, 22:43:44 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...

Hvala, Milane, na odgovoru i objašnjenju!

Сврха препознавања ројевог нагона је да се спречи ројење. Када већ приметите смањење броја пчела, то је већ „увиђај“ :) односно кукање за одбеглим ројем  :)...или само закључак да је отишао рој (или ројеви јер их може бити више из једног друштва). Зато су овакви текстови „за широке масе“ помало и штетни јер могу довести до заблуде. Наравно да се ништа не мења у понашању када се појаве трутови...што не значи да се у пролеће неће променити за извесно време (у зависности од услова). Лети се тешко шта мења у понашању пчелиње заједнице иако има трутова увек али су слаби услови за ројење. Такви су услови...

Upravo sam do ovih tananih razlika i želeo da dođemo. A, što se kukanja tiče, za prosutim mlekom ne vredi tugovati.  ;D

Управо због тога што вам је овај текст створио недоумице, ви се захваљујете на тексту...исправније је рећи хвала на труду, али то није то :). Не треба развијати расправу на нечему што је непотпуно и служи више за „општу јавност“ а не пчеларе. Свакако имам разумевања за ваше пристојно понашање :)...али... „Онај који одмах свакоме одобрава ретко ће када моћи да искаже сопствену реч“*.  :)

Nismo se razumeli, ovde mi nije bila namera da se zahvalim g. Goranu na novinskom članku, već Vama na uključenju. Sa ostatkom ovog pasusa se apsolutno slažem! No, mislim da ova tema nije namenjena raspravljanju o toj problematici, to bismo mogli u nekom susretu, skorašnjem, nadam se.  :)

Осврнуо бих се на нешто што код пчелара почетника изазива недоумицу (а споменули сте то).

Primljen k znanju ovaj i sledeća dva pasusa.

Нема спора да матица треба да буде одгајана како то природа налаже (вероватно сте направили грешку када кажете једнодневна јаја).

Kako to priroda nalaže?  :)

та јаја су крупнија од уобичајених јаја у летњем гнезду.

Nisam ni pretpostavljao da jaja koja matica polaže mogu biti različite veličine. Kako je to moguće?

Не знам чиме сам вас довео у заблуду да може да се одгаји добра матица из ларви различите старости ако нисте мислили на ларвице старе до 24 сата.

Pod istim terminima podrazumevamo, izgleda, različite stvari. Na osnovu mog dosadašnjeg saznanja, “jajem” se naziva ono što matica položi u ćeliju, starosti do 3 dana, tj. 72. časa. “Larva” je stadijum razvitka pčele između “jajeta” i “lutke”. “Lutka” je poslednji stadijum u razvoju buduće pčele i ta faza je obeležena zatvaranjem ćelije voštanim poklopcem. Ispravite me ako grešim.

И то је једна од тајни успешног пчеларења (поред још неких основних „ситница“ као што је кретање клубета или гнезда, горе-доле и неизбежних услова пчеларења...ко овлада повезивањем са тих пар чињеница...

...ставке о три основне чињенице за управљање пчелињим друштвом...

Dakle, tri osnovne činjenice, koje je neophodno razumeti, za upravljanje pčelinjim društvom su:
1. toplo saće
2. kretnja klubeta/gnezda gore-dole
3. neizbežni uslovi pčelarenja
Ova treća činjenica bi podrazumevala, npr., vremenske uslove, pašne prilike…?

PS

Ako mi dozvolite, izneseo bih jednu kratku kritiku, više primedbu, starijim, iskusnim i ozbiljnim pčelarima, poput Vas i g. Voje. Tu primedbu bih formulisao pitanjem: Zašto niste napisali monografiju ili priručnik na temu “Pčelarenje za početnike”, kao i na važne teme u pčelarstvu, kako bi ti početnici polako stasavali na tom štivu? Samo da ne bude zabune, ovo pitanje sam i g. Voji lično postavio, i to u nekoliko navrata.

Eto, nemojte mi zameriti…  :)
Моје представљање:
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=2839.new#new

0652213733

Van mreže Rakovac Goran

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2230
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Velika Plana - Radovanje
Odg: Rojevni nagon
« Odgovor #29 poslato: Maj 26, 2023, 12:38:43 »



Јављам се поново  у овој теми да отклоним пар недоумица које се тичу  " васкрсавања " писања на овом месту.


Као прво ова тема је по мени доста скромно кренула и након пар поприлично штурих јављања практично је угашена још 2013 године , дакле пре тачно десет година.


Као друго ова 2013. година је очигледно ројевна што је условљено низом објективних околности о којима не бих сада јер ћу при рачунару бити свега пар сати тако да  немам времена да то ближе образлажем.


Као треће  запрепашћен сам чињеницом да ми се у задњих десетак дана јавио поприличан број колега са подужим стажом са дилемом шта да раде јер им је малте не цео пчелињак у озбиљном ројевом нагону. Неки су се јављали са самог пчелињака а није мали број оних којима су гране препуне ројева а кошнице ће им остати полупразне. Осим Јована нико није хтео јавно да постави то питање већ сви нешто врте у круг не желећи да признају да нису савладали основе преларско0г заната.


Текст који сам поставио је послужио само да  " испровоцира " дискусију и како рекох напред " васкрсне " ову тему. То је први на који сам наишао и далеко од тога да је репрезентативан. Напротив , штур је и не дотиче се готово ни мало суштине проблематике ројевог нагона. То сам на крају прошлонедељног јављања и нагласио под " ПС ".


И на крају , као најважније , знао сам да ће се у тему укључити колега Шошић и својим излагањем поставити ствари на право место. Не волим ласкавце и надам се да то не чиним наставком овог текста али мора се признати да Драган својим оштрим и језгровитим језиком сваку тему које се дотакне обради и објасни тако да не оставља дилеме када , шта и како чинити у одређеним ситуацијама. За разлику од многих других који себи дају за право да пискарају о пчеларењу он јасно објасни узроке , појавне облике , последице непредузимања потребних радњи и начин поступања у односу на сваки проблем који се појави у практичном пчеларењу. Човек је једноставно жива енциклопедија пчеларства и сваки пчеларски проблем кога се дотакне методолошки обради и објасни без остављања дилеме шта у конкретној ситуацији предузети. Успут , има оних пискарала којима не остане дужан и добро их испраши али не познајем ни једног од њих који то није заслужио. Ако се и мени то буде десило без трунке сујете ћу добро поразмислити о својим поступцима.


Зато поштоване колеге и младе и старе читајте његове објаве на овом форуму јер је то право богатство које се овде несебично дели .