Замолио бих да ми неко каже ,који су услови потребни да би се нозема , било ког облика, развила у кошници а који да би иста почела да делује на пчеле. Унапред захвалан и пуно поздрава.
Pokušaću da odgovorim na Živomirovo pitanje, s tim da ne mogu ( i neću) precizno dati neke granične vrednosti vlage i temperature ili drugih činjenica. To znači da neću ulaziti u paušalno brojčano prikazivanje tih parametara. Razlog je taj što ih ne znam napamet, a drugi razlog je što i to može biti relativna stvar i ne mora biti pravilo kod svih pčelinjih društava.
Prvi puta sam se susreo sa katastrofalnim dejstvom nozeme početkom 1985 na pčelinjaku mog strica. Preživelo je samo 15 društava od nekih 75. I ona su bila u jadnom stanju. Moj pčelinjak je udaljen samo desetak metara i kod mojih pčela su nađeni samo tragovi (što sa gledišta bolesti ne znači ništa) u 4 košnice, a u ostalih 5 nije bilo ni tragova. Jednostavno nije bilo nozeme.
Kasnije je moj ređeni brat više godina držao preko 100 košnica u mom dvorištu. I svake godine je u nekoliko društava imao nozemu.
Kod svih obolelih (i onih rizičnih) košnica je središnji deo bio bez hrane. Još u toku zime, pčele su morale da napustaju klube ( i da se kreću ka bokovima) da bi došle do hrane. To dovodi do uznemirenosti i pčele obično započnu leglo jer je došlo do prevremene aktivnosti društava.
Ne treba zaboraviti da je to vreme dok smo još koristili novine i sl. da „utoplimo" društva. To dovodi do svojevrsnog „gušenja“ pčela, dodatne uznemirenosti i pojave legla.
Činilac hrane je dodatno stanje društva koje ga približava bolesti (medljika).
Zatim način zazimljavanja. Udaljavanje klubeta od leta (zimovanje na više nastavaka) može biti razlog pojave bolesti.
U svim uslovima dolazi do povećane količine vlage u košnici i povećane temperature. Ta uslovi verovatno pogoduje razvoju mikroorganizama. Međutim, pčele su sprečene da primene svoje prirodne mehanizme i da se bore protiv bolesti, jer su u formi klubeta (imalo legla ili ne). Takođe, nema unosa polena koji jača organizam pčela.
I ono što sam u jednoj poruci napisao je da ne treba postavljati neke prostirke ispred košnice, jer pčele znaju da lete
. One koje nisu sposobne možda nose zarazu i kasnije će je proširivati po košnici. Bolje je da padnu u sneg i tu ostanu. Par stotina pčela čije zdravstveno stanje nije najbolje i sumnjivi je, neće mnogo značiti društvu. Naprotiv: ne trebaju mu!
U zaključku se može jasno reći da do pojave bolesti dolazi kod društava koja su trajno uznemirena
1) Nedostatkom hrane (lošim raporedom hrane)
2) Kvalitetom hrane (medljika ili drugi medovi koji nisu najpogodniji za zimovanje)
3) Stvaranjem uslova da se u košnici pojavi previše vlage (način zazimljavanja i mesto zimovanja)
4) Samim postupkom pčelara (npr. nepotrebno dodavanje pogače) ili neke druge aktivnosti kojima „pomažu“ pčelama, a koje su ili loše pripremljene za zimu ili su dobro pripremljene, pa im pomoć ne treba i samim tim je ta „pomoć“ štetna.
5) uticaj pčelara je presudan, jer je dužan da otkloni sve uslove koji mogu dovesti do lošeg zimovanja i pojave bolesti.
Pri tome je važna i uloga više pčelara koji pčelarenje doživljavaju kao da su u zoološkom vrtu i smatraju da pčela sama zna šta treba da uradi, a oni slikaju, snimaju i drže predavanja o prirodnom pčelarenju.
