Moj drug Milenko iz Banovaca je voleo da bavi kojekakvim "moćkanjem" i "presipanjem" pa mi je redovno pravio NOZEVO.
Od prošle godine, Milenka više nema, umro je, Bog da mu dušu prosti...
Sad, evo sam pravim...
Još desetak dana neka odstoji (kažu - što duže, to bolje).
Шта да радимо чика Дуле, нек нам Миленко почива у миру, ваљда и тамо има своје пчелице и своје ново и старо друштво а ми који смо још ту морамо да наставимо тамо где су многи пре нас стали.
И ја имам да цедим баш много за мене и за једног мог другара а никако да кренем.
данас смо код другог другара третирали пчеле против варое оксалном киселином.
Он нам је члан удружења пчелара Кошнице Воја а ја за све наше чланове припремим раствор и свима урадимо третман, тако већ годинама уназад...
Нас тројица је данас код њега урадило третман на два пчелињака са укупно око 90 пчелињих заједница.
Оба пчелињака су у атару а путеви летњи и блатњави после мноштва киша па је једини превоз до пчелињака био трактором.
Господу Богу хвала завршисмо све...
У атару и поред блата на путевима права милина, пшеница одлично изгледа, њиве натопљене од много киша, све њиве преоране на време пре великих мразева, воћњаци уредни, пчелињаци ограђени , много уљане репице у одличном стању, осим што нам трњине нису побране а код већине кад у госте дођеш уместо најздравијег сока од трњина, вишања и малина понуде нам, знате већ шта, газиране добро изрекламиране и модерне отрове, наравно и кафицу и фину домаћу да се мало загрејемо. Ми смо се ипак одлучили на домаћу крушку, по једну али вредну, баш је била добра...
Ипак тема је вароа,
па смо ми углавном урадили оно што смо планирали и домаћину пожелели срећно зимовање.
Поздрав драгим пријатељима...