Matica iz rojevog matičnjaka

[sava mitic]

Šteta.
A dali je košnica ipak spašena od rojenja?
Takodje pitanje, dali je bilo matičnjaka i na još nekom ramu?
Kada se to desilo, orijentacioni datum i koliko je to pre paše, i koja je paša bila u pitanju?
Pozdrav iz Aleskinca

[Valon Mustafi]

Šteta.
A dali je košnica ipak spašena od rojenja?

  Da.

Takodje pitanje, dali je bilo matičnjaka i na još nekom ramu?

  Mislim da ukupno su bili na 3 rama.

Kada se to desilo, orijentacioni datum i koliko je to pre paše, i koja je paša bila u pitanju?

  To se desilo u pocetku kestenove pase.

[sava mitic]

Još jednom velika šteta što niste iskoristili te matičnjake.
To su rojidbeni matičnjaci i prema mišljenju većine iskusnih pčelare tim matičnjacima daju
najveću ocenu za kvalitet budućih matica.
Dali vam nisu bili potrebni, ili niste imali prostora gde da ih smestite?
Ipak verujem da ste odluku doneli da ostala društva ne oslabite i da unos nektara sa kestena
bude veći.
Pozdrav iz Aleksinca

[Valon Mustafi]

...niste imali prostora gde da ih smestite?

  Tokmu taka. A i vrijeme je bilo veliki razlog!

[Dragan Šošić]

U poslednje vreme su uslovi bili naklonjeni rojenju i bilo bi dobro da svako proprati evidenciju na pčelinjaku, šta i kako se rojilo. Da li je roj prvi izašao sa mladim ili starom maticom i na koji je način ta matica dobijena ranije.

Postoji razlika između matica iz rojevih matičnjaka i matica koje su pronele u izašlom roju (mislim na mlade matice).

Moja iskustva i malo analiziranja govore da najviše problema imam sa rojevim maticama koje su pronele u izašlom roju. Povod ovome je što sam ovih dana pratio neke prirodne rojčiće i rojeve i zatvoreno leglo u nekima se pojavilo posle 16-17 dana od smeštanja roja u košnicu.

Pratite ubuduće kako se ponašaju društva sa maticama koje su sparene i pronele u prirodnom roju i koliko su ubuduće sklone rojenju i izlazi li iz njih roj sa starom ili sa mladim maticama (moja iskustva su da u najvećem broju nestaje stara matica i roj izlazi sa mladim maticama).

[Dejan Stepanovic]

Ne da mislis nego si sto posto u pravu.Na pcelinjaku bivseg narodnog poslanika Cokic Predraga koji ja -gledam-
svi prvenci izasli sa mladom maticom neobelezenom.Kod mene ove godine prsnulo pet rojeva i ista prica,
Jos nesto iznosim svoje zapazanje takva drustva se obicno roje samo jednom.

[Dragan Šošić]

Uglavnom, ali nema pravila, mogu dati i više rojeva. Nevolja je što nikada nisi siguran koliki će roj biti u odnosu na ono što se vidi na drvetu.

Idealizovanje rojevih matica je slabo promišljeno: ili stručnjaci uče mladog pčelara da odgaji mlade matice tako što će jednu košnicu jednostavno dovesti do rojevog nagona pa onda mogu koristiti te matičnjake ili neka koristi rojeve matice. To mi je malo neuko gledište od strane stručnjaka (mislim na pčelarski staž od xz ili xy godina ili to što jedni druge „podupiru“ i reklamiraju kao vrsne poznavaoce pčelarstva). Podseća me na plitku priču o matici rodonačelnici (valjda se zove Kleopatra ). To je sužavanje genetskog potencijala i neka je na savesti „iskusnih poznavalaca pčela“.

Ako se koriste rojevi matičnjaci, najbolje je da postupak sparivanja bude u "veštačkim" društvima, oplodnjacima (nukleusima) i da se koriste matičnjaci iz što više društava. U nukleus se naseli razumna (ne prevelika količina pčele) i stavi samo jedan matičnjak.

Ili savladati tehniku odgoja matičnjaka. Biće manje stihijskog rojenja.

Čitam skoro da je kolega pokušao da zadrži rojenje matičnom rešetkom. Umesto što je svojevremeno branio „instituciju“ od moje malenkosti, bolje je da je pročitao, a pisao sam o tome: ne može se zaustaviti rojenje na taj način. Bilo bi zanimljivo da mogu pročitati kakve matice koristi.

[Dušan Tanaskovic]

Poštovani zaljubljenici u pčelarstvo, čitam ove redove i nešto razmišljam kao početnik. Ako bih hipotetički imao dobro društvo u rojevom nagonu, i ako bih hteo da iskoristim maticnjake tako što bih formirao nekoliko nukleusa. Da li te nukleuse u trenutku njihovog formiranja od ramova iz zarojene kosnice, mogu da pojacavam ramovima legla sa pčelama iz drugih košnica koje nisu u rojevom nazivu. Tj da se u istoj operaciji sve obavi. Da li bi dodate pcele iz nezarojene kosnice mogle da prave problem, ili se to ne bi desilo jer bi se na njih preneo rojevi nagon sa pcela iz zarojene kosnice. Nadam se da me razumete 

[Vojo Brstina]

Poštovani zaljubljenici u pčelarstvo, čitam ove redove i nešto razmišljam kao početnik. Ako bih hipotetički imao dobro društvo u rojevom nagonu, i ako bih hteo da iskoristim maticnjake tako što bih formirao nekoliko nukleusa. Da li te nukleuse u trenutku njihovog formiranja od ramova iz zarojene kosnice, mogu da pojacavam ramovima legla sa pčelama iz drugih košnica koje nisu u rojevom nazivu. Tj da se u istoj operaciji sve obavi. Da li bi dodate pcele iz nezarojene kosnice mogle da prave problem, ili se to ne bi desilo jer bi se na njih preneo rojevi nagon sa pcela iz zarojene kosnice. Nadam se da me razumete 

Баш право питање за мало фине размене мишљења.   

Најпре да кажемо да пчеле не преносе ројеви нагон и да то нема никакве везе са новим пчелама. 

Пчеле из роја не примају пчеле из других кошница.  Ово наравно не пише у књигама јер књиге углавном не пишу они који посматрају живот пчела и они који разумеју живот пчела ,  него они који желе да задаре новац од продаје књига и они који желе да постану неко или некакво славно име у пчеларству. 

Затим, никада се некој заједници која још нема спарену матицу а разројена је од друштва које је било у ројевом нагону  не додају пчеле и легло из других кошница. 

Ако заједница која се разројава има на пример 25 рамова пчела од исте те заједнице можемо направити на пример 6-7-8 нових ројева и сваком роју можемо додати по један рам са матичњацима и наравно све обавезно однети на неки удаљени пчелињак како нам се пчеле не би враћале на старо место. Није препоручљиво нити рентабилно додавати легло или пчеле из било које заједнице док се млада матица не излеже и не почне да залеже.
Иако су ове мале заједнице већ разројене неке опет крећу у ројење и из неких може да изађе по један мањи рој величине око 4,500 до 5.000 пчела а све у зависности од количине легла која је била у новоформираном роју, као и од квалитета одхрањеног легла.  Зато није препоручљиво да се ројевима даје пуно легла јер а ко се даје више од 5-6000 легла ти млади новоформирани ројеви могу да се изроје. Када би им још додали неку количину затвореног легла онда би још подстакли заједницу на ројење и ако се можда не би изројила без овог додавања.. 
Так када се матица спари и пронесе и када видимо да има своје затворено радиличко легло тек тада можемо да појачамо заједницу са пчелама и леглом али на одговарајући начин. 

Према томе, колега Танасковићу постављено питање је веома комплексно... 

Поздрав драгим пријатељима...

 

[dusan lazic]

Meni je prvo na pamet palo "nije preporučljivo i nije rentabilno" (kao što Voja reče)


Ne znamo dali će biti uspešno sparivanje, povratak i pronošenje takve matice. To je rizik! Tek kad se uverimo - možemo pojačavati.
Pozdrav imenjače!

[Dušan Tanaskovic]

Poštovanje Vojo, hvala na iscrpnom odgovoru. Da li je jedini rizik taj da može doći do toga se novoformirani roj izroji?  Tj zanima me da li bi se pčele tukle ili da li bi možda dodate pčele oštetile matičnjak. Naravno ako zanemarimo rentabilnost.

Vezano za mogućnost da se roj izroji ponovo, kada  se to okvirno dešava?  Posle nekog vremena od kada matica pronese ili matica zalaže maticnjake odmah nakon sparivanja?
Izvinite ako možda pitam gluposti.

[Dušan Tanaskovic]

Izvinjavam se sto ponovo pišem poruku, sad sam tek shvatio da ste napisali "matičnjacima", u množini. Tj ako sam dobro razumeo svakom roju biste dodali 2 maticnjaka, pa bi zato moglo da dodje do rojenja. Jesam u pravu?

Ja sam mislio samo 1 matičnjak da dodam pa sam zato postavio pitanje kakvo sam postavio u prethodnoj poruci.

[Dragan Šošić]

Ако бих могао да напишем нешто о недоумицама Душана Танасковића уз упозорење да ја опширно пишем, па да упозорим да не буде падања у несвест ...јер многи воле кратке „иформер“ и бучне наслове али ипак да то буде са мање слова .

Надам се да не замерате на шали ...такве невоље сам имао на „једном форуму“ где људи нису ни читали шта напишем, али су расправљали о написаном (ваљда са искључивим освртом на сопствени страх од „повећаних габарита“ текста).

Па ако Душана занима моје мишљење да се „истакињем“ ...или да ћутим.

[dusan lazic]

Imenjače, ajde brže, prozivaj Šoleta, dok je raspoložen... (davno ga nije bilo)

[Dušan Tanaskovic]

Naravno da sam zainteresovan, što više podataka to bolje, naročito kad neko ima šta da kaže