Košnice Voja

Alati i oprema za pčelarenje => Košnice => Temu započeo: Михаило Мишко Васојевић Decembar 07, 2017, 20:12:13

Naslov: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 07, 2017, 20:12:13
Primitivne košnice koje su najsličnije prirodnim staništima pčela odavno su prevaziđene sa stanovišta modernog pčelarstva. Prevaziđene su ujedno i metode i pčelarsko znanje i iskustvo koji su bili sastavni dio pčelarenja stotinama i hiljadama godina. Bez namjere da afjrmišemo ekstenzivno pčelarstvo i njegove brojne forme, mislim, da se ipak ogroman fond znanja pčelara starih vremena mora sačuvati. Negdje na prelazu od starog ka novom napravljene su i greške koje su rezultirale činjenicom da je danas pčela jedna od najugroženijih vrsta. Stoga pokrećem ovu temu gdje bismo za generacije koje dolaze, ali i za nas sabrali znanha starih pčelara. A to je najbolje početi pričom o košnicama ili kako su ih naši stari po srpski zvali ulištima. Naziv košnica je u naš jezik stigao iz slovenačkog i potisnuo stari vjekovni naziv ulište. Kasnije ću objasniti i etimologiju riječi ulište.
Pozdrav
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 07, 2017, 22:42:56
Naši preci su košnice nazivali ulištima kao izvedenicom od riječi ulje. Više ulišta činilo je uljanik. A uljanik je opsluživao uljar. Iako će ovo mnogima izgledati čudno istina je da su svi ovi nazivi - imenice izvedene od riječi - imenice ulje što je bio stari srpski izraz za med. U svim starim srpskim srednjevjekovnim poveljama upotrebljavao se isključivo ovaj izraz. Istovremeno sve imenske riječi sličnog značenja bile su takođe izvedene od iste osnove, ali i glagoli. Imenica med ušla je u naš jezik nešto prije nego riječ košnica i to iz ruskog jezika. Stari nazivi i izrazi su postepeno potisnuti i zaboravljeni.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 10:45:00
Именица пчела је изворно словенског односно прасловенског поријекла мада је стари српски назив све до Вука Караџића и установљавања савременог књижевног језика био просто "чела". Иницијално "п" у народним говорима временом је било нестало. Е сад оно што је интересантно је да је имнеица пчела настала од старословенске именице бука, односно прасловенског глагола бучати, па назив пчела значи она/оне које бучи/е. Наравно да је у позадини зујање пчела које је као препознатљива особина кумовало и њиховом имену. Дакле славистика сматра да је најстарији облик именице пчела гласио бъчела што је веома блиско данашњој ријечи чебела у словеначком језику, која је настала метатезом гласова на почетку ријечи.

Како видим да се ова тема чита, и поред тога да се нико други не укључује, то ћу док ми не сугеришете наставити да је полако обогаћујем, онако како будем имао времена од других обавеза.
Поздрав
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Rakovac Goran Decembar 08, 2017, 10:59:19





                    Ово је више него интересантна тема. Са уживањем је пратим. Зато само наставите укључиће се већ још неко.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: zoran drpljanin Decembar 08, 2017, 14:16:35
Mali doprinos temi, a Misko ili neko od kolega ce nastaviti...Ako nemamo tradiciju, tesko cemo i u buducnost..
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Milan Đorđević Decembar 08, 2017, 14:58:23
Svako treba da ima bar jednu vrškaricu na pčelinjaku, čisto iz tradicije. :)
Lepa i duga je naša srpska pčelarska tradicija.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 08, 2017, 15:41:22
Хтео сам нешто написати, али сам одустао да не реметим замисао теме (схватио са да се ради о нечему што је било, односно о традицији - наслеђу).

Мислим да то треба да остане на традиционалном разматрању, овако како је Мишко замислио и започео. Само што не треба бити неко надахнуће да ширимо пчелињаке у вршкарама. Чак мислим да не треба имати ни једну вршкару насељену пчелама. Разлог је тај што је готово немогуће пратити шта се дешава унутар кошнице. Тако се долази до могућности појаве тежих зараза на пчелињаку.

Ово не пишем са разлогом за и против са чисто теоријског или модернистичког становишта већ оног што се може десити на пчелињаку. На срећу, рано сам доживео то искуство и то је било 1986, када смо у селима на северној страни Динаре искуцавали пчеле из дубина и вршкара. Бар 10% таквих кошница је имало АТЛ, а варое за извоз, где се није могло закључити има ли зачетака АТЛ.

Ако желите имати везу са традицијом, може се у пчелињак поставити једна или пар комада вршкара, али без пчела, као што људи у своје двориште поставе старе алатке, које су се некада користиле у пољопривреди.

ПС

Тема је добра јер се зачетник теме бави словенским називом за пчеле и пчелињак. Неки с поносом наслове тему о свом пчелињаку: мој кованлук не познајући порекло речи.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 16:28:57
Hvala svima na uključivanju. Ja sam dosta nesistematičan pa ne zamjerite ako moja izlaganja budu ponekad zbrda zdola. Dakle kako uvaženi kolega Dragan reče stari naziv za ono što mi danas nazivamo pčelarstvom bio je kovanluk. I da ne zaboravim da su se današnji izrazi matica i trut upotrebljavali odvajkada u cijelom slovenskom svijetu.
Ali zato stari Srbi od prije par vjekova med, onaj izvađeni iz košnica nazivali su ulje, ili kljuk. Med se dakle izmuljan iz saća nazivao kljuk, a med u saću nazivao se med ili cvetomed. Sam postupak vađenja meda nazivao se kljukanje. Obično se za to upotrebljavao drveni sud nalik kaci samo uži i u njega je stavljano saće koje je pritiskano dugim štapom čiji je kraj imao proširenje. Iscijeđeni med čuvao se i transportovao u drvenim buradima, a nekad i u mješinama.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 08, 2017, 17:28:49
Нисмо се разумели Мишко, кованлук подсећа на вишевековну окупацију и није словенски израз.  :)

То је турски назив за пчелињак
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Slaviša Marinković Decembar 08, 2017, 18:13:39
Prvom prilikom ću nabaviti ili napraviti vrškaru i naseliti je. Ne slažem se da će biti rasadnik varoe na pčelinjaku. Pozdraav svima.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 20:47:29
Med za naše pretke nije bio samo poslastica već mnogo više od toga, prvenstveno je bio hrana i to veoma, veoma cijenjena i relativno skupa. Med se jeo o tačno označenim danima i periodima godine jer mu je pridavana i magijska moć da podari zdravlje, snagu i ljepotu. Med je bio i lijek ili dio formule mnogih ljekova za mnoga oboljenja. Unošenjem odnosno uzimanjem meda su liječeni ljudi od mnogih bolesti recimo crijeva, pluća, jetre, bubrega..., ali su se medom i mastima i melemima na bazi meda mazali oboljeli djelovi tijela, rane, lišaji i mnoga druga oboljenja. Kod mene se vodilo računa da se ljekovi od meda spravljaju od onog koji je vađen iz pčelinjih društava zvanih krstonoše. (Smatralo se posebna vrsta pčela koja je pravila/izvlačila saće pod pravim uglom, ali o tome ću više kasnije...). Za stare Srbe pa sve do skoro med je bio i sredstvo za čuvanje lako kvarljivih namirnica, recimo mesa i ribe. Svježe meso i riba stavljani bi bili u sud koji je posle zaliven medom. Kažu da su tako ove namirnice mogle da ostanu sačuvane dosta vremena. Ima sačuvano sjećanje da su ohridski Srbi slali pastrmku papi u Rim tako što su je zalili u med.
Najcjenjenija kombinacija bila je med preko masla i zato mi danas imamo divni narodni izraz "med i maslo".
Dragane naravno da je kovanluk pozajmisa sa istoka, ali ne iz turskog jezika. Turci su na svom putu skupljali riječi pa su tako i kovanluk pozajmili iz nekog od indo-iranskih jezika i prenijeli nama. Oni kao nomadski i ratnički narod nijesu imali kad da se bave pčelama i pčelarstvom već su to počeli tek kasno nakon što su osvojili Vizantiju i prihvatili njene vrijednosti. Između ostalog i poslastičarstvo. Naime Vizantija je poznata po kolačima. Svi današnji kolači tipa baklave, tulumbe i sl. vode porijeklo iz Vizantije i spravljani su naravno s medom. Turci su ih samo preuzeli i predali savremenom svijetu.
Pozdrav
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 08, 2017, 21:35:15
Познато ми је да су Турци користили многе речи персијског порекла. Једном приликом сам скинуо са интернета персијски речник са речима које су Турци користили. Познато ми је да одатле потиче и реч за кошнице. Уосталом, Персија је стара развијена култура. Своју културу су заснивали на ранијим културама чија су достигнућа користили. Уосталом, као што је Рим користио наслеђе Етрураца. Мало тога су сами осмислили (осим одређене и пословичне дволичности у договорима, које би изиграли и односили победу).

Приликом расправе о изговору речи за белу шљиву (џанарику), користио сам управо тај речник. Расправа је била да ли се изговара џенерика или џанарика.

На овај простор су тај израз за кошнице донели Турци.

И када се на гугл транслатор упише реч кошница, добије се превод кован.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 21:59:32
Dragane Turci dođu ko kalem. Naslijedili su tradiciju mnogih naroda koji su njima bili strani ili po krvi ili po vjeri ili po oboje. Uostalom sudbina svih varvara je da se na kraju civilizuju. To je bila i naša sudbina.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 22:34:10
Pomenuo sam ranije krstonoše. Tako su nazivane pčelinje zajednice koje su gradile saće u košnici pod pravim uglom. Kao što je poznato pčele u svakom prostoru koji izaberu da sagrade gnijezdo isto rade tako što saće izvlače paralelno i zbijeno na širinu pčele. Takvo saće dodatno povezuju mostovima. Krstonoše to rade tako što grade saće pod pravim uglom. Ja sam od starijih pčelara čuo nekoliko varijanti zašto to rade pa ću ih i navesti redom. Prva je da se radi o posebnom soju pčela koji je nastao ukrštanjem kiparskih sojeva sa domaćim našim pčelama dakle krajinskom rasom. Druga teorija kaže da to nema veze sa rasom već je uslovljeno ponašanjem pčela u određenom staništu. Kako se u starim primitivnim košnicama uvijek stavljao drveni ram - krst na otprilike dvije trećine visine košnice prije naseljavanja to je takođe možda uslovljavalo ovakvu izradu saća. Takvim društvima stari pčelari koji su bili skloni mnogo toga da mistifikuju pridavali su veliki značaj. Smatrali su da daju veće prinose, ljekovitiji med i sl. Čak se smatralo da je grijeh ubiti takvu pčelu zbog meda osim u izuzetnim prilikama.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 08, 2017, 22:50:00
Мишко. ставио си ме у неугодну позицију  с обзиром да је пристигла твоја нова порука и мој одговор био нешто као даља опструкција теме, па ако дозволиш, одговорио бих укратко на твоју тврдњу о цовилизовању или да се ова моја порука брише и отворим тему у поглављу Остале теме ван пчеларства, а лично мислим да је то боље и да ова тема остане како си је започео.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 08, 2017, 22:58:56
Dragane ja prihvatam svaku tvoju sugestiju. A tema je podjednako otvorena za sve. Lično bih volio da što više ljudi uzme učešće. Jer malo ruka malena i snaga, a pored ovoliko vrhunskih pčelara na forumu meni je prosto i neprijatno da mnogo pišem. Pozdrav
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 08, 2017, 23:12:47
Нажалост, не слажем се да учествујем у теми а да пишем ван теме. Слажем се да тема треба да је отворена за све, али не за писање ван теме. Мој одговор се тицао управо мишљења које би било ван теме и договорићу се са администратором како да ово решимо.

Гледаћемо да се настави нит писања и не пореметимо ток написаног.

Ако будем имао шта да кажем, а тиче се наслова (као што сам упозорио да те кошнице нису баш најбоље за пчеларење), ту сам.

Наравно, извињавам се заинтересованима јер је неколико мојих последњих порука сасвим пореметило тему.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: dusan lazic Decembar 08, 2017, 23:41:54
Samo da se priključim...
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 09, 2017, 00:06:27
Da to u 99,99% slučajeva izgleda tako. Ali u ono preostalih slučajeva one naprave krst. Na žalost nemam fotiografije da potkrijepim pa molim ukoliko neko posjeduje neka postavi.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 09, 2017, 12:17:19
Tehnologija pčelarenja primitivnim košnicama bila je krajnje jednostavna. Svodila se na izradu košnice koja je bila pčelareva imitacija divljeg pčelinjeg staništa s tom razlikom da je zajednička osobina bila da sve varijante primitivnih košnica nijesu imale dno, već su postavljane na neku prirodnu podlogu, najčešće dasku ili kamenu ploču. Neke od primitivnih košnica nijesu imale ni poklopca pa je i odozgo dolazio najčešće drveni poklopac na koji se stavljao poveći kamen, kao osiguranje da ih ne oduva vjetar. Vrškare i pletare i košnice od keramike (kakve su pravljene u Makedoniji!? -mada ne znam nikog ko je o njima detaljnije pisao) imale su sveden vrh i njima nije bio potreban poklopac. Umjesto poklopca u dubine i daščare postavljan je pri vrhu krst sa kojeg bi novonaseljeni roj počinjao izvlačenje saća. Najcjenjenije su bile dubine od jelovog ili nekog drugog zimzelenog drveta, osim čempresa za koji se vjerovalo da je otrovan. Gdje nije bilo zimzelenog drveća moglo je i listopadno stablo da se iskoristi, opet osim gorkog jasena i topole, za koje se smatralo da su otrovne i za pčele i za med koji bi se iz takvih košnica vadio. Sa košnica se obacezno skidala kora da se ispod nje ne bi krili mravi, paukovi i drugi insekti. Kad bi roj bio useljen košnica je postavljana na svoje stalno mjesto i lijepljena za podlogu mješavinom tijesta i pepela ili gline. Istom smjesom lijepljene su i eventualne pukotine, a zatvaranje pukotina vršeno je po potrebi istom smjesom i tokom cijele godine.
Naseljavanje košnice počinjalo je stavljanjem pčelinje ljubičice i malo meda u unutrašnjost košnice i ubacivanjem prirodnog roja. Tako je nova pčelinja zajednica započinjala život, a završavala je tako što bi gotovo cijela zajednica bila žrtvovana prilikom vađenja meda.
Zapravo takvo ekstenzivno pčelarenje bilo je uslovljeno između ostalog i zbog neimanja sredstava zaštite od uboda pčela. No to ne znači da stari pčelari nijesu znali šta se dešava unutar pčelinjih zajednica i da nijesu u skladu sa prirodnim pčelinjim ciklusom usklađivali i svoje aktivnosti.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 09, 2017, 13:21:48
Napraviću jednu malu digresiju povodom lijepljenja dubina. Nijesu svi pčelari bili pobornici zatvaranja košnice i svođenja njenog leta na jedini otvor za komunikaciju sa prirodom.  Naprotiv bilo je i onih koji su tvrdili da pčelama takva zatvorena košnica smeta. Moj pokojni otac je govorio da se najbolja i najjača društva sa najviše meda kriju upravo u kako je govorio prslim i raspuklim košnicam gdje su pukotine bile nezatvorene. To povezujem i s današnjom pričom o ventilaciji u košnici, pričom o otvorenim podnjačama i sl. Uglavnom mišljenja su i onda kao i danas bila podijeljena.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Vojo Brstina Decembar 09, 2017, 18:29:44
Napraviću jednu malu digresiju povodom lijepljenja dubina. Nijesu svi pčelari bili pobornici zatvaranja košnice i svođenja njenog leta na jedini otvor za komunikaciju sa prirodom.  Naprotiv bilo je i onih koji su tvrdili da pčelama takva zatvorena košnica smeta. Moj pokojni otac je govorio da se najbolja i najjača društva sa najviše meda kriju upravo u kako je govorio prslim i raspuklim košnicam gdje su pukotine bile nezatvorene. To povezujem i s današnjom pričom o ventilaciji u košnici, pričom o otvorenim podnjačama i sl. Uglavnom mišljenja su i onda kao i danas bila podijeljena.

Ево да се и ја мало укључим у тему...

Мислим да се у тим распуклим кошницама лакше одржава пчелама потребна микроклима. Изгледа мало контрадикторно али је тако...

У кошницама које су шупље на све стране далеко је мање влаге током зиме и пролећа и те заједнице се брже развијају а касније када ојачају оне затворе све отворе на меру која им одговара... У сваком случају оне не затварају отворе како би их ми ( већина пчелара) затворили.

Ту је бољи доток изузетно важног кисеоника за легло. И ту су заиста и по мом чврстом убеђењу најбоља и најздравија друштва на пчелињаку..

Идемо даље, ваљда не морамо око свега да се сложимо, па ћу ја овог пута да изнесем неке ситнице са којим се не слажем. А оне су око оног:
 
Dragane Turci dođu ko kalem. Naslijedili su tradiciju mnogih naroda koji su njima bili strani ili po krvi ili po vjeri ili po oboje. Uostalom sudbina svih varvara je da se na kraju civilizuju. To je bila i naša sudbina.

Судбина српског народа је била да су увек свима попуштали и били мање варвари од свих осталих народа па су тако пре 4-5-6
 миленијума истеребљени са територије Азије и Африке а почетком претпрошлог и прошлог миленијума и на територији данашње Европе па даље током векова преточени су у мноштво других народа и од њих су настали већима данашњих европских народа.
Последњих векова претрпошлог миленијума нестали су скоро сви срби узимајући туђе неславенске језике док је значајан број задржао још само славенски језик али не и националност и веру. Остали су само неки обичаји и имена река, језера, планина, градова и села. наравно огроман бој тих назива је промењен али хвала Богу још увек постоје трагови и стара имена сви тих промењених назива српских градова, села, река и планина која су добијали по својим српским именицама.
Током прошлог миленијума такође се наставила десрбизација Европе и других континената. Чак и током последњих пар векова имамо тотално преливање српског народа у друге и ставарање нових народа од којих су већина поред промене вере и добијања нове нације задржале још само језик и српске обичаје.  Многи су још задржали веру али су језик и националност променили.

Значи ми смо најмекши, најпопустљивији народ на свету који хиљадама година више поштује туђе него своје.
Најгоре од свега је што све нове нације настале од срба које још говоре српским ( а називају га и којекаквим другим именима свестрано потпомогнуте старим српским а сада новим народима са туђим језиком) уместо да се враћају својим српским коренима постају највећи непријатељи тек нешто мало преосталог српског народа.

Значи да смо били варвари као остали народи сада би сви становници Европе говорили српским језиком и изјашњавали се као срби, управо зато што је већина некадашњег европског становништва била српског порекла.
Не, ми смо се претопили у све друге народе а претапање и преливање се убрзано наставља...
Праву истину су неки сакривали и покушали потпуно сакрити али ипак нису и потпуно сакрили...

Пошто ово није форум на коме треба да пишемо о политичким темамам молим све присутне да не кренемо у политику која је на форуму по правилнику забрањена.
Као домаћин Форума Кошница Воја а ради истине о нашем српском народу морао сам да наведем неке историјске чињенице.

Е сада мало о пчелама крсоношама...  :D

Дође у госте један пчелар з Црне Горе заправо пчелар Симо Милановић из Херцег Новог код своје сестричине у Ново Милошево и пошто је други трећи дан питао има ли неко од пчелара овде у Новом Милошеву тако га упутише моји пријатељи а његова сестричина и зет код мене.
Када смо попили кафу и мало попричали о пчелама испричам ја свом новом пријатељу и госту Симу-Сими да сам ја конструисао неку нову кошницу коју сам прилагодио потребама наше расе пчела као и величини клубета наше расе пчела где су рамови нижи од висине клубета и међусобно укршетни у сваком наставку.
Имаш ли ти таквих кошница овде негде да ја то видим упита мој нови пријатељ Симо, имам кажем ето их ту у башти иза куће.
Када смо отворили прву кошницу и када је Симо видио како је у њима саће укрштено и пчеле запоселе два укрштена наставка Симо у чуду каже па ово су пчеле КРСТАЧЕ! Нисам ваљда погрешио како их је он назвао када их је видио. Мислим да их је назвао крстаче мада је потпуно исто и да их је назвао крстоношама. Ништа није грешка и ако је он погрешио у називу или ако са ја погрешно запамтио.
Кажем Сими, нису то крстаче него обичне наше пчеле крајинске расе а само сам им ја укрстио рамове и конструисао кошницу са укршеним рамовима. 
Тада Симо рече, наши стари, отац па и ђедови сви су били пчелари и сви су горе у брдима петнаестак или двадесетак километара изнад мора у брдима пчеларили и када би одсекли неки дуб ( храст ) где би нашли пчеле у укршеном саћу ту налазили највеће количине најквалитетнијег меда а те пчеле звали су крстаче.
Када би склонили-покидал мед и саће видели би где год је у дубу био чвор ту би пчеле започеле укрштање саћа.
Из тих дубова би увек било доста ројева а у њима би се налазило највише меда...

Тема је одлична и не замерите што сам узео мало више простора у овој поруци..

Поздрав драгом пријатељу Мишку покретачу ове тема али и свим другим драгим пријатељима који учествују у теми и прате ову тему.. 
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Anto Dankić Decembar 09, 2017, 19:02:38
Ja bih se ipak prije složio sa Šošićem da vrškare treba držati kao ukras bez pčela ili u najmanju ruku naseliti, utjerati u rojevi nagon i razrojiti baš iz razloga što je nezgodna za tretiranje a danas držati neko pčelinje društvo bez ikakvih tretmana je opasno ne samo po to društvo nego i po okolinu.


P.S. Vojo, razumijem da si domaćin foruma ali pravila foruma baš bi ti trebao prvi poštivati. Skoro da nema teme da nisi ubacio neku "politiku" na 5 strana i onda "nećemo o politici". Srbi... mileniji... Afrika... pa pobogu čovječe. Ovo je moj prvi i zadnji "politički izlet" van teme o pčelarstvu pa ću moliti Administratora da je kasnije obriše da čovjeku ne zagađujemo pčelarsku temu.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Vojo Brstina Decembar 09, 2017, 19:22:15
Анто пријатељу, у праву си али нас су учили у школама о варварима оно што је одговарало варварским народима попут германа који су Европу настањивали и насељавали после доласка срба на европске просторе, тада углавном српске просторе. И данас после берлинског конгреса уче нас некој германској историји која нема везе са истином...
Историју треба учити од народа који су је писали и записивали пре више хиљада година али никако од данашњих европских народа...

Да није Мишко поменуо варваре и ту сврстао и српски народ као и остале народе не бих ни реч написао... Ми смо изгубљене генерације и боље да се не изјашњавамо о знању и историји наших народа, јер све што знамо, знамо само онолико колико је тамо неком одговарало.
Да је правилником дозвољено сада бих све поткрепио са безброј написаних страница и јасних и необоривих доказа из књига написаних пре берлинског конгреса и нове германске историје а који су вековима скривани на нашим просторима.

Међутим пошто је правилником забрањено нећу даље ...

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 09, 2017, 19:31:00
Gdje čeljad nijesu bijesna nije ni kuća tijesna - ponavljam da meni ne smeta nijedan tekst koji neko postavi na ovoj temi. Zapravo i brojne digresije i retrospekcije doprinose kolokvijalnom tonu koji je i suština ovih naših druženja. Ja sam u okviru svoje struke imao prilike da se upoznam sa teorijom Jovana Deretića o porijeklu Srba. S njom se ne slažem, ali je poštujem. Što se tiče politike o njoj ne bih i poštujem sve ljude bez obzira na njihovu vjeru, naciju i porijeklo. Cijelog vijeka zastupam stav da postoje samo ljudi i neljudi.
A što se tiče krstača ili krstonoša sve što si napisao Vojo ja potpisujem. S tim da sam ja skloniji stavu da postoje ili su postojali sojevi pčela skloniji da grade takvo saće. Mi smo imali jednu takvu iz koje je svaki roj imao takvu da kažem naviku da ukrsti saće. Pa čak i naseljene u savremenoj košnici znale su da naprave karambol sa ramovima. Dakle neko urođeno ponašanje.
Pozdrav svima
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Dragan Šošić Decembar 09, 2017, 22:15:10
Колеге увек сам се трудио да усмерим свакога да погледа мало шире на проблем. Не ради се ту само о варои. Ето, човек после мог упозорења рече да ће што пре населити вршкару и да она неће бити расадник варое. Неће бити у оној мери у којој се посвети пажња као и код осталих кошница. Познате ствари се не доказују и то је правило.

Не ради се уопште о варои. То је најмањи проблем. Ради се о дугим болестима, као што је пре свега АТЛ европска трилеж па и мешинасто легло.

АТЛ не могу препознати пчелари и када директно посматрају рам, а занима ме како ће то приметити у вршкари.

Мешинасто легло нисам узалуд навео. Ово није често обољење и слабо је приметно у кошници и када се појави (буде понека ћелија заражена). Звао ме пчелар (релативно искусан пчелар) и пожали се на америчку кугу. Погледао сам и видео невероватно много ћелија са мешинастим леглом. Једино што сам могао закључити је да пчелињак уопште и не гледа (осим скидања меда). Ту се наређају наставци (и када пада снег)  и у „заседи“ се чека паша да се пчеле „овршу“. Углавном, остало ми је нејасно како је „запатио“ толико мешинастог легла.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 09, 2017, 23:56:13
S obzirom da tema skreće ka tome da su primitivne košnice potencijalna žarišta raznih bolesti ovaj tekst je upravo o tome. Iako bi se dalo pretpostaviti da je pčelarenje dubinama bilo relativno jednostavno sa stanovišta izimljavanja i održavanja pčelinjaka zdravim to na žalost nije bilo tako. I pored toga što su pčelinje zajednice imale na raspolaganju sav med prikupljen tokom godine dešavalo se da veliki broj njih ne dočeka proljeće. Umirale su veoma često uznemiravane od strane glodara jer je veliko leto na tlu ovima omogućavalo nesmetan ulaz. I ne samo glodari već i manje ptice su tokom zimskih i jesenjih dana kad pčelinja zajednica formira čvrsto klube znale da se provuku kroz trouglasto leto, pogotovo ukoliko bi bilo ostavljeno većih dimenzija. Pa i gusteri su znali da ulaze u košnice. Problem je bio i što pčelar nikako nije mogao imati pravi uvid u zalihe hrane. Postojao je način da se nagne košnica pa se smatralo ako je klube nisko pri dnu košnice da i meda ima dovoljno za sigurno izimljavanje. Ukoliko se klube ne bi vidjelo onda je bila pretpostavka i da su zalihe slabe i nedovoljne. Problem je ipak bio što je tada obično i bilo kasno za bilo kakvu pčelarevu intervenciju. A što se tiče bolesti sigurno da je bilo prisutno svega i svačega na pojedinim pčelinjacima, ali tome se jednostavno nije pridavalo mnogo pažnje. Kad bi pčelinja zajednica umrla dubina se čistila vatrom i cijeđom (mješavina pepela i vruće vode), eventualni med cijedio, vosak pretapao... i prodavao i tako vrlo često prekidao lanac zaraze.
Med se i inače vadio za prodaju u jesen "kad u njemu nije bilo crva" odnosno legla ili je količina bila zanemarljiva.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Vojo Brstina Decembar 09, 2017, 23:58:28
Мишко:"S tim da sam ja skloniji stavu da postoje ili su postojali sojevi pčela skloniji da grade takvo saće. Mi smo imali jednu takvu iz koje je svaki roj imao takvu da kažem naviku da ukrsti saće. Pa čak i naseljene u savremenoj košnici znale su da naprave karambol sa ramovima. Dakle neko urođeno ponašanje. "

Мишко пријатељу,
ја сам убеђен да ће све пчеле и сви ројеви насељени у таквим кошницама попут вршкара или дубина ако имају неке летвице или чворове у тим кошницама то јест могућност укрштања саћа да ће баш све пчеле наше крајинске расе тако градити укрштено саће.

Ја сам то давно приметио код једног пријатеља код кога сам дошао да помогнем око врцања меда у ЛР кошницама где су пчеле у тим збеговима имале слободан простор да граде саће и оне су у неколико кошница на сунцокретовој паши горе попреко рамова изградиле саће и у то саће лагеровале мед.
Одмах сам схватио да су то оне радиле ради себе а не ради пчелара и са основном наменом да им то саће са медом буде акумулатор температуре јер су на тај начин три четвртине централних улица поклопиле са саћем и медом. Схватио сам такође да оне преко тог саћа могу из централних улица где их има више да врше измену са пчелама из крајњих улица када су у клубету током зиме.
Врло често шалим се са пчеларима и кажем им па ето вам Родна Воја вршкара али са покретним рамовима и саћем кога можете контролисати... Наравно да то није и не може бити вршкара али је заиста распоред хране у РВ и ЕВ кошницама постављен кроз око 7 улица а у правцу кретања пчелињег клубета и сличан распореду хране у вршкарама и дубинама. Заправо храна за зимовање је значајније распоређена изнад пчелињег клубета и доступнија пчелама током зиме мада је то ипак слабије у односу на вршкару али ипак слично оном што имамо у дубинама.
Ако опет узмемо у обзир да се и у рамовима не мора стављати сатна основа онда се некако може створити природно пчелиње саће и приближити том изгледу у дубинама или вршкарама.

Немам ни једну вршкару нити дубину кући нити на пчелињаку а управо због немогућности прегледа и страха од којекаквих могућности оболења које Шоле помиње нисам ни имао воље за набављање таквих пчелињих станишта.
Један мој пријатељ из Зрењанина а који је овде члан на нашем форуму нудио ми је на поклон једну вршкару и требало је да само дођем по њу. Био сам на граници, хоћу, нећу али ипак нисам отишао по ту вршкару.
Ипак и да сам отишао по њу вероватно да је не бих никада населио него би остала ненасељена као експонат на пчелињаку.

Поред свага мислим да су вршкаре некада биле од велике користи за пчеларство и посебно док се није појавила вароа.

Надам се да Мишко има доста искуства и знања и да ће нам овде својим писањем наставити са улепшавањем ове теме. Наравно очекујем да се у тему укључе и други драги пријатељи са својим коментарима...

Поздрав драгим пријатељима... 

ПС: Ево већ је стигла Мишкова порука... 
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Rakovac Goran Decembar 11, 2017, 10:30:32





                      Да и сам дам мали прилог овој интересантној теми.
                      Израз " трмка " као један од назива за кошницу у средњем веку се одржао и до дан данас. Овај назив је први пут употребљен у писаним документима 1353. године у повељи коју је цар Душан , заједно са сином Урошен Нејаким издао серском Митрополиту Јакову и Арханђелском манастиру у Призрену. Том повељом је између осталог дарована црква Св. Николе на Пшини под Кошељем. Повељом се даље наводи да сваки црквени човек који има трмку даје Св. Николи десетак.
                       У самој повељи има још навода о пчеларству но о томе касније.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 11, 2017, 13:51:33
Вађење меда из кошница раније се oбављало на неки празник, црквени наравно, па је по том црквеном календару постојало више врста меда. Ипак вађење меда је обично било на јесен и мијољски мед (који се вадио око Михољдана) се највише цијенио из тог разлога јер није био црвљав, односно није у њему било легла, ларви. Ово је било посебно важно јер је стара технологија кљукања меда у једном моменту подразумијевала и кување кљука, па ако би се у том кљуку нашле и ларве осим меда и воска то је утицало на квалитет меда. Згњечена маса воска и меда се у металном суду гријала до температура топљења воска, затим се суд склањао са ватре и остављао да се восак као лакши стврдне на површини. Затим би била отварана рупа на воштаној плочи кроз коју је мед цијеђен, односно исипан. Иако нама данас тај мед изгледа неквалитетан, односно таква технологија изгледа веома спорна ранији пчелари су сматрали да је то најбољи зрели мед. Овај мед је могаи и да се чува тако што би још увијек врели садржај казана био изручен у дрвену кацу и тамо остајао да се охлади. Наравно да је восак у додиру са дрвеном кацом стварао танак слој који је имао улогу изолатора, а онда је и охлађени мед могао током зимских мјесеци да се у њему како тако сачува. Овакав мед се називао варени мед или кувани мед.
Мед је вађен и за добрих прољећних паша, али зачудо и није био нешто на цијени, прво јер се тешко чувао, а друго јер је млади видовски мед рачунат у "зелени" или незрели мед. Добијао се тако што би саће било стављано у вреће или вјешано изнад посуде и из њега би се циједио мед. С обзиром да се радило о младом меду и релативно високим температурама овај поступак је био релативно брз, мада спорији од кувања кљука.Иначе се љетњи мед вадио само по потреби, ради лијека или уколико би се указала прилика за продају.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Decembar 12, 2017, 16:39:23
Trenutak vađenja meda ujedno je i bio kraj pčelinje zajednice, jer je ona morala biti žrtvovana. Pčelar bi u jesen pretresao košnice, što je značilo da bi ostavljao rojeve i sve slabije, odnosno lakše košnice, a one jače, odnosno teže palio snopićom slame. Slama se  podmetala sa donje strane  ulišta i tako bi za par trenutaka cijela pčelinja zajednica stradala. Ovako je zapravo sprovođena jedna negativna selekcija jer su najbolja društva svake godine žrtvovana zbog meda. Pčelarenje na ovaj način  bilo je praktikovano barem  u mom kraju, mada sam slušao da su mnogi pčelari vadili med tako sto bi nožem odsijecali saće sa dna dubine. Pod uticajem savremenog iskustva pčelarenja sa modernim košnicama bilo je i pokušaja da se kod primitivnih košnica interveniše na isti način(dakle odsijecanjem saća sa matičnjacima) i prilikom pojave rojevog nagona, ali to sve nije bitnije uticalo na ograničenja koja su ove primitivne košnice postavljale pred pčelara.
Stoga je jasno da je drugi veliki posao osim medobera bilo zanavljanje pčelinjaka i da se velika pažnja posvećivala hvatanju rojeva. A to je bio vjerujte, pričam iz sopstvenog iskustva, težak i mukotrpan posao. Pčele su se rojile bez najave jer pčelar je samo mogao da pretpostavlja na osnovu spoljašnjih manifestacija koja je u rojevom nagonu i kada će roj izaći. Mnogo puta se dešavalo da roj ipak pobjegne. Skoro svaki pčelar je imao neku svoju teoriju o rojenju, hvatanju i slično da bi pisanje o mnogim stavovima tih naših prethodnika samo mistifikovalo stvari.
Iz dubina su izlazili brojni rojevi, ali obično ni prvjenci nijesu bili baš jaki kao rojevi iz današnjih košnica. O drugencima i ostalima i da ne govorimo jer se često roj sastojao od šake pčela i nekoliko matica. Stoga se dugo čekalo da se razviju i da daju prinos i to pod uslovom da se prethodno ne izroje. Zato kažem da je med tada bio znatno cjenjenija namirnica nego danas.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Rakovac Goran Februar 19, 2018, 10:02:38
           
             На првом програму РТС-а је почела да се приказује серија о Немањићима и рађању српске краљевине. Мало је познато да је у то време пчеларство представљало озбиљну привредну грану . У наставку ћу пренети пар текстова , која се мислим уклапа у тему коју је покренуо колега Михаило Мишко Васојевић.

             " Већина српских средњовековних владара су придавали велики значај пчеларству као привредној делатности од које је, поред осталог, држава имала значајне приходе, а касније, по напуштању световне власти у монаштву су се неки од тих владара предано лично бавили пословима у манастирским пчелињацима. Краљевска и манастирска властела поседовали су велике „уљанике“ са кошницама („улишта“). Постоје историјски подаци  који говоре да су владаоци и властела средњевековне Србије својим задужбинама, манастирима, поред осталих добара поклањали и пчелињаке са пчеларима.
            У литератури се наводи податак, да је Стефан Немања (сада већ монах у Хиландару) 1199. године даровао Хиландару, поред осталог, и 4 пчелињака: у Трпезама, Дабшору, Годишеву и Парицама. Са сваким пчелињаком даје и по два пчелара. Међутим, Немања је пре тога 1196. године потписао даровну повељу којом је манастиру Студеница даровао пчелињаке у Расини и Руденици. Подаци о пчеларству које дају Виљем Тирски, уговор о миру између Дубровника и Стефана Немање, уговор између Фридриха Барбаросе и Стефана Немање, а нарочито Немањине даровне повеље, су сведочанства о развијеном пчеларству у држави Немањића. Ова привредна грана ће се у наредним вековима развити до великих размера захваљујући изванредним природним условима за развој пчеларства, великој потрошњи и потражњи меда и воска и способним пчеларима, итд.
            Када се Немања, при крају живота, замонашио у Хиладару византијски цар Алексије III поклонио му је 4 пчелињака у Мелејама на Светој Гори. "
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Rakovac Goran Februar 19, 2018, 10:07:31



          Нисам успео да поставим текст. Уколико је то могуће молим администратора да текст уреди и учини видљивим јер се то и пар пута раније догађало а ако то није могуће да обрише ову и претходну поруку.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Zoran Vučković Februar 19, 2018, 10:34:58
Текст који се не види у посту:


Већина српских средњовековних владара су придавали велики значај пчеларству као привредној делатности од које је, поред осталог, држава имала значајне приходе, а касније, по напуштању световне власти у монаштву су се неки од тих владара предано лично бавили пословима у манастирским пчелињацима.

Краљевска и манастирска властела поседовали су велике уљанике са кошницама (улишта). Постоје историјски подаци  који говоре да су владаоци и властела средњевековне Србије својим задужбинама, манастирима, поред осталих добара поклањали и пчелињаке са пчеларима.

У литератури се наводи податак, да је Стефан Немања (сада већ монах у Хиландару) 1199. године даровао Хиландару, поред осталог, и 4 пчелињака: у Трпезама, Дабшору, Годишеву и Парицама. Са сваким пчелињаком даје и по два пчелара. Међутим, Немања је пре тога 1196. године потписао даровну повељу којом је манастиру Студеница даровао пчелињаке у Расини и Руденици.

Подаци о пчеларству које дају Виљем Тирски, уговор о миру између Дубровника и Стефана Немање, уговор између Фридриха Барбаросе и Стефана Немање, а нарочито Немањине даровне повеље, су сведочанства о развијеном пчеларству у држави Немањића.
Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Zoran Vučković Februar 19, 2018, 10:36:01
Наставак:

Ова привредна грана ће се у наредним вековима развити до великих размера захваљујући изванредним природним условима за развој пчеларства, великој потрошњи и потражњи меда и воска и способним пчеларима, итд.

Када се Немања, при крају живота, замонашио у Хиладару византијски цар Алексије III поклонио му је 4 пчелињака у Мелејама на Светој Гори.

Naslov: Odg: Ulišta - primitivne košnice: dubine, pletare....
Poruka od: Михаило Мишко Васојевић Mart 22, 2018, 10:13:31
Прво бих све поздравио. Не стижем од свакодневних обавеза да се пуно бавим пчелама, а камоли да пишем на овој интересантној теми.. Драго ми је да се Горан укључио. Иако ми је струка блиска изучавању српског средњевјековља па се на неки начин њим и бави о пчеларству у том времену знам врло мало. А да не буде да сам ову тему потпуно забаталио, ево пар запажања о вјеровањима старих пчелара. Надам се да ми нећете замјерити што можда одузимам ваше вријеме оваквим писанијама, али старо пчеларство (које је подразумијевало пчеларење са примитивним типом кошница и сасвим другачије тумачење прилика у пчелињим заједницама) заснивало се више на вјеровањима него на чистој пчеларској емпирији. Уосталом савремени човјек је далеко од спекулативних стања духа патријахалног човјека ранијих вјекова, па се и пчелари ових епоха веома разликују.
Дакле, пошто је јуче био први дан прољећа или како се у мом крају тај дан називао "прољетњак" по њему се гледало и каква ће бити наредна година. Пчелари су вјеровали да ако је сунчан да ће бити такво и цијело прољеће, све до Видовадана, да ће бити меда и да пчеле неће бити љуте. Уколико би било облачно и топло вјеровало се да ће се пчеле ројити и напредовати, а ако би било грмљавине да ће бити позних мразева. Е, ако би дувао хладан сјеверни вјетар, или падала хладна киша или не дај Боже снијег, као ове године, сматрало се да ће бити неродна и касна година, да неће бити меда и да ће бити штете у пчелама...
На Божић се износила слама и бацало жито међу улишта ради бољег напретка у пчелама, а на Благовијести се сматрало да су пчеле изимљене па која је до тада остала жива та се и изимила без обзира на временске прилике које слиједе касније током априла...