Липа (Тilia species) Вишегодишње украсно, лековито и техничко дрво. Врло су ретке шуме састављене од липе. Могу се наћи на Фрушкој Гори, Гочу, Јастрепцу, око Горњег Миланоцва, Чачка и Неготина. Није поуздана медоносна паша јер цвета у јуну када су температуре преко 30 оС, релативна влажност ваздуха ниска, а оптимална температура за лучење нектара код липе је око 18 оС. Липа може да буде и опасна по пчелиња друштва јер испушта јака етерична уља која омамљујуће делују на пчеле, услед чега оне падају и преко ноћи угињавају. Ипак липа сваке треће до четврте године пријатно изненади пчеларе приносом. У нашој земљи постоји десетак врста, а најзначајније су: - Сребрнасто-бела липа (Tilia argentae) – препознатљива по беличастим листовима и представља једну од најмедоноснијих. - Срцолика липа (Tilia cordata) – лучи доста нектара али пчелама је значајнија због издашности поленовог праха. - Крупнолисна летња липа (Tilia rotundifolia) – слабије лучи нектар од претходне две, али даје доста поленовог праха. Има је доста око Гоча, Јастрепца и Копаоника. - Кримска липа (Tilia euchlorea) – цвета 15-20 дана раније од осталих, врло је медоносна и доста се сади као украсно дрво. Мед од липе је I класе, ћилибарно жуте боје, пријатне ароме, споро кристалише, па је добар за презимљавање пчела. Садржи око 15 несварљивих минералних материја, а и јако израженог мириса је па није пожељно да се даје срчаним болесницима.