Наравно да је требало да тужиш државу. Ако држава има намеру да тебе оштети, сасвим је у реду да тражиш своје право тужбом. Мислим да си погрешио што не тражиш и затезну камату и све остало што може.
„Свака револуција испари и иза себе остави само шљам нове бирократије“ Франц Кафка
Бирократија је навеће зло и треба га „макљати“ како знаш и умеш. Нарочито када су бирократе и још полуписмене и не знају свој посао.
Теби би држава 'ладно послала извршитеље за неки мањи дуг и "одрала" би те. Значи, не тужиш ти државу као неку узвишену фикцију. Ти си такође та држава. Тужиш управо шљам бирократије који не зна свој посао и који тебе као део државе хтео да покраде.
ПС
Иначе, немој да те чуди што радници (како кажеш) на управном поступку не знају посао. Читао сам предмете из судске праксе и чак и суд који је решавао није донео добру пресуду. Предмет је решавао Апелациони суд (за дату проблематику) и сећам се да је баш било речи о датуму (као у твом случају). Занимљиво је да су у пресуди употребили израз да датум „пада“...и гласи приближно: „како датум рока пада у суботу сматра се да се рок помера на први радни дан следеће седмице“. Да не говоримо о адвокатима који нису довољно спремни за процес и оштете странку коју заступају. Овоме „кумује“ и поступајући судија, који је дужан да упозори странку да његов правни заступник не води поступак у на исправан начин итд...
Због таквих и треба тужити државу. Они себе смаатрају државом и мисле да могу да зајебавају народ како хоће.
Занимљиво је да када се читају јавно објављени предмети судске праксе, неке пресуде који се решавају делују толико замршено и толико траљаво док не дођу нпр. до највише судске инстанце. Тада се види како се суди баш по закону и како то једноставно изгледа. Што указује или на неспособност понеких у низу који решавају спорове или је реч о корупцији.