Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 10
21
Rodna Voja / Odg: Brdsko-planinsko stacionarno pčelarenje RV košnicama
« Poslednja poruka od strane Milan D. Saric poslato Maj 26, 2023, 11:10:26 »
Једино немам план шта радити ако затекнем лажне матице...
22
Predstavite vaš pčelinjak / Odg: Pčelinjak "Homolje"
« Poslednja poruka od strane Jovan Radulović poslato Maj 25, 2023, 23:11:23 »
Боље је зато да нам се стари мед не би мешао са новим медом, који ћемо можда изврцати као сортни и боље је да остане доле како би се смањио плодишни простор.
Поздрав...

Nisam siguran da sam razumeo drugi deo poruke. Mislite na smanjenje plodišnog prostora u smislu smanjenja broja slobodnih ćelija koje bi matica zalegala?
23
Ostale teme u pčelarstvu / Odg: Rojevni nagon
« Poslednja poruka od strane Jovan Radulović poslato Maj 25, 2023, 22:43:44 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...

Hvala, Milane, na odgovoru i objašnjenju!

Сврха препознавања ројевог нагона је да се спречи ројење. Када већ приметите смањење броја пчела, то је већ „увиђај“ :) односно кукање за одбеглим ројем  :)...или само закључак да је отишао рој (или ројеви јер их може бити више из једног друштва). Зато су овакви текстови „за широке масе“ помало и штетни јер могу довести до заблуде. Наравно да се ништа не мења у понашању када се појаве трутови...што не значи да се у пролеће неће променити за извесно време (у зависности од услова). Лети се тешко шта мења у понашању пчелиње заједнице иако има трутова увек али су слаби услови за ројење. Такви су услови...

Upravo sam do ovih tananih razlika i želeo da dođemo. A, što se kukanja tiče, za prosutim mlekom ne vredi tugovati.  ;D

Управо због тога што вам је овај текст створио недоумице, ви се захваљујете на тексту...исправније је рећи хвала на труду, али то није то :). Не треба развијати расправу на нечему што је непотпуно и служи више за „општу јавност“ а не пчеларе. Свакако имам разумевања за ваше пристојно понашање :)...али... „Онај који одмах свакоме одобрава ретко ће када моћи да искаже сопствену реч“*.  :)

Nismo se razumeli, ovde mi nije bila namera da se zahvalim g. Goranu na novinskom članku, već Vama na uključenju. Sa ostatkom ovog pasusa se apsolutno slažem! No, mislim da ova tema nije namenjena raspravljanju o toj problematici, to bismo mogli u nekom susretu, skorašnjem, nadam se.  :)

Осврнуо бих се на нешто што код пчелара почетника изазива недоумицу (а споменули сте то).

Primljen k znanju ovaj i sledeća dva pasusa.

Нема спора да матица треба да буде одгајана како то природа налаже (вероватно сте направили грешку када кажете једнодневна јаја).

Kako to priroda nalaže?  :)

та јаја су крупнија од уобичајених јаја у летњем гнезду.

Nisam ni pretpostavljao da jaja koja matica polaže mogu biti različite veličine. Kako je to moguće?

Не знам чиме сам вас довео у заблуду да може да се одгаји добра матица из ларви различите старости ако нисте мислили на ларвице старе до 24 сата.

Pod istim terminima podrazumevamo, izgleda, različite stvari. Na osnovu mog dosadašnjeg saznanja, “jajem” se naziva ono što matica položi u ćeliju, starosti do 3 dana, tj. 72. časa. “Larva” je stadijum razvitka pčele između “jajeta” i “lutke”. “Lutka” je poslednji stadijum u razvoju buduće pčele i ta faza je obeležena zatvaranjem ćelije voštanim poklopcem. Ispravite me ako grešim.

И то је једна од тајни успешног пчеларења (поред још неких основних „ситница“ као што је кретање клубета или гнезда, горе-доле и неизбежних услова пчеларења...ко овлада повезивањем са тих пар чињеница...

...ставке о три основне чињенице за управљање пчелињим друштвом...

Dakle, tri osnovne činjenice, koje je neophodno razumeti, za upravljanje pčelinjim društvom su:
1. toplo saće
2. kretnja klubeta/gnezda gore-dole
3. neizbežni uslovi pčelarenja
Ova treća činjenica bi podrazumevala, npr., vremenske uslove, pašne prilike…?

PS

Ako mi dozvolite, izneseo bih jednu kratku kritiku, više primedbu, starijim, iskusnim i ozbiljnim pčelarima, poput Vas i g. Voje. Tu primedbu bih formulisao pitanjem: Zašto niste napisali monografiju ili priručnik na temu “Pčelarenje za početnike”, kao i na važne teme u pčelarstvu, kako bi ti početnici polako stasavali na tom štivu? Samo da ne bude zabune, ovo pitanje sam i g. Voji lično postavio, i to u nekoliko navrata.

Eto, nemojte mi zameriti…  :)
24
Rodna Voja / Odg: Brdsko-planinsko stacionarno pčelarenje RV košnicama
« Poslednja poruka od strane Zoran Vučković poslato Maj 25, 2023, 21:54:21 »

Важно је имати план шта ће се урадити.
25
Rodna Voja / Odg: Brdsko-planinsko stacionarno pčelarenje RV košnicama
« Poslednja poruka od strane Milan D. Saric poslato Maj 25, 2023, 15:47:25 »
Јуче сам ставио широка леета код старки због (коначно) топлог времена, а и ускоро би требало да крене и јача паша... Одрађена и прихрана сирупом 1:1 са нозевојем; по 700мл ројевима и 350мл старкама. Притом сам искористио обилазак да поставим, по први пут ове године, замке за осе и стршљенове (по мало пива, оранжаде, воде и сирћета уз две коцке шећера).

У недељу ће бити 28. дан од формирања нуклеуса, па ако буде време послужило да се провери да ли су ројеви успели, тј да ли су матице пронеле...  Код старки следи провера плодишта, па превешавање или разројавање ако буде имало матичњака...
26
Ostale teme u pčelarstvu / Odg: Rojevni nagon
« Poslednja poruka od strane Dragan Šošić poslato Maj 24, 2023, 23:32:49 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...

Милане, зашто скромно мишљење када је потпуно тачно...само може бити спорно, колико простора...
27
Ostale teme u pčelarstvu / Odg: Rojevni nagon
« Poslednja poruka od strane Dragan Šošić poslato Maj 24, 2023, 23:20:22 »
Po pitanju pojave trutovskog legla, rečenicu „jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju” sam napisao baš tako, budući da sam ranije rekao da nemam dovoljno znanja da prepoznam rojevi nagon, te ga ni nisam tako nazvao, već sam rekao “smanjenje broja pčela”, budući da se to dešava kada se jedno društvo razroji.

Сврха препознавања ројевог нагона је да се спречи ројење. Када већ приметите смањење броја пчела, то је већ „увиђај“ :) односно кукање за одбеглим ројем  :)...или само закључак да је отишао рој (или ројеви јер их може бити више из једног друштва). Зато су овакви текстови „за широке масе“ помало и штетни јер могу довести до заблуде. Наравно да се ништа не мења у понашању када се појаве трутови...што не значи да се у пролеће неће променити за извесно време (у зависности од услова). Лети се тешко шта мења у понашању пчелиње заједнице иако има трутова увек али су слаби услови за ројење. Такви су услови...

Razumeo sam da se radi o novinskom tekstu, ali sam se nadovezao na njega, budući da ga je g. Goran postavio kao svojevrstan „povratak“ na početak teme, te sam hteo da se pisanje razvije u tom pravcu i hvala Vam na uključenju i pojašnjenjima.

Управо због тога што вам је овај текст створио недоумице, ви се захваљујете на тексту...исправније је рећи хвала на труду, али то није то :). Не треба развијати расправу на нечему што је непотпуно и служи више за „општу јавност“ а не пчеларе. Свакако имам разумевања за ваше пристојно понашање :)...али... „Онај који одмах свакоме одобрава ретко ће када моћи да искаже сопствену реч“*.  :)

Što se tiče rojevih matičnjaka, a i rojevog nagona, tom temom se nisam bavio, ali jesam primećivao pojavu mnoštva matičnjaka na različitim mestima na ramu, pri razrojavanju i pravljenju novih društava, pa otuda i  moja nedoumica. Takođe, primetio sam pojavu matičnjaka po obodu saća, kojih je bilo tek nekoliko, ali nisam upamtio u kom stanju se to društva nalazilo.

Осврнуо бих се на нешто што код пчелара почетника изазива недоумицу (а споменули сте то). То је питање мноштва матичњака. Да ли су то матичњаци (у право смислу речи) или само „звончићи“ односно ћелије матичњака које нису занесене нити имају легло (јаја или ларве). Ако јесу матичњаци, онда би ипак требало да се бавите ројевим нагоном...зато што треба знати поступак шта урадити даље са друштвом.

При ројевом нагону се не прате само друштва него и услови паше. У сталној и дуготрајнијој паши је мања могућност да се друштва роје. Зато не треба паничити.

Потом, треба имати у виду и услове претходне године који су могли утицати на спаривање матица (тада има друштава којима се ројеви нагон не може ни зауставити ни одложити јер друштво тежи да отклони проблем са матицом, који се често поклапа са добом када је ројење, уопште, изражено).

Ako sam dobro razumeo, društvo može odgajiti zdravu i dobru maticu i iz larvi različite starosti? Koliko me sećanje služi, na osnovu literature koju sam čitao, društvo odgaja maticu od jednodnevnih jaja i te matice su najkvalitetnije, budući da se od početka hrane mlečom, te im se i organi kvalitetnije razviju?

Ово такође може имати везе са претходним ставом. Може бити и матица у неким друштвима које су лоше започете и лошије одгајене (нпр. одвојен рој у коме сам рој одгаја матицу). Нема спора да матица треба да буде одгајана како то природа налаже (вероватно сте направили грешку када кажете једнодневна јаја). Одгој матица ројевог нагона или тихе смене је поступак који захтева „припрему“ још пре заношења јајета у матичњаке: та јаја су крупнија од уобичајених јаја у летњем гнезду.

Књиге кажу да се добра матица може одгајити од ларве старије до 24 сата. Међутим, увек се заобилази питање колико може храна да утиче на стање будуће матице (одгајене у присилном матичњаку) јер су изгледа пчеле способне да са храном (матичним млечом) изврше одређене промене.

Напомена: има „ликова“ који сматрају да су матице које одгајају у кошници на посебним рамовима и матичним ћелијама, које човек направи у суштини присилне матице. То је мишљење оних који не познају довољно тај поступак, а ако раде тако и то кажу, онда не познају пчеле ни поступак. Правилно одгајени матичњаци, чијим одгојем управља пчелар су приближни (или исти) ројевом матичњацима по својим особинама будућих матица.

Не знам чиме сам вас довео у заблуду да може да се одгаји добра матица из ларви различите старости ако нисте мислили на ларвице старе до 24 сата.

“Али то може зависити и од старости саћа (додато уместо оног узетог), ако се не уради правовремено (старост саћа са гледишта пчела а не протока времена током којег се чувају рамови...па рамови буду девичански...па још „завесе“  ).” Ovaj deo nisam razumeo. Na koji način se posmatra starost saća sa gledišta pčela?


Ово се односи на додавање сатних основа (СО) у плодиште а не узима се у обзир да има легла изнад матичне решетке које се излеже (МР). Ако се ово не уради на време (прилично рано и у обиљу разноврсне паше, док преовлађује повољно време) пчеле избегавају да припреме младо саће за легло. За то време попуњавају и простор излазећег легла поленом и тако се друштво опет „гура“ у ројеви нагон (по овом питању, нажалост и за остало, пчелари увек посматрају ранији успех у идеалним условима...а нису увек такви).

Старо саће са гледишта пчела је саће из којег је много пута излазило легло и тиме је такозвано топлије саће. Старо саће које пчелар сачува више година а у ствари је девичанско саће (никада није било легла у њему), буде са гледишта неких пчелара „старо саће“ (по времену постојања)  а са гледишта пчела је хладно саће које буде занесено само у најповољнијим условима. И то је једна од тајни успешног пчеларења (поред још неких основних „ситница“ као што је кретање клубета или гнезда, горе-доле и неизбежних услова пчеларења...ко овлада повезивањем са тих пар чињеница**, постаје добар пчелар и зна да управља пчеларским друштвом...тачније друштвима, односно великим пчелињаком).

„Не могу научити никога ничему, али га могу подстаћи да размишља“***  :). Имате три најбитнија чиниоца па их користите, користећи навике и понашање пчела.


*Лао Це

**Ако још уз све то умете да играте шах тим боље :). Има људи који то не препознају а то су само три ставке...како би онда играли шах. Овде на форуму је више пута спомињан Зоран Ранчић (из Велике Плане, ако не грешим), као добар пчелар...па људи човек зна да игра шах, а то је показатељ да зна да повезује чињенице...много чињеница. Иначе, ставке о три основне чињенице за управљање пчелињим друштвом није реко ни Лао Це ни Сократ...ја сам то рекао. :) :) :)

***Сократ


ПС

На слици су само два матичњака матичњаци тихе смене. Све остало су присилни матичњаци јер је део плодишта пренесен на друго место и постао посебно друштво.





28
Ostale teme u pčelarstvu / Odg: Rojevni nagon
« Poslednja poruka od strane Milan D. Saric poslato Maj 24, 2023, 22:50:05 »
Старост саћа из угла пчела одређује боја, тј колико се генерација пчела излегло из тог саћа...тамно (старије) саће је залежено доста пута и матица ће опет ту да залеже пре него ли у светлом (младом) саћу. Тако да уколико попуњавамо простор са тамним рамовима друштво ће бити у бољем радном расположењу и развоју, него ако то урадимо са светлим рамовима (или основама). Само моје скромно мишљење...
29
Predstavljanje novih članova / Odg: Smederevo grade od davnina...
« Poslednja poruka od strane Zoran Vučković poslato Maj 24, 2023, 21:31:38 »
Багрем на песку полако отвара цветиће у цвасти. Нисам гледао на другом месту. Пчеле не уносе љубичасти полен.
Погледао један рам у медишту једне кошнице и кад сам стресао пчеле по сатоношама су падале капљице нектара. Има неког уноса. Одакле?
Кошнице којима сам променио места раде нормално.

За сада само једна без матице а и ту сам оставио два матичњака. Чудно је што сам видео кружно изгрижен поклопац матичњака који је скроз усађен у саће. Само тај поклопац вири из саћа у доњем делу рама. Ако је изашла матица онда ће се решити конкуренције. А када ће се оплодити јер прогнозе кажу да ће бити кише следећих дана? Природа ће то уредити.

Година пуна изазова.


Сутра је Вазнесење Господње Спасовдан.
Веома важан празник у мом животу. Тог дана се увек сетим да су Вера, Љубав и Нада увек јаче и плодоносније од слабости, млитавости и страсти.
Нека нам је на Спасење и радост.
30
Ostale teme u pčelarstvu / Odg: Rojevni nagon
« Poslednja poruka od strane Jovan Radulović poslato Maj 24, 2023, 17:37:38 »
Moj početak bavljenja pčelarstvom i izučavanje pčela se, silom prilika, manje-više poklopio. Nekoliko meseci pre nego što sam otvorio košnicu, da bih obavio prolećni pregled, sam istraživao, tražio literaturu i iščitavao ono do čega sam došao. Najpre g. V. Umeljić, zatim nešto od g. Kulinčevića i g. Todorovićâ. Zatim sam naišao na ovaj forum, počeo da čitam temu Pčelarenje RV, gde sam naišao na potpunija objašnjenja u vezi ponašanja pčelinjih društva, pre svega odgovore na pitanja „zašto?“ se neka radnja predutima, te sam sve ostale izvore zapostavio (što zbog lenjisti, što zbog nedostatka vremena). U međuvremenu sam počeo praktičan rad sa pčelama i pored ostalih obaveza, nisam nalazio vremena za dalje iščitavanje literature.

Razumeo sam da se radi o novinskom tekstu, ali sam se nadovezao na njega, budući da ga je g. Goran postavio kao svojevrstan „povratak“ na početak teme, te sam hteo da se pisanje razvije u tom pravcu i hvala Vam na uključenju i pojašnjenjima.

Po pitanju pojave trutovskog legla, rečenicu „jer kod tih društava posle pojave trutovskog legla nisam primetio smanjenje broja pčela ili promenu u ponašanju” sam napisao baš tako, budući da sam ranije rekao da nemam dovoljno znanja da prepoznam rojevi nagon, te ga ni nisam tako nazvao, već sam rekao “smanjenje broja pčela”, budući da se to dešava kada se jedno društvo razroji.
Što se tiče rojevih matičnjaka, a i rojevog nagona, tom temom se nisam bavio, ali jesam primećivao pojavu mnoštva matičnjaka na različitim mestima na ramu, pri razrojavanju i pravljenju novih društava, pa otuda i  moja nedoumica. Takođe, primetio sam pojavu matičnjaka po obodu saća, kojih je bilo tek nekoliko, ali nisam upamtio u kom stanju se to društva nalazilo.

Vaši sledeći pasusi na ovu temu pojave matičnjaka mi u mnogome rasvetljavaju nedoumice.

Ako sam dobro razumeo, društvo može odgajiti zdravu i dobru maticu i iz larvi različite starosti? Koliko me sećanje služi, na osnovu literature koju sam čitao, društvo odgaja maticu od jednodnevnih jaja i te matice su najkvalitetnije, budući da se od početka hrane mlečom, te im se i organi kvalitetnije razviju?

“Али то може зависити и од старости саћа (додато уместо оног узетог), ако се не уради правовремно (старост саћа са гледишта пчела а не протока времена током којег се чувају рамови...па рамови буду девичански...па још „завесе“  ).” Ovaj deo nisam razumeo. Na koji način se posmatra starost saća sa gledišta pčela?
Biću slobodan da pitam prvom prilikom kada mi bude iskrslo neko pitanje. 😊

PS

Prvobitno pitanje, kojem je tema otvorena, mislim da je odlično postavljeno, ali mi se lično čini da je dalja rasprava odvela u drugom pravcu.

“Kilometarske” poruke su potrebne da bi se neka problematika lepo iznela i postavila na pravi način, a “metarskim” porukama je moguća samo razmena informacija, ali to je daleko od prave komunikacije i rasprave, posebno na ozbiljne teme.

Srdačan pozdrav!
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 10