Smederevo grade od davnina...

[Zoran Vučković]

Сад ми је на колиби све стигло што сам одлагао пре одмора... а и ауто ми је мало доступан па све морам на брзину... или да нешто трпи... али пчеле не смеју да трпе...

Почео сам третман мрављом киселином и додао сируп са нозевојем. Сада киселину додајем у пластичним поклопцима са трулексом уместо на улошцима.

А остало ми је и да остатак нозевоја процедим.

Једна кошница је угинула. То је она што се мучила дуго времена и није ми се дало да је спојим. Видим да је и мољац одрадио посао па ће ту бити додатног чишћења.

Остаје да покосим траву која расте и без кише и са кишом... али биће занимације.

[Rakovac Goran]

Тако ти је то Зоки. Прво уживанција на мору а онда посао код куће. Вреди и једно и друго.

[Zoran Vučković]

Сад са грана пада шљива сама

Некада су овом стазом,
пролазили двоје,
љубили се, шљиве брали,
једно другом шапутали,
злато моје, злато моје.

Сада са грана пада шљива сама,
нема драге, нема ни драгана.

Само некад у самоћи,
к'о да шапће шљива ранка,
где одоше оне ноћи,
од љубави до растанка.

Некада је овом стазом,
цвало росно цвеће,
двоје су га заливали,
љубили се, уздисали,
раставит' нас нико неће.

Свело цвеће процветати неће,
једна љубав у заборав креће.

И док ветар чешља гране,
к'о да шапће шљива ранка,
ко однесе срећне дане,
од љубави до растанка.

У шљивику поред стазе,
никог више нема,
испод шљиве ранке спава,
у пепелу заборава,
једна љубав изгубљена.

Сада са грана пада шљива сама,
нема драге, нема ни драгана.

Само некад у самоћи,
к'о да шапће шљива ранка,
где одоше оне ноћи,
од љубави до растанка.

Проф. др. пук. Мића Живојиновић