Autor Tema: Крајинка матица у кошници Родна Воја...  (Pročitano 6291 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Живот наших Крајинки матица у кошницама Родна Воја.
Овде ћемо описати живот и рад наших Крајинки у нашим домаћим кошницама.
Сада само отварам тему чију сам идеју добио ноћас после два сата и само устанем, запишем у свеску, да идеја не побегне и кажем овде ћемо то све лепо да опишемо.
Настављамо касније...
Изволите...

Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #1 poslato: Februar 14, 2021, 17:25:28 »
da se uključim...
Izneću neko moje saznanje vezano za razliku između Krajinke (sivke) i Italijanke (žute).
(nemojte me samo pitati odakle mi to saznanje...)  ;)
Ako posmatramo plodište (bilo koje košnice) - prvi ram je ram sa medom, drugi ram je perga, 3;4;5;6;7 i 8 su ramovi sa leglom, deveti je perga i deseti je ram sa medom. To je školski primer...


E, kod sivke je to sve pomalo izmešano...pa se često između ramova sa leglom može naći prošarane perge, meda...
Dali je to prednost ili mana...? Ako to znamo, možemo uvek pretvoriti u prednost! :)


Ovo je samo jedna osobina sivke...

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #2 poslato: Februar 14, 2021, 18:34:24 »
Уз сво уважавање  ја уопште  не видим где су то разлике између тих раса пчела.

Има „школски пример“ благо нетачан јер је нпр. у ЛР кошницама полен на задњим рамовима и нешто полена на предзадњим (некада га ни ту нема) и кратки приказ како „сивка“ свуда разбацује полен по рамовима (исто благо нетачно).

 Ако се односи на то како су „жуте“ пчеле уредне и лепо ставе полен (увек то мало полена) а сиве "неуредне" и трпају где стигну има ту неких спорних места.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #3 poslato: Februar 14, 2021, 18:50:37 »
Наше матице у кошници Родна Воја обично у току сезоне залежу 10-11 генерација пчела.
Код мене годинама уназад легло у РВ кошницама креће између 15-20 фебруара.
Прва генерација легла захвата обично десет дана фебруара и траје до 10. марта.
У њој се до тада однегује до око три рама легла са око 10.000 легла.
Од 10. марта до 1.априла иде друга генерација легла и у њој се легло прошири на око 6 рамова легла са укупно око 20.000 легла.
Од 1.априла до 21 априла иде трећа генерација легла са око 12-13 рамова легла са око 42-45.000 легла.
Тада убацујемо матичну решетку и ограничавамо матицу на један плодишни наставак.
Тада од 21 априла до око 12 маја иде пета генерација пчела која одржава легло на око 35.000 легла.
Од 12.маја до 2 јуна иде шеста генерација пчела са опет око 35.000 легла.
Од 2.јуна до 23 јуна иде седма генерација пчела са око 35.000 пчела.
Од 23 јуна до 14 јула иде осма генерација пчела са око 35.000 пчела.
Од 14 јула до 4. августа иде девета генерација са око 35.000 пчела.
Од 4.августа до 25 августа иде двеста генерација пчела са око 6 рамова пчела и око 20.000  легла.
Од 25. августа до 15.септембра иде једанаеста генерација легла са око три рама легла и око 10.000 легла и после тога нема више залегање а до  05.октобра излегу се све пчеле.
Ова последња генерација често не постоји јер ако се пчеле правилно и на време зазиме наше матице престају до око 20-25 августа и сво легло се излеже до 15-16 септембра.

Родна Воја има скривено клубе у укрштеном саћу, без директног продора светлости испод топлог меденог пута и далеко од хладне и влажне подњаче и све то доводи до касног покретања легла у пролеће и раног престанка легла у јесен.

У следећој поруци израчунаћемо колико је то матица укупно залегала у току целе сезоне.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #4 poslato: Februar 14, 2021, 18:51:10 »
Ne znam Šole...("reče mi jedan čoek...")  :)
 Postoji još jedna osobine žute: mnogo legla.
I onda ja to povezujem: Pa kako će stvoriti mnogo legla ako nije "uredno"(što reče ti)! A ova "naša" neuredna - tako nam i treba, pa malo zaostaje...(ali zato sve to nadoknadi  :D )


Predpostavljam da na našem terenu i nema čistih sivki i čistih žujki (ima samo: preovlađuje "ova" ili preovlađuje"ona")

Van mreže dusan lazic

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 885
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: vojka
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #5 poslato: Februar 14, 2021, 18:55:21 »
(evo Voja je bio brži za "klik" prsta...pa nisam uspeo da ga pitam)


Vojo, vidiš li ti razliku između Žute i Sivke?

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #6 poslato: Februar 14, 2021, 19:13:16 »
Сад сам обрачунао. Укупно матица залеже највише до 315.000 легла за целу сезону и под условом да није било никакве блокаде матица током багремове, багремчеве поленске, липове или сунцокретове паше.
Ако смо их имали а најчешће их имамо онда никако немамо више од 300.000 легла за целу сезону.
1.ген =10.000
2. = 20.000
3.=45.000
4.=35.000
5.= 35.000
6.= 35.000
7.=35.000
8.= 35.000
9.= 35.000
10.= 20.000
11.= 10.000.
Укупно = 315.000 легла
Минус 15.000 блокаде од неке паше =300.000 легла.

Ако претпоставимо да матицу не мењамо за пет година онда можемо израчунати да ће она за тај период залећи. 1.500.000. легла.
Пошто знамо да један трут носи око 5.000.000-6.000.000 сперматозоида и да  може да преда током оплодње матици више од половине онда долазимо до закључка да наша Крајинка током оплодње са једним трутом може да прими око 3.000.000 сперматозоида па чак и више од тога и да ту количину семена не може да потроши ни за десет година.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #7 poslato: Februar 14, 2021, 19:17:28 »

(evo Voja je bio brži za "klik" prsta...pa nisam uspeo da ga pitam)


Vojo, vidiš li ti razliku između Žute i Sivke?
Дуле пријатељу ја не држим жуте матице и ако се негде нека појави ја је елиминишем.
Мислим да моја сивка или Крајинка кад се појави јака поленска паша нпр багремац затрпа ми 70 % плодишта поленом и како излази легло оне затрпавају поленом.
Такође и када је јака нектсрска паша у питању.
Мислим да ту нема никакве разлике у односу на жуте.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #8 poslato: Februar 14, 2021, 19:37:05 »
Ne znam Šole...("reče mi jedan čoek...")  :)
 Postoji još jedna osobine žute: mnogo legla.
I onda ja to povezujem: Pa kako će stvoriti mnogo legla ako nije "uredno"(što reče ti)! A ova "naša" neuredna - tako nam i treba, pa malo zaostaje...(ali zato sve to nadoknadi  :D )


Predpostavljam da na našem terenu i nema čistih sivki i čistih žujki (ima samo: preovlađuje "ova" ili preovlađuje"ona")
Да се претпоставити ко је творац те произвољности да сиве пчеле трпају полен где стигну, а "италијанке" (жуте) га лепо ставе у два претпоследња рама. Човек који се зевзечио са пар кошница а потом се преумио када је видео више од 10 кошница на једном месту.

Уз то одваљивао неке леве теорије, али са насловом „природно пчеларење“ и стекао један део поштовалаца који су тек започели са пчеларством. Као што рекох после је издао сопствене ставове...

Треба погледати кошницу док траје јака нектарска паша (јак унос нектара – наравно да знам да би тај „чарлсдарвин“ рекао да то није паша и да пчеле нису овце и то је још један прилог његовом општем лупању и подсећање да је само он уочио разлику између пчела и оваца). С обзиром да пчеле од почетка развоја теже једном циљу а то је опстанак и сакупљање великих залиха хране за наредну зиму, може се приметити да запостављају легло у већој мери (при врло обилним пашама као што је нпр. багремова паша). Тиме је прикупљање полена слабије. Онда лепо погледајте у кошницу и види се да на задњим рамовима има полена (и ту има више меда него полена) и добићете одговор где и зашто пчеле ускладиште полен. На осталим рамовима је легло и пуно нектара.

Ово се нарочити испољава у врло обилној паши сунцокрета када се многи уплаше да нешто не ваљају матице јер понекада једва да можете наћи легло.

Када стане унос нектара, а има полена, пчеле уносе оно што има а то је углавном полен. Полен јер ће тиме гајити легло. Како пчеле слабо носе полен у медишни простор (мислим да је разлог „сазревање“ полена и прерада у пергу – због тога не ваља стављати рамове са поленом на места где ће услови бити неповољнији за прераду у пергу), складиштиће полен у ћелије које су слободне (ћелије излазећег легла). На јакој поленској паши ће претрпаност поленом бити критична. Зато је најбоље не користити матичну решетку у таквим пашама када су кошнице са плодиштима мањег обима.

ПС

Ако би „италијанке“ складиштиле тако мало полена, занима ме чиме гаје огромно легло (познато је да одржавају велико легло). Или стављају полен у џепове или иду у продавницу...Па ако знамо да је та теорија погрешна то не треба користити него заборавити. Пријатељски савет.
« Poslednja izmena: Februar 25, 2021, 10:55:11 od strane Global Administrator 1 »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #9 poslato: Februar 14, 2021, 19:41:02 »
Што се тиче појаве жутих матица у кошници, то ме не узбуђује превише. Уопште не мора да значи да ће њене пчеле бити лоше.

Али, ипак склоним понеку матицу која даје жуте трутови, мада то ретко налазим.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #10 poslato: Februar 15, 2021, 10:57:18 »
Čitam, u nadi da ću uspeti da razumem...
Šta su dobre, a šta loše osobine pčele?
Da li je polenska blokada dobra i čemu vodi?
Da li je prekid legla, nakon 5 kišnih dana dobra osobina, ili loša?
Kad kažemo žuta pčela, na šta u stvari mislimo?
A.M. Carnica var. Banatica?
Žuta varijanta A.M. Carpatica?
Žuta varijanta A.M. Caucasica?
A.M. Buckfast?
Šta je siva pčela?
A. M. Carnica?
A.M. Carpatica?
A.M. Anatolica, Macedonica, Cypria, dve varijante Ligustice, Cecropia, Intermisa....?

Kako boja tergita utiče na kvalitet pčele?
Da li je istina da su crnke vatrenije od plavuša?

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #11 poslato: Februar 15, 2021, 11:04:57 »

Ако претпоставимо да матицу не мењамо за пет година онда можемо израчунати да ће она за тај период залећи. 1.500.000. легла.
Пошто знамо да један трут носи око 5.000.000-6.000.000 сперматозоида и да  може да преда током оплодње матици више од половине онда долазимо до закључка да наша Крајинка током оплодње са једним трутом може да прими око 3.000.000 сперматозоида па чак и више од тога и да ту количину семена не може да потроши ни за десет година.
Поздрав драгим пријатељима...

Ovo zacrnjeno, nažalost, malo ko zna. I nije to odlika samo Karnike, već svih, evropskih, medonosnih pčela.
No, zakoni opstanka, nalažu da se matica pari sa više trutova, iako je jedan trut ima više materijala, od zapremine spermoteke.
I naravno, maticu ne menjamo (uglavnom) zbog istrošene spermoteke, već iz drugih razloga, koje starost nosi sa sobom.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #12 poslato: Februar 15, 2021, 13:49:50 »
Има још нас који „не разумемо“ и очекујемо од  искуснијих пчелара који пчеларе са кошницом Родна Воја (па и тема је: Крајинка матица у кошници Родна Воја...) јаснији допринос разумевању а не само „брдо питања“. Нарочито од пчелара са очигледно добрим познавањем материје...

Но, не морамо бити искључиви и свако би требао да да допринос бољем познавању и разумевању појава, без обзира на тип кошнице. Јес' да је „питање пола одговора“ (али само у смислу уобличавања одговора) ипак треба поделити сопствена сазнања у мало другачијем облику...


ПС

Такође би нас занимало одакле су подаци који говоре да мало ко зна колико (ред величина)  да један трут преда матици толико сперматозоида. Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.

Питам са освртом на то да је у часопису Пчелар писано о томе и да вероватно предавачи на предавањима износе тај податак.

На тек зачетој теми није лако добити одговоре на све недоумице...па очекујемо кориснији приступ теми... Пример би био: како и зашто то закони опстанка налажу спаривање са више трутова (чак и како се то може релативно лако уочити на посматраном друштву). Ипак, сматрам да треба бар са неколико реченица ово образложити. Општа одредница као што је закон опстанка, „неки вирус“ при проблему са друштвом, климатске промене и слично не даје ништа „опипљиво“ у решавању проблема.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #13 poslato: Februar 17, 2021, 10:43:19 »
Има још нас који „не разумемо“ и очекујемо од  искуснијих пчелара који пчеларе са кошницом Родна Воја (па и тема је: Крајинка матица у кошници Родна Воја...) јаснији допринос разумевању а не само „брдо питања“. Нарочито од пчелара са очигледно добрим познавањем материје
Zahvaljujem na komplimentu.
Citat
Но, не морамо бити искључиви и свако би требао да да допринос бољем познавању и разумевању појава, без обзира на тип кошнице. Јес' да је „питање пола одговора“ (али само у смислу уобличавања одговора) ипак треба поделити сопствена сазнања у мало другачијем облику
Priznajem, negujem taj, malo provokatorski stil komunikacije. A sve u cilju razvoja diskusije.

Citat
ПС

Такође би нас занимало одакле су подаци који говоре да мало ко зна колико (ред величина)  да један трут преда матици толико сперматозоида. Није ми познато (а можда ни многима) да су вршена испитивања у виду анкета на основу чега би се добио приближан закључак.
Nema naučnog, ili bilokakvog socijalnog ispitivanja, koje bi potkrepilo tvrdnju. Čisto razgovor sa određenim brojem ljudi i njihove reakcije, kao i pitanje "A zašto onda..."
Citat
Питам са освртом на то да је у часопису Пчелар писано о томе и да вероватно предавачи на предавањима износе тај податак.
Nažalost, ne čitam taj reklamni pamflet, koji promoviše lošu investiciju. A nisam ni ranije bio u prilici.
Očigledno, ni drugi se ne ubiše od čitanja...
Na puno predavanja sam prisustvovao i odgledao na YT, ali nijednog predavača ne čuh da to pominje.
Pročitao sam u knjizi brata Adama i jesenas pitao Dr Dolaševića, na predavanju u BUP, što je potvrdio. Na zaprepašćenje3
prisutnih.
Citat
На тек зачетој теми није лако добити одговоре на све недоумице...па очекујемо кориснији приступ теми... Пример би био: како и зашто то закони опстанка налажу спаривање са више трутова (чак и како се то може релативно лако уочити на посматраном друштву). Ипак, сматрам да треба бар са неколико реченица ово образложити. Општа одредница као што је закон опстанка, „неки вирус“ при проблему са друштвом, климатске промене и слично не даје ништа „опипљиво“ у решавању проблема.

Sve će doći na red, samo dok se malo zakuva...
Ali evo - pari se sa više◙trutova, jer to zajednici obezebeđuje sigurniji opstanak. Ako jedan trut nosi lošu genetiku,
to može da bude pogubno. Naravno, tu je i pitanje količine nepokretljivih, deformisanih, pa čak i neživih spermatozoida...

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Крајинка матица у кошници Родна Воја...
« Odgovor #14 poslato: Februar 17, 2021, 11:35:58 »
Ја и даље тврдим да се наша Крајинка пари само са једним трутом.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.