Matica iz rojevog matičnjaka

[Hamza Smajic]

Slobodane, ako su ti matice prošlogodišnje i ako su proizvedena na kvalitetan način od rojevih matičnjaka ili od zdravih zajednica u kojim je bio kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi, ja bih ti preporučio da još 2-3 sezone ne brineš o njihovom kvalitetu. Možeš četvrte godine da izvršiš zamenu matica.

Pozdrav svima.....

Ovaj odgovor je gospodin Vojo dao kolegi Slobodanu Iliću kao odgovor #4 u temi "ZAMENA MATICA".

Negdje u komentarima na SPOS-ovom forumu, gospodin Vojo je spomenuo nešto isto ili slično a radilo se čini mi se isto o kvalitetu matice ali nije ili se ne sjećam da je dao ove odnose. Pošto imam problem sa matičnom rešetkom ili bi prije rekao sa maticama, čini mi se da nisam potrefio pravi odnos, odnosno matice mi izlaze nekako sitnije pa prolaze kroz matičnu rešetku, otvori ovu temu sa ciljem saznanja nešto više o ovoj proizvodnji jer su sve moje matice ovako proizvedene, rojeve.

Izvinjavam se gospodinu Voji ako je o ovome negdje govorio ili pisao, a zamolio bi ga da objasni, kad to mogodne, koji je to "kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi". Ako bi moglo da se objasni po broju RV ili EV ramova ili površini legla ili saća, o ovom odnosu količina.

Unaprijed se zahvaljujem.

Pozdrav

[Vojko Aleksic]

Ja sam prošle godine proizveo preko 20 matica iz rojevih matičnjaka. Ako pronađem papire na kojima su mi podaci o njima, a neke sam i obeležio; imaće te moje izveštaje o tome.

Čuo sam od nekih, veoma uspešnih, pčelara, da koriste isključivo, tj. u najvećoj meri, rojeve matičnjake.

[Hamza Smajic]

Kolega Vojko!

Ako bi to uspio da nađeš volio bi a i da ako možeš kažeš i ti svoje iskustvo oko ovoga. Ako čak nekad i nisi uspio da dobiješ neku kvalitetnu maticu da li si primjetio ili možda zabilježio zašto ti to nije uspjelo. Sve bi to bilo korisno da se prodiskutuje o tome.

Ma moje su sve matice rojeve, tako sam od gospodina Voje naučio, ja nemam drugih, a ako bi uspjeo da i ovo postignem bilo bi pravo. Nadam se da će se i Vojo uključit.

Pozdrav!

[Vojo Brstina]

Uključiću se svakako ali za noćas je dosta. Ovo je široka tema.

Pozdrav svima.....

[Vojko Aleksic]

To o kvalitetnim maticama je vrlo mistična tema.

Pre par godina, moj Kum i ja počeli smo proizvodnju matica presađivanjem larvi od matice majke koja je u jednoj sezoni, bez ojačavanja društva dala 65 kg meda. Njeno potomstvo nije ni približno bilo blizu nje.

Možda su tu u pitanju pašne prilike, ili neprilike, koje su se javile sledeće godine.

[Hamza Smajic]

Tu bi se moglo reći da ipak kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi daje kvalitetnu maticu zajedno sa njenim genetskim osobinama.

Čini mi se da bi gospodin Vojo imao o ovome mnogo reći. Koji je to odnos kad se želi da postigne nešto, odnosno kakvi rezultati izlaze iz kakvih odnosa količine pčela u odnosu na količinu legla ili koji je to kvalitetan odnos. Da ne kažem koji je odnos najkvalitetniji.

Pozdrav!

[Vojo Brstina]

Najkvalitetnije matice su rojeve matice.
Zajednica koja proizvodi matice treba da je u istom ROJEVOM stanju kao i zajednica koja treba da se roji.
To podrazumeva da je zajednica najpre zdrava, neiscrpljena sa daleko većom količinom zatvorenog legla u odnosu na otvoreno i da je količina pčela u košnici u vreme othranjivanja matičnjaka dovoljno velika da bez opterećenja održava potrebnu temperaturu i vlažnost u košnici. U tim uslovima u košnici treba da bude značajna količina hrane to jest srazmerna količini pčela i legla u košnici.
U zajednici takođe mora da bude svih generacija pčela i zajednica koja proizvodi matice ne sme da bude bez izletnica. Unos svežeg polena ili količina perge u košnici u tom periodu mora da bude odgovarajući potrebama zajednice. 
Količina pčela u košnici ne mora da bude velika ali mora da bude odgovarajuća u odnosu na količinu legla tako da zajednica sa lakoćom održava to leglo i othranjuje matične larve.
Na primer:
Dovoljno je da zajednica ima i pokriva 4 RV rama saća pčelama ili oko 6.000 jedinki ali da u tim ramovima ne bude više od 2 rama legla sa tri četvrtine zaleženih ćelija. To je oko 3.500 do 3.600 ćelija po ramu ili ukupno oko 7.000 ćelija. Ako na ova dva rama nema više od 2.000 otvorenog legla ili ukupno u odgajivačkoj zajednici oko tri pčele po jednoj larvi tada možemo biti uvereni da se pčele neće opteretiti na othranjivanju malog broja matičnih larvi u matičnjacima.
Važno je takođe da u to vreme kada formiramo zajednicu od koje očekujemo kvalitetne matice da imamo svežih jaja u leglu i da nova zajednica nije pretrpela stres tokom transporta na novu lokaciju.

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.

Ovako othranjene i ovim uslovima odnegovane matičnjake možemo da koristimo za formiranje nukleuza kao i za eventualnu zamenu matica.

Pored prethonih selekcija zajednica iz kojih se uzima materijal za razrojavanje, ovo su osnovni preduslovi za othranjivanje matičnih larvi, negovanje matičnjaka  i dobijanje kvalitetnih matica .

Posle na red dolazi sreća koja odlučuje da li u vreme parenja biti toplo i prijatno vreme kao i da li u okruženju imamo dovoljan broj kvalitetnih trutova koji će da posao obave kako treba i privedu kraju.
Ako sam nešto preskočio ili zaboravio tu smo da pojasnimo.

Pozdrav svima.....

[elvismujovic]

Vojo, šta se dešava kada jako odabrano društvo obezmatičimo bez prebacivanja, dodavanja ili oduzimanja ramova ili pčela. Da li se ovako može dobiti dobra matica.

Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice

[Hamza Smajic]

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.

Kolega Vojo!

Bio bi jako zahvalan ako bi samo malo mogao da pojasniš ovaj primjer koji si naveo. Ostalo je kristalno jasno.

Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice

I mene bi interesovalo da li bi na ovakav način kako je napomenuo kolega Elvis mogli dobivati matičnjake ili bar početke matičnjaka s kojim bi kasnije mogli uz kvalitetan odnos količine pčela i količine legla načiniti neko mini odgajivačko društvo i tako proizvesti kvalitetnu maticu s obzirom da se ovdje ne radi o rojevom matičnjaku.

Ako nije teško, kolega Vojo da nam pojasniš. Ima mnogo odgovora na ovakva pitanja ali lično mene interesuje tvoje mišljenje.

Pozdrav!

[Vojo Brstina]

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.

Kolega Vojo!

Bio bi jako zahvalan ako bi samo malo mogao da pojasniš ovaj primjer koji si naveo. Ostalo je kristalno jasno.

Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice

I mene bi interesovalo da li bi na ovakav način kako je napomenuo kolega Elvis mogli dobivati matičnjake ili bar početke matičnjaka s kojim bi kasnije mogli uz kvalitetan odnos količine pčela i količine legla načiniti neko mini odgajivačko društvo i tako proizvesti kvalitetnu maticu s obzirom da se ovdje ne radi o rojevom matičnjaku.

Ako nije teško, kolega Vojo da nam pojasniš. Ima mnogo odgovora na ovakva pitanja ali lično mene interesuje tvoje mišljenje.

Pozdrav!

1. Kada nam se izroji neko od ovih malih odgajivačkih društava koje sam gore opisivao to nam je dokaz da smo stvorili uslove prirodnog rojevog stanja i da su pčele potpuno neopterećene othranjivale matične larve.
Takvo stanje u odgajivačkoj zajednici je najpoželjnije za proizvodnju matičnjaka.

2. Proizvodnja matica u zajednici podizanjem legla daleko od matice u cilju dobijanja matičnjaka i matica?

Ovo ne radim i ne preporučujem jer po nekad hoće da se desi  da prva izležena matica povede jedan broj mladih pčela i izađe roj.
Mislim da su matice iz takve proizvodnje dobre matice ako je zajednica koja ih proizvodi jaka zajednica.

Ako zajednica proizvede samo dva do tri takva matičnjaka(ako naiđem na ovakvo stanje u košnici) i ako su vrlo krupni obično ih porušim zato što mislim da matica može biti previše velika i troma.
Oni više liče na matičnjake iz samoizmene.

Jedino što ne preporučujem to je proizvodnja matica ih samoizmene.
One su po meni u proseku lošije od takozvanih prisilnih matica. A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Pozdrav svima.....

[Vojko Aleksic]

A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Ovo sam i ja par puta primetio. Ime, koji je razlog tome, tj. zašto pčele nisu zadovoljne novom maticom? Ona je njihov proizvod.

[Milic Vukic]

Nešto joj fali, najverovatnije zdravsteno stanje.Evidentirane su brojne bolesti matica. Bolest se možda prenela sa majke na ćerku. Mogao bi to biti razlog, a može biti i da je nešto treće u pitanju.
Ja za to nemam siguran odgovor a dešavalo mi se slično, mada retko.
Pozdrav

[Vojo Brstina]

A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Ovo sam i ja par puta primetio. Ime, koji je razlog tome, tj. zašto pčele nisu zadovoljne novom maticom? Ona je njihov proizvod.

Ni ja nemam siguran odgovor i nisam siguran ali mislim da one,(jedna grupa pčela) to rade instiktivno.

Pozdrav svima.....

[Vojko Aleksic]

Pitanje je zašto to rade, a ne, da li rade svesno ili instiktivno.

Na apstraktnom nivou odgovor bi bio:

Pčele nisu zadovoljne novom maticom i zato je menjaju, a šta to njoj fali, to samo one znaju. Što mi moramo sve da znamo?

Pozdrav svima

[Ivica Kuzmanovic]

Obicno se u literaturi moze naci da su matice iz tihe smene najbolje. Bolje i od matica iz rojevog nagona.
Postavlja se pitanje kako to da su matice dobijene iz drustva koje je na vrhuncu snage losije od matica koje su pcele same zamenile zbog loseg stanja u kosnici.Nema bas puno logike.
Medjutim, oni koji preferiraju matice iz tihe smene kazu da  u rojevom drustvu pcele grade na stotine maticnjaka i sigurno ne mogu da ih ishrane kvalitetnije nego pcele koje neguju par maticnjaka tihe smene.
Mene interesuje da li je neko nekad procenio i da li se moze proceniti koliko ima vise pcela negovateljica u rojevom drustvu u odnosu na broj negovateljica u prosecnom drustvu?
Da li je moguce da u rojevom drustvu ima 10 puta vise negovateljica nego u drustvu koje nije rojevo?

Hvala i srdacan pozdrav