Radovi na pčelinjaku > Praktično pčelarstvo i metode pčelarenja

Istezanje i srozavanje saća

(1/5) > >>

Dragan Šošić:
Istezanje i srozavanje može biti nevolja koja može biti samo mala neugodnost i izgubljeno par ramova (kada pojavi veća “pukotina” na ramu ili izduže ćelije), a može dovesti i do grabeži (kada se vosak svali do donje letvice i poteče med). U svakom slučaju nije prijatno videti ovu pojavu u svojim košnicama.

Najčešća tumačenja su da proizvođači nešto “mute” i da satne osnove nisu napravljene od voska nego parafina. Sve to može biti stvarnost. Samo bi kolege pčelari trebalo da obrate malo pažnje i kako su obojene košnice i šta se dešava unutar košnice. Potrebno je znati koliko je društvo jako ili koliko je oslabilo. I najjače društvo u jednom trenutku privremeno oslabi, nakon vrlo jakih paša i velikog unosa, a time i smanjenja dužine života dela pčela nekog društva. Ovo je naročito izraženo krajem pašnog perioda. Tada se društva i prirodno svode na neku razumnu meru koja će smanjiti utrošak hrane tokom narednog perioda (prezimljavanja).

Nije mi namera da hvalim ili kudim te ljude koji se bave izradom satnih osnova. Pokušavam da budem umeren, koliko je to moguće.

Povod ovome što pišem je da su česti razlozi srozavanja (svaljivanja ili deformacije) saća zbog pregrevanja košnice i fotografije koje sam video na HPS forumu. Nadam se da kolega neće zameriti što sam ovaj slučaj, koji se desio na njegovom pčelinjaku kao primer iz kojeg se može videti jedan od najčešće mogućih uzroka srozavanja saća.
I primer koji navodi kolega Željko može biti takođe predmet rasprave: valja li saće ili ne. naravno, bilo je i bezbroj primera od ranije, ali sam se oslonio na neke najsvežije, jer ne mogu da tražim po forumima.

Ako uzmemo kao početnu pretpostavku da su satne osnove od prirodnog voska i one mogu popustiti pod teretom meda. Na to utiče i način užičavanja rama (ili osnove – kod armiranja). Ranije je u pčelaru pisano o tome koliko opterećenje se javlja kod rama koji je popunjen medom i praktično preopterećen, ali i pregrejan. Način gradnje, ustrojstvo i raspored ćelija na saću je često uzor u mnogim oblastima. Ali i to ima svoja ograničenja i uglavnom su vezana za način hlađenja unutrašnjosti košnice.

Održavanje povoljnih uslova u košnici je uobičajena delatnost pčela. I obično se uspešno obavlja. Pčele to čine provetravanjem i unošenjem vode u različitim oblicima, čije isparavanje odnosi i prilično suvišne toplote. U određenim uslovima može doći do poremećaja u rashlađivanju košnice, tako da odrećen deo prostora bude izložen pregrevanju. Med u ramovima prima previše toplote i u nedostatku izrazite temperaturne razlike slabo je predaje okolini. Priroda pčelinjeg voska je takva da u tim uslovima ne može podneti naprezanje i popušta.

Boja košnice može biti presudna u ovakvim prilikama. Ovih sučanih (i jako toplih godina) se lako mogla uočiti razlika koja postoji i kada su neke svetle boje u pitanju i koje se neznatno razlikuju u senčenju (nijansama). To se može osetiti i kada se rukom dodirnu dva nastavka iste boje ali različite osenčenosti (npr tamno žuta i svetlo žuta ili druge).
Navedeni primer koji je kolega Darko predstavio na forumu HPS pokazuje da je u pitanju vrlo tamna boja košnice. U određenim momentima kada se košnica pregreva, dolazi i do refleksne reakcije pčela. One se hvataju u bradu. Na taj način žele da zaštite gnezdo (leglo) od pregrevanja. Time se takođe smanjuje hlađenje prostora, jer nema pčela u tim delovima koje bi uočile pregrejanost i započele posao na hlađenju unutrašnjosti (slično kao kod smanjenja brojnosti pčela u društvu usled iscrpljenosti ili gubitku pčela iz nekih drugih razloga). Često su te urođene i uobičajene reakcije pčela razlog da dođe do nekih neželjenih posledica po društvo.

Što se tiče nekih od prerađivača voska, a konkretno je reč o Laslu Karolju, mogu reći da njegove osnove koristim od 1998 godine. I nikada nisam imao problema zbog "viška parafina" ili nečeg drugog. Desilo mi se 2000-te godine, koja je bila takođe “vrela” da se sroza po jedan ram do samog zida u košnici, u dva polumedišta koji su bili tamno plave boje. Čoveka sam video dva puta u životu: prvi put kada sam odlučio da promenim proizvođaća satnih osnova i kasnije na jednoj skupštini društva, čiji sam član tada bio. Tako da nemam lični razlog da ga preterano hvalim.

Na slikama je jedan baš prepun ram koji je ostao savim normalan. I nije jedini. Ni prošle ni ove godine nisam imao svaljenih ramova. Osnove su Karoljeve izrade.

Ivica Kuzmanovic:
Gosn Dragane, neverovatno je kako se iskustva pcelara razlikuju sto se tice proizvodjaca osnova. Ja nisam koristio osnove Karoljia, bas iz razloga sto su mi mnogi u NS rekli da su imali problema sa njegovim osnovama. Uzimao sam prvo osnove od Stepe, mogu reci da sam imao dosta problema, a zatim i Vasiceve sa kojima se nisam bas usrecio. Cak mnogi pcelari iz NS kude Vasica a opet ima i onih koji od njega kupuju godinama i kazu da su zadovoljni. Mozda je stvar u zicenju ili necem drugom, mada ove godine sam promenio snadbevaca i nemam problema sa deformisanim ramovima ni sa srozavanjem, a zicim na isti nacin kao i predhodih godina.

pozdrav i svako dobro,

Dragan Stantić:
Ja žičim vertikalno, sa pet žica, tako sam radio još i sa AŽ ramovima pa i sada sa RV ramovima, a osnove odavno uzimamo otac i ja kod Karoljija. Kod AŽ ramova nikad nisam imao problema sa srozavanjem saća, ali to je zahvaljujući konstrukciji košnice skoro nemoguće, a kod RV mi se dešavalo odmah na početku na jugozapadnoj strani košnice, novi ramovi, puni suncokretovog meda popustili. U zadnje dve godine dolazilo je do malih deformacija u gornjoj zoni rama, tj istezanja ćelija pod teretom, a to  mi se poklapa sa početkom žičenja prohrom žicom, dok sam radio pocinkovanom nisam imao tih istezanja. Da li to ima neke veze ili se slučajno poklopilo, ne znam.

sirka pavel:
Pokušaću da iznesem i ja svoje iskustvo sa srozavanjem satnih osnova.

Do sada nisam imao tako izraženo srozavanje kao ove godin.

Razlog sam pokušao pronaći u mom načinu ožičavanja i u samoj satnoj osnovi.
Užičavao sam horizontalno kao i do sada,ali ovoga puta su to bile satne osnove izrađene hladno-valjanim postupkom tako da su jako elastične i mogu se bez pucanja uvijati u fišek.
Pošto kod satonoša na RV. nema urađen kanalić u koji bi se uvukao početak SO.kod utapanja,deo iznad gornje žice samo dodiruje satonošu. Do sada taj deo mi nije stvarao probleme iako ih nisam pričvršćivao.Pošto nisam imao iskustva sa ovakvim SO,ja sam ih tako stavljao u košnice.
Izgleda da usled vrućine, ovaj deo iznad gornje žice se savijao ili čak i odkidao.
Takođe mi se čini da i prilikom utapanja kao da se presecalo na mestu zagrevanja žice.

Ovim neću da kudim nikoga,već sam izneo moje (ne)iskustvo ostaje mi da vidim kako da utapam preostale SO.da bi izbegao srozavanje (ili da više ne koristim ovu vrstu SO)

Možda bi pomoglo vertikalno užičavanje,ili zalivanje voskom na satonoši, ili nešto drugo?

Puno pozdrava svima.

Ivica Kuzmanovic:

--- Citat: sirka pavel  Avgust 27, 2012, 08:08:25 ---Pokušaću da iznesem i ja svoje iskustvo sa srozavanjem satnih osnova.

Do sada nisam imao tako izraženo srozavanje kao ove godin.

Razlog sam pokušao pronaći u mom načinu ožičavanja i u samoj satnoj osnovi.
Užičavao sam horizontalno kao i do sada,ali ovoga puta su to bile satne osnove izrađene hladno-valjanim postupkom tako da su jako elastične i mogu se bez pucanja uvijati u fišek.
Pošto kod satonoša na RV. nema urađen kanalić u koji bi se uvukao početak SO.kod utapanja,deo iznad gornje žice samo dodiruje satonošu. Do sada taj deo mi nije stvarao probleme iako ih nisam pričvršćivao.Pošto nisam imao iskustva sa ovakvim SO,ja sam ih tako stavljao u košnice.
Izgleda da usled vrućine, ovaj deo iznad gornje žice se savijao ili čak i odkidao.
Takođe mi se čini da i prilikom utapanja kao da se presecalo na mestu zagrevanja žice.

Ovim neću da kudim nikoga,već sam izneo moje (ne)iskustvo ostaje mi da vidim kako da utapam preostale SO.da bi izbegao srozavanje (ili da više ne koristim ovu vrstu SO)

Možda bi pomoglo vertikalno užičavanje,ili zalivanje voskom na satonoši, ili nešto drugo?

Puno pozdrava svima.

--- Kraj citata ---
Pomoglo bi nesto drugo, a to je da se uvede malo kontrole neke institucije proizvodjacima osnova a i ostale opreme. Licno mi je prcao
jedan veliki pcelar da 15 godina vec ne kupuje osnove nego topi svoj vosak. Sedi kod jednog poznatog proizvodjaca osnova sve vreme, ne mice se od masine, iako mu je ovaj prijatelj, dok osnove ne budu gotove. Poslednji put kad je radio 5 sati nisu mogli da pokrenu masinu, zaboravili kako se topi vosak, na kraju zvali nekog cicu koji je tu radio pre ne znam koliko godina da im namesti masinu.

pozzzzzzz

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju