Autor Tema: Zimski gubici 2020/2021 god.  (Pročitano 22880 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #15 poslato: Decembar 06, 2020, 08:30:44 »
(Mada smo malo iskočili iz teme...)
 Da kažem nešto o r. građevnjaku:
Ako smo dobro odradili tretmane tokom godine, pa ako smo odradili i zimski tretman (na pr. sa oksalnom) - nema razloga da žurimo sa građevnjakom! To praktično znači, tek nekoliko dana uoči bagrama.
A zašto ne ranije?
1. U prolećnom periodu je borba za svaki ram radiličkog legla...
2. U prolećnom periodu su potrebni kvalitetni trutovi (šteta bi bilo isecati...)
3. U prolećnom periodu nema varoe u leglu (zanemarljivo malo)
Isijecanjem gradjevnjaka doprinosis kvalitetnim trutovima pa cak i 80% selekciji, jer kada isijecas gradjevnjake uvijek mozes imati odabir 2-3 drustva gdje ne isijecas trutove vec ih pustis da izadju, to naravno radis kod drustava gdje se matica odlicno pokazala po aspektima koji tebi odgovaraju i koje pratis.

Sto se tice borbe za radilicko leglo na proljece, ako pcelaris pomocnim zajednicama onda za tim zaista nema potrebe, prebacivanjem legla svakako da dobijas top zajednice pred glavnu pasu, po meni je veci problem sprecavanje rojevog nagona( a za to su zaista korisni gradjevnjaci) pred glavnu pasu i u toku glavne pase nego borba za njihov razvoj, mada opet kazem ja na taj nacin pcelarim i sve zavisi od modela pcelarenja. Meni nikad nije palo na pamet da recimo imam 100 zajednica i da sa svim tim zajednicama idem u glavnu pasu, nikad vise od 65-70% zajednica ne pripremam za glavnu pasu, ako recimo od 100 drustava sa 70 ides u glavnu pasu iz ostalih 30 imas itekako dosta legla koje mozes prebaciti u proizvodna drustva.

U proljecnom periodu kada jednim gradjevnjakom izbacis samo 20 varoa iz pcelinjaka to znaci da u avgustu imas 100+ manje varoa na pcelinjaku, toliko bih se od tih izbacenih 20 varoa nakotilo do avgusta. Svako ko koliko-toliko ozbiljno pcelari zna koliko se varoa brzo razmnozava i koliko je opasna po pcelinje zajednice.

Svako ko ne radi gradjevnjakom a interesuje ga taj sistem rada, moze sa jednom zajednicom testno probati i vidjeti rezultate u avgustu ili kada vec tretira zajednice, ako je radjeno kako treba garantujem da ce na zajednici gdje je isijecao gradjevjake imati do 60% manje varoe nego na zajednicama na kojim nije radio gradjevnjacima.

Van mreže Radovan Ćirković

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 11
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: žitište
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #16 poslato: Decembar 06, 2020, 10:05:06 »
 Čika Dušane slažem se sa vašim razmišljanjem.

 Sad mi palo nešto napamet, kao što pojedini pčelari znaju da prave banku perge da li bi moglo da se radi banka ramova gradjevnjaka??
Izvadimo sve ramove gradjevnjake i stavimo u jednu ( ili par zajednica ) gde bi pčele bile konstantno u kontaktu sa nekim sredstvom protiv varoe ( po mogućnosti organskog sredstva ), obavezno matična rešetka. Dobili bi dobre pomoćne zajednice.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #17 poslato: Decembar 06, 2020, 21:51:12 »
Колега Остојићу шта мислите, колико варое се намножи у једној заједници за три месеца од на пример 10 вароа, на пример од првог маја до првог августа?
Молим и остале колеге да се укључе у ову тему.
Ово сазнање уништава или спашава пчелара од зимских губитака.
Ниво  нашег незнања око развоја варое је оно што нам уништава или не уништава пчелиње заједнице.
Мислим да је питање ближе некој теми о вароу али је свакако директно везано за зимске губитке па припада и овој теми.
Поздрав драгим пријатељима..
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #18 poslato: Decembar 09, 2020, 20:29:53 »
Kolega Vojo

Ako znamo da varoa u ljetnim mjesecima zivi u prosjeku 2-3 mjeseca i ako smo upoznati sa njenim nacinom razmnozavanja onda je to veliki broj. Od svake varoe za jedan ciklus ce se razmnoziti 3 do 4 polno sposobne  zenke, racunajmo taj ciklus od 21 dan. Od maja do avgusta imamo 90 dana, racunacemo cetiri ciklusa i tri varoe od svake polno sposobne zenke. Znaci prvi ciklus 10x 3=30+10= 40, drugi ciklus 40x3=120+40=160, treci ciklus 160x3=480+160=640, cetvrti ciklus 640x3=1920+640=2560, obzirom da je to period od tri mjeseca, znaci da je i njen zivotni vijek gotov, sto dovodi do toga da od ovog broja mozemo oduzeti nekih 30% vec mrtvih varoa, pa bi pocetkom avgusta taj broj iznosio negdje oko 1650. Ovo je ugrubo napisano a sve se to moze bez problema testirati sto i ja radim uvijek sa 2-3 drustva svake godine.
Pozdrav

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #19 poslato: Decembar 10, 2020, 00:15:31 »
Ненаде пријатељу,
вароа се размножава у затвореном леглу а оно укупно траје 300 сати а то је око 12, 5 дана или 12 дана х24 =248 сати +12 сати = 300 сати.
На сваких 12, 5 дана из затвореног легла излазе младе и у леглу спарене варое. Како излази из легла она ускаче поново у легло у року од два дана.
Значи да на сваких 14,5 дана имамо или нешто мало краће имамо по један циклус варое или једну нову генерацију варое.
То је за 50% бржи развој од оног кога сте ви рачунали. А у прогресивном развоју то је изузетно велика разлика.

Зато предлажем и мислим да треба да рачунамо на пример овако: 

1. ( први циклус) 1.Маја ако имамо 10 вароа које ускоче у легло 13 маја послеподне из легла ће изаћи 40 младих вароа + 10 мајки.

2. ( други циклус) након два дана 40 ћерки вароа ( без њихових мајки) ће ускочити у легло и већ 15 маја почети своју репродукцију из које ће се за 12,5 дана то јест 28 маја  излећи  40х4 варое а то је 160 младих спарених вароа не рачунајући 40 њихових мајки.

3. ( трећи циклус) за два дана а то је 31 мај али ћемо рачунати један дан више ( ради лакшег рачунања) 1.јуна у легло ускаче 160 вароа ( не рачунајући њихове мајке) и за 12.5 дана или 12 јуна послеподне из легла ће изаћи 160х4 =640 вароа опет не рачунајући њихове мајке.
4. ( четврти циклус) за два дана или 15 јуна у легло ће ући 640 вароа не рачунајући њихове мајке и за 12.5 дана а то је 28 јуна ( за Видовдан) из легла ће се излећи 640х4= 2560 вароа и то младих и у леглу спарених вароа а сада рачунајући њихове мајке +640 старих вароа које су способне да у јулу изведу још једну генерацију варое = 3.200 вароа.

5. ( пети циклус) Два дана након 28 јуна а то је нпр. 1 јула око 3.200 вароа ускаче у легло и из легла за 12.5 дана или 12 јула послеподне из легла излази 3.200 х4 = 12.800 спарених вароа и још 3200 мајки и бака вароа или око 2760 мајки ( које поново у јулу могу да ускачу у легло и врше још једну репродукцију ) и око 640 бака вароа које не могу даље да се множе него умиру..
 
6. ( шести циклус) два дана након 12 јула после подне или око 14 јула у легло могу да уђу оних 12.800 младих спарених вароа и + њихових 2760 мајки вароа а то је = 15.560 вароа.
Крајем јула а то је око око 2 јула из легла може да изађе 15.560х 4 = 62.240 спарених вароа + око 15.560 њихових мајки које поново могу да врше још једну репродукцију а то је 77.800 вароа.

Ето, то је рачуница развоја селекционисане варое коју смо створили димљењем митаком сваких неколико дана и варое које не чекају више од два дана на пчелама пре него што поново уђу у легло где су заштићене од пчела.

У случајевима транспорта пчела, пчеле напуштају легло да га не би прегрејале и тада имамо неконтролисан улазак варое у легло и тада вароа сасвим слободно ускаче у легло и пре оних два дана.

Овим сам хтео да прикажем којом брзином се вароа размножава у условима када је пчеле не контролишу и када закаже пчелиња  одбрана од варое. Таква одбрана обично закаже у случајевима тровања пчела, веће дозе неоникониноида у сунцокретовој паши у летњем периоду или тровања каквих имамо на луцерки, полену кукуруза шећерца и друго..
У свим тим случајевима долази до губитка излетница то јест старијих пчела и заједница остаје обезглављена без управе и одбране од напасника.

Из сваке кошнице како број вароа пређе преко неког њима знаног превеликог броја оне прелазе у суседне кошнице а имао сам прилику да и то гледам како из једне мале експерименталне заједнице која је имала само 4-5 рамова пчела и три рама легла где је било око 2-3.000 отвореног легла и преко 1000 вароа, вароа преко постоља прелази у другу кошницу.
И ако је слепа она тачно препознаје да је мала пчелиња заједница у којој је рођена у фази у којој ће ускоро да умре и прелази из те заједнице у другу суседну  заједницу. Имао сам телеон тада код себе али нисам сликао тај догађај него сам пригњечио ту вароу када сам је сасвим случајно угледао како прелази ка другој кошници.

Ово сам већ описао на СПОСовом форуму у тамо некој теми пре неколико година када ме Саво Тадић, тада а и сада уреник на том оруму назвао човеком који то измишљам и како то још није нигде научно доказано.  Добро, нисамод њега ништа боље ни очекивао , нити сам желео да са таквим као он поделим то сазнање.

Значи када се премножи вароа у некој заједници она прелази у суседне кошнице и шири се као пожар.

Она тачно зна када је пчеиња заједница угроена и од ког периода нема могућности да се одбрани од најезде и зна да је и њен живот угрожен у тим условима и прелази у суседне кошнице.

  За само три месеца имамо 6 циклуса развоја варое и ако нам пчеле донесу само једну вароу почетком априла од те једне варое можемо имати најмање десет вароа првог маја и за само три месеца овакава вароа коју сада имамо мое до 1. августа да се намножи на много више од 10.000 вароа и да уништи заједницу.

Такође од првог јуна ако имамо само једну вароу у некој заједници за месец дана или 1.јула имаћемо преко 10 вароа а онда током јула, августа и септембра за та три месеца када се стварају зимске варое она се може намножити на преко 10.000 вароа.

Зато су нам драги пријатељи сада код многих колега празне кошнице без пчела. Многи су мислили како и немају баш много варое и не посвећујући јој довољно пажње дозволили су да им вароа уништи целе пчелињаке.

Вароа са собом носи и вирусе и они веома брзо како заједница пређе преко 10% инфестираног легла ( отвореног легла а њега и у сред сезоне имамо мање од 10.000 ) или преко 1000 вароа ако не третирамо заједнице против варое али и неким антивирусним леком ( а имамо само један до сада познат веома малом броју људи у пчеларском свету) ускоро можемо доживети колапс пчелиње заједнице. 
Надам се да ће овај мој текст многим колегма и пријатељима пчеларима помоћи да у наредним годинама избегну губитке и да ће током летњег периода обавезно радити летњи третман против варое као и редован јесењи третман.
Молим да се текст не копира и не качи по разним пчеларским групама, часописима, књигама и другим форумима. Хвала.
 
   Поздрав драгим пријатељима....       
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Nenad Ostojic

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 50
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Donja Slatina, BiH
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #20 poslato: Decembar 10, 2020, 08:31:50 »
Vojo prijatelju.

Da, u pravu ste, racunali ste vise ciklusa za tri mjeseca sto u idealnim uslovima za varou i bude tako. Ja sam izvlacio kao neki prosjek gdje sam racunao 3 mlade spolno zrele zenke dok ste vi racunali 4,i samim tim dobijate dosta veci broj koji u mnogo slucajeva u realnosti i bude takav. Racunao sam krajni rok od 15 dana da mlada varoa bude polno zrela i jos dva dana kada ce ona krenuti sa polaganjem jaja u leglo pa to dodje na 17 i onda sam period produzio do 21 racunajuci kao neki prosjek, medjutim vasa racunica u praksi je u mnogo slucajeva sigurno tacnija. Opasnost od varoe je ogromna, ja sam svjestan toga, osim sto je sposobna da upropasti cijelu pcelinju zajednicu okidac je i mnogih virusa u pcelinjoj zajednici koji opet mogu biti okidac za neke kobne bolesti po cijeli pcelinjak.

Medjutim takodje sam i pristalica prirodnog nacina resavanja varoe od ramova gradjevnjaka pa sve do raznih preparata na prirodnoj bazi koji se mogu naci u prodaji, ostar sam protivnik preparata na bazi amitraza koji je bojni otrov i jako je stetan za sve u lancu od pcelara, preko pcela do krajnjeg potrosaca pcelinjih proizvoda.

Ovo sto se desavalo ovu jesen kod dosta kolega koji su gubili pcelinje zajednice, neki i polovine pcelinjaka je u vise od 90% slucajeva varoa krivac, ne mogu garantovati ili da nesto sada mnogo pametujem ali moje misljenje je takvo. Losi tretmani protiv varoe ucinili su svoje i dosli na naplatu.

Van mreže Radovan Ćirković

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 11
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: žitište
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #21 poslato: Decembar 10, 2020, 10:06:51 »
 Чика Војо хвала на тексту, који је доста поучан.

 Додао би само једно мало запажање изведено из ранијих писања везаних за вароу. У том периоду Вароа радије улази у Трутовско легло, где је стадиум развитка лутке дужи у односу на развитак лутке радилице, па је самим тим и циклус размножавања варое дужи, односно у датом периоду је нешто мање Варое излежено. Али без обзира на све Ваш текст јако добро упозорава какву штету једној пчелињој заједници може да направи Вароа.

 Хтео би да поставим још једно питање, да ли пчелиња заједница има могућности самосталне одбране од Варое ( барем у неком преценту да је сузбије ) ??
 Писало се да Вароа може да преживи до температуре од неких 38 степени целзијуса, а опет на некој другој теми сам прочитао да пчелиње легло понекад зна да подигне температуру и преко 40 степени, што би могло да се тумачи и као борба против Варое.

Van mreže Nenad Tucakov

  • Školovan pčelar sa uverenjem
  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1371
  • Pol: Muškarac
    • yu2m personal page
  • Lokacija pčelinjaka: Pančevo - Južni Banat
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #22 poslato: Decembar 10, 2020, 11:05:42 »
Jedina mana proračuna je to što je retka, baš retka varoa, koja može dva puta da zatvori ciklus razmnožavanja, a kamoli
4 ili više puta...

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #23 poslato: Decembar 10, 2020, 12:13:59 »
Jedina mana proračuna je to što je retka, baš retka varoa, koja može dva puta da zatvori ciklus razmnožavanja, a kamoli
4 ili više puta...
Нигде нисам рачунао улазак варое три и четири пута а улазак два пута рачунао сам од јула месеца када се ствара зимска вароа и она тада може два пута да улази у легло. Нема ту никакве грешке у прорачуну.Има само умањења како не би добили превелик и већи број варое од и овако огромног броја који се добија и обрачунава у условима повољним за развој варое.
 
Од јула месеца ствара се зимска вароа која може да још једном улази у легло то јест укупно два пута и тако сам је обрачунавао мада и без тог обрачуна у коме не би рачунали да мајке варое улазе још једном у леглу ствара се преко 10.000 вароа а од августа може чак и  три пута да улази у легло, што уопште нисмо узимали у обзир..

Чика Војо хвала на тексту, који је доста поучан.

 Додао би само једно мало запажање изведено из ранијих писања везаних за вароу. У том периоду Вароа радије улази у Трутовско легло, где је стадиум развитка лутке дужи у односу на развитак лутке радилице, па је самим тим и циклус размножавања варое дужи, односно у датом периоду је нешто мање Варое излежено. Али без обзира на све Ваш текст јако добро упозорава какву штету једној пчелињој заједници може да направи Вароа.

 Хтео би да поставим још једно питање, да ли пчелиња заједница има могућности самосталне одбране од Варое ( барем у неком преценту да је сузбије ) ??
 Писало се да Вароа може да преживи до температуре од неких 38 степени целзијуса, а опет на некој другој теми сам прочитао да пчелиње легло понекад зна да подигне температуру и преко 40 степени, што би могло да се тумачи и као борба против Варое.

Радоване пријатељу,
У трутовском леглу вароа се брже размножава него у радиличком па ако уђе у трутовско легло тада је прогресија њеног развоја још бржа и већа..
И сам сам некада давно веровао да она у трутовском леглу буде блокирана и да не може да изађе из легла па чак и на неком предавању које сам одржао пре око 15 година навео како се у трутовском леглу успорава њен развој погрешно верујући да се у трутовском леглу успорава множење варое јер је циклус затврореног легла дужи.

Морамо знати да женка вароа полаже своја јаја сваких 28-30 сати и да из трутовског легла уместо 4 спарене варое колико излази из једне ћелије радиличког легла ( + две неспарене у фази деутонимфе +1 у фази протонимфе ) излази још 3 спарене варое а некад и још више а све у зависности од дужине циклуса затвореног трутовског легла који није увек исти и по некад може да траје од 15 па чак до 23  дана..Простом рачуницом долазимо до тога да се из трутовског легла из само једне ћелија за период од 15 дана излеже седам спарених вароа и тиме се значајно убрзава њен развој.
Због тога се у неким књигама у којим је описано испитивање развоја варое наводи да за 150 дана од једне варое која се развија у трутовском леглу добијамо око 4 пута више вароа након описаних 150 дана њеног умножавања.

Та испитивања су давно рађена и тада нису постојали сојеви варое која улази у легло након два дана и стога се наводи да од једне варое  која се размножава у радиличком леглу за 150 дана добијамо око 1400 вароа ( или тако нешто, не сећам се прецизног броја, док не бих отворио свеску не бих могао прецизно навести али то је отприлике толико, већ сам наводио прецизне податке овде негде на форуму у некој теми). У истом извору каже се како у трутовском леглу од једне јединке за тих 150 дана долази се до 6000 вароа.

Још пре две године радио сам испитивања развоја варое и дошао до значајних података али главни закључак је да се мора вршити летњи третман против варое и да не смемо дозволити да имамо дуже периоде без третмана.

Поздрав драгим пријатељима... 



 
« Poslednja izmena: Decembar 10, 2020, 12:38:20 od strane Vojo Brstina »
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Radovan Ćirković

  • Mladi član foruma
  • **
  • Poruke: 11
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: žitište
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #24 poslato: Decembar 10, 2020, 14:00:17 »
 Хвала на одговору.
 Нисам знао за тај податак везано за трутовско легло или сам га заборавио, али без обзира на све бројке су запањујуће.
 Слажем се са Вама везано за летњи третман против варое, мада ме интересује да ли пчела има неки вид самосталног брањења против варое? Подизањем температуре унутар клубета-легла да ли је вид борбе против варое?
 

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #25 poslato: Decembar 11, 2020, 02:45:15 »
Хвала на одговору.
 Нисам знао за тај податак везано за трутовско легло или сам га заборавио, али без обзира на све бројке су запањујуће.
 Слажем се са Вама везано за летњи третман против варое, мада ме интересује да ли пчела има неки вид самосталног брањења против варое? Подизањем температуре унутар клубета-легла да ли је вид борбе против варое?
 
Радоване пријатељу,
Када пчеле не би имале одбрану од варое и када би вароа ускакала онако како сам појаснио брзину њеног развоја онда би се она баш том брзином и развијала.

Сва рачунања су приказ како се она може размножавати али не и приказ како се она размножава у нормалним условима..
Када имамо тровања и када младе пчеле нема ко да научи како да се боре и штите ћелије отвореног легла онда се вароа разможава онако како сам описао и тада би вароа од десет једники стигла на неколико десетина хиљада колико смо обрачунали.

Међутим, у нормалним условима а посебно на стационарним пчелињацима када немамо транспорте пчела и када немамо тровања пчела тада тек само две трећине варое успе да ускочи у легло и настави даље размноавање.
Тај улазак у легло се дешава вероватно током ноћи када је пчеле слабије уочавају јер за ову појаву немам друго објашњење.

Такође имамо и трутовских ћелија у којим се вароа бре размножава и она има афинитет према трутовским ћелијама у кое радије улази него у радиличке ћелије а из тих ћелија излази већи број спарених вароа па онда можемо да рачунамо да ће око три варое у просеку успети да уђе у легло на сваких поменутих 14-15 дана.

Тада на пример можемо да рачунамо да реалан развој варое да ако имамо 10 вароа у кошници првог јуна после багремове паше онда ћемо имати 30 вароа до 14-15 јуна а 90 до краја јуна.
До средине јула имаћемо 90х3 =270 а већ крајем јула око 810.
До средине августа имаћемо 810х3 = 2.430 вароа и већ тада колапс заједнице уколико нисмо ничим третирали до средине августа.

Ово је у случају да пчеле успеју да онемогуће једну трећину варое да уђе у легло.
У овом прорачуну нисмо рачунали да од јула мајке варое могу још једном да ускачу у легло и њих нисмо узели у разматрање.

  Професор др. Нанети је одржао предавање у Новом Саду на саветовању пчелара пре две године у организацији СПОВа и СПОСа  и створио погрешну слику о ширењу варое  и код многих присутних пчелара створио порешно убеђење о размножавању варое.

Тада сам рекао да ће овим предавањем професор Нанети створити огромну и ненадокнадиву штету и да би било боље да су му наши организатори то јест СПОС и СПОВ платили 10 пута више него што су платили само да није долазио о да није одржао ово предавање.

Уредници на СПОСовом форуму и разни предавачи "папагаји"  Нанетијеве описане тврдње о развоју варое где се тек за месец дана увећава број вароа за дупло уместо за око 8-10 пута коштало је и коштаће само ове године више десетина хиљада уништених заједница.

Тек у наредним годинама штета ће бити још већа јер ће многа " звучна пчеларска имена" и даље о варои и њеном мноењу имати потпуно погрешну слику коју ће преносити генерацијама младих пчелара.

Благодарим...   
 

 
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Branko Milanovic

  • Gost
  • *
  • Poruke: 2
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Lopatanj Osecina
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #26 poslato: Decembar 22, 2020, 12:41:34 »
Jedno hipoteticko pitanje,dali bi posle koriscenja gradjevnjaka,u periodu polovine jula bilo pametno odraditi prekid legla,i posle toga nekim sredstvom odraditi preostale varoe na pceli.Hoce li drustvo uspeti proizvesti dovoljan broj kvalitetnih zimskih pcela,ako bi prekid radili  u periodu od 15 jula pa do 9 avgusta.Konkretno ako je u pitanju RV.Razmisljanje jedog pocetnika :)
Kukavica kuka i na punoj tresnji,slavuj peva i na suvoj grani.

Van mreže Vojo Brstina

  • Domaćin foruma
  • *******
  • Poruke: 4407
  • Pol: Muškarac
  • 063/383-114 023/782-015
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #27 poslato: Decembar 23, 2020, 01:58:46 »
Не знам колега Бранко, нисам пробао а мислим да није баш паметно( пошто је питање да ли је паметно) .
Баш у време стварања најдуговечнијих зимских пчела чија јаја  матица управо тада почиње да залеже мислим да није добро решење.
_________________...

Умрло ми оно друштванце са један и по рам пчела из септембра. Сада је било у једној улици.
Оставио сам га радо матице да их спојим ако негде страда матица а пошто нисам имао такав случај до новембра оставим ројић па како му Бог да.
Нема га више. Да је макар имао три рама пчела па да се надам да ће преживети а он таман у новембру и децембру трећину од тога.

Сутра би требало да обиђем већи пчелињак и да пчеле препрскаш још једном Војвиром.
Ако буде фино време отвараћемо колико успемо кошница па ћемо видети има ли зимских губитака. Прошли пут их није било а надам се да ће тако и остати.
Поздрав драгим пријатељима...
Српска решења за препород српског пчеларства. Родна Воја, Еко Воја, РЕВ, Прелазни РВ и ЕВ наставци, Брстивар, Нозевој, Војвир.

Три века испред света...
Нека блиста српско пчеларство.

Van mreže Branko Milanovic

  • Gost
  • *
  • Poruke: 2
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Lopatanj Osecina
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #28 poslato: Decembar 23, 2020, 08:57:44 »
Gospodine Vojo hvala vam na odgovoru,primetio sam da se taj princip borbre protiv varoe sve vise promovise,e sad kad bi to u nasim uslovima bilo prikladno odraditi i dali je uopste primenjivo kod nas?
Kukavica kuka i na punoj tresnji,slavuj peva i na suvoj grani.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 2240
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Zimski gubici 2020/2021 god.
« Odgovor #29 poslato: Decembar 23, 2020, 17:19:04 »
Могуће и врло реално. Радили смо то некада давно када је вароа била у пуном замаху. Додатни проблем је што су пчеле биле врло далеко: у Далмацији на вреску. Све матице су стављане у кавез и отишли смо негде за 14 дана да их пустимо ван (време одласка је написано „офрље“ :) јер се не сећам тачно који је то рок, а морао бих да се пентрам на таван да нађем документацију).

Ствар је организације друштава (и посла) да се то уради без неких већих проблема. Тако је могуће и одгајити матице и извршити замену старијих, нарочито ако се ради у јулу док још има трутова.

Свакако, мораш вршити процену колико у природи има полена (прате се временски и пашни услови).
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).