Bolesti i lečenje pčela-Štetočine i borba protiv njih > Štetočine i borba protiv njih

Osice

<< < (2/8) > >>

Радоје Киперовић:
Оса и стршљена ове године је заиста огроман број. То се у ентомологији (наука о инсектима) зове каламитетна година, тј. година пренамножавања врсте. Просјечно, статистички, таква ситуација се дешава периодично  једном у 6-8 година.
Код мене не чине штету јер у околини пчелињака има много старог воћа и грожђа које је преродило али када се кошница отвори осјете мед и одмах се скупљају. Двадесетак метара од кошница формирале су гнијездо у земљи које ври, никада нисам видио нешто слично. Једном касно увече покушао сам их ликвидирати инсектицидним спрејом. Пар минута послије запрашивања изашао је вани велики број и падале су мртве около. Надао сам се да су готове. Када сам дошао након неколико дана интензитет активности није био ништа мањи. Очигледно да је отвор у облику сифона па инсектицид није дошао до центра гнијезда.  Имао сам срећу да се ту задесио комшија који има искуства са осама у земљи. Шумски радник, приликом сјече не дају им мира. Навече је донио неку велику петарду, запалио, убацио и покрио великим комадом дебљег лима. Сутрадан се из отвора (пречника 10 цм) није појавила ни једна. Притисак их је средио.

Што се тиче намирница које их привлаче, препоручујем да покушате у клопке ставити комадиће свјежег меса. На то просто полуде. Најбоља опција су пилећа цријева јер не коштају ништа (ко има домаће пиле  :) ).

Dragan Šošić:
Prenamnožavanje osa je izraženo u sušnim godinama. Imaju mogućnost da prave gnezda u zemlji. Ona gnezga ispod crepova ili na sličnim mestima napuštaju, kada su jake vrućine. I one tada teško održavaju uslove u gnezdu na takvim mestima. Ali u zemlji prave ogromne „košnice“.

To što napadaju na med i nije problem, ali može biti kasnije. Zato i kažem da je još rano da se pčele zazime tako da gnezdo bude predaleko od leta (podbacivanje nastavaka).

Što se tiče mesa, stavljao sam i to u boce, ali ušlo je nekoliko osa i onda im više nije bilo zanimljivo. Kažem, imaju šta da love oko košnica: napadaju mlade pčele i pokušavaju da uđu u košnicu. I ne napadaju samo med. Odmah napadnu pčele na saću, kada se izvadi ram iz košnice. Zato pri pregledu koristim nukleus u koji ubacim prvi izvađen ram, sa kojeg pre toga pažljivo otresem pčele.

Nisam ranije razmišljao o tome kako bi ulazile u zamke u zatvorenim prostorijama, ali sada to ima logike. I one polako traže gde će provesti zimu i uz to naći i nešto hrane. Mada sam uvren da je to moglo da se primeni i ranije.

Kada zahladi, slobodnije će ulaziti u košnice, jer su pčele više zbijene. Ose ulaze u košnicu vrlo oprezno i zato se događa ono što je Rajko napisao: da budu na ramu pored pčela. Zato je bolje „odvući“ ih što dalje od košnica, od pčelinjaka, a gnezdo držati bliže letu (kod nastavljača). U odnosu na njih, stršljenovi prave manje štete. I još nešto, kada se smanji izletanje pčela, stršljenovi ugrabe i osu.

Stankovic Miodrag:
I kod mene na 1000 mnv ima mnogo osa i strsljenova. E sad strsljenovi su smanjeni sa zamkama sa pivom ali to ne interesuje ose ali sam primetio jednu stvar - nisam slikao ali sledece idem na pcelinjak pa cu slikati.

Kanta kakva se koristi za Jupol plasticna od 30 l mi je sluzila kao pojilica ali su je pcelke vrlo slabo posecivale pa kad sam je pre jedno nedelju dana slucajno okrenuo - bila je prazna i tako ostavio. Posle tri cetri dana dno su prekrile mrtve ose i dosta zivih koje su pokusavale da se uspuzu uz zidove ali nisu uspevale. Iz nekog razloga nisu uspevale da polete ili su to uspevale samo 10-tak cm a onda padale nazad. Sigurno ih je bilo oko 100 i vise komada. U kanti nije bilo nicega jedino se ujutro uz ivice dna kondenzovala voda ...

Dragan Šošić:
Njihovo vreme je jednostavno prišlo (game over :D). Sakupljanje u tu kantu je verovatno zbog trenutne toplote koja postoji unutar kante, ali se i taj prostor noću ohladi i one ose koje još imaju snage, pokušavaju da izađu van. I one izumiru kao i radilice pčela i zato ima mrtvih osa.

Pivo osama nije bilo zanimljivo jer su, kao što sam napisao, imale proteinski plen za potrebe svog legla loveći pčele i slične „živuljke“. Sada se zadovoljavaju siromašnijom „energetskom hranom“ i zanima ih sadržaj sa više šećera. I njihovo leglo nestaje.

Драган Нешковић:
Одавно сам по пчелињаку поставио замке за осице и стршљенове и пратим шта се дешава са њима и колико су занимљиви овим напасницима. У замке сам стављао све оно што Колеге износе на форуму и оне су редиле како кад, мање или више успешно. Пре 7 дана број осица на мом пчелињаку почео је да расте великом брзином. Додуше, пчеле успешно бране улаз у кошницу али око кошница су били ројеви оса.


Пробао сам да замке учиним мало ефикаснијим и урадио сам следеће. У замке сам раније стављао шећер али сам то променио. Променио сам у толико што направим сируп и додам Нозевој, као за прихрану пчела.
Сируп сам сипао у замке у којима је било, пиво и све остало по реду. Тако формиране замке, почеле су одмах да не упоредиво више оса хватају. У неке замке нисам сипао сируп, него сам само додавао Нозевој.
Ефекат је такође био одличан.


Изгледа да Нозевој и сируп привлаче неодољиво осице. Пчеле не улазе у замке, ваљда им не прија пиво и сирће. Ево после већ 7 дана примене, могу рећи да су замке, одличне. Синоћ сам пред сумрак променио садржај замки на пола пчелињака, а јутрос око 10 у преосталим. На пчелињаку сам поставио 18 оваквих замки. Малопре сам направио пар слика, па видите и сами шта се ту осица накупило.
Поздрав из Мале Моштанице

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana

Poštovani,ako hoćete da vidite sve teme morate se registrovati na forum Košnice Voja. Da bi se registrovali kliknite ovde...
Idi na punu verziju