Ovo vreme je, nama pčelarima, najteže. Isčekivanje.
Ali ništa...ko nam brani da pravimo planove, neke sitne pripreme, uvek ima...Nemoj posle (kao ja ) kad krene sezona - stani pani!
Ја увек пишем да је по моме искуству приближна она народна ''Прави планове да ти се Бог смеје''. Иде то од стрепње до усхићења па натраг. И увек буде како буде. Како и треба да буде. Да се добије и мало среће и мало поуке.
Што каже Панонски Морнар:
''... неко то одгоре види све,
повлачи те конце,
(с)игра се...
Постави сваку ствар на своје место,
свако добро,
зло још пре...
Све виде очи судбине...''
Песма почиње баш онако народном поуком:
''Стеву Ченејца је убио гром,
нежно, к'о руком,
на широком шору,
ту негде пред зору ил' пре.
И нико се није питао,
где се то ноћу скитао,
него су жалили и свеће палили сви.
Са његовим стрицем сам,
провео дан,
био је очајан,
ал' тај матори момак,
је имао стомак за све.
Па рече: ''Ето, туђег се латио,
зато је главом платио,
због жене свог кума је сишао,
с' ума, сасвим.
А, видиш, неко то одгоре види све...''
Зато и чекам и надам се и стрепим... биће оно што буде било... онако како и треба да буде.
Само нек је здравља... и помало ракије