Resenje, ne citirati, nego pitati stalno, pa kome dosadi.. Edi je tu neprevazidjen..
Има и тога...Последњи пример је питање да ли да „стимулише“ друштва. Пре пар дана сам написао да не подносим ту реч стимулисање. Наравно и количина око које се двоуми је да ли то радити са 0,2 л.
Ако ја подразумевам да већ има хране по боковима и бар мало на рамовима са леглом, нпр. пишем да може са 0,2. А шта ако су некоме друштва са храном од 0 кг у залихама и постави питање да ли да „стимулише“ са 0,2 л. Па поцркаће све то од глади ако буде променљиво време када пчеле раде, али уносе полен и врло мало нектара.
Слично је и са јесењим дохрањивањем. У том случају неко ко је у најбољој намери изнео свој став сноси
одговорност, зато што неко упорно неће да разуме и запамти понешто.
Тако да твоја примедба има јаког основа.
Наравно, постоји решење. Када видим да је питање „прешло сваку меру“, не одговарам више. Проблемчић је што се то може погрешно тумачити. Може се десити да једноставно неко није у ситуацији или стању да помогне колеги саветом па се то погрешно схвати, као игнорисање, уображеност или нешто слично.
ПС
Ако ћемо о именима, написаћу нешто што не припада култури опхођења, а то су приватни разговори (односно преписка). Надам се да је Еди то схватио и прихватио. Опширније сам му летос објашњавао шта и како. Када је прешао на ивентар, постављено ми је питање где да буду лета на раздвојној табли! Обуставио сам даљу преписку, јер како ја могу знати шта и како намерава да ради са пчелама. Ја се још двоумим колико бих направио лета на раздвојној табли. Има много општепознатих ствари и треба их прилагодити себи, а не слепо пратити шта је ко нажврљао.
Надам се да је јасно...када се пређе мера, ћао нема више, а можемо и да наставимо са разменом мишљења.