Наватао сам мало времена, па да се прикључим овој лепој теми коју је Горан отворио.
Радоје пријатељу,
"...
У литератури се наводи да је просјечна потрошња хране у мјесецима новембру, децембру, јануару и фебруару за сивку 1-1,3 кг. То је провјерено и одступања су безначајна. Ове године код мене нема легла ни у једном друштву још негдје од почетка октобра тако да је и прошломјесечна потрошња била на минимуму".
Тачно је да то пише у литератури, али је такође тачно да живот ту исту литературу, врло често демантује.
Да ли ће потрошња хране у децембру или јануару бити оваква или онаква, ни у ком случају не зависи од тога шта пише у литератури, или од тога како ми зовемо те месеце.
Клима се мења и просечне температуре нису исте данас, као што су биле пре само пар година, а не пре неколико десетине година. Те очигледне климатске промене нису узете у озбиљно разматрање при писању "нових", пчеларских књига. То је нормална појава код "ресаваца", који углавном преписују, већ одавно и много пута већ преписане књиге. А и оно што евентуално сами напишу, боље да и нису написали.
Наравно да томе није крива "литература", него разни преписивачи који су суштински залутали у ту делатност и пчеларство као такво.
Што се тиче погача ...
"...
Погача нема ни економског ни било каквог оправдања осим физичке спријечености пчелара да се завршна прихрана обави на вријеме". Што се тиче употребе погача у пчеларству ... па роде мој, погаче имају итекакав економски ефекат и то двојак! Један ефекат је одличан и он је резервисан за оне паметне, а то су произвођачи погача, а други је такође одличан и он је резервисан за оне друге, а то су они који купују погаче.
И они су паметни, само ту памет не користе за себе. Али нема везе, памет је памет.
Знаш како каже народ: "Нико се није у.... што је вц. далеко него, зато што је касно кренуо"
Истина је да погаче могу имати своје место у врло ретким ситуацијама, све остало је ... памет
Поздрав пријатељу мој
А сада мало о потрошњи хране у рв кошници из мог кратког, и врло почетничког искуства.
Мислим да је већини пчелара данас јасно да је потрошња хране у нашим кошницама условљена низом разних фактора, тако да никаква генерализација какву ми уобичајено волимо, свакако није добра.
Да ли ће потрошња хране у нашим рв кошницама током зимског периода бити већа или мања, зависи од стања у нашим кошницама и првенствено од општих услова у природи, где нам се пчелињак налази.
Мене је занимала потрошња у мојим кошницама и ја сам за себе вршио редовна мерења током две године.
На основу тога сам донео неке закључке, али ти закључци важе само за моје кошнице и нису неки релавантан, генерални показатељ за сваку другу рв кошницу, мада лично мислим да је могуће у сличним природним условима, и у сличним температурним кретањима, пронаћи неке приближно идентичне вредности у потрошњи хране, што се тиче рв кошнице.
Да скратим причу, на потрошњу хране у нашим кошницама утичу многи фактори као што смо већ рекли.
Да би што једноставније било за разумевање, да то кажем овако.
Под условом да смо зазимили просечно јаке заједнице и да у кошницама нема или има врло мало легла, рв кошница ће трошити око 1,2 до 1.7 кг. хране месечно ако су температуре изнад просека, а у распону од 21 до неких 10 степени. Просечна потрошња на мом пчелињаку од 39 рв, била је око 1,250 кг. на тим температурама. Ова потрошња је мање више била иста без обзира на име месеца.
Када температуре почну да се спуштају испод 10 степени, потрошња хране се смањује и на температури око 0 (нуле (од 0 до 4-5 степени)) та потрошња износи у просеку око 750-900 гр. по кошници.
Када температуре оду у минус, потрошња у мојим рв. долази на неки просек од 580 гр. по кошници.
Та минимална потрошња остаје таква током јаке зиме, мада нисам имао забележених дужих периода са температурама у значајном минусу (преко -10 степени). Прилично сам сигуран да би моје кошнице у таквим условима зимовања трошиле око 350-400 гр. хране за месец дана.
Ова потрошња хране је остварена у кошницама које су зими максимално расхлађене, без утопљавајућег материјала и са широм отвореним летом.
Што се тиче мојих кошница и потрошње хране у њима, ја пратим температуру и потрошњу могу да одредим и без мерења са максималним одступањем до 100-тињак грама, не више. Наравно под условом да је стање у кошницама редовно.
Још да кажем да моју рв. кошницу могу да зазимим са 7,7 кг. хране и да се много не секирам око њеног презимљавања. Сасвим безбедно ће дочекати пролеће. Моје кошнице зазимљавам са просечно 17. кг. хране, мада пчеле ту храну знају и да допуне каснијим уносима.
На ком меду пчеле најбоље зимују, мање више сви знамо. Што се тиче сирупа, ја сам пробао и ту "јерес", на свом пчелињаку јер волим да сам доносим закључке који се тичу мог пчелињака и мојих пчела.
Приликом зазимљавања пчела 2014. године, из три кошнице сам крајем септембра повадио све рамове са пергом и медом, сем оних рамова на којим је било легло у том тренутку. Ни једна кошница од те три није имала више од 3,5-4 кг. меда када сам јој одузео храну. Свакој сам додао по 10 литара сирупа и тако их зазимио. Те кошнице су сасвим нормално презимеле и имале одличан пролећни развој, као и све остале.
Наравно да то није никаква препорука за било кога, једноставно ја сам хтео да нешто проверим у ситуацији када ми то није била нужда, да бих био миран ако некад дођем у такву ситуацију.
На крају шта је закључак? За друге кошнице не знам, за моје сасвим сигурно знам колико им хране треба.
Мој савет је да свако мора да упозна услове у којима пчелари, мора да се труди да савлада технологију рада са својом кошницом, мора сам да доноси закључке на основу својих искустава и сазнања.
Сва остала искуства могу бити врло корисна али и врло штетна ако нисмо довољно пажљиви.
Поздрав свима