Зашто би било глупо рећи да се нешто не зна. Па ни је не знам или нисам сигуран шта и када цвета (још учим). Оно основно (углавном и помало) знам. Нпр. нисам навео да у то доба (у доба цветања воћа) цвета и дрвеће које не спада у воће. Почев од врбе, дрена, граба, клена топлоле
* итд. Много тога је изузетно корисно за пчеле. Зато и кажем колеги да пролеће углавном није спорно за развој пчела (ако време колико-толико послужи). У међувремену траје цветање маслачка и мртве коприве за коју сам рекао да јој треба неко много нежније и пристојније име колико је то добра биљчица. Маслачак може остати готово незапажен ако је време добро и има осталог.
После јабуке се смањује избор (бар код мене) и углавном пчеле уносе са глога (нектар и полен – може бити и пуно нектара) и полен од љутића (или кестена ако га има у близини). Али тада може бити и гладовања или недотатка полена. Ипак се избор сведе на пар биљки, а ако је пуно кошница у близини ето несташице свега.
Дивља ружа (шипрак) може кренути пре или током багрема и тада уносе углавном тај полен. Наставља багремац који се такође мало преклопи са првим багремом. Багремац је опако добра биљка за пчеле. Али у влажним годинама мање прикупе нектара а више полена (често и превише тако да плодиште буде претрпано поленом багремца и битно се смањи простор за легло). Изгледа да им више прија нектар од граорице, трновца или сибовине који цветају у то време. Дају светли нектар и мислим да пчелари и то матрају уносом багрема (погрешно).
Наставља купина, следи липа кокотац (жути па бели) па сунцокрет итд. Има свега, али нешто је мало подаље од пчелињака
(сунцокрет, репица, фацелија...).
Наравно да не треба заборавити на различите врсте корова (боце и сл.) које су јако корисне за пчеле које су нпр. на сунцокрету.
После сунцокрета може бити метвице (тамо где је има јако пуно - у плавним подручјима) коњског босиљка врбице и кошнице могу бити пуне тог меда (ако послужи време, наравно). Златошипка такође зна да буде јако добра и ткође је углавном самоникла...
Крајем лета цвета бршљан, звездан (астер) или јапански троскот. Јапански троскот је врло опасна биљка која јако заузима простор осталим биљкама и тиме их практично уништава.
Како сам већ навео сунцокрет (индустријска биљка) ту је и више других индустријских биљки које су тако распоређене да пчеле током дужег раздобља имају пашу. Уљана репица одмах након јабуке, фацелија нешто после багрема и сл. (преклапања са багремом или другим наведеним су увек могућа).
*Топола је ту занимљива. Пуна је смоле, али пчеле не сакупе скоро ништа проплиса. То сам на форуму СПОС-а једном приликом објаснио, али на тај начин да то није искључиво наследна одлика пчела, да не представља „предвиђање“ времена од стране пчела и сл.
ПС
Иначе не знам шта значи реч едукација
. Немојте колега да се наљутите, али ја користим речник да бих заборавио те туђице. Толико је то наметнуто Србима да томе не видим крај.