Оно што би у контексту теме било од користи је знати да ли, где и ко код нас производи ОСБ-3 плоче и да ли постоје законске регулативе у вези испарења формалдехида и слично.
У Немачкој су рецимо а из аспекта количине испарења формалдехида ОСБ плоче (као и неке друге, сличног производног процеса) подељене у емисионе класе (Е1, Е2 и Е3). Па тако се само плоча класе Е1 може "гола" и без икаквих премаза користити за намештај и унутрашњу градњу јер је испарење формалдехида толико мало да је безначајано за људско здравље. Друге класе се могу користити за исте намене али само ако су премазане (лакиране), фурниране и/или обложене пластиком итд.
Међутим поставља се још интересантније питање : Ко од нас може са сигурношћу или уопште да тврди да у својим кошницама нема формалдехида ? Кошнице се "лепе и шрафе" зар не ? У свим лепковима се налази овај гас па чак и у оним који користе полиуретан (који је већ сам по себи такође штетан а иначе и много скупљи). Нема "еколошког" лепка који у себи не садржи штетне материје (пре свега формалдехид и/или полиуретан). Чак није ни могуће користити само лепак који садржи "само" полиуретан јер овога у свету уопште нема довољно. Осим тога производни процес полиуретана подразумева употребу формалдехида.
А да питамо наше столаре, да ли уопште знају о чему се овде прича па да (и) из тога извлачимо закључке ?
И на крају не треба заборавити да се кошнице иначе стално проветравају, што доводи до закључка да утицај формалдехида у ОСБ плочама на пчеле и/или на мед може бити само маргиналан.
Скоро је немогуће (у сваком случају није препоручљиво) израдити квалитетну кошницу без лепка. С друге стране, каквог би то смисла имало у кошницама не користити лепак а мед јести из (пластичних) тегли са гуменим дихтунзима и пластичним поклопцима на дрвеном столу који је лепљен ?
Да ли сам у праву или ипак нисам ?