Ово сам пребацио одавде у ову тему јер спада у некакву технику пчеларења јер сам то успешни примњивао (слабо ће неко да касније прегледа тему сунцокрет 2023)....колико је успешно при пчеларењу са контејнером, не знам јер нисам радио.
Gledao sam ovu "Boja meda".(dali sam uspeo da postavim?) To me je ponukalo...
Đorđe Mrkšić je inače uzoran pčelar ali ovde se ne bih složio sa njim...
Zato sam te prozvao da malo demistifikujemo...
Свако има своје мишљење и можда је човек у праву...а можда и није. Али, како се много тога ради по „аутометизму“ и када има лепог уноса (и уз то, пчелар уради свој део посла), не буде брада па се сматра да је то зато што је отворено (пре)много вентилационих отвора.
Врло дуги низ година сам радио без склањања регулатора лета и успех је зависио само од јачине паше (количине и дневне сталности излученог нектара)...и наравно, стања друштва да то користи.
Да не говорим о томе да се подижу и кровови кошница у смислу вентилације и одстрањивања вишка воде из нектара. Моје мишљење је да пчеле то треба да ураде у не баш кратком року и сматрам да при томе и мед буде боље прерађен (наука би требала да каже да ли при одстрањивању воде има премештања нектара и тиме узимања нектара у медну вољку и могућег бољег обогаћивања будућег меда, ензимима и осталим потребним материјама).
Ако се гледа само уклањање воде, није циљ да мед смо има потребну влажност него и да буде више обогаћен материјама које му пчеле додају.
Пчеле се неће хватати у браду док има паше и места у кошници да сместе расположиви нектар (у току дана...предвече хоће и поствљао сам слике како то игледа дању при температури од 37⁰ С а како увече). При томе се у обзир не узма постојећи простор (који се може проширити), него простор који одговара пчелама и које су вољне, односно способне да користе. (Као што сам одавно рекао, јако друштво је свако друштво које без проблема влада простором...наравно, сада додајем: и ту постоје неки услови изгледа унутрашњости кошнице али и услова у природи да се то испољи – на пчелару је да то препозна).
За сада толико и кога занима још нешто, можемо поразговарати о томе.
Мислим да сам и на овом форуму спомињао да су ми друштва остајала са малим летом док су још били ројчићи и тако је остало до краја сунцокрета и напуниле су сав расположиви простор до последње ћелије. А и подњаче ми нису биле нешто дубоке, него само 10 мм од доњих летвица...и углавном, цео пчелињак са врло плитком подњачама (исто 10 мм до доњих летвица), које сам користио силом прилика.
p.s.
Ako te ne mrzi...: Kako si rešavao bradu prilikom selidbe?
Четкање брада пре сеобе..само то није просто четкње него има међурадње и процену времена када то почети. Али је четкање брада главни поступак. Дуле, за контејнер не знам како би то било решено (а убеђен сам да би било слично) јер контејнер не користим.
Написаћу како сам то радио...а има и неких слика на форуму, које сам постављао и мислим да је то из 2018-те и виде се браде. Такав пчелињак је требало „спаковати“ како ваља...
Негде око 18 сати (6 после подне) кренем да пумпицом мало квасим пчеле на лету које већ имају браду (треба знати да то није само последица врућине него је то крај паше и брзо пчеле стају са радом и део свако иде у браду).
Кровове у то доба одижем када кренем да орошава лета да се већ свежији ваздух креће кроз кошницу (ако је то могуће и док сам селио појединачне кошнице...на палетама то није могуће јер се шипка поставља већ преко свих 5 кошница на постољу и већ је све дотегнуто).
Орошавање пумпицом је слабо, само да осете неку „промену времена“ и не сме брада пуно да се кваси јер мокра брада после четкања падне на тло и теже и спорије се подижу пчеле са тла...чак супротно, мокре пчеле се окупљају у“грудве“ по тлу, па их пчелар гази док се креће испред лета. Следећа неугодност може бити касније узлетање тих пчела које не могу ући у кошнице ако се већ затворе лета.
Око 19 сати (време се посматра условно и зависи од врућине датог дана) почињем да четкам браде. Повремно опет мало оросим лето и пчеле које су ван кошнице. Четкање се понавља док се брада потпуно не изгуби (док све не поулазе).
Иначе већ око 19 сати се може запазити да су и најврелији кровови (кровови од поцинкованог лима) већ прилично хладни.
Да би се ово успешније урадило, подњаче мрежасте морају имати увучену увлаку иначе, браде се повлачи испод мреже и утовар је онда „пакао“.
Ако бих ово објашњавао у смислу понашања пчела, расуђујем да пчеле у бради слабије добијају феромонски налог (или не допире до њих уопште) да се повуку у кошницу иако кошница више није угрожена врелином па се дешава и када наиђе захлађење да остане на лету повелика брада иако је ветар, киша и пад температуре.
ПС
Наведене 2005-те године, пчелињак је био на незгодном месту. Иза пчелињак је били неколико метара високих џанарика и црног трна и на самом пчелињаку је била велика спарина...пре бих рекао ненормална спарина. А када сам при утовару био на камиону, неки ветрић је неугодно расхлађивао па сам имао проблем јер су ми синуси осетљиви и скроз сам мокар од зноја и почела је већ да ме боли глава...а када сиђем доле, не може се дисати од спарине.
Као што сам написао, пчеле су „обгрлиле“ кочнице до крова (било их је и на бочним страницама) и при тој спарини сам успео да их све сатерам у кошнице и то је могло једино четкањем (уз остале правилно изведене пропратне радње).