Košnice Voja
Pčelinja paša => Trenutne pašne (ne)prilike => Temu započeo: Dragan Šošić Jun 23, 2012, 00:12:57
-
Seobe na suncokret su u toku i sutra krećem sa prve dve ture (prevoz sa dva kamiona). Biće malo problema da se pčela „nagovori“ da uđe u košnice, ali sinoć je bila generalna proba i pčele košnice čija je unutrašnjost slikana (SL 3) su za oko 5 minuta bila sve unutra.
Uz malo sreće biće i meda. Sretno i medno svim kolegama.
Par slika još malo pa „tačno u podne“. Iako je malo osvežilo brade su tu.
Zanimljivo je da tromatična košnica (zaokružena na poslednjoj slici) ima bradu samo na donjem letu a ima 18 ramova legla.
-
Kolega Sosicu molio bih vas da kao veliki poznavalac zivota pcelinje zajednice
opisete u novootvorenoj temi vas sistem rada sa tromaticnim drustvom.
Rado citam vase tekstove i iskreno moram priznati da sem vas niko nije uspeo da moju paznju zaokupi
kao vi pisanjem a ne prepisivanjem.
Pozdravljam vas.
-
Ima li kakvog unosa na suncokretu .Bilo bi korisno da kolege koje su lokalni pcelari na suncokretovoj pasi
objavljuju dnevne unose .
Veliki pozdrav i MEDNO svima.
-
Nije vredno pažnje, jer je ovo „greška prirode“.
Radi se o košnici o kojoj je bilo reči krajem zime (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=669.msg17079#msg17079).
Košnica je bila prejaka još u to vreme i nije bilo jasno sprema li se na tihu izmenu. Kasnije je bilo teško vladati njom i podigao sam maticu u gornji (četvrti) nastavak, kao poseban roj. Dole su se oplodile dve matice: jedna u prvom nastavku, a jedna u drugom. Tako da sam danas pridodao i treće telo (kao treće plodište), jer nemam vremena da sklanjam taj nastavak. Inače je to bolje uraditi na suncokretu. Slično sam radio sa dvomatičnim društvima, tako što sam prvih dana medenja bagrema sklonio gornja društva (ona sada idu na pašu kao posene košnice i jake su). Od njih je dobijeno nešto preko 30 kg meda, a najviše je dala jedna košnica i to 4 polumedišta meda (oko 40 kg). S obzirom da nisu seljene i da je bilo razdoblja sa stalnim padom vage, ovo je izvanredno. Tako da mi i dalje nisu jasne teorije kako dvomatično pčelarenje nije dobro. Dobro je i to jako dobro.
Inače, plava matica još nosi i ima 7 celih ramova legla i ne misli o smeni, a ne daje ni ostavku... :D :D :D
-
slike iz Negotinskog atara kod sela Radujevac kraj Dunava, lokalni pcelari dovezli na suncokret.
(http://img193.imageshack.us/img193/3980/fotografija0801.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/193/fotografija0801.jpg/)
(http://img594.imageshack.us/img594/4425/fotografija0797.th.jpg) (http://imageshack.us/photo/my-images/594/fotografija0797.jpg/)
PROSLE GODINE UNOS JE BIO NAOVOJ LOKACIJI 0 KG SAD VIDECEMO OVE GODINE ,NADA POSTOJI.
-
Juče sam odbacio 30 društava na suncokret (sa malim zakašnjenjem :D, jer su košnice na paši već pune). Radili smo po onoj vrućini, koliko smo mogli i na kraju „bežanija“ pre vremena, više se nije moglo izdržati.
Ne mogu reći koliki je unos (nemam vagu), ali pčele već grade zaperke u zbegovima. Pogledao sam i nekoliko plodišta i legla gotovo da i nema, sve je puno nektara.
Bilo je malo naleta pčela na jednom pčelinjaku i nisam ništa premeštao i ujednačavao. Vrlo zanimljivo je da su i košnice koje su izgubile pčele pune. Obično su sa manje unesenog nektara.
Ispred košnica nema mrtvih pčela i to je „posledica“ ranijih uslova. Sa bagremca su slabo nosile nektara, ali je bilo izuzetno puno polena. Ranije je to stvaralo nevolje sa rojevim nagonom, a sada se vidi koliko je dobro za pčele. Prošle godine je u sličnim uslovima ispred košnica bilo toliko puno mrtvih pčela, da je izgledalo kao da je došlo do „trovanja“. Takođe su košnice bile pune nektara i meda. Naravno, nema reči o trovanju, jer je došlo do prirodnog osipanja pčela, što je normalan posledica ogromnog rada i napora i stanja pčela (raniji rad i uslovi u kojima su pčele bile).
Može se nešto reći i o agresivnosti pčela. Na samo 250 m rastojanja, na istoj tabli suncokreta, pčele se drugačije ponašaju. Jedan pčelinjak je u maloj „udolini“ i tu je nekako sparno i pčele koje su tu odranije su ljute, iako normalno rade (čak su i sve pojilice na ovom pčelinjaku).
One tek doseljene i postavljene do njih nisu uopšte napadale iako su tek otvorene. Tu je nekako sparno i zaklonjeno i verovatno to utiče da su pčele nešto ljuće.
Drugi pčelinjak je na uzvišenju, ima strujanja vazduha i nije bilo nikakave agresivnosti pčela.
-
Evo par jučerašnjih slika iz mog okruženja.
Pozdrav iz ALeksinca
-
Evo kako danas već izgledaju oprašivački redovi suncokreta koga su pčele već počele da posećuju.
Dok su oprašivački redovi suncokreta već počeli da se granaju skoro od zemlje, glavni deo suncokreta
ima " pogače " tek kojih 7 do 8 santimetara u prečniku.
Pozdrav iz Aleksinca
-
Juče i preključe, kasno popodne, nosio sam vodu na pčelinjak. Košnice koje su doseljene sa zakašnjenjem u nedelju (leta otvorena u 6 ujutro) su do srede popodne napunile sav raspoloživi prostor. Nisam ovo očekivao, a i da jesam ne dodajem više ni jednu satnu osnovu. Donele su puno i dovoljno i za njih i za mene. Još jedna dobra godina.
Ranije doseljen pčelinjak slabije radi, jer je sve puno.
Može se napraviti poređenje, koje se tiče vage. Nije ispravno posmatrati pad vage kao ispravno gledište, kod društava koja imaju manje prostora. Što bi rekao moj bata (nije po babinoj liniji :D), ne „staje“ suncokret, staju pčele.
Mrtvih pčela ispred košnica i dalje nema. Košnice su prepune pčela i pored toga što su brade ogromne, i zbegovi su puni pčela. to pokazuje dve stvari: košnice su izuzetno jake i dobro održavaju prostor (neće biti “srozavanja” saća), a druga stvar je da traže novi prostor za med i grade saće u zbegu.
Kada je reč o vodi, u predelima gde ima slabo vode mora se nositi redovno. Dok ima nekog unosa, ima i vlage iz nektara. Sada je i legla malo i nije opasno. Kasnije, kada paša posustane krenuće obnova društva i biće više legla, a biće manje vode iz nektara. Potrebe za vodom se povećavaju i može doći do gubitka dela legla zbog nedostatka vode i uopšte do odgoja slabe generacije pčela.
-
Sto se tice vode,treba im obilno obezbediti,narocito sad,meni su za 2 dana 40 drustva potrosili 70 l vode
-
Danas je bila još veća posećenost rascvetalih suncokreta u oprašivačkim redovima na parceli pod semenskim suncokretom u mojoj neposrednoj blizini. / Vazdušna linija do početka parcele oko 900 metara /.
Pozdrav iz ALeksinca
-
Kolega Savo, tu razdaljinu one preleta za oko 1 minut i skoro je isto kao da su u sred parcele.
Po posećenosti bi se reklo da ovaj semenski suncokret medi i da ga baš i nema mnogo u odnosu na pčele.
Nek Vam je sa srećom...
Pozdrav svima.....
-
Kolega Vojo
Dobar dan.
Na ovoj parceli od oko 50 hektara posejan je suncokret i to deset redova ovog koji se još nije
rascvetao i tri reda ovog čije slike već pokazujem nekoliko puta i gde se broj pčela koje ga posećuju
polako povećava. Redovi se naizmenično na celoj parceli ponavljaju /deset jednog, tri drugog i
tako ponovo sve do popune prostora.
U ovom prilogu pokazuću fazu u kojoj se nalazi ovaj glavnni deo / koji je tek pojavio prve žute
latice /. Šteta što nema malo kiše , ali biće slika i narednih dana kada bude u fazi početka cvetanja.
Pozdrav iz ALeksinca
-
Od ovakve " lepote " za sada skoro ništa, izuzev povećanog jutarnjeg unosa cvetnog praha.
Radi se o semenskom suncokretu tako da je to možda razlog slabijeg unosa nektara.
Pozdrav iz Aleksinca
-
Kiše i dalje nema, pa nema.
Stanje suncokreta je ovakvo.
Pozdrav iz Aleksinca
-
Suncokret je ove godine medio više nego dobro. I društva koja sam selio bila su vrlo jaka. Pola pčelinjaka su bila dvomatična društva, koja su sjajno obavila svoj posao (kažem bila su, jer za sada tek vršim pregled tih društava i neka to više nisu).
Na slikama se vidi samo nekoliko slučajnih uzoraka, koji pokazuju kako je medilo i kako su društva „spakovala“ med. Puno ramova je bruto težine preko 3 kg. Podizanje LR nastavaka je bilo problematično za jednog, pa smo nastavke prenosili „ekipno“.I polumedišta su bila jako teška, a da ne govorimo o LR nastavcima.
Jedan od ramova koji sam vešeras izmerio je težak nešto malo preko 3,8 kg. Prosečno popunjen LR nastavak se može videti na fotografijama. Samo središnji ram je 2,8 kg i njega je jedino bilo moguće izvaditi iz nastavka a da ne curi med na sve strane. Na fotografijama se vidi koliko su ostali ramovi „deblji“ od tog središnjeg (tanjeg) rama. I vidi se da je med zatvoren od satonoše do donje letvice.
Bežalicom se ovoh dana lako obavlja posao. Pčele uglavnom sve odu u svoj prostor i ostane samo poneka najmlađa (koju „uredno“ SMAJLIi sa pažnjom vraćamo u košnicu).
Društva su ostala zadovoljavajuće snažna.
Priveo sam završetku jednu uspešnu (i medonosnu) godinu. Što se mene tiče, mogu zaključiti ovu temu sa par fotografija koje su „u skladu“ sa tekstom ove poruke.
Uz malo sreće biće i meda. Sretno i medno svim kolegama.
Nadam se da je svima bilo uspešno medobranje (kako sam na početku teme poželeo svim kolegama) i želim vam uspešno zazimljavanje. Do sledećeg suncokreta :D :D :D...
PS
O proseku izvrcanog meda po društvu ne mogu ništa određeno reći, jer mi po raznim tumačenjima nikako ne može biti jasno kako se izračunava. Neko po društvima koja su prezimila, neko „po krovu“...a ne bih da računam po krovu, jer imam puno oplodnjaka i oborili bi mi prosek. Jako... 8).