Košnice Voja
Radovi na pčelinjaku => Medonosna pčela (Apis mellifera) => Temu započeo: Branko Obranovic Decembar 07, 2012, 19:42:26
-
Evo jedan kratki film (ovogodišnji) o izgonu truteva, kad jih pčelinje društvo više ne treba.
http://www.youtube.com/watch?v=0B94r8bJkhc
LP Branko
-
Kod mene na mom pčelinjaku pčele su isterale trutove početkom jula meseca. Ispred svake košnice bila je gomila mrtvih i poluživih trutova i trutovskih lutki. Bilo mi ih je na neki način žao, nisam hteo ni da ih fotografišem. Već tada se videlo da će suša biti veliki problem za pčele. Pozdrav.
-
Slažem se Sveto sa tvojim mislima. Imam nekoliko takvih fotografija gde nema milosti u pčelinjem društvu. Ali život pčele je tako napravljen.
Evo kako su poslagani u čošku AŽ-ja. Ima i koja stražarka uz njih.
Lp Branko
-
Koliko dana prođe od zaleganja neoplođenog jajeta do izleganja truta?
Da se malo podsetimo i priupitamo da li to tačno znamo..
Nije problem ako se ne zna tačno, problem je ako ne znamo a mislimo da znamo.
Pozdrav svima...
-
U raznim knjigama možemo pročitati različite (pogrešne) podatke pa zato postavljam ovo veoma značajno pitanje.
Pozdrav svima...
-
Trebalo bi biti 24 dana
-
Kolega Anto hvala na iznešenom mišljenju.
Biće dobro ako se više kolega uključi sa svojim mišljenjem..
Pozdrav...
-
Nigde nisam našao drugi podatak nego: 24.
-
...Ili nisam bio na času ;) ...
-
Na časovima na kojima sam ja bio, kažu 24 dana. Sad me Voja podstakao na razmišljanje, pa ću na proleće i to morati da proveravam, odnosno beležim i posmatram .
-
Ех, ти учитељи, писци књига и предавачи. :'(
Има ли још података?
-
Moram ovde da predlozim jednu stvar - zasto kolege ne uzmete jednu kosnicu (ne bi bilo lose da bude RV ili ako nemate neku kvadratne osnove uzu a vislju) i da probate da ostavite da pcele same izgrade sace na ramovima sa sve trutovskim celijama da ih ne suzbijate i rezete pa da uz postojece kosnice na pcelinjaku sami proverite davno izrecenu a i sada maksimalno trosenu tezu da trut nicemu ne vredi sem za onu jednu stvar...
Nuje to ni neki tosak ni gubitak da se ne moze podneti a videce se koliko su postojeca shvatanja tacna. Druga stvar je da se uporede jacine drustva koje je na SO i ovako odgojenih drustava...
-
Nama su na predavanjima govorili da trutovi osim što služe za rasplod također doprinose i radnom raspoloženju u košnici(više meda), griju leglo, kao i još neke kućne poslove. Sad ostaje pitanje prirodnog rješavanja varoe izrezivanjem trutovskog legla, očito bi se trebao napraviti neki balans
-
Razvoj truta traje 24 dana, to je za tri dana duže nego za pčelo i osam dana više nego je razvoj matice.
-
Izgleda da po podacima koji se mogu naci i procitati nije striktno odredjeno da bude 24 dana. Negde pise 26 dana, a najduze 32 dana od poleganja jaja
-
Izgleda da po podacima koji se mogu naci i procitati nije striktno odredjeno da bude 24 dana. Negde pise 26 dana, a najduze 32 dana od poleganja jaja
To još nisam pročitao.
Ali može se za nekoliko sati skrati ili produžiti izleganje zbog temperature u leglu
-
Eto vidite, zbog pogrešnog učenja imamo i nepravilan odnos u borbi od varoe. A tek o snazi truta skoro niko od "učitelja" ne vodi računa.
Nastavljamo večeras.
A evo ga stiže pravi odgovor dok sam pisao ovu poruku.
Bravo kolega Dragane!
To je upravo tačan odgovor koji u sebi nosi odgovor na naš odnos prema varoi.
Pozdrav svima...
-
Izgleda da po podacima koji se mogu naci i procitati nije striktno odredjeno da bude 24 dana. Negde pise 26 dana, a najduze 32 dana od poleganja jaja
To još nisam pročitao.
Ali može se za nekoliko sati skrati ili produžiti izleganje zbog temperature u leglu
Evo nekoliko citata :
-"Ukupno vreme razvoja matice iznosi 16-17 dana radilice od 20-22 dana a truta
24 -26"
-"Trut je mužjak pčele i razvoj njegove ličinke traje najduže (do 32 dana)"
-"Budući da je trut veći od pčela radilica tako i njegova ćelija bude uzdignuta pa nagrđuje izgled saća. Nakon 24 dana od polaganja jajeta, iz ćelije izlazi trut."
Ovaj pcelar kaze da je u pitanju 24 dana : https://www.youtube.com/watch?v=qO37yoTi9es
Vojo dao si mi ideju za jednu novu temu
Pozdrav svima
-
У књигама се углавном може наћи ова слика коју сам поставио у прилогу.
Као што можемо видети, разлика у мишљењима је и свих 8 дана. Сасвим је јасно да ако је погрешним учењем створено већинско мишљење да развој код трутова траје 24 дана, пчелари на бази тог мишљења формирају и своју стратегију у борби против варое. Колико ће тачно дана трајати развој трутова, вероватно зависи од много различитих фактора али је сасвим сигурно да смо у великом проблему ако је нама непознато да тај трутовски развој, може трајати и 8 дана дуже од уобичајеног нашег сазнања на ту тему.
Овај податак је веома вредан и било би добро да се настави писање о овој значајној теми.
Војо, ајде буди добар, колико си леп ;D па нам приближи ову тему о значају трута у пчелињем друштву.
Поздрав свима :)
-
Imam i ja jedno pitanje na koje ne mogu da nadjem odgovor: u tabeli koju je postavio Sveta Stevanovic kaze se da varo na 34 C trazi hladnije mesto. Da na 35 C zivi kratko ali ono sto ne mogu da nadjem je koliko larva varoe moze da prezivi u samom leglu - otvorenom ili zatvorenom na temp od 35 - 36 C?
-
Imam i ja jedno pitanje na koje ne mogu da nadjem odgovor: u tabeli koju je postavio Sveta Stevanovic kaze se da varo na 34 C trazi hladnije mesto. Da na 35 C zivi kratko ali ono sto ne mogu da nadjem je koliko larva varoe moze da prezivi u samom leglu - otvorenom ili zatvorenom na temp od 35 - 36 C?
Ja imam podatak za temperaturu od 37 C. Na toj temperaturi zenka varoe skoro da potpuno prekida polaganje jaja, a da vec odlozene larve uginjavaju ( ne pise za koliko vremena )
-
Koji lep dijagram prijatelju Draganče(Neškoviću), jedini je problem što dijagram nije precizan i ne odgovara stvarnosti.
E, vidiš dragi prijatelju, upravo tu je uzrok mnogih naših problema.
Imamo nepravilan odnos i nerazumevanje prema trutovskom, radiličkom leglu i matičnjacima. Strukturi saća, veličini svih pomenutih ćelija, dužini satova, ukupnoj visini saća, potrebnoj veličini plodišnog saća, rasporedu plodišnog saća, totalno pogrešan odnos i nerazumevanje o medišnom saću, nerazumevanje prema rojenju, rasama pčela, neprilagođenim košnicama za našu rasu pčela i našim klimatskim podnebljem kao i našim pašnim uslovima.
-
Temelji su nam pogrešni, gotovi svi su nametnuti od strane ljudskog nerazumevanja pčelinjih zajednica i zato dolazi do raznih bolesti i urušavanja celog sistema.
Kolega Radović koliko vidim raspolaže preciznijim i pozitivnijim rezultatima.
Zeza me komp. pa ne mogu pisati poruke duže od nekoliko rečenica. (sve sam morao od dva puta u dve poruke).Pozdrav..
-
Kada se vec prica o trutu, trazio sam ali nisam nasao podatak , a znam da sam ga negde procitao, da neki pcelari cak forsiraju razvoj trutova u kosnici i da imaju rekordne prinose. Neki kazu da jedan trut menja jednu pcelu kod grejanja legla da bi ona mogla da ide po nektar. Jos sam procitao da trut luci neki feromon koji je veoma prijatan pcelama radilicama i da ih drzi u dobrom raspolozenju.A pcelari kada stave gradjevnjake vide da one izvuku samo trutove, a zasto? Verovatno zato sto im trebaju. Kada bi postavili 10 gradjevnjaka, siguran sam da ne bi izlegle samo trutove vec onoliko koliko im treba. Pcelari konstantno narusavaju normalno stanje pcelinjeg drustva isecanjem trutovskog legla, i isecanjem poklopaca trutovskog legla. Ja kada vidim sta rade, ne znam kako matice uopste nadju nekog truta da se spare. Dobro svi znamo da je to zbog varoe, jer znamo da je trutovsko leglo mamac za varrou,da nije nje sve bi bilo mnogo bolje.
-
Војо роде,
Та слика којом се објашњава живот пчеле и пчелињег друштва, налази се у већини пчеларских књига.
Иако сам почетник у пчеларству, сасвим ми је јасно да ако је нама тај темељни податак слабо познат и нетачан, онда ће и све оно што базирамо на том податку бити у проблему. Није онда чудо што имамо толико проблема у пчеларству.
Реално речено, једино чему се ту треба чудити је људска глупост и такво (не)познавање елементарних ствари.
Надам се да ћеш ускоро решити тај проблем са рачунаром и да ћеш моћи да наставиш са својим писањем и упознавањем пчелара на овом нашем форуму са овом врло важном темом. Наравно било би врло корисно да се у ову тему укључе и остале колеге са својим сазнањима.
Војо било би јако корисно да ову тему обрадиш до краја и са прецизним подацима. Колеге које се укључе у тему само ће допринети да дођемо до што бољих и тачнијих података, па када ту причу заокружимо, предлажем да ми онда направимо праву слику живота пчеле и пчелињег друштва. Радо ћу учествовати у том подухвату и биће ми задовољство да направим и лепши приказ од оне слике. То може бити наш заједнички рад и допринос свих наших колега са овог форума. Такође тиме би наш форум дао још један значајан допринос развоју пчеларства, а сама чињеница да би сви ми са овог форума узели у томе учешће, служила би свима нама на част.
То је мој предлог па ако сте сви вољни, ето нам лепе занимације за предстојеће зимске дане.
Поздрав свима из Мале Моштанице :)
-
Pisao sam malo o svojim iskustvima u temi koju nikako da pohvatam kako se zove a koja je zamrla - Prednosti i mane raznih tipova .... - o tome kako mi se cini (ipak je ovo meni samo druga godina sa pcelama iako citam malo duze o tome - sto bi rekla moja supruga edukujem se) da trutovi na sacu ipak rade nesto i korisno i jos po nesto pa sam popio kritike i ostar odgovor da ne zavodim ljude na krivi put (sad bi ovde isao smajli da se kolega ne naljuti) ali bih rekao da je pcelinje drustvo bez trutova ko kastriran pas - voli da lezi na toplom, goji se i umiljat je kao macka bez ostrine i svega onoga sto ga cini psom. Stavljao je Dragan Djordjevic jedan filmic (bas cu da ga zamolim da isece jedan deo ...) i potrudicu se da taj nacin pcelarenja koji se zasniva na pcelinjem drustvu u kompletu sto vise predstavim.
Inace bio je jedan zanimljiv post Djokle Zecevica od ranije na trecem forumu da je radio eksperiment ostavljajuci jednu kosnicu da se trutovi najnormalnije razvijaju i da je ona bila najbogatija medom. E sad da li i dalje to primenjuje ne znam ali su to njegove reci a kako kaze pesma - ako su lagali mene i ja lazem Vas ...
-
Draganče prijatelju,
Deset poruka sa ovog foruma u kojim se naleze precizni podaci o nekim segmentima života pčelinjih zajednica a koji utvrđuju pogrešan odnos prema pčelinjoj zajednici, koji do sada nigde nije opisan, može vredeti više nego deset drugih pčelarskih foruma sa stotinama hiljada već viđenih poruka.
Pozdrav svima...
-
A pcelari kada stave gradjevnjake vide da one izvuku samo trutove, a zasto? Verovatno zato sto im trebaju.
Ovo jednostavno nije tacno. I kada se stavi jedan gradjevnjak moze izgraditi samo trutove a moze izgraditi i samo radilicko. Desava se da izradi i deo radilickog a deo trutovskog saca. To zavisi od mnogo faktora kao stu su period postavljanja gradjevnjaka, snaga zajednice, pasa itd. Inace bih se slozio da je mnogo bolje radno raspolozenje u zajednicama gde se trutovi normalno razvijaju.
O vremenu koje je potrebno da prodje od jajeta do izvodjenja truta ne bih. Smatram da je vrlo neozbiljno iznositi bilo kakve podatke van naucnih istrazivanja. Neko je to nekad uradio i pokazao na mnogo promera. Ne moze se slika stvarati tako sto ce neko samo izneti podatke za koje ne zna odakle poticu, a domacin to naziva preciznim podacima. Razgovarajte sa prof. Kulincevicem koji se ceo zivot bavi ovim pa ce se neke stvari verovatno saznati. Dokaz nije ako nesto pisemo iz iskustva vec mora biti relevanta broj ogleda i ponavljanja sa priblizno istim rezultatima.
Oko temperature na kojoj uginjava varoa sam gledao neki eksperiment sa nekom ako se dobro secam termo komorom, nisam siguran, i cini mi se da nije u punoj meri zazivelo iz razloga sto je vrlo tanka granica na kojoj uginjava varoa i pcela. Za ovo nisam siguran treba uzeti sa rezervom.
-
Kolega je u pravu. Mislim da ne bi trebalo mistifikovati neke stvari ako nemamo podateke koji su praćeni, ne godinama, već decenijama.
Kada je već uputio na profesora Kulinčevića, bio je jedan njegov tekst u Pčelaru (odavno) u kojem govori o tom problemu, odnosno razvoju i vremenu izleganja jedinki u pčelinjem društvu.
Ovo nije samo kod pčela, već i kod drugih insekata. Mnoge stvari se dešavaju zavisno od uslova u društvu i okruženju. Insekti mogu ubrzati ili usporiti svoj razvoj tokom te faze života u zavisnocti od npr. temperature. Ja sam pre više godina pisao o tome da se pčele u rojevima (prirodnim ili paketnim) izležu ranije. To je bilo 19-tog dana. I to leglo je obilno hranjeno mlečom i može se smatrati da su jedinke vanreno spremne za život i rad u svim uslovima. Takođe, znam (jer to radim malo više od 30 godina) da matičnjaci imaju različito vreme izleganja tokom ranog proleće ili u toku letnjih vrućina. Zato i ne koristim različite tipove kaveza za matičnjake, jer smatram da moraju biti u dodiru sa pčelama. Zapazio sam i ubrzano kretanje pčela na matičnjacima koji su dostigli zrelost. Da li je to način podizanja temperature ili nešto drugo, ne mogu da tvrdim, ali mislim da jeste.
Kada je reč o trutovima i tu postoji razlika u danu izleganja (odnosno ukupnom broju dana potrebnih za razvoj, preobražaj i izleganje jedinke). Ne treba zaboraviti da se u slučaju poremećaja spoljnih uslova pažnja pčela usmerava na zaštitu radiličkog legla i zapostavljanje trutovskog (zato npr. se prvi znaci krečnog legla vide u trutovskom leglu). Takođe, kada se poremete spoljni uslovi i postanu nepovoljni, mogu se videti trutovi na podnjači koje društvo odbacuje.
Radno raspoloženje u uobičajenim i relativno povoljnim uslovima jeste bolje, ali mislim da nije prisustvo trutova presudno. Trutovi su u najvećem broju slučajeva odraz snage i povoljnog razvoja društva. Snažno društvo bolje koristi pogodnosti iz prirode od slabog i to je poznato.
Ipak i dalje mislim da treba težiti odgoju trutova usmereno (korišćenjem građevnjaka) iz praktičnih razloga, jer trutovske ćelije na delovima saća (naročito ako su u donjem delu saća, što je najpovoljnija gradnja trutovskih ćelija) ometaju rad sa košnicom, može se ubiti matica prilikom pomeranja takvog saća i društvo dovesti u vrlo nepovoljan položaj.
Takođe, često sam pisao da ne treba vršiti pokolj trutova (trutovskog legla) u prvoj polovini sezone, već trutovsko leglo u cilju uklanjanja varoe vršiti kada je manja potreba za trutovima (vreme početka, trajanja ili završetka suncokretove paše). Izuzetno, ako u društvu ima puno varoe, a hemijska sredstva mogu ugroziti med, može se to raditi i početkom sezone.
-
A pcelari kada stave gradjevnjake vide da one izvuku samo trutove, a zasto? Verovatno zato sto im trebaju.
Ovo jednostavno nije tacno. I kada se stavi jedan gradjevnjak moze izgraditi samo trutove a moze izgraditi i samo radilicko.
Tacno, ali u vecini slucajeva izgrade trutovsko leglo. Ako u kosnici nije potrebno vise trutova nego sto ima, onda ce izgraditi radilicko,ili pola-pola kako ste i naveli. U svakom slucaju, moje shvatanje je da se jasno vidi po ramu gradjevnjaku da li je u nekom drustvu potrebno trutova ili ne i u kojoj meri. Mi smo im ubacili satne osnove sa samo radilickim celijama .
Pozdrav svima
-
Dragane, sve si ubacio kao citat, ali mislim da je plavo naznačen tekst tvoj, a podvučena reč suština loše procene u tvojoj primedbi (radi se o potrebi društva za trtovim u određeno vreme života pčelinjeg društva):
A pcelari kada stave gradjevnjake vide da one izvuku samo trutove, a zasto? Verovatno zato sto im trebaju.
Ovo jednostavno nije tacno. I kada se stavi jedan gradjevnjak moze izgraditi samo trutove a moze izgraditi i samo radilicko.
Tacno, ali u vecini slucajeva izgrade trutovsko leglo. Ako u kosnici nije potrebno vise trutova nego sto ima, onda ce izgraditi radilicko,ili pola-pola kako ste i naveli. U svakom slucaju, moje shvatanje je da se jasno vidi po ramu gradjevnjaku da li je u nekom drustvu potrebno trutova ili ne i u kojoj meri. Mi smo im ubacili satne osnove sa samo radilickim celijama .
Pozdrav svima
Zato sam i napisao da su bitni uslovi u košnici i okruženju. Ponekada ubacujem poluram u sred klubeta kada nisam zadovoljan stanjem hrane. U proleće, ako ga ne sklonim odatle tu su samo radiličke ćelije i radiličko leglo.
Građevnjak se ubacuje kada društvo ojača. Društvo prirodno teži da se razmnožava (ili reči neki problem) rojenjem. To zahteva i odgoj trutova. Što znači da ne možeš govoriti o najvećem broju slučajeva, već o potrebi drušva u određenom razdoblju.
Da li si video koliko trutovskih ćelija izgradi prirodni roj u početnom uređivanju zajednice – ni jednu! To je pravo stanje zajednice: prvo treba da se razvije, pa tek onda razmnožava. Izuzetaka može biti i ovde, a to je kada je roj izašao zbog nekog poremećaja matice i hoće da je smene. Ali i tu bide malo trutovskog legla i ovo jesu izuzeci.
-
Kolega Šole je ovde (po mom mišljenju) najbolje objasnio dužinu i razvoj trutovskog i radiličkog legla koje je kako reče uslovljeno potrebi društva u određenom razdoblju. To je zapravo najverodostojniji odgovor.
Nama zapravo i nije toliko bitno koji je profesor i kako došao do njegovih "preciznih" podataka.
U knjizi (hrana i ishrana pčela str18.)čuvenog profesora Taranova piše da pčele intenzivno sakupljaju nektar u radijusu od 2 kilometra, a da li je to baš tako?
Može li se ovo smatrati preciznim podatkom? Slično je i sa podacima koji stžu od raznih stručnjaka i profesora o leglu, saću itd.
Pozdrav svima...
-
potrebi drustva u određenom razdoblju.
Imenjace sve te razumem sta govoris,Ti kazes da sve zavisi od potrebe drustva u odredjenom razdoblju, ali ja upravo i govorim o tome. Pcele izvuku trutovsko leglo u odredjenom razdoblju kada im prebaju, a pcelar iseca poklopce trutovskog legla i unistava ga, onda kada hoce da navuce varou sa gradjevnjakom pcele izvuku trrutovsko leglo, a pcelar i to isece. Ne bi pcele izvlacile trutove da im nisu potrebni. Trutovi su iz nekog razloga veoma potrebni u kosnici i to u onom broju koji odredi pcelinje drustvo.
Pozdrav svima
-
Podaci koji se daju su samo prosečni podaci (tih 34 dana do izleganja), a mnogo toga zavisi od navedenih uslova.
Što se tiče paše, ne znam to o radijusu u kom smislu si napisao, ali i ovo je promenljivo i zavisi od nektarenja i koliko je taj nektar zanimljiv za pčele (neki je više zanimljiv, neki manje . kao i polen). Moje pčeele su letos išle na 3,5 km udaljen suncokret (preko Save) i nosile obilje polena i nektara.
Dragane, ali to nije odlika u smislu isključive opredeljnosti pčela da gaje trutove, već trenutna potreba. Da je osobina pčela i urođena sklonost pčela da gaji trutove, bilo bi ih na prvom saću koje prorodni (ili paketni) roj gradi.
PS
Knjigu Taranova nisam čitao nikada (nažalost, ali i na sreću –sam sam polako učio od pčela), ali sam je pre nekog vremena video na internetu i moji stavovi ne odtupaju od mnogih u toj knjizi. Dobra knjiga i moram je kupiti. Problem ove knjige (a i drugih) su oni koji su čiatali, a ne razumeju je. Poslednji primer je Naklapanje Rodoljuba Živadinovića (napisao i više knjiga) u Pčelaru ili na forumu o preterano obilnom prihranjivanju. Savetovao je nekoliko „gigntskih“ obroka od 6-8 kg. Ako se baš u knjizi Taranova pročita kako pčele prerađuju med, jasno je da je to pogrešan pristup. Inače Rodoljub stručnjak Živadinović se „kune“ u Taranova, a i ne tazume o čemu je ovaj pisao. Može se proveriti radom oko pčela.
U toj knizi inače ima i o polenu i tome kako ga pčela izdvaja iz nektara (pisao sam o tome kao kritiku na savet čuvenog „stručnjaka“ koji krade tuđe tekstove i prešao je i na krađu i zareza - Jevtića naravno) kada je savetovao da se negde dodaje polenska pogača, kada pčele već polako ulaze u zimovanje. Pčele izdvajaju polen iz nektara, jer im je za zimovanje štetan ako ga ima u medu - opterećuje probavni trakt).
Nije tema ova kniga, ali samo neke male sitnice iz nje... :)
-
U knjizi (hrana i ishrana pčela str18.)čuvenog profesora Taranova piše da pčele intenzivno sakupljaju nektar u radijusu od 2 kilometra, a da li je to baš tako?
bas je tako u navedenom radijusu, intenzivno, cak i manjem
-
Koliko je intezivno, zavisi od paše. Ali može biti dobar unos. Ali pčele mogu i sa velikog rastojanja uneti znatne količine nektara i to naročito u ravnici (osim ako je vetar nepovoljan).
Ne treba ovo posmatrati kao podatak maksimalnog povoljnog rastojanja u svakom razdoblju. Tokom ranog proleća je bolje da je paša blizu, jer su pčele manje napolju i „radni dan“ je kratak. Blizina pače je uglavnom povoljnost – bolje je kada je bliže.
Polako skrećemo sa teme...
-
Samo da malo iskomentarisem pisanje kolege Radovica i kako sam ja razumeo i u cemu se slazem sa njim - kada se ubaci ram gradjevnjak u kosnicu a ovo vazi za 99.99% pcelara pcele odmah krenu da izvlace trutovsko sace i da ga matica zaleze i na tome se zasniva "bioloska" borba protiv varoe.
Medjutim ovo meni znaci a verujem i kolegi Radovicu da 99.99% pcelara ne dozvoljava pcelinjoj zajednici da dogura cak i do minimalnog broja trutova u drustvu a meni su izvlacile trutovsko sace u vrlo maloj kolicini i u avgustu - tada sam razrojio jedno drustvo i u avgustu su mi se oparile 2 matice u vrlo cusnim okolnostima. Ovo me navodi na pomisao da ce pcele uvek izvlaciti i trutovsko sace i u minimalnoj kolicini ako imaju odredjene uslove - kod mene u ovoj katastrofalnoj godini i u avgustu.
E sad zasto i tada a kod drugih ne - mozda zbog pase, mozda zbog dobrih mikroklimatskih uslova u kosnici koji su im omogucili lep zivot i kad kod drugih to nije bilo moguce ali sam cvrsto uveren da ce dobro drustvo izvlaciti trutovsko sace stalno jer im trutovi iz nekog razloga trebaju. Manje vitalna drustva verovatno nece ni kad su najbolji uslovi.
a sto se tice prof, dr i ostalih - na SPOS forumu je bilo objavljeno u okviru jedne teme da je radjeno istrazivanje broja "jajovodnih cevcica" i to na vise pcelinjaka u Srbiji - bice da je jedan Marijana Sebelja i da je utvrdjeno da strogo selekcionisane matice imaju manji broj nego rojevne matice. Tema je zamrla i nisam mogao da nadjem precizne podatke ali mozda je i to pokazatelj stanja i sa trutovima - ako nesto ne odgovoara savremenom misljenju sklonicemo to sa strane ...
-
Građevnjaci za tu namenu se ubacuju kada je društvo već jako i tu nema ništa sporno – gradiće trutovske ćelije.
Ali šta je to normalna količina trutova. Pisao sam u jednoj temi kako se neki hvale da su im pčele jake još u ferbruaru jer ima trotvskog legla do satonoše. Objasnio sam zašto to nije pokazatelj snage ni potreba društva. Ako imaš previše trutovskih ćelija, pčele će odgajati trutovsko leglo, jer pčele teže da potpuno ovladaju prostorom košnice i da se razroje. U tom smislu su te ćelije prepeka koju treba savladati na njaprihvatljiviji način, a to je da tu bude leglo.
Ako posmatraš ovu godinu, ne zaboravi da si imao dug period mirovanja ida se u julu pojavila jaka paša. Mnogi duštava je tada ušlo u rojevi nagon, ali je to polako utihnulo, jer paša nije više bila obilna. Pčele to prepoznaju. U tim uslovima je bilo trutovskog legla, jer se pojavilo razdoblje obilja posle dužeg mirovanja (kao kada nastupi proleće nakon zime). To je normalan reakcija pčela na uslove.
PS
To što je neko vršio proveru „selekcionisanih“ matica ne znači ništa. Svaka matica koja je odgajena u najpovoljnijim uslovima dobra i tu je stvar tehnike, odnosne umešnosti odgajivača. Može da je selekcioniše koliko ’oće, ako ne zna taj zanatski posao odgajanja matica. A to nije teško, samo što neki misle kada dobiju papir selekcionisana da je to nešto i da samo stavljaš čaure, a pčele "štancuju" matice.
-
Medjutim ovo meni znaci a verujem i kolegi Radovicu da 99.99% pcelara ne dozvoljava pcelinjoj zajednici da dogura cak i do minimalnog broja trutova u drustvu
Tacno tako. Gledao sam pcelare koji cim vide trutovsko leglo odmah seku poklopce, i komentarisu u fazonu " mars vi mi ne trebate " , a jos na to seku i gradjevnjake. Ja ga pitam : ajde sto seces gradjevnjake u redu, ali moras li i trutovsko leglo na ramovima da unistavas? Odgovor : Ma kome trebaju trutovi?!
-
Ja nemam srecu da zivim blizu pcelinjaka, pa bih svasta probao i eksperimentisao, ali jednom cu ubaciti u kosnicu satne osnove izlivene kao palacinke, znaci bez radilickih celija, pa cu da pratim i da vidim sta se desava, i koliko ce biti trutovskih celija. Sve to moze da se uslika i usnimi, cisto da vidim sta ce biti.
-
Kolega Radovicu ja sam to probao - pravio sam pravougaone plocice voska debljine oko milimetar ipo a velicine 10*2 cm i postavljao kao satnu osnovu - od deset postavljenih po sredini satonose samo su na jednoj pocele sace a na devet su ga eskivirale i pocele ili po ivici satonose ili levo i desno a kad bi dosle do te plocice tu na 3-4 komada nisu nista ni radile vec ostala rupa u sacu tj samo plocica pa sam odustao - sad samo isecem komad 20*2 cm saca i zalepim za satonosu pa rade same.
Kolega Sosicu moje premalo iskustvo me sprecava da se upustam u neke znacajnije rasprave - mogu samo da pricam sta sam ja uradio i kako je kod mene to izgledalo. Danas sam misljenja da upravo postoji znacajna razlika kod pcelarenja klasicnog i ovako kako sam ja poceo cak tolika da se necemo po mnogim pitanjima sloziti.
Ja sam imao deset kosnica na 2 nastavka u martu mesecu sa 12-14 ramova sa sacem koje je u 70% slucajeva bilo do pola izgradjeno. U aprilu i to oko 15 (10 dana pre standardnog procvetavanja dzanarike) ona pocinje sa cvetanjem i krece znacajan unos kao i izgradnja potpuno belog saca. Odmah grade i trutovske celije - prethodne godine ih nije bilo - (u trenutku cvetanja dzanarike sve imaju meda ko da su usle tek u zimu) ali ih prekida sneg. Posle desetak dana sam ponovo na pcelinjaku sad vec ima samo po 2 rama neizgradjena i pocinje da cveta tresnja - cudo jedno koliko pcela na njoj grade jos vise trutovskih celija - 15 maj sneg. Dolazim oko 25 maja sve u rojevom nagonu svi ramovi izgradjeni sem kod jedne najace koja se taj dan i izrojila - nju sam uvece iz petog puta jedva ubacio u nastavak.
Moje verovatno ne tacno misljenje ali cu ga se drzati je da pcele odmah po budjenju prirode i prvoj jacoj pasi ako su drzane na ovaj nacin kako ja radim odlucuju da se roje - april mesec i sve rade da do toga dodje - imaju slobodno mesto, mogu da izvuku trutovske celije a zasto tako rano - pa da bi to drustvo moglo da zavrsi svoj dom do jeseni i da ga snabde dobrom kolicinom meda.
Taj roj koji je na silu ubacen u jedan nastavak je ostao jadan i dalje - malo pcela, ali u junu mesecu bez i jednog rama izgradjenog do kraja rade i dvadesetak trutovskih celija sto me je iznendilo. Ne vidim ni jedan razlog tipa rojenja da ih grade ali ih grade - zasto ako ne osecaju potrebu da ih imaju pa i tako malo drustvo - njega sam kasnije spojio sa jednim drustvom kome sam likvidirao maticu greskom i odmah je matica odlepila kad je dobila prostor i radnu snagu a ja mislio da je slabo zbog lose matice.
Sledece godine u prolece cu podbaciti jedan nastavak na podnjacu spustiti tri rama u sredinu - srednji bez saca - i nek grade same sto im treba bez ogranicenja...
-
U knjizi (hrana i ishrana pčela str18.)čuvenog profesora Taranova piše da pčele intenzivno sakupljaju nektar u radijusu od 2 kilometra, a da li je to baš tako?
bas je tako u navedenom radijusu, intenzivno, cak i manjem
Kolega Milojko, hvala Vam na komentaru i na iznetom mišljenju o INTENZIVNOM radijusu pčela u sakupljanju nektara ali moje mišljenje svakako da je potpuno drugačije.
Zeza me komp pa ne mogu da odgovaram na valjan način i da šaljem poruke duže od par rečenica..
-
Miodrag:
Moje verovatno ne tacno misljenje ali cu ga se drzati je da pcele odmah po budjenju prirode i prvoj jacoj pasi ako su drzane na ovaj nacin kako ja radim odlucuju da se roje - april mesec i sve rade da do toga dodje - imaju slobodno mesto, mogu da izvuku trutovske celije a zasto tako rano - pa da bi to drustvo moglo da zavrsi svoj dom do jeseni i da ga snabde dobrom kolicinom meda.
Ovde je sve tačno kolega Miodraže.. Potpuno ste u pravu.
Pozdrav svima..
-
Momci odlicna debata . Svaka cast svima !
-
Žao mi je što sam uputio primedbu na detalj sa kojim se ne slažem iz knjige profesora Taranova a koja zapravo obiluje izuzetno vrednim podacima. To je knjiga iz koje i najiskusniji imaju šta da nauče.
Možda nisam trebao, ali desilo se i šta sad da radimo? Ništa, idemo dalje.
Ne moramo uvek da se složimo, važno je da uvažavamo različito mišljenje.
Pozdrav svima...
-
Ја се укључујем са једном мојом констатацијом,и мислим да свако друштво гради трутовско легло када доѓе или је на сам врхунац развоја!
Дакле,тачно се зна и доказано је да трутови креќу када и само када се створе идеални услови у пчелињем друштву и наравно климатске услове за ту радњу
скоро никада(а то је баш ова година доказ) не одгајају трутове када неќе да се роје,или одгајају али толико мало таман да би се рекло да одгајају.
Када трутовско саќе буде залегнуто,у даљем периоду развоја друштво достиже врхунац и тежи ка ројењу,мислим да је ово одавно доказано у науци
и нетребамо је негирати!
Има смисао сваки коментар и мишљење,али све је то повезано на микролокацијама,и не треба да буде узето као репер!
На пример,код мене су друштва 16 априла ове године доживеле шок,пао снег 46 см,све лутке па наравно и трутовске су биле побацане на подњачу,после овог дела
пчеле су много мање,ил по нека и и уопште више није одгајала трутове(дало се приметити и пребројати ќелије трутовске на престима).
Зато мислим да су ово догаѓаји који су много битни за закључак али се не могу сврставати у главнину и узети их озбиљно,јер се ово догаѓало раније,догаѓа се и догаѓаќе се и даље
увек док пчеле постоје,и по мени најбитније је то што су нам се пчеле баш онако генетски и расно све испретурале,па можда је и до тога!
-
Blagoje, mala ispravka: odgajaju trutove i to meže biti i usred zime ako matica nije u redu (ili u slučaju svake tihe izmene).
PS
Vojo, nije problem ospriti neku pojedinost u knjigama. Ima i tu prevaziđenih stvari (odnosno štetnih), kako što je korišćenje antibiotika u preventivne svrhe u knjizi koju uvek preporučujem Pčelarstvo Vojina Todorovića. Ima i još nekih stvari, koje su kolege pročitale i smatraju da je to pravilo (npr. o crnim pčelama koje su crne jer su išle u grabež - i to sam pokazao slikama kao netačno).
-
Jos kad bi vrh SPOS-a malo ostrije reagovao na predavace profesore koje ne interesuju zakonska resenja vec u prisustvu Predsenika kazu da fumagilin treba drzati u kosnici 6 meseci - normlno uz reklamu ko ga proizvodi i da je to objavljeno u beogradskom pcelaru ...
Sad ovde neko rece da se ne treba preterano obazirati na iskustvo jer ono bez naucnih istrazivanja nije nista. Ja na zalost citam te naucne radove i pokusavam da povezem sa stanjem kod mene ali ponekad tesko uspevam. Onda procitam npr Brndin post na onom forumu o prirodnom roju na 5 malih satova koje tu opstojeva neko vreme. I onda mali roj (nije bio bas mali ali sam ga ja 5 puta ubacivao u kosnicu a on opet izadje pa na istu granu - tek kad sam otseko granu je batalio bezanje ali je u kosnici ostalo 2 sake pcela) jedva izgradi 4-5 cetvrtina RV rama matica zaleze to sto ima, ima i perge i meda i dvadesetak trutovskih celija - sve u proporciji sa nekim vecim drustvom (ovako mi je izgledalo ali nemam naucni dokaz). Sad po pisanju bi covek rekao da je ono ili htelo da se roji (tri sake pcela?) ili da je matica slaba. Posto sam ubio maticu u jednom drustvu ja to spojim preko hartije - matica se razbi od zaleganja drustvo izgradi dva nastavka saca i sve ok.
Sva drustva su imala trutove do kraja avgusta a bilo ih je bez legla i u septembru - stajali sa strane muvali se malo i na kraju ih izbacile pcele.
Moje misljenje je da ce svako pcelinje drustvo imati i odgajati trutova pa makar koliko malo bilo bez obzira da li hoce da se roji ili ne, i ako je kompletno u organizacionom smislu pa makar imalo i tri sake pcela sveukupno - izuzimam trutusu jer to mu i nije matica...
-
Blagoje, mala ispravka: odgajaju trutove i to meže biti i usred zime ako matica nije u redu (ili u slučaju svake tihe izmene).
PS
Vojo, nije problem ospriti neku pojedinost u knjigama. Ima i tu prevaziđenih stvari (odnosno štetnih), kako što je korišćenje antibiotika u preventivne svrhe u knjizi koju uvek preporučujem Pčelarstvo Vojina Todorovića. Ima i još nekih stvari, koje su kolege pročitale i smatraju da je to pravilo (npr. o crnim pčelama koje su crne jer su išle u grabež - i to sam pokazao slikama kao netačno).
Слажем се,али то је такозвана ненормална ситуација пчелињег друштва,мој закључак је био за нормална пчелиња друштва.
Сад да не буде да друштва која вуку тиху смену не ваљају,не не мислим да је тако,али ипак спада у такозване ненормалне ситуације или појаве пчелиње заједнице.
-
Ne bih rekao da je nenormalna situacija. Tiha smena matice je uvek prisutna kao prirodna i uobičajena pojava kod pčela.
Pri nekom svrstavanju matičnjaka, matice koje se dobijaju tihom smenom se svrstavaju u prirodni način dobijanja matica (odnosno uobičajen i ovo se pojavljuje kod pčela kao sasvim normalna pojava).
U nekim godinama može biti i vrlo masovna pojava.
-
Samoizmena matica je potpuno prirodna pojava i može se desiti i kada je društvo u rojevom nagonu.
Obično se ova pojava (самоизмена у ројевом нагону) dešava kod zajednica koje imaju ograničena plodišta na malu površinu koja ne dozvoljava matici da seje punim tempom koji pčele očekuju a zapravo joj uslovi ograničenja to ne dozvoljavaju. Iz istog razloga izostane i započeto rojenje. (Ovo je malo za našeg Željka Vučkovića,koliko znam nikada nigde nije opisano "na kašičicu").
Nije baš u temi, ali eto, kad smo već i to datakli.
Pozdrav svima...
-
Ovo je daleko najbogatiji forum u okruženju ( ceo svet i okolica) jer ide daleko ispred vremena.
Broj poruka i učesnika uopšte nije toliko bitan koliko je bitno bogatstvo informacija koje se samo ovde mogu pročitati.
Pozdrav dragom rodu koji čita onako kako je napisano.
Поздрав свима...
-
Sole,zasto pcele vuku maticnjake t.smene u nevreme? recimo oktobar ili mart mesec,ja mislim da je to ipak vanredno stanje!Ako je sve kako treba ne bi je menjali ne bi cuvali ili rano odgajali trutove!
U svakom slucaju slazem se sa tvojom dopunom ali sve je to sastavni deo zivota pcela pa kao takvu ne moze se uzeti kao reper nit ubrajati u normalno stanje pc.zajednica i uzgajanjem trutova.
-
Nesposobnost matice se može ispoljiti u bilo kom trenutku, nezavisno od vremenskih uslova. Odgovor pčela je da moraju vršiti smenu matice. To se može očekivati i ništa drugo.
Hoće li započeti izmenu matice, svakako zavisi od uslova u prirodi. Ako je hladno i pčele nemaju uslove da započnu sa leglom, a matica je doživela neki fizički poremećaj zbog kojeg ne može da nosi, manja je verovatnoća da će krenuti sa matičnjacima tihe smene ili postupkom tihe smene (uklučujući i odgoj trutova). Nedostak potrebe za leglom čini pčele mirnim. Tek kada osete da se može odgajati leglo (što je pojava toplog talasa i nekog manjeg unosa spolja i usred zime), pčele osete da matica nije dobra (ne odgovara potrebama društva u tom momentu).
Ali, prestanak lučenja matičnog feromona može dovesti do uznemirenosti pčela i da započnu ovaj proces i ako nije baš toliko toplo da ostala drušva mogu započeti odgoj legla. Ovakvo društvo postaje uznemireno i pojaviće se matičnjaci.
Kao i kod društva koje uopšte nema maticu. Ukoliko hladno vreme duže traje, pčele imaju klube i zimuju kao da je matica tu. Kod ovakvih društava se uznemirenost pojavljuje kada započne otopljavanje i pojavljuje se vrlo jaka uznemirenost zbog nedostatka legla i matice, vide se matičnjaci svuda po saću (uglavnom je to bez jaja, jer zimske pčele nemaju tu mogućnost da zanose i to je objašnjeno u pčelarskoj literaturi). Ova društva usled uznemirenosti dobijaju proliv i uvek postoji opasnost za pojavu nozeme.
Treći slučaj može biti da se u košnici u toku zime nađe leglo sa prisilnim matičnjacima. Matica zanese nešto legla i ugine. Opet će biti matičnjaka i može se izvesti i matica, koja uglavnom više ne može nositi radiličko leglo.
Što znači da i kod jednih i drugih (ovih sa maticom koja nije u redu i onih bez matice) pouzdano znamo šta će se desiti i to je praktična vrednost: uticati da društva ne dobiju obolenje ili propadnu, jer je to još uvek zimska pčela koja ima svoje dobre osobine.
Nenormalna situacija bi bila kada bi se pčele prepustile propasti. Ovo se dešava, ali vrlo retko. Primer bi bio društvo koje je doseljno sa paše suncokreta i koje je puno meda. Mislio sam da je opljačkano (pogled na leto). Međutim, kada sam vagnuo, košnica je preteška i otvaranjem košnice zateknem stanje da su pčele u 4-5 ulica, kao u klubetu (disiplinivano miruju), a nema matice ni legla. Uobičajeno je da je bezmatak uznemiren i da vrlo brzo bude opljačkan). Ovo ima svoje objašnjenje, ali ipak izgleda nenormalno.
Kažem , da to jesu normalne prorodne situacije i broj slučajeva jeste manji u odnosu na uobičajeno ponašanje normalnih društava, ali su sutuacije predvidljive i očekivane.
PS
I meni nije bilo normalno da lažne matice zadržavaju aktivnost vrlo dugo i pored matice koja je dobra. To se kosilo sa stavovima koji se sreću u literaturi. Ali ako se pažljivo i duće vreme posmatraju društva, vidi se da je to situacija koja jeste normalana zbog dužine trajanja poremećaja kod pčela i inertnog ponašanja u tokom nekog dužeg perioda. Kasnije se stanje sredi, ali društvo oslabi.
Izgleda da su neke „nenormalnosti“ samo naš zaključak, a da su to uobičajena i prirodna stanja i bitno je to što sam napisao - predvidljiva i očekivana stanja.
-
Samo bih na Šoletova iskustva da dodam da u literaturi piše da zimske pčele ne mogu odgajati lažno leglo a imao sam slučaj da mi je zajednica koja je zimovala bez matice u rano proleće ipak pokrenula lažno leglo.
Prema tome, to više nije pravilo. Odavno sam došao do zaključka da su pčele nepredvidive i da mnoštvo pravila koja se sreću u literaturi i nisu baš tačna. I kao takva ne mogu se nazvati pravilima.
Pozdrav svima...
PS: Odavno pominjem da skoro svim našim predavačima treba održati mnoštvo predavanja da se ne bi bavili prepisivačkom industrijom i da svojim predavanjima ne bi stavarali buduće kupce za svoje knjige koje su slobodno se može reći plod prepisivačke industrije i najmanje rezultat rada i učenja od pčelinjih zajednica.
-
Ajte malo o trutovima nikako da se predje na to. Koliko vidim sem g. Brstine kroz pisanje ostalih provejava ipak stara skola da je trut ipak marginalan clan pcelinjeg drustva. Bilo bi dobro objasniti sta je to "rano" ili "kasno" odgajanje trutova - to bi imalo smisla npr samo kad bi trutu uloga bila da opari maticu ili da ga odgajaju samo kad pcelinja drustva hoce da se roji - onda bi to znacilo da su sva moja drustva u problemu jer imaju slobodan izbor kada ce ih gajiti a gaje ih od maltene 10 dana po cvetanju dzanarike p-a do septembra.
Medjutim to moze da znaci da svi koji klasicno pcelare imaju pcelinja drustva konstantno u problemu jer samim stavljanjem gradjevnjaka odmah bivaju izgradjeni i zalezeni trutovskim leglom a pcelar to predstavlja kao izraz snage drustva i jacine pcelinje pase.
Medjutim ovo sto je prethodno pisano ima veze sa trutovima ali za mene na nacin koji je malo drugaciji od klasicnog shvatanja bice - pojava trutova u pcelinjem drustvu koje je u problemu je prevashodno nacin na koji drustvo pokusava da sanira problem - otprilike kao bela krvna zrnca bas - stalno ih ima i sluze za odbranu organizma od bakterija i stranih tela, kad dodje do proboja stranog tela napadaju ga u pokusaju da ga ubiju i izbace iz organizma - gnoj - ali kad ih ima previse to znaci da je napravljen krah imunog sistema koji je katastrofalan i da telo boluje od leukemije - e tada se menja matica (kostana srz) ili je problem vec toliko narastao da mu nema resenja.
Ono sto savremeni nacin pcelarenja preporucuje je pcelinje drustvo bez trutova (belih krvnih zrnaca) sto dovodi do pojave svih mogucih bolesti i problema koji trenutno vladaju i haraju po kosnicama - a vecina strucnjaka stalno ponavlja - samo jaka drustva mogu da prevladaju sve bolesti (sem varoe) - a zele jako drustvo bez belih krvnih zrnaca ...
Da ne ispadne da su trutovi ekvivalent belim krvnim zrncima - ovo sam samo naveo kao paralelu nista drugo, nemam naucne dokaze sem sopstvenog razmisljanja i svaku primenu mojih razmisljanja na svom pcelinjaku sprovodite na sopstveni rizik ...
-
I meni se desila ista situacija,u februaru sam nasao maticnjake lazne,spajao sam,i tu zavrsava prica. Sasvim sigurno je da mnogo toga u staroj literaturi se treba uzeti sa rezervom,i da tada nije moglo raditi i skenirati u drustvu sa pcelama,danas je sve to mnogo lakse.
-
Oko tihe smene - imao sam drustvo koje je celu godinu od osnivanja "kekeljalo" zaostajalo za svima onda se u prolece ovo godine fantasticno razvilo i dok su sva ostala usla u rojenje ono je povuklo maticnjake tihe smene 2 komada. Bilo mi je zao matice pa sam i njega razrojio - to drustvo se fantasticno razvilo zaleganje od ivice do ivice rama lep unos izgradnja saca i opet povuku maticnjak tihe smene - i njega sam iskoristio bilo je kasno pa vise nisu povlacile. Praticu sledece godine sta se desava ali cu i menjati matice jer imam jednu koja je sada 3 godina iako lepo radi ...
-
http://postimg.org/image/ioiv99dk9/ - evo ovde
-
Moje pisanje i izraz "strucnjaci" i "jaka drustva" se svakako ne odnosi na kolege Sosica i Blagoja da ne bude pogresne interpretacije - znaci izrazi su pod znakom navodnika i njihovo pisanje smatram izuzetno znacajnim i korisnim.
Da ne bude nesporazuma ...
-
Kako god bilo,sa jednim stavom se moramo slozimo,trutovi su bitan lanac u pcelinju zajednicu,ali samo i iskljucivo kada pcelinja zajednica ima razvoj ili zeli da produzi vrstu!
Sve ostale situacije su prinudom ili vanrednom stanju prouzrokovane i mogu se reci i svrstati ih u nesvakidasnj/vanredne.
Ako bi bilo drigacije odgajali bi trutove uvek a ne samo u sam vrhunac razvoja pcelinje zajednice!
Evo zamislimo sledece
avgust mesec,kod mene vec uveliko izbacivanje trutova,sve zajednice jos u JULU prestaju da gaje trutove!
1.Zato sto je kalendar rojenja zavrsio
2.Zato sto pc.zajednice se polako spremaju za zimu gde je svaki gram hrane mnogo bitan i ne rasipa se tako lako,a trutovi samo trose nista ne donose.
Ovako ja mislim,mozda gresim ovo je samo moje misljenje.
-
Miodraže, niko ne osporava ulogu trutova. Sporna je brojnost (nepotrebno velika brojnost, a do nje može doći sa lošim saćem sa puno trutovskih ćelija). Nepotrbna brojnost može ugroziti društvo, zbog preteranog trošenja hrane, a potom će društvo izdvojiti veliki broj trutova, tako da nema ni njihove uloge u grejanju legla ni povoljnom uticaju na opšte stanje društva. Čak, naprotiv, budu i težak teret, sa kojim se radilice muče dok ih nasilno izbacuju iz košnice.
Po literaturi trutovi troše tri puta više hrane. Kada je godina slična ovoj, to može biti vrlo opasno (preterano veliki broj trutova).
Rano odgajanje trutova može biti odraz nekih nedostataka u društvu i ono ne gaji trutove pre uobičajenog vremena da otkloni te nedostatke, nego da bi menjalo maticu ili se rojilo. Da bi do toga došlo mora se obaviti sparivnje matice. Rani odgoj trutova nastaje i kada je saće istegnuto, a ćelije odgovaraju odgoju trutova (istegnute ćelije mogu biti takve da ne odgovaraju trutovskom leglu, odnosno da su preterano istegnute – nekada i tu matica zaleže i gaje se trutovi). Pisao sam o ovome ili u temi Ponašanje pčela (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=669.msg23030#msg23030)...Nadam se da ne treba ponovo da pišem isto u smislu zašto mislim da pčele odgajaju trutove prerano. Tu bi bio deo odgovora na tvoju dilemu.
Ako imaš trutovske ćelije na saću koje remete stanje u košnici sa gledišta održavanja legla (temperatura, vlaga...) pčele nagonski osvajaju taj prostor leglom. To rade zato što, takođe nagonski ne skladište polen u trutovske ćelije praktično nikada, a med izuzetno (ako je prejaka paša). To rade zbog toga što teže odgajanju radiličkog legla i tu im je potrebna hrana. Trutove odgajaju kada su spremne za razmnožavanje, a ne da upotpune stanje u društvu. Lako je to uočiti. Najnepovoljnije vreme za pčelinju zajednicu je izimljavanje. Zašto nema trtovskog legla kada se pojavi prvo leglo, ako su trutovi toliko neophodni i povoljni za opšte stanje društva. Znači da nisu neophodni dok ne dođe vreme za to.
Jako društvo nije jako zato što ima trutove, već je postiglo snagu društva (i pojedinačnih pčela) do te mere da teži razmožavanju i tada gaju trutove.
Ne treba zaboraviti da je trutovsko leglo umnoživač varoe, jer se više plodnih jedinki dobije iz trutovskog legla i o ovome se vodi računa.
Znači, da trutovi nisu uzrok „belih krvnih zrnaca“ u društvu, kako kažeš, nego posledica (posledica dostignute snage i sposobnosti zajednice). Trutova će biti u tolikom broju koji je srazmeran broju trtovskih ćelija na saću. Ako ih je baš mnogo u društvu, a to je nesrazmerno broju ćelija, postoje razlozi za to. može biti u toku sparivanje matice i tada društvu prilazi puno trutova iz drugih društava. Može ih biti u većem broju i kada je rojenje, ali tu ne mogu tvrditi da li je to odgajeno u košnici koja se roji ili su se neki pridružili društvu.
Nedostatak trutova ne dovodi do nikakvih bolesti. Uspevao sam da imam društva, praktično bez trutovskog legla i nije bilo nikakvih problema sa njima. I nisu pčele grizle saće i gradile trutovske ćelije. Tako da ne znam odakle ljudima razmišljanje u tom pravcu – ovu osobinu kod pčela ja nisam zapazio. Mislim da imaš neke pogrešne stavove i bilo bi dobro da kažeš na osnovu čijih posmatranja si došao do nekih zaključaka.
O jakim i slabim društvima možemo u nekoj drugoj temi, ali samo jako društvo odgaja trutove, ako je u društvu sve u redu. Ako ih slabo odgaja, to je vrsta prinude saćem ili drugim uslovima.
Da li je trut isključivo značajaniji za nasledne osobine? Ne mogu vrlo precizno odgovoriti na ovo pitanje, ali tokom 30 godina rada oko matica, znam da je u najvećoj matica odgovarala spoljnim osobinama truta. Ako je trut izrazito crn, matice su mi „tigraste“ sa izrazito crnim i tamno žutim prstenovima. Njihovo leglo je praktično sa sivim pčelama. Ako koristim maticu iz društva gde su trutovi žuti ili braon, većina legla je te boje. Ovo se vidi u dugom broju naraštaja. Kasnije može doći do promena, ali su promene obično kod žutih pčela i javlja se povećani broj sivih, ali preovlađuju žute.
I meni se desila ista situacija,u februaru sam nasao maticnjake lazne,spajao sam,i tu zavrsava prica. Sasvim sigurno je da mnogo toga u staroj literaturi se treba uzeti sa rezervom,i da tada nije moglo raditi i skenirati u drustvu sa pcelama,danas je sve to mnogo lakse.
Blagoje, „skeniranje“ društva je moguće i bez mnogih tehničkih dostignuća (prvenstveno je reč o zimskim uslovima, ali neki pečlari nauče od nekoga da ne ometa društvo ni u toku sezone, pa zarede ATL (kugu). Ali, poznato ti je da postoji izraziti stav da treba ostaviti društva na miru tokom cele zime i pmogužiti im mir (ja sam napisao da to ne sme biti „apsolutni mir“ – odnosno stradanje društva ili još gore pojava bolesti koja je opasnija od uginuća par košnica). Mnogi i nisu prišli košnici zimi osim kada stavljaju pogaču i čak i tada nisu posmatrali pčele da bi nešto zapažali. Bitno je bilo zalepiti pogaču i to je to. Mnogi od tih pišu o lečenju pčela (s tim što ja ne znam šta je to) sipanju i „piškanju“ hemikalija i slično. Ja imam bar dvadesetogodišnje iskustvo sa radom u zimskim uslovima i nikada nisam video da mi je društvo kojem sam pomaga i po vrlo hladnom vremenu imalo bilo kakve probleme kasnije. u stvari bilo je suprotno - vrlo dobro je napredovalo, jer znam na koji način sam sredio košnicu i da to pčelama odgovara.
-
Blagoje, „skeniranje“ društva je moguće i bez mnogih tehničkih dostignuća (prvenstveno je reč o zimskim uslovima, ali neki pečlari nauče od nekoga da ne ometa društvo ni u toku sezone, pa zarede ATL (kugu). Ali, poznato ti je da postoji izraziti stav da treba ostaviti društva na miru tokom cele zime i pmogužiti im mir (ja sam napisao da to ne sme biti „apsolutni mir“ – odnosno stradanje društva ili još gore pojava bolesti koja je opasnija od uginuća par košnica). Mnogi i nisu prišli košnici zimi osim kada stavljaju pogaču i čak i tada nisu posmatrali pčele da bi nešto zapažali. Bitno je bilo zalepiti pogaču i to je to. Mnogi od tih pišu o lečenju pčela (s tim što ja ne znam šta je to) sipanju i „piškanju“ hemikalija i slično. Ja imam bar dvadesetogodišnje iskustvo sa radom u zimskim uslovima i nikada nisam video da mi je društvo kojem sam pomaga i po vrlo hladnom vremenu imalo bilo kakve probleme kasnije. u stvari bilo je suprotno - vrlo dobro je napredovalo, jer znam na koji način sam sredio košnicu i da to pčelama odgovara.
Шоле,ја сам на многа места по форумима написао да је потпуни мир,понекад и потпуна смрт на пчелињаку!
Скенирање,мислио сам на убацивање камера и разноразна помоќна средства,термо-камера и сл,праќење температуре
у развоју и мировању пчелиње заједнице.Скоро сваки пут раније а доста је то израженије и сада преписивање главна одлика аутора књига о пчеларству!
Не кажем да је све преписано,али половина текстова и научних радњи је сведена на померање резултата горе доле од старог доказа или проматрања.
Интернетом су се многе баријере промениле,па и пчеларство у свету,слажем се да старији пчелари саветују да се не прилази кошницама зими и да је то погрешно!
Ове године тачније сезона 2013/14г кад сам ттретирао ОК у Новембру месецу сам наишао на друштво које се зазимило у доњем телу/наставка ЛР кошнице,и то на потпуно празне рамове
осим неколико ќелија пуних са пергом,све пчеле су малтене биле упикане у ќелије саќа наравно празне,и то је била прва кошница коју сам хтео третирати ОК.
Када сам подиго горње тело,било је пуно меда сигурно 12-15кг,пчеле које нису биле упикане у ќелије су биле веома слабо активне,видео сам и матицу,шта ќу пробаќу да га спасем!
Распалим смедеревац у моју куќу на селу до усијања,унесем друштво у куќу,растопим у 2 дл млаке воде 3-4 кашике меда,и фајталицом рам по рам куќи попрскам пчеле на све рамове
и оне које су пале на подњачу полумртве,и затворим друштву сва лета,и оставим га тако у куќу.Настављам третман ОК,после једног часа,уѓем куќи и зачујем прелепо брујање пчела!
Ето,ако то нисам отварао било би мртво, овог пута ради ОК,али имам неки обичај када сам на пчелињаку,обавезно 2-3 кошнице а по некад на половине пчелињака,отворим само покл.даску и уверим се у стању саме кошнице и друштва,има пуно тога да се прочита и одозго само подизањем поклопне даске,и то препоручујем свима,бар једном или два пут на сва друштва у току зимских,а нарочито јесењих месеци!
-
Vrlo je nezgodno pricati a imati u glavi razlicite slike o kojima pricamo - na onom snimku koji je postavio Dragan Djordjevic negde od 7 min i 15 sec pa sledecih minut dva se vidi raspored trutovskog legla koje pcele same odlucuju gde da stave. Deo je bocno po malo, i na primer na celoj strani rama koja je zalegnuta ima desetak trutovskih celija ili su na celom zalegnutom ramu u grupi od mozda 30-50 celija sto nema veze sa ramom gradjevnjakom i time sto pcele rade kad zive samo na SO. Kad im nije data sloboda da grade sace u okviru ramova - da ne bude ono fiksno sace - one ce kad im se doda prazan ram da grade ogromno trutovsko leglo.
Poredjenje trutova s belim krvnim zrncima sam izveo u okviru onoga sto je i receno u Sosocevom postu ali ocigledno nije tako shvaceno - malo belih krvnih zrnaca - bolesno drustvo - normalan broj - sve u redu - preveliki broj - leukemija ne mogu jasnije da kazem. A i Dragan je video koliko malo varoe ima u trutovskom sacu - ovde moram da ubacim ono Vojino o mikroklimi u kosnici u odnosu na ramove DB ili LR i eto podatak da pcele odgajaju matice na 34.5 C - bas cu da probam stavljanje sonde kod mene u plodiste da vidim temp ali sam debelo siguran da je iznad te - to moram i da dokazem.
Medjutim "savremeni" nacin pcelarstva je u sferi prve verzije bez trutova - ne kazem da drustvo zbog toga umire ali ko sto kaze "najpametnija srpska glava" - u dobru je lako dobar biti kad udari ovakva godina onda izlaze sve mane na videlo....
Ja ponovo kazem - mnogo starih pcelara mi je reklo da je to sto hocu da pcelarim na 1000 mnv stacionarno poduhvat bez sanse da se uspe. Ova godina koja je ovakva kakva je meni ne smeta - voleo bih da je sledeca bolja ali ako iz svake kosnice sledece godine dobijem ovoliko meda kao iz te jedne koju nisam razrojavao na 3 nove - meni puna kapa. Svi drugi neka razmisle zasto su imali malo ili nimalo meda - opet - nije bitan samo nacin pcelarenja vec i mikrolokacija ali svaka sledeca godina ce biti ili kao ova ili gora - mozda svaka druga treca bolja.
-
Matice zaležu neoplođena jaja tek u drugoj ili trećoj generaciji legla upravo kada i varoa krene u razvoj.
Uveren sam da se pčele protiv varoe bore na taj način što primoravaju maticu na zaleganje trutovskog legla.
Povećanim brojem trutova zajednica se podstiče na rojenje a time i na prekid legla i podelom ukupnog broja trutova na više rojeva.
Sve je sasvim prirodno, potpuno jasno i očekivano.
Pozdrav svima...
-
Ali, poznato ti je da postoji izraziti stav da treba ostaviti društva na miru tokom cele zime i pmogužiti im mir (ja sam napisao da to ne sme biti „apsolutni mir“ – odnosno stradanje društva ili još gore pojava bolesti koja je opasnija od uginuća par košnica). Mnogi i nisu prišli košnici zimi osim kada stavljaju pogaču i čak i tada nisu posmatrali pčele da bi nešto zapažali....
Tako su i mene učili, ali eto neda mi vrag mira pa svakih 15-ak dana odem do pčela malo ih "kvrcnem" i osluhnem, provirim kroz poklopnu dasku na par sekundi. Ovo ne smatram nekim uznemiravanjem pčela, ali zato mirnije spavam
-
Matice zaležu neoplođena jaja tek u drugoj ili trećoj generaciji legla upravo kada i varoa krene u razvoj.
Uveren sam da se pčele protiv varoe bore na taj način što primoravaju maticu na zaleganje trutovskog legla.
Povećanim brojem trutova zajednica se podstiče na rojenje a time i na prekid legla i podelom ukupnog broja trutova na više rojeva.
Sve je sasvim prirodno, potpuno jasno i očekivano.
Pozdrav svima...
Можда и раније,али их пчеле поједу (појава код пчела,као канибали),ипак су пчеле господари кошнице,а не матица,али
не у свим ситуацијама,подела одлука је сигурно присутна!