Košnice Voja
Ostale teme na forumu => Pitajte pčelari početnici => Temu započeo: damir brzović Septembar 09, 2014, 11:28:52
-
Primjetio sam da nedostaje tema o izabiru vrste košnice za početnike. Izuzetno je važno za mlađe ljude da znaju u što se upuštaju i što mogu očekivati od pojedine vrste košnica.To će im odrediti budučnost čak i društvo u kojem če se kretati.Primjetio sam da u drugim državama ne vlada takva šarolikost ukošnicama kao kod nas.Kod nas se pčelari sa až,Lr,db,rv,grom až,belčičevim,ev,farar,pološkama, pletarama,Lr sa veličinom okvira až i nadopunite me ako sam još koji tip zaboravio. 1.Zanima me da pojedini pčelari argumentiraju zašto su odabrali baš taj tip košnice sa kojim pčelare. 2.Koje mane su uočili na tipu košnica sa kojim pčelare. 3.Što bi prmjenili/dodali tim košnicama.
Ja sam konkretno pčelario sa Lr i Až košnicom.Nakon nekoliko godina odlučio sam se samo za až košnice zbog nemogučnosti manipuliranja sa okvirima i selenj pčela. Puno mi je lakše preseliti veći broj až nego Lr košnica. Invaliditet je također igrao ulogu.Zbog utovara i istovara Lr-a. Primjetio sam da je na Lr košnici dosta nizak okvir, pa sam morao zimovati na dva nastavka da bi bilo dosta meda. U prolječe až košnice stoje jedna do druge pa se griju međusobno.S druge strane sam izgubio komociju rada sa Lr košnicom(u prkolici i kamionu je dosta tijesno).Sa Lr-om nisam morao vrcati svaki čas(jednos. sam dodao nast.)Sa nekim kolegama sam imao oštre rasprave oko odluke za až.Evo toliko na početku pa vi nešto dodajte ai ja ču dodati još dosta udrugim prilikama.
-
Smatram da bi kod Lr košnice bilo puno bolje i praktičnije zbog trgovine nukleusima i zimovanja na jednom nastavku da ima veličinu okvira AŽ , 41x26.Isto tako mi se ćini da bi i obratna verijanta sa manjim okvirima bila bolja od standard Lr. Sa kračim i manjim okvirima za zimovanje u dva nastavka nebi trebalo previše meda. Opet varijanta sa polunastavcima mi se ne sviđa zbog nemogučnosti manipuliranja okvirima iz plodišta u medišt.U svakom slučaju mislim da su za naše krajeve bolje košnice koje smo sami smislili nego neke koje su predviđene za toplije krajeve(izrael, mexiko , australia itd).Takođ. smatram da bi sve novoproizvedene košnice trebale imati antivaroznu podnicu.
-
Damire pa imaš db-10 sa okvirima približno istim kakve ti voliš a i na ovogodišnjem sajmu je osvojena 1 nagrada za inovaciju da se db košnica otvara pozadi kao až. Zato se malo edukuj i pređi na db i rešio si većinu problema.
-
Za početnike je najjednostavnija pološka. Možda po prinosima ne moze da parira nastavljačama al je rad lak i jednostavan a zimovanje odlično.
-
ja prelazim sa lr u až baš zbog seljenja a i smatram da je lakeša manipulacija. kod lr svakako moraš raditi sa okvirima a to je puno lakše u až. drugi razlog je puno manje mjesta je potrebno za až u odnosu na lr. tamo gdje idu dvije lr, možeš staviti tri až... također samo formirrao rodne voje za koje smatram da su bolje od lr zbog bržeg razvoja i više mogućnosti manipulaciuje...
-
Hvala Branko, nisam bio informiran o Db.Za mene je sad financijski neisplativo mijenjati tip košnice. Jedino si možda nabavim nekoliko Db čisto za gušt. Trenutno imam 100 Až košnica i 100 Až nukleusa sa pčelama u rezervi.Temu sam otvorio zbog početnika da dobro razmisleo tipu košnica sa obzirom dali če seliti ili stacionirati i kakve sve paše imaju u blizini, a moraju misliti i osvojem zdrastvenom stanju.
-
Što se tiče prinosa po košnici sa obzirom na vrstu košnice, mislim da to ne ovisi toliko o košnici koliko ostanju pčelinje zajednice i navadama iznanju pčelara, naravno i pašnim prilikama određene mikro lokacije. ZA NOVE PČELARE!!! Ako imate npr. 10 košnica trebate imati bar 5 nukleusa sa pčelama u rezervi da bi postigli max prinos meda.Nađite moje komentare na razroja. za počet. idr. Ako imate prostranu površinu za držanje pčela i ne mislite seliti pčele onda svakako uzmite Rv možda Lr, a i Db je odlična. Za selenje bilo koja vrsta Až košnice.U svakom slučaju pčelarite sa tipom košnica sa kakvim pčelare ivaši ptijatelji i pčelari u blizini zbog razmjene iskustava i još više zbog kupoprodaje pčela na okvirima i nukleusa, jer nema pčelara kojem nisu bar jednom propale pčele(koliko ja znam a znam dosta).
-
Znači moglo bi se reči: košnice tipa nastavljače nisu pogodneza selidbu pa iako ima mogučnost neograniče. proširenja to nije iskoristivo . Pogotovo u lošijim godinama kad glavna paša zakaže, a ostalo je i inače slabo.(milim paša)Pološke imaju sličan problem kao inastavljače.Po mojem iskustvu največi prinos po košnici imali su pčelari sa AŽ GROM košnicama.Veličina okvira 28x41 jedanajstokvirne.Prosjek računam po svakoj košnici u kojoj se nalaze pčele kod jednog pčelara ma bila to i jedna pčela.Za tu veličinu košnica potrebno je imati bar pola nukleusa od broja košnica.(vadi se liglo u prolječe i dodaje slabijim zajednicama da se na vrijeme razviju.U dobrim godinama postizali su 100 i više kg po košnici.A dosta za sad.
-
Gosp. Igor Perić je to sve rekao ukratko. Mogu se složiti sa svakom reči.Kod nas ima dosta animoziteta jednih AŽ pčelara prema drugim LR pčelarima i obratno. Zanima me jel to tako i u drugim sredinama.(srbija, bosna itd.)
-
Današnja literatura preferira LR pa je red da ju i više kritikujemo.Koju god knjgu otvorim samo LR...
-
GOS. Perić, ako je prikolica na mjesto dve LR šest AŽ-a.
-
A orodnoj voji premalo znam da bih govorio...
-
S kolegom neki dan iz Bilja vratili sa zlatošipke 2 kontenera po 30 LR košnica. Trebalo nam cca sat vremena da se spreme obadva kontenera. Ja si planiram za nagodinu složiti kontener za 10 LR košnica tako da mi može stati na standardnu auto prikolicu i da ga vučem sa malim autom jer ne želim se uvaljivati odmah u velike investicije a na stacionaru imam uglavnom samo bagrem što je dobro ali ne pokriva cijelu godinu. LR sam uzeo jer je kod nas uglavnom LR i AŽ (oni koji su na kamionima)
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/P9104441.jpg)
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/P9104438.jpg)
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/P9104450.jpg)
-
Седамдесетих година прошлог вијека Јоже Рихар је са сарадницима издао занимљив приручник "Пчеларење настављачама". Тематика је поређење настављача (ЛР и Фарар) са АЖ кошницом. АЖ кошница је приказана као потпуно неподесна за било коју варијанту савременог пчеларења и кошница коју треба напустити. Описани су резултати из праксе са приносима на различитим локалитетима и пашама. Иако никада нисам имао сусрет са пчелама у АЖ кошници, узимам Рахарово гледиште за исправно.
-
svaka čast LR-u ali po čemu je on suvremeniji od až? moraš se oteliti tri puta više da bi napravio istu stvar npr. prevješavanje. rad u až je sporiji ali se sve svodi na isto, manja košnica brži razvoj, veća košnica bolja iskorištenost paše ??? ?.... kažu neki kao manu u až moraš češće vrcati....samo daj da stalno vrcam.... :) kolega damir brozović je u pravu što se tiče mjesta lr i až...
opet sve je to relativno, više čimbenika utječe na izbor, mjesto za nastavke i rezervno saće..što je kod mene bitno, pripreme za seljenje i tako dalje....a najviše prostor za smještaj i rad sa samom košnicom...
moja vizija je až za seljenje, rv stacionar, lr priprema društava za prodaju, japanska košnica med u saću...
a što se tiče stručnih članaka, najbolje je za mene kad se ja sam u praksi uvjerim što je bolje, osvrnuo bi se na sloveniju koja cijela pčelari sa až košnicom kao i dobar dio kontinentalne hrvatske...
-
Игоре, питам хипотетички јер АЖ познајем само теоретски. Када меди багрем са неких 5-6 кг дневно за колико дана ти буде пуно АЖ медиште? Какво је стање у родним годинама када је унос већи? Дан, два, три? Шта радиш са тим рамовима не меда него нектара, врцаш или дајеш помоћним заједницама на поклапање?! Шта тек рећи за третмане против варое у АЖ кошници, ту су могућности за Богу плакати :) . Колико ми је познато у Словенији су АЖ пчелари оптужили Апигард за угинуће пчела од варое а права је истина да га нису имали гдје квалитетно поставити. Како радити са мрављом?! Можда је ипак добра за димљење.
Рихар је документовао на паши врјесине у Лици и вријеска код Гламоча 50-100 % више приносе у ЛР кошницама него у АЖ све једне поред других. Проблеме су имали они који су са АЖ прешли на ЛР а наставили радити по старом; дакле нису научили нову технологију. Да се разумијемо, нисам импресиониран нити одушевљен ЛР кошницом али могућности које нуди било која настављача у односу на АЖ су по мени неупоредиве.
-
Kolega Radoje, nemoj vjerovati sve što piše.Možeš zaključiti da taj Rahar je upitan čim daje konačno mišljenje o jednom tipu košnica. Sa Až košnicom se malo drukčije pčelari, ali možeš mi vjerovati da su kod dobre pčelarske prakse rezultati slični.A to znam da literatura preferira LR.
-
Pa evo ovako:kod Až košnice 10 okvirne standard 26x41vaga na bagremu može pokazati max36-37 kg.Kad izvrcaš medišta s tim da ne vadim med iz plodišta koje je u tom slučaju zaštopano dobije se24-25kg neto prosjek po košnici.To ti znači da prikolica sa 60 Až 10 košnica da oko1500 kg meda. E sad to ti je u super godinama.Kolege pčelari sa nastavljačama su skloni taj prosjek svakako računati.Prave od dvije košnice jednu pa dobiju super zajednicu sa duplo radilica. Ina kraju od 60 broje 40 i sl.
-
Kolega Anto svaka čast dugo nisam vidio ovako nešto sređeno kod nastavljača.
-
AŽ 10 okvirna košnica iskorištava se i za pravljenje nukleusa kad je puna što je po sadašnjoj cijeni nukleusa u prolječe isplativije nego iči samo na med.cca80e kom.
-
Ne sječam se skoro kad sam vadio bagrema više od 20 kg po koš. Nekakav dugogodišnji prosjek po koš. mi je s tim da selim oko 40 kg. Selim na vrbu i repicu, bagrem i lipu te zlatošipku samo od nje več više godina nema niš.Primjetio sam da kolege sa až grom 11 koš. imaju malo više , no to bi se moglo pripisati i večem broju nukl. koje dodaju u koš. da razviju društva pa se to pozna i na medu.
-
Kolga Anto daj reci koliko to košta tako sređeno.
-
Kolega Radoje u vezi lijekova istina je da je bilo prodaje nedjelotvornih lijekova, pa tko nije bio oprezan je nastradao.Nikad kod mene više samo jedno sredstvo.Naročito treba biti oprezan kad država da nešto đaba.Primjena lijekova kod až koš. nije problem o kojem treba rasp.
-
evo kod mene u až stavljena letvica chekmite kao u lr nikakv problem, dimljenje još lakše nego u lr jer imam av podnicu sa limenom tacnom koja se izvlači, mravlja se također može staviti na tacnu....što se tiče prinosa tamo gdje ja pčelarim nije dugo bilo paše preko 15 kg ukupno..., ako pričamo realno....tako da nema tog problema sa vrcanjem...unos od 6 kila po danu nije nikad trajao duže od par dana a to ti je u stvarnosti 3 kile, na deset ramova punih zu medištu stane 20?
jedina prednost lr je u ekstra paši koje nije bilo dugo dugo, a to je da staviš treći nastavak, no prije toga sve moraš odraditi kao i u až ili slično. Po mojoj ocijeni ja tu razliku u prinosu ako je u opće ima stavljam na korist manipulacija i meni dobro jer mi je to prioritet.
-
Kolga Anto daj reci koliko to košta tako sređeno.
Čovjek je radio sve sam tako da neznam konačnu cijenu samog kontejnera, znam da mi je pričao da je samo prikolica (koju je također sam radio) oko cca 20.000 kn sa atestom
... i još po koja slika...
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/P1107853.jpg)
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/DSC06665.jpg)
-
Да покушам да се мало прикључим теми на конструктиван начин...
Када сам почео са размишљањем да се бавим пчеларењем, прво сам у глави утврдио због чега желим да се бавим пчеларством, а затим сам купио књигу пчеларство од Умељића. У тој књизи има доста добро описан начин рада са различитим кошницама (за мање заступљене кошнице описана је суштина) док се за ДБ и ЛР наводи детаљнији начин рада, тако да сам на основу тога што сам прочитао већ могао да стекнем утисак са којом кошницом ми делује да је лакше радити.
Наравно, свако од нас је другачији и због тога и постоји толико типова кошница које су прилагођене одређеном поднебљу и начину пчеларења њиховог конструктора.
На нама је да одлучимо који тип кошница нам највише одговара с обзиром на време које можемо да издвојимо за рад са пчелама (и у крајњем случају са нашим жељама - да ли нам је битно да што више меда скупимо или пчеларимо да би код куће имали здраве производе). Неки ће и погрешити па ће се пребацити на други тип кошнице док се нађу, али то је процес спознаје.
На основу Умељићеве књиге и зимских предавања (обуке) у пчеларском удружењу Јован Живановић у Новом Саду (где су се предавања базирала на ЛР кошници) сам закључио да би мени од свега тога највише одговарала ДБ кошница. Читајући по интернету сам налетио на РВ кошницу са којом сам и почео да пчеларим, а од ове године сам уврстио и ДБ у свој арсенал алата.
Моје искуство није велико али могу да изнесем одређена запажања у вези са ове две кошнице која се истичу.
Код ДБ кошнице ми се допада то што је веома прегледна. Док се скине поклопац/збег/хранилица одмах се види какво је стање у друштву (бројност пчела, понашање...), вађењем крајњих оквира се веома брзо и лако може утврдити број рамова са храном и број рамова са леглом. Површина рамова је велика, матица се лако налази на њима, а велика површина легла је добра за лако утврђивање квалитета матице и здравственог стања легла (све је на једном месту и прегледно). Преградна даска је изузетно решење које може да послужи на разне начине за сужење/проширење кошнице, али и као систем за прихрану пчела додавањем рама са начетим медом иза преградне даске. Пчеле се лепо развијају, али мислим да је то случај са свим кошницама ако су пчеле здраве и матица добра (лепо би се развиле и у кутији од ципела под овим условима). Некима представља проблем тежина рамова. Мени то (хвала Богу) није проблем, али ако не могу да дигнем рам од 4-5 килограма онда сигурно не могу ни да подигнем наставак било које мале кошнице који је напуњен медом. Свиђа ми се концепт полунаставака, али то ћу још, надам се, да утврдим догодине. С обзиром да сам њу поставио ове године након багремове паше, остаје ми да видим како се понаша у другој половини сезоне (мислим на квалитет зимовања и стање са храном) и у пролеће.
Код РВ ми се допада то што не морам да размишљам о зимском прихрањивању. Остави се пун наставак меда поред наставка са леглом и нема бриге. Прошле године сам оставио пуне наставке меда и уопште нисам прихрањивао до почетка априла када сам им у три пута дао по 300 ml сирупа као подстицај иако су и даље имале нешто залиха меда.
Са друге стране ми се не допада то што треба да прекопам целу кошницу да бих нашао матицу и ограничио је у првом наставку са најмлађим леглом пред багремову пашу. То може да значи да је потребно претражити 30 рамова да би нашли матицу (зависи на колико је наставака кошница зазимљена и колико рамова заузимају пчеле) и распоредили остале рамове како треба. Нарочито је проблем ако матица није обележена, а у кошници има много пчела. Наравно људима који имају дугогодишњу праксу је то мањи проблем, али почетницима сигурно представља напор. Без обзира колико добро разликујете маицу, када имате два или три слоја пчела које се крећу по раму, то може бити проблем (барем је мени тако 'због чега сам их и обележавао). Мени се лично не допада концепт сталног пребацивања рамова из горњег у доњи наставак и обрнуто како би се постигао овај или онај ефекат. Не могу да тврдим да је развој пчела бржи у овој кошници него код ДБ кошнице јер постоји разлика у величини рамова и стицању утиска о бројности пчела код кошница са више наставака, али то свакако толико не зависи од саме кошнице колико од пчеларевих поступака и правовременог проширења простора.
Додатна ствар која ми се не допада је то што је немогуће избећи мешање рамова из којих је извођено легло са незалеганим рамовима (што опет повлачи доста манипулације рамовима како би се одабрали они који су за врцање), што код ДБ није случај.
То што је мени концепт рада са ДБ кошницом лакши, не значи да је једна кошница боља од друге или обрнуто. Мени је рад са кошницом у којој пчеле зимују на више наставака беспотребно закомпликован, али то је моје мишљење и нема потребе да га било ко усвоји.
Не желим да улазим у беспотребну полемику око тога како се и где успоставља каква микроклима код које кошнице и сличне приче (као што рекох, верујем да би се оне снашле и да су у кутији за ципеле).
Што се тиче приноса, не могу да тврдим ништа конкретно јер сам ове године разројио сва три друштва која сам формирао прошле године и направио сам неке почетничке грешке тако да нисам имао апсолутно никаквих приноса. Сва друштва и РВ и ДБ сам морао да прихрањујем добар део лета јер су у једном моменту пале на ниске количине (мање од 10 килограма по кошници).
У сваком случају и даље ћу да радим са ове две кошнице па ће време показати која ће се мени показати као једноставнија за рад. Што се тиче приноса, немам намеру да јурим за рекордима и да се хвалим како сам врцао не знам какве количине, а да при томе остављам пчеле да играју на граници потребних количина за опстанак.
Ово су нека запажања из мог угла.
Поздрав
-
Заборавих да додам да ми се код РВ кошнице допада концепт укрштених наставака који олакшавају пчелама да из било које улице једног наставка уђу у било коју улицу у следећем наставку.
-
Govoriti o tipu košnice a da je nemam ili nisam imao je nezahvalno. Ipak imam ili sam imao 4 tipa. Lr, db, alpska sa 9 ramova i pološka. Imam uvid i u pčelinjak sa RV košnicama. Lr najzastupljenija al traži puno rada i još više znanja. Glavni problem je da pčele mogu umreti u toku zime a da imaju pun nastavak hrane. To se kod db ne događa ali tu je prelazak pčela iz plodišta u medište naročito kad se nema izgrađeno saće. Ne pomaže ni molba ni motka :-) . Alpska (najsličnija RV) lako zimuje, dobro se razvija u proleće. Ostaje problem traženja matice i prevešavanja ramova inače ode na granu. Treba osmisliti način da se matica ne traži i da se rad svede na rad nastavkom. Tu su neka rešenja koja primenjuje Goran Tomić ( farar 8). Prednost košnica uskovisokog tipa kako ja to kažem u koju svrstavam alpske i Vojine kosnice sam video ove godine po pitanju zazimljavanja. Same su obezbedile zimske rezerve i prihrana praktično nije bila potrebna. Dodao sam po par hranilica gustog sirupa za svaki slučaj. To sam video i kod Voje Stanojević koji ima RV.
-
Da, nisam pomenuo pološku. Ni sanjao nisam da ću je ikad imati na pčelinjaku ali... Dobio sam na poklon dve db pre dve god. Kod kolege gde su bile godinama su se samo rojile a da nisu prelazile u medište. Hajde rekoh da pokušam. Najlogičnije mi se učinio sistem Radoslava Stupara da im suzim plodiš e na broj ramova sa leglom plus jedan zja polen i jedan za trutovsko leglo a ostale da izvadim. Međutim one su iza pregradne daske izuukle saće i skladištile med a da nisu prešle u polunastavak. Zaključim (možda i pogrešno) da ako neće gore već radije ide horizontalno uradim pološku sa db ramom i to dvojnu sa 28 ramova. Uradio i jednu jednomatičnu ove god. sa 14 ramova radi poređenja. Dvomtična je preteška i ako bi nekada selio to je skoro pa neizuodljivo. Prednost pološke što pregled traje par minuta. Rad ramom nije mana već prednost za ljude u godinama. Mana je i što je zapreminski ograničena ali ja kako pamtim od 99e nije bilo nekih rekordnih godina. Eto to su neka moja zapažanja kao hobi pčelara i amatera. Ipak kako me godine stižu a imam želju da proširim pčelinjak odlučio sam da uradim još neku pološku. Radi mladih kolega koji počinju i imaju ambicije da budu pčelari pomenuću Gorana Tomića koji kaže da nije bitan prinos po košnici već koliko ulaganja i rada taj prinos zahteva. Stim u vezi treba izabrati tip košnice. Pozz i svako dobro.
-
Kolega Nikola, tvojem izlaganju se nema što dodati. Za početnika jako dobro.Vjerujem da češ uživati baveći se ovim poslom.
-
AAA ete Ante sve što je dobro i lijepo puno košta,ali nema veze ne pčelari se jednu godinu.Nego što je ono u pozadini na zadnjoj slici, neki drugi tip koš ili mi se čini.
-
Evo malo o još jed. vrsti koš. 9 Okvirna Až koš, sa povečanim razmakom između okvira, tako da je širina plodišta točno ista kao i kod 10 okv. Až. Budu malo zadebljani okviri.U slabijim pašama kakve su zadnjih godina ta koš. mi je stalno davala više nego druge košnice Devet okvirne koš. davale su i rojeve i med još sam i nukleuse pravio od njih uz malo ili ništa posla.(na rojeve sam pazio).Kad bih računao po volumenu zapremine prikolice tj, koliko koš. stane na određenu prikolicu(prim. 60 deset okv. Až stane samo 54 jedanaest okv Až ili 48 12okv.Až)više bih meda dobio od 9 okv. koš.A orojevima i nukleusima da i ne govorim. Smatram da je i inače greška sprečavati rojenje malo odgađati da ali ne i rezati metičnjake ili sl.ali o tome sam pisao u drugim temama pa da se ne ponavljam.
-
Nego što je ono u pozadini na zadnjoj slici, neki drugi tip koš ili mi se čini.
AŽ...
(http://i103.photobucket.com/albums/m140/adankic/Pcele/DSC06669.jpg)
Što se tiče tipa košnice moje je mišljenje (mada sam tek počeo sa pčelama da se bavim ove godine) sve više ovisi o pčelaru i njegovoj volji nego o samom tipu košnice. Počeo sam sa LR jer je najzastupljeniji u mom okruženju. Ima dosta mogućnosti za proširenja tako da si svako može prilagoditi svom načinu pčelarenja. Vidio sam dosta pčelara u poznim godinama da još uvijek barataju sa nastavcima pa se nadam da ću i ja nekako izaći na kraj mada mi uvijek ostaje kao mogućnost ako ogrbavim pređem sa nastavaka na polunastavke :)
Nije isključeno da kao probu sastavim i jednu RV pa da uporedim rezultate. Uglavnom ne isključujem niti jedan tip košnice a na svakom je da se opredjeli kakvim želi pčelariti. Najgore je imati brdo nestandardnih tipova koje ne možeš upariti sa ostalim košnicama ako ustreba
-
Kolega Radoje u vezi lijekova istina je da je bilo prodaje nedjelotvornih lijekova, pa tko nije bio oprezan je nastradao.Nikad kod mene više samo jedno sredstvo.Naročito treba biti oprezan kad država da nešto đaba.
Који су то недјелотворни "лијекови"?
Primjena lijekova kod až koš. nije problem o kojem treba rasp.
Ја мислим да јесте. Колики је слободан простор изнад сатоноша горњег дијела? Молим да појасните како аплицирате Апикард, како нпр.мрављу киселину са Либиговим испаривачем или Световим целулозним улошком?! Како би радили са тимолом на сунђерастом материјалу или Брстиваром на трулексу?
evo kod mene u až stavljena letvica chekmite kao u lr nikakаv problem, dimljenje još lakše nego u lr jer imam av podnicu sa limenom tacnom koja se izvlači, mravlja se također može staviti na tacnu....
За летвице кумафоса нешто нисам заинтересован, обогаћивање ваздуха испарењима амитраза у условима сушаре за месо (тј. контејнера) такође ми је страно, али ме живо интересује та тацна са мрављом киселином?! Како се регулише испарење у зависности према дужини трајања третмана и температурама?
-
Kolega Dragane meni je prijatelj pocetkom avgusta 2011 dao jedan roj i preporucio da kupim kosnicu Rodna Voja jer on pored ostalih ima i desetak tih kosnica .Ja tako i uradim i kupim jos tri drustva tako da u zimu udjem sa 4 Rodne Voje i onda pocnem da citam sve sto je Voja napisao a narocito me privukla tema Kako lako udesetostruciti pcelinjak i da ne duzim mnogo sada imam 95 drustava u R V kosnicama.
-
Moja omiljena tema, pa da napišem i ja koju. Prvo, "Pčelarenje nastavljačama" od Dr Jože Rihara, smatram bukvarom za navedenu vrstu pčelarenja, drugo, on je dokazao da AŽ uopšte nije slovenska (ili slovenačka, ako baš hoćete - slažem se sa Radojem) košnica ali mogu da razumem zašto je kasnije prevagnula iako su slovenci prvi narod u evropi koji je počeo pčelariti nastavljačama, još u vreme Janše. Treće, postoje razlike u prinosima različitih tipova košnica u istim uslovima, tačno je da su male ali ipak postoje. Verovatno postoje i razlike u količini posla koji se mora obaviti kod različitih tipova košnica a koje proizilaze iz delimično različitih tehnika pčelarenja različitim tipovima. Kako se snaći u svemu tome? Po meni, polazna osnova bi trebala biti odgovor na pitanje: šta želite od pčelarstva? Ako je to samo hobi, onda je svejedno sa kojom košnicom ćete pčelariti, ako iz pčelarstva želite dobiti neki dodatni prihod, onda već treba dobro odmeriti mnoge stvari.
Po mom mišljenju, nastavljače su u prednosti u odnosu na AŽ iz mnogo razloga, a samo je lakša ugradnja na vozila ili kontejnere na strani AŽ. Pčelario sam sa AŽ, moj otac samo sa AŽ od 1975 godine, napustio sam to i potpuno prešao na RV, imam i par EV. Mnogo puta sam bio frustriran dok sam radio sa AŽ jer sve što se nađe novo u tehnici pčelarenja je za nastavljače, a tek kasnije se možda može modifikovati, nekad i ne, za AŽ. Primer, kad sam saznao za nakapavanje oksalnom kiselinom bio sam razočaran, jer je to kod nastavljača prosta operacija a kod AŽ je u početku bila nemoguća misija, a i sad se izvodi uz prilične teškoće. Zatim, primer bežalice, kod nastavljača je to pesma. Treći primer, vrcanje, kod AŽ uglavnom mora na terenu, nema tog komoditeta kao kod nastavljača gde ja nastavke donesem kući i polako, ne žurim jer su mi drugi nastavci na košnicama, četvrto i vrapci znaju, ograničena zapremina, ja sam ove godine imao unos na suncokretu koji prevazilazi zapreminu medišta AŽ, retko ali se dešava. Orjentisan sam na tretiranje tzv ekološkim sredstvima, kiseline, BVHC,brstivar itd, ipak se tu javljaju određene teškoće kod AŽ. Kako bi primenili Peletov način razrojavanja u AŽ, npr pa zatim dvomatično pčelarenje ako je klasična AŽ u pitanju.....itd. Ipak sam sačuvao 15 kom AŽ, sad su prazne, ali kad me izda snaga jednog dana biće dobre, jer tamo se od rama ne podiže ništa teže. Moram priznati da me je kod AŽ zaintrigirala jedna stvar, a nisam je nikad isprobao, a to je pčelarenje pomoću kasete gde se odvaja matica.
-
Колега Драги,
Свака част и твом пријатељу и теби! Пчелињак изгледа одлично.
Желим ти пуно успеха у животу и раду. Поздрав из Мале Моштанице :)
-
Колега Драгане,
Сасвим си у праву за полазну основу, то је питање које сваки колега почетник треба себи да постави.
У великој већини случајева колеге се одлучују за ову или ону кошницу, без неке озбиљне анализе у којој би узели у разматрање један дужи временски период. Људи би били веома изненађени, када бу узели у обзир један период од рецимо 30 година и направили само једну просту анализу. Овом приликом ћу навести само један пример:
Замислите да се размишљате између кошнице А и кошнице Б. Није вам познато ништа ни за једну ни за другу.
Сваки млади колега који планира да уђе у свет озбиљног пчеларства, може на разним форумима да прочита основне ствари везане скоро за све типове кошница, па тако и за овај наш пример кошница А и Б.
Све што треба тај наш млади колега да уради је, да има слободан УМ и да мисли својом главом, а не туђом.
Додуше треба му и један омањи лист папира и оловка, приде. И анализа може да почне, на пример овако:
Да зазимим кошницу А, потребно ми је 15 кг. меда. Да зазимим кошницу Б, потребно ми је 25 кг. меда.
Разлика је 10 кг. меда. Планирам да радим са 100 кошница, дакле пута 10 кг. меда = 1000 кг. меда разлике за једну једину годину мог пчеларења :o Оооппааа. Тада се млади колега досети, да би могао да пчелари, рецимо следећих 30 година. Сада већ нашем младом колеги почиње ова анализа да бива јаснија, зар не млади колега? ;D Значи 30 мојих година пчеларења, односно 30 мојих зазимљавања мојих 100 кошница пута 1000 кг. меда годишње разлике = 30.000 кг. меда разлике ... :o :o :o Гледа млади колега и не верује. :o Рачуна опет и сабира али опет добије исти резултат. Јесте толико.
Прихвати ту чињеницу млади колега, па пошто му је ум слободан и мисли својом главом, дође му до памети да погледа цене меда, у на пример прошлој години. Наравно ако сам већ решио да пчеларим са 100 кошница, бићу селећи пчелар, каже наш млади колега ... али то сада нема везе... Имаћу рецимо само две паше на које ћу ићи. Ево нека то буде багрем и сунцокрет. Млади колега је слободног ума, размишља слободно и мисли својом главом и очас посла уклавири, да је прошле године цена багремовог меда на велико била 3,7 а сунцокретовог 2,2 исто на велико. Ааххааа, саберем дакле 3,7 и 2,2 и добијем = 5,9 то поделим са 2 и добијем, просечну цену меда, дакле = 2,95 евра. Погледа наш млади колега ону годишњу разлику и одмах му буде јасно, да ако пчелари са кошницом А, на годишњем нивоу њему у џепу остане = 2950 евра. Сада се наш млади колега већ осмелио 8) , уклавирио је принцип и часком, на оном истом листу папира израчуна колико то износи за тих његових 30 година рада. Дакле 30 х 2950 = 88,500 евра. Лепа сума новца, пензија или шта год већ ... :D
Пошто је наш млади колега из ове приче, човек који мисли својом главом, а не туђом, он одмах свати да паша можда и омане и меда некад и не буде али да он УВЕК у тих 30 година МОРА да зазими своје пчеле. Ако се одлучи за кошницу Б онда мора да има и тих 88,500 еврова разлике, односно меда, односно чега год већ ...Рекосмо да је овај наш млади колега, човек који мисли својом главом, а не туђом и он је онда проширио ову своју анализу и на остале важне параметре који важе за кошницу А и кошницу Б. Ову прихрањујем оволико, ову не, ова тада доноси меда, ова не, овде ми се брже развијају пчеле, овде не, овде додајем погаче, овде не ...
Потрајала је та анализа нашег младог колеге по прилично. Све је то он ставио на онај свој лист папира, а када је све то сабрао, скувао је себи кафу, запалио цигару и дуго, дуго гледао у тај папир. Размишљао је не толико о томе што види на том свом папиру, размишљао је о својим старијим колегама који су га убеђивали да узме кошницу Б јер они раде са том кошницом. Било је и оних који су му говорили да узме кошницу Ц, Д, Е ... све су му саветовали, али само немој ону кошницу А. Та никако није добра, тако су га саветовали.
Углавном наш млади колега, пресавије свој лист папира, узме телефон и поручи кошницу А. Наш млади колега је у међувремену мало остарио, стекао је мало искуства и полако учи своје пчеларске кораке. Огуглао је на пљувања и подметања, на разне гадости које су му упућивале те старије колеге. Било му је тешко и криво. Па никоме од њих није ни на сенку стао, међутим навикао се и на то пљување и понижавање, на одсуство колегијалности тих својих колега. Не узима им ништа за зло, не кривих их ни за шта. Нека смо сви ми живи и здрави и нека Бог помогне свима нама, мисли наш млади колега. Када га обузму бриге и сумње, када омане година, када нема новаца, погледа са времена на време у онај свој папир и некако му буде боље. Сети се тада наш млади колега, да ће се временом, сав његов труд вишеструко исплатити.
Он је решио да буде Пчелар, а то је занимање времена, а не тренутка.
Нећу Вас даље замарати са детаљном анализом и доживљајима нашег, младог колеге. Свако за себе може ако то хоће, да направи своју анализу, свако од нас има бар један лист папира, па ако жели нека сам рачуна за себе.
Драге МЛАДЕ колеге, испричао сам Вам једну причу, на један шаљив начин. Тема те приче, уопште није шаљива. Ја вас нећу саветовати да узмете ову или ону кошницу. Ја желим да вас посаветујем да размишљате, али својом главом, а не туђом. Користите информације које су вам испред носа. Када будете размишљали о својој кошници, узмите папир и пишите, сабирајте и множите. Тако нађите своју кошницу. Верујте себи! Онда није битно како се зове та ваша кошница А.
А ако вас по вашем избору буду пљували и вређали, немојте се љутити на те људе. Нису они лоши, они само нису имали среће да мисле слободно као и ви. Зато увек уз себе имајте папир и оловку и када вас неко од колега пљуне због ваше кошнице А, дајте му тај папир и оловку на поклон, уз искрени осмех и зажелите му да и он за себе уради своју анализу. Можда за њега има још наде. Дај Боже.
Ето ја Вам написах, шта написах. Па ко има ум, нека разуме.
Поздрав свима и здраво били :)
-
... Ја вас нећу саветовати да узмете ову или ону кошницу. Ја желим да вас посаветујем да размишљате, али својом главом, а не туђом. Користите информације које су вам испред носа. Када будете размишљали о својој кошници, узмите папир и пишите, сабирајте и множите. Тако нађите своју кошницу. Верујте себи!...
Драгане пријатељу,
укратко ћу покушати образложити зашто се не слажем са једним значајним дијелом твога писања око избора кошница.
Као главну референцу код избора наводиш слободан ум. Није пчеларство никакава апстрактна дјелатност која са собом повлачи непознанице на енту. Да би се успјешно пчеларило потребно је имати бар основну теоријску поткованост. Са пчеларењем се није почело јуче него много, много давно. У протеклих три стотине година урађено је много истраживања и написано много књига. Сјетимо се само генијалног слијепог пчелара Франсоа Ибера. Неке од књига је потврдило вријеме и искуство, многе је демантовало и прецртало. Али постоје неке чињенице. Непобитне чињенице тичу се живота пчеле, њене физиологије и анатомије. Тичу се и штеточина и патогена које нападају пчелу. Када сваримо (бар дјелимично) живот пчеле а затим и основне кораке који ће бити неопходни да то њено бивствовање што више усмјеримо и прилагодимо према својим захтјевима и потребама (строго водећи рачуна да је поштедимо свих непотребних и опасних поступака који нарушавају њен животни интегритет) и на крају све то што смо научили ставимо у однос према нашим локалним пашним и климатским приликама, само ће нам се рећи која је кошница најбоља за нас.
Добро кажеш, информације су сада скоро свакоме доступне. Интернет је учинио да је сада све само два клика далеко. Некада су и за основне спознаје требале године а данас само та два клика. Али, увијек има оно али. У мору информација на интернету море је лажних, неупотребљивих и бескорисних. Море је подвала. Исто је и са пчеларским интернет форумима. Узалуд твоме почетнику слободан ум када није излио добар темељ. Чим крене да рачуна киле и форинте одмах је застранио. Врло брзо је на кривом путу.
Доктор Фарар је нпр. утврдио да је за добро зимовање друштва неопходно минимално 25 кг хране без обзира на тип кошнице. Ништа није слагао. Али та количина се односи на италијанску расу пчеле која троши много хране зими јер скоро да не прекида са леглом, а не на нашу сивку. Сивка ће презимити сасвим добро са 15-18 кг хране, врло често и са много мање.
Један од основних постулата пчеларских почетака каже да је почетнику неопходан ментор. Мислим да је и то често ризична карика. Велики је број пчелара који пчеларе деценијама, и на форумима чак имају десетине хиљада порука и савјета, а пишу и савјетују глупости. Да ли из незнања или злобе у то не бих улазио. Такви су свуда око нас, млади пчелар је опет у великој опасности. Мало је квалитетних ментора какви су нпр. Драган Шишић или Војо Брстина. Замке од паучине су на све стране
Због тога опет понављам, познавање теорије је кључ. Пракса је надоградња.
"Прије свега учите теорију, иначе остаћете шепртље цијелог живота" рекао је барон Берлепш њемачки пчелар, теолог и иноватор.
Зар неко мисли да је наш домаћин Воја, конструисао своја рјешења прије него што је добро протабирио биологију пчеле а онда увидио "да нешто у претходним рјешењима не штима"?! Неколико пута поменуо је књигу Белчића, Каталинића, Лоћа... као рукопис који може бити добар темељ напредном пчеларству, исто каже и Шошић а ја дијелим њихово мишљење.
-
ja samo mogu izreći svoje mišljenje a to je da su leđa neprocijenjiva, i treba na vrijeme misliti na njih, a što se tiče košnice sve je to subjektivno, mene je od početka privlačila až košnica ali se nisam odlučio na nju što su mi tuckali kako je LR standard, zakon i da je až zastarila. To mi je bilo čudno kako po meni ozbiljni pčelari imaju ažejke na kamionima p 100 komada, pa nisu valjda oni ludi da to vozaju bez veze. Kasnije sam uvidio mane LR i prednosti až za moj način pčelarenja i razmišljanja, te sam odlučio krenuti na až. pčelarenje mi nije osnovni izvor prihoda i težim da si sam maksimalno prilagodim rad i vrijeme. Kod lr mi se nije svidjelo dosta stvari a najglavna je ta da moraš uraditi sve kao i až samo na teži način, dakle moraju se listati okviri u plodištu kako god okreneš....
mislim da je to sa košnicama pretjerano, pčele su živjele u dupljima drveta pa se vrcalo i vrca, a sad nam nevalja ova ili ona...
još jedan razlog zašto je lr više standard je za zato što je jeftiniji....
-
Радоје пријатељу,
Слажем се са твојим мишљењем. Свакако је познавање теорије кључ успешног пчеларства. Идеалан почетак за сваког младог пчелара био би као што обојица мислимо, прво изучити бар основне теоријске поставке које важе у пчеларству и да не дужим, управо би било идеално да пчелар почетник у свет пчеларства уђе оним редом који си ти описао у својој поруци. Међутим пракса је много другачија, рекао бих тотално другачија. То наравно није добро.
Велика већина људи у пчеларство улази без тих основних знања, а та знања полако стичу временом кроз рад и праксу. Оно што је у свему томе бар мало добро је чињеница, да младе колеге у огромном броју случајева имају неког искуснијег колегу који им помаже на том њиховом почетку. Па сад, како се коме заломи.
Надам се да нико неће погрешно разумети моје писање о рачунању, кила и форинти. Тим примером сам хтео да скренем пажњу младим колегама, да размишљају на дуже стазе. Да се бар потруде пре него ли купе ове или оне кошнице и формирају своје пчелињаке, да сагледају све оно што ће их пратити током дуго година. На тај начин могу себе поштедети великих проблема у животу. Када причам о слободном уму, ја при томе не мислим да је пчеларство апстрактна делатност. Моје је мишљење да је највећи проблем нашег пчеларства, управо у начину размишљања. Зато сматрам да је младим колегама потребно да изађу из постојећих шаблона, томе служи пример о којем сам писао. Наравно да се слажем да је теоријско знање потребно, ту се слажу сви пчелари, чак и они са десетинама хиљада порука и савета ;)
Поздрав и свако добро :D
-
Narode, skrenuo bih pažnju da se povremeno (ili vrlo često) meša tip košnice i tehnika pčelarenja. Bilo koji tip košnice možete prilagoditi uslovima paše. A tip se ne preporučuje prema svojim potrebama i zahtevima. I pokretač ove teme je naveo šta je verovatno imalo presudni uticaj. To je invaliditet i otežana seoba i rad sa LR košnicom.
Korščenje nukleusa ili pomoćnih društava i sve druge radnje je stvar tehnike. Možete se odlučiti za bilo koji tip košnice i sve imaju svoje prednosti i mane. Tu nema izuzetaka. Prilagodite sve to uslovima i sve je u redu.
PS
Jedino što do sada nisam zapazio je da nema košnice oko koje ne treba raditi. U pricipu i za ovaj "način" pčelarenja (bez nekog većeg naprezanja i rada) podobna je svaka košnica, ako pčelar uživa u životu pčela i ne zanimaju ga prinosi.
-
Jest kolega Šošiću, upravo je tako kako si napisao.
-
Kolega Radoje: nedjelotvoran je
bio Bayvarol 2012 i prije toga ne sječam se točno koje god. Gabon. Također je prije petneastak godina varoaje postala rezistentna na Fluvalinat, a nakon dugog nekorištenja primjetio sam da opet djeluje(klartan ili mavrik)Ove godine koristio sam Rotenon i Ček mite. Jedno i drugo pokazalo mi se odlično,sva su društva jaka i nemam ni jedan gubitak. U prošlim god. u ovo vrijeme znala su mi propasti najača društva jer se kod njih varoa i najviše razvije.Mravlju kiselinu sam koristio u plastičnim tanjuričima i metao u ladicu ispod okvira ali sam prestao jer sam primjetio da škodi otvorenom leglu i korodiraju mi metalne mreže na hranilicama u koš.(namočio Vileda krpu za pranje suđa) Neke stvari koje si naveo nisam koristio jer mi nisu dostupne, ali to ču riješiti odlaskom na sajam u Beograd a možda srpski i bosanski prodavači lijekova se pojave kod nas na sajmu u Gudovcu.Nesmiju legalno prodavati lijekove ali mož. bude malo ispod stola. A inače za sve se nađe rješenje uz malo više ili manje truda. Nisam baš sve rekao ali budem več.
Pozdrav Radoje
-
A kolega Igore neko leđa neko noge čuva a neko o tome i nemisli. Od kolege mi sin ima 550 nastavljača Lr.
Vrca 10 -12 T meda Pčele drži na 3 lokacije, ima 25 godina nevjerojatna snaga.Eto samo sam malo komentirao.
-
nema loše košnice koliko rada toliko meda uz puno sreće sa vremenskom prilikama. ....sve su nijanse. kažu až se roji, a lr ne? ajd nemojte prevješavati i raditi sve će se rojiti...
-
Kolega Stanić pčelarenje sa kazetnim Až je dosta složeno pa nebih napamet ti htio dati polu informaciju. Jedan moj kolega u koprivnici ima 100 i nešto kom pa kad se malo porazgovaram sa njim moči ču o tome nešto reči.
-
Kolega Igore u pravu si, roje se svi tipovi košnica to je njihov prirodni način razmnožavanja. Netreba se toliko posvečivati sprečavanju rojenja, nego tu njihovu navadu ekonomski iskoristiti. Za jednog solidnog pčelara je bedastoča kupoveti matice. Može ih sam proizvesti koliko hoče. E pe morao sam i ja to probati, ali se te matice nisu mogle ravnati sa mojima proizv. u 7 okv. nukl. Nijedna nije preživila bagrem iduče godine. Za nukl. je dobra ali ked se treba razmahati u koš. mijenjaju je.(proba 10 kom.) Ako mi več nešto treba rađe ču kupiti cijeli nukleus 7 okv. na prolječe za 80 Eura, dobiti od njega 40 kg meda, što je 150 e i tako zaraditi skoro duplo uz uvjet da imam izgrađenog sača za medište ,a pčele i 7 okv. je đaba.
-
Zanio se malo pa pbjegoh od teme . Isprika.
-
kolega damire ako nije problem da kratko opišete proizvodnju vlastitih matica u 7 okvirnom nukleusu..
ima kod mene svega AŽ RV LR....
-
Kolega Periću , nije problem, čak što više se ja malo podsjetim da ne gubim znanje preko zime. Iznijet ču ti primjer na cijeloj prikolici 10 okv. stand.Až 60 kom. Prilikom izlaska iz zime na prikolici ima svega.Govorim otprilike 3-4 propadnu,10 slabih(znači izađe iz zime na manje od 5 ulica.Znači imaš 45 kom. Od toga oko pola ili manje ide na rojenje prije bagrema.Uzmi 20. Bagrem u zadnji 35 g koliko pamtim nikad nije počeo prije28 IV ni kasnije od 21 V pa se po tome ravnaj.Društvima leglo ne diraš, ne prihranjuješ, ne dodaješ pogaču. Samo jesenska prihrana sirupom cca 5 kg po koš.(10L sirupa). Moraš imati dvadesetak slabijih nukleusa u rezervi.Mičeš stari med lijevo i desno od legla u medište i dodaješ osnovu.Taj med izvrcaš sa proljetnom pašom.(Zaboravio, jake nukl. prodaj slabije si ostavi). Ne presjecati leglo sa satnom, ako je svih 10 okv. leglo, rađe prevješaj u medište, ali to i zapiši jer če na tim okv. biti matičnjaci.Za vrijeme rojenja moraš biti prisutan da znaš koja se izrojila. E sad nastupa meni zanimljiv posao.Za to moraš imati odlučnosti i to odrad. temeljito. Prvo skineš roj i stavi ga kud več hočeš.Zatim ideš očerupati koš. koja se izroj.Koš ti je pun matičnjaka.Nukleuse praviš tako da uzmeš okv.meda sa pčelama i staviš u sedm okv. nuk. 1 okv. legla sa matičnjacima(po moguč. na okv.da ostanu 2 matičnjaka 1 otvoreni i jedan zatvoreni ili keko god ali ne više od 2-3.). Staviš opet okvir meda sa pčelama. Sa 1 ili 2 okv. iz medišta natreseš pčele u taj nukleus i stviš 1 satnu ili kolko več . Nosiš nukleuse bar 5 km daleko.Naravno napraviš nukleusa koliko ti več izađe.Obično između 3 i 7.Ako je na okviru mala površina legla staviš 2. E sad si ostavio očerupanu koš. bez legla.Onih 20 nukleusa moraš imati na drugom mjestu(oko 5 km). Iduče jutro(4h)dovezeš nukleus sa oplođenom maticom(prošlogodišnjom) i ubaciš u tu košnicu. Dodaš ostatak u plodištu satnu u medište izgrađeno sače, košnicu prekrižiš sa kredom i više sa njom nemaš posla osim vrcanja.Ona je odmah proizvodna bez obzira na rojenje.U to vrijeme oplodnja je obično brza i vrlo dobra.U to vrijeme nesmiju se napraviti prejaki nukleusi jer se hoče izrojiti. U kasnijem periodu se nukl. mogo praviti i od 2 ili 3 ili4 okvira legla.Gubitka prinosa po košnici, zbog pravljenja nukleusa, nema.Brojčano to sve skupa varira. Ja sam dao neki prosjek.
Pozdrav: BRZI
-
kolega Periču kad več raspravljamo da pitam imaš li ti ili koga znaš voska za prodat(plačam 60 kn po kg.
cca 100 kg.
-
moram se raspitati kod kolega koji su jači pa ću ti javiti. zahvaljujem na objašnjenju za postupak .. još sam se sjetio jedan kolega je rekao d se ne može tretirati oksalnom kod až. kod mene se vadi matična rešetka, pčela je u donjem dijelu tako d to nije nikakav problem....
-
Kolega Periću, naravno da sve ovisi i o resursima sa kojima pčelar raspolaže, a ima i puno raznih opcija . Nekih čemo se več dotaknuti.Treba sagledati i svoje želje i mogučnosti.Puno toga ovisi i o godini.Tako da to shvati kao jednu mogučnosti zmeđu više njih.
-
Što se tiče oksalne, uzme se jedna velika injekcija, na nju se montira bakrena cijev, cijev se gurne ispod rešetke do prednjeg dijela loš. Polako se stišče injekcija i aplicira oksalna sve dok se cijev ne izvuče iz koš.Ponoviš za svaku ulicu.Eto ostalo ima u literaturi.Radeči na 100 kom uvjek mi je stradalo nešto matica,dve- tri.Ali zato u zimi dotučeš varou. Moje osobno mišljenje je da postupak ima smisla samo po zimi u plus temperaturi(par dana).
-
Ovih dana sam vidio skoro idealnu koš. naime radi se o 11 okvirnoj až koš. kod koje se otraga umjersto hranilice i medišnog prozorčića može ubaciti 2 boksa sa po 4 okvira popreko koš. Tako se medište u slučaju jake paše može proširiti na19 ookvira. Ako netreba boksovi se jednostavno maknu i stave hranilice. sve to može ili nemora biti odvojeno hanemankama.Širina 11okv. až je točno koliko i duljina až okv.
brzi
-
Neznam dali je itko razmišljao da leto nemora biti na dnu nastavka. Šta bi bilo daje na sredini nastavka ili na gornjem djelu, da svaki nastavak ima svoje leto. Eto malo za razmišljanje.
-
Jeste kolega, razmišljao je npr. Ivan Brndušić - Brnda... Koristite pretragu...
-
Neznam dali je itko razmišljao da leto nemora biti na dnu nastavka. Šta bi bilo daje na sredini nastavka ili na gornjem djelu, da svaki nastavak ima svoje leto. Eto malo za razmišljanje.
na mojim košnicama su samo takva leta. Tačnije okrugla leta par santimetara ispod žleba satonoše. Košnice su alpske sa devet ramova, pološke i jedna db pregrađena na pola 6+6 tj dva nukleusa.
-
Ово је веома интересантна тема и чим ухватим мало више слободног времена укључићу се са својим коментарима..
Овог пута ћу само укратко навести да многе кошнице попут ДБ, ЛР, Фарар којим се данас код нас као и у целом Балканском подручју па и шире масовно пчелари нису прилагођене раси пчела којом се пчелари, климатским условима као и пашним приликама на теренима на којим се пчелари.
То су америчке кошнице које су конструисане за италијанску расу пчела која у зиму улази са већом количином пчела, која има нешто спорији пролећни развој и која стално има већу количину легла.
Ова раса пчела даје веома слабе резултате у нашим климатским и пашним условима.
Такође и наша крајинска раса пчела у оваквим стаништима-кошницама ствара веома лошу структуру пчелињих заједница те због превеликог плодишта са дугим рамовима пчеле не могу или веома тешко у слабијој паши изблокирају матицу тако да уместо да се усмере на искоришћење паше оне отхрањују легло.
У нашим пашним условима осим сунцокретове паше ми немамо других дугих и обилних паша у којим би пчеле у овим кошницама постигле добре и задовољавајуће резултате.
Такође зимовање пчелињих заједница крајинске расе пчела којом углавном пчеларимо као и неповољан распоред хране веома су проблематични за наше климатске услове.
За подручје од Урала до Алпа где се одомаћила наша крајинка, за количину пчела којом она улази у зиму, за величину пчелињег клубета које формира током зиме, за стални контакт са храном без смртног простора, за сигурно и безбедно зимовање, за потребе прихвата максимално развијене заједнице и довољне количине саћа, за веома брз пролећни развој и веома брзо проширење пчелињака, за искоришћење лаганих као и најјачих паша конструисао сам кошнице Родна и Еко Воја.
Оне пчелама наше крајинске расе пчела, за разлику од америчких кошница конструисаних за италијанску расу пчела, пружају могућност сигурнијег или боље речено сигурног презимљавања, удобнијег живота а пчелару лакши рад и веома, веома добре приносе. .
Поздрав свима....
-
Hajde da napišem koju reč.
Sa RV i EV košnicama brat i ja u ovoj zimi nismo imali niti jedan gubitak na zazimljenih preko 400 pčelinjih zajednica. Imali smo nekoliko zajednica zazimljenih i na 4 pa i na 3 RV rama (veličine 2 ili 3 LR rama pčela) i zajednica zazimljenih sa 7-8 kilograma hrane pa sve do 25 kilograma hrane i veliko Hvala Bogu sve zajednice su žive i zdrave.
Hrana kod ovih košnica sa ramovima nižim od visine pčelinjeg klubeta i bez smrtnog prostora je kao u vrškari u MEDNOM PUTU direktno iznad pčelinjeg klubeta i bez dodavanja pogača, najlona itd sve je u najboljem redu.
Pre desetak dana u kontroli smo utvrdili da tek u jednoj trećini zajednica pčele su pokrenule leglo.Pozdrav svima...
-
Обзиром да већ 4 године пчеларим упоредно са ДБ 12,ЛР,РВ а посљедње 2 године са РЕВ и Фарар могу да примјетим сљедеће:Дб 12 су као по правилу већ почетком априла кретале у ројеви нагон.Од 5 кошница колико сам имао прије 5 година (сад имам 3)врцао сам укупно 30 кг.ЛР прије три године дале у просјеку као и РВ око 20 кг а осталих година које су биле слабе просјечно се врцало око 6-7 кг.Кошнице РВ су свих ових година имале просјечан принос око 12 кг с тим да су стартовале од нуле-насељене ројевима или пресељењем из ЛР.Фарар и РЕВ комбинацију сам имао прошле године и са приносима нису заостајале за РВ.Све кошнице су на истом пчелињаку,младе матице,истим лијековима третиране и истом количином сирупа прихрањиване и стимулисане.За 5 година пчеларења изгубио сам 2 друштва у ЛР кошницама.Што се тиче погача већ другу годину их недодајем у РВ кошнице и немам проблема са зимовањем.У ДБ 12 и ЛР додајем погаче па макар то било и 1/2 исте.
Што се тиче рада највише сам времена потрошио око РВ док сам их стартовао.Ту морам да напоменем да нисам радио по г.Војиним упутствима а било ми је и задовољстви да пратим развој пчелињег друштва у њима.Пробао сам разне комбинације(плодиште на два наставка,нисам укрштао наставке ни зими ни у току медобрања,укрштао наставке,плодиште на један наставак и још много тога што ми је пало на памет)и могу да кажем да ме ова кошница задовољила у сваком погледу.
Оно што досад нисам радио по г.Војиној рецептури јесу третмани против варое јер су ми лијекови које г.Војо препоручује били недоступни па сам користио Аргус Рас и ОК а ако Бог да потрудићу се ове године да примјеним Војине лијекове.
Да неби уплашио оне који желе да започну пчеларење са РВ кошницом желим да им кажем да са њом уопште нема толико посла колико сам ја сам имајући вољу и жељу за истраживањем и упоређивањем направио па сам доста времена провео пратећи њихов развој.
Моја препорука свима који желе да пчеларе овом кошницом је да добро и пажљиво прочитају све оно што је г.Воја написао о пчеларењу овом кошницом и да се држе његових смјерница јер ће тако на најлакши начин овладати техником рада овом кошницом.Ја сам ишао тежим и дужим путем али сам отклонио многе сумње и знам у ком правцу по питању пчеларења могу да кренем.Ко ће којом кошницом да пчелари зависи од много услова али би сваком препоручио се добро информише о свакој а добро би било и да посјети и пчеларе око себе па да се на лицу мјеста упозна са разним врстама кошница.
И на крају свега желим да кажем да ћу ове године да се ријешим ДБ 12 јер ми здрав разум и петогодишње искуство рада са истим на овом локалитету просто говоре да оне нису ни прикладне ни исплативе да би их задржао,што незначи да је то лоша кошница.Просто речено неуклапа се у моје пашне прилике као ни мој начин рада.ЛР кошнице ове године крећу на сеобу и имаће прилику да се поправе али уколико не поправе просјек без обзира што се ради о новим кошницама које су мажене и пажене могу да се спреме на пут за Дб 12.Овде само да напоменем да се небавим трговином ројевима.
Све у свему мој избор су РВ и Фарар 10 170 мм висина наставка са којом улазим тек у другу сезону медобрања али која се прошле године изузетно показала но ипак је то премало да би се донио коначан суд.О другим кошницама небих коментарисао јер ми је циљ био да напишем оно што сам ЛИЧНО искусио у својој скромној пчеларској пракси.
-
Хвала колега Обрене! Било ми је задовољство прочитати Ваша искуства која ће сигурно користити младим пчеларима.
Поздрав свима...
-
Lijepo rečeno Obrene. Takva zapažanja puno koriste.
-
Овде се одавно није писало а могло би да се пише.
Поздрав свима.