Košnice Voja
Ostale teme na forumu => Pitajte pčelari početnici => Temu započeo: Драган Нешковић Septembar 16, 2014, 14:25:30
-
Поштоване колеге,
Размишљао сам да напишем пар речи у новој теми, о предностима и манама разних типова кошница. То је одлична тема и надам се да ће помоћи младим колегама који планирају да постану пчелари. Међутим учинило ми се да то што бих ја хтео да напишем, суштински није део те теме. Пре бих рекао да је то нека прича која би требала да дође пре те теме, па сам стога решио да отворим нову, ову тему.
Ако уредници мисле да је ова тема вишак на форуму, слободно је могу обрисати.
Попут осталих колега и мени је циљ да помогнемо будућим колегама. Реално речено и ја сам почетник у пчеларству, па су ми блиски проблеми које имају сви почетници. Попут сваког почетника и ја сам лупао главу покушавајући да се снађем у гомили савета и тотално контрадикторних текстова о типу кошнице, технологијама пчеларења итд. Морам рећи да је мени то све била права ноћна мора.
Моје мишљење је да овде код нас у Србији, постоји један велики проблем у људском размишљању када је пчеларство у питању. По мени, то је већи проблем од било ког дугог проблема који пчелари имају.
То је тотално одсуство не жеље, него чак размишљања о неком напретку и осавремењавању нашег пчеларства. Просто је фасцинантно да живимо у земљи у којој је, просечан годишњи принос по кошници 10 кг. меда, а да при томе ништа немењамо у свом начину рада. Овде нема чак ни жеље да се нешто промени.
Врло лако се може доћи до података о заступљености разних типова кошница код србских пчелара. Такође из тих података лако је видети који то типови кошница представљају огромну већину кошница са којима раде наши пчелари. Пчелару почетнику се саветује да крене са кошницама које имају колеге око њега. Биће му лакше, имаће помоћ итд. итд. Мишљења сам да је то одличан пут у једно велико, ништа.
На крају крајева, наша укупна пчеларска пракса, то и потврђује.
Суштински и не може бити боље у средини која за свој постулат има принцип, немењања. У нашој земљи влада већинско мишљење да је у пчеларству већ све измишљено и да свако онај који нешто ново предложи или направи, измишља рупу на саксији. Такво мишљење је погубно за сваку делатност, па и за пчеларство.
Ако се неко одважи да крене неким својим путем и направи нешто ново, одмах се активира група дежурних пљувача који почињу да блате и омаловажавају све то ново. Код нас је ова појава попримила размере праве епидемије. Сам живот нас учи да је промена нужна, напредак се постиже сталним тежњама ка нечему новом, савременијем, технолошки напреднијем. Међутим у србском пчеларству тога нема. Напротив. Овде се спречава сваки покушај да неко направи нешто ново. Тапкамо у месту и трошимо снагу на бесмислена препуцавања по свим могућим основама. Сви причају о напретку, пуна су им уста напретка, све је бајно и сјајно. Теку реке меда...
У целом том хаосу којим владају наопаки принципи и пракса, појави се човек који планира да постане пчелар.
Том новом колеги пчелару, саветујем да размишља својом главом, а не туђом. У данашње време је бар лако доћи до много различитих информација. Имамо толико разних пчеларских форума, информације можемо добити скоро тренутно. То је велика и значајна тековина овог времена. Зашто је не користити?
Млади пчелари прво треба да обрате пажњу на своје размишљање, јер од начина које размишљање прихвате, зависи у многоме и њихов пут кроз пчеларски свет. Немојте пристајати да вас калупе у неке туђе калупе. То што већина нешто ради на одређени начин, није гаранција да су они у праву. Напротив!
Тежите да у свом раду идете напред, тражите могућност да изађете из просека. Тежите напретку. Само тежња ка напретку вуче човека напред. Свет пчеларства није бајковит како мислимо. И ту владају исти принципи као и у осталим нашим делатностима. Иза свих слаткастих прича, "проверених", типова кошница и технологија пчеларења стоји као и у свему, профит. Профит оних који праве кошнице, профит оних који праве сатне основе, профит оних који нам продају лекове. Све се своди на профит и служењу њему. Профиту. Зато се не иде напред.
Све се ради по инерцији. Узми кошницу коју има твој комшија! НЕ НЕМОЈ! Узми кошницу која ТЕБИ одговара.
Како можеш знати шта теби одговара, па само тако што ћеш да пробаш и сам се увериш. Даћу ти и савет којим ћеш убрзати тај поступак. Пробај оно што већина није! Шта имаш да пробаш, ако се одлучиш за ДБ или ЛР кошнице на пример? Ништа. То су већински заступљене кошнице код нас. Ту немаш шта да пробаш. Немој губити време. Ако се одлучиш за те кошнице, одабери једну и следи упуства старијих колега који већ раде са тим кошницама. На нашем форуму имаш колеге које су рад са тим кошницама довели скоро до перфекције. Значи ту немаш шта да лупаш главу. То ти је сигуран пут.
Ја сам управо тако размишљао. У својој близини имам врхунске пчеларе који раде са ЛР кошницама. Када сам решио да постанем пчелар, као и сви у тој ситуацији размишљао сам коју кошницу да одаберем и читајући по разним форумима савете, логично је било да одаберем ту кошницу. Међутим ја сам одлучио да пробам са неком другом, у мом случају то је била РВ кошница. По мом мишљењу са ЛР кошницом немам шта да пробам, имам позитиван пример поред себе и то ми је сигуран избор, са најмање главобоље. Моја жеља да пробам нешто ново, савременије, примереније поднебљу на коме живим, пашним приликама које преовладавају довела ме је до РВ кошнице. Ја сам својим избором задовољан.
Није ми жеља да некога убедим да пчелари са РВ кошницом. Жеља ми је да поручим младим колегама да слободно и без калупа размишљају. Потребно је да млади пчелари имају слободу мисли, та слобода мисли довешће их до напретка. На њима ће и почивати пчеларство у наредном периоду. Драге колеге, није битно са којом кошницом радите! Битно је да сте Ви слободни, да вам је ваш ум слободан, да сте отворени за нова сазнања и спремни да пробате оно што други нису. То ће вам донети успех, а не кошница само по себи.
Кошница је само алат у вашим рукама. Можете веровати разним мајсторима да је њихов алат најбољи, а можете и сами потражити онај алат који вама више одговара. У сваком случају, алата има заиста много али је избор је ваш.
Надам се да ће ово моје писање помоћи бар неком младом колеги пчелару.
Поздрав свима и свако добро :)
-
Svaka čast za kolega Dragane za pokretanjem nove teme.Slažem se u potpunosti sa sadžajem prethodnog posta.
Pozdrav iz Naupare kod Kruševca
-
I ja se Dragane u potpunosti slažem sa sadržajem tvog posta.Do samo nekoliko meseci i ja sam bio taj mladi pčelar(pre bih rekao onaj koji planira da postane pčelar) .I znam taj osećaj,čitaš sve forume,iz prikrajka analiziraš sve komentare,meriš i kantariš,ali koga god upitaš svako ima drugo mišljenje.Većina od tih upitanih se u većini ne slažu ali se slažu u jednom,znaš verovatno u čemu.....pa u tome da mogu da krenem sa svim tipovima košnica osim jedne i za svako čuđenje svi govore isto...počni sa kojom hoćeš samo nemoj sa Rodnom Vojom..na pitanje zbog čega,niko konkretno ne odgovara,čak neki i neznaju pravo ime nego kažu:"počni da pčelariš sa kojim god tipom hoćeš samo nemoj sa onim novim sto su ukršteni ramovi"I tako ja prijatelju moj presečem.Nikog više ne pitam za mišljenje,ne razgovaram uopšte o tome,čitam i samo čitam.Dve zime kantarim svaku napisanu reč u komentarima i odlučujem.A možda su i doprineli oni silni komentari koji napadaju RV i one silne optužbe za koje ja kao apsolutni početnik i pčelarska neznalica vidim da nema nikakve osnove i ne vidim ni jedan argument tim tvrdnjama.I tako ja prelaman kojim tipom košnice ću pčelariti. Odlučujem se za Rodnu Voju.I za sad sam zadovoljan a za dalje će mo videti,pokazaće budućnost... Živi bili .Pozdrav iz Kikinde.
-
Хвала колеге Радиша и Мирославе,
Надам се да ће наше писање бити од помоћи младим колегама.
Поздрав свима из Мале Моштанице :)
-
Pozdrav Dragane,
Dobro je sto si otvorio ovu i ovakvu temu. Ti si se opredelio za profesionalno pcelarenje,za razliku od mene koji sam jos uvek hobista, i sa puno prava imas i prava i potrebu a i obavezu da ovakvu temu otvoris i o njoj pises. Gledajuci vreme kada si se po ovom pitanju oglasio vidim da je to bilo neposredno nakon naseg jucerasnjeg telefonskog razgovora.Razgovarali smo upravo o ovim stvarima ,zar ne. Ako sam i malo i sa jednim procentom uticao na to da o ovome pises veruj mi da osecam veliko zadovoljstvo. O ovakvoj temi se treba oglasiti,ne zbog sebe, vec zbog op[te dobrobiti srpskog pcelarsta.
Dobro je sto si ovu temu pokrenuo upravo Ti jer si vise nego aktivan na vise foruma,tvoj glas se vec daleko cuje i uvazava . Smatram da nakon nekog vremena i elaboracije ove teme na ovom forumu istu takvu treba pokrenuti i na drugim forumima. Tamo verovatno nece biti mnogo podrske vec naprotiv napada pa cak mozda i omalovazavanja. To ne treba da obeshrabri ni tebe ni sve nas koji slicno, bez samo svojih licnih sebicnih interesa ,razmisljamo vec naprotiv da nam da podstrek da se izborimo za slobodoumno razmisljanje.
Od mene u svakom slucaju imas podrsku te iako sam se obavezao da ne ucestvujem u polemikama u ovom slucuju cu se rado upustiti u svaku vrstu diskusije braneci nesebicno tvoj izneti stav jer se u potounosti slaze i sa mojim razmisljanjima.
Pozdrav Rakovac.
-
Здраво Горане,
Свакако да ти имаш у свему томе, свој део кривице ;D
Знамо се већ неко време и као што знаш, ја нисам човек за полемике. Када сам ја почео да размишљам о пчеларењу, први проблем који сам имао је да разумем, шта се то дешава са људима који пишу све те текстове и коментаре.
Поштено речено младом пчелару је врло тешко да се снађе у том чуду од тотално опречних ставова. То са типом кошнице нема никакве везе. Кошница је у принципу већа или мања скупина, најчешће дрвене даске и свакако као таква није крива за хаос који се тобоже због ње прави.
Заиста је истинита она реченица да се сви пчелари слажу само у једноме:
"Кошници се прилази од позади, мада има и оних који то раде са стране"! ;D Жива истина.
Сведоци смо великих промена у свету око нас. Те промене су глобалне и шта год ми о томе мислили, тичу се свих нас. Тим променама човек се мора прилагодити, ми пчелари такође. Можда и више од свих других.
На пчеларима је велика одговорност, много већа од њиховог тупавог препуцавања о типу кошнице или било чега другог. Човечанство у буквалном смислу зависи од пчела. То би ваљало да утуви у главу сваки човек, био пчелар или не. А пчелар посебно! Ми као људска раса водимо борбу за свој опстанак и то у нај буквалнијем смислу.
А наш опстанак зависи од једног малог бића, које се зове ПЧЕЛА. То би требало имати у виду када гледамо у те наше кошнице и да размислимо, да ли ми уопште имамо свест о томе у шта ми у ствари то гледамо?
Поздрав свима и свако добро :)
-
I ovde bih dodao par reči. Iako nisam pčelarski stručnjak uzeću sebi pravo da dam neki komentar. U ovo vreme kada je lako doći do informacija a isto tako i pisati javno neki to zloupotrebljavaju. Da bi bili neko i nešto u pčelarskom svetu a iz lične sujete i prestiža pišu sve i svašta da ne kažem lupaju kao ...a po samaru. Ipak lako je razlikovati prave znalce od šarlatana. Ako neko od početnika čita ovu temu ja bih preporučio da čitaju šta pišu majstori današnjice. Nabrojaću ih po starini a ne po zvanju i znanju (svi su odlični i ima se šta naučiti od njih). Miloš Milosavljević, Đoko Zečević, Ivan Brndušić, Vojo Brstina , Dragan Šošić... Ko ima privilegiju i mogućnost da na spos forumu proči ta poruke Gorana Tomića i Rudi Paulovića toplo preporučujem. Možda mi neko zameri što sam po svojoj volji cenio ko su pčelari od kojih treba učiti ali to je moje mišljenje. Ja ne znam da sviram ni violinu ni harmoniku al kad odem u kafanu il na svadbu i slušam muziku odlično razlikujem dobre od loših.
-
Miroslave, što bi neko reko - ne umem da snesem jaje, ali znam koje je mućak.
Svako dobro.
-
Sa svim se ja mogu složiti . Onako filozofski tema je obrađena besprijekorno. Ima i ali. Ti si krenuo sa RV košnicom i vjerojatno u krug 20 - 30 km ima takvih pčelara koje sigurno i poznaješ.E onda ti nisi uveo ništa novo samo si odabrao. Samo za svoje zadovoljstvo može se pčelariti i sa kutijom za cipele.Kasnije kad se poveča broj pčelinjih zajednica i potroši dosta novaca uvide se nedostaci. Npr., u zadnje vrijeme proizvodnja nukleusa je veći biznis od proizvodnje meda. E sad kome češ prodati te nukleuse ako nema pčelara sa tvojom veličinom okvira ili ih je vrlo malo?I da skratim priču, prepopručit ču domače košnice koje su plod naše pameti i klime. Znači RV iliAž.Za selenje na više paša i velik broj društave 100 i više svakako bilo koji Až. Znam da se nezahvalno stavit na jednu stranu ali kad konačno mišljenje nisam rekao na svojoj temi, evo sad na tvojoj.
Pozdrav
-
Драги колега Дамире,
Није ово моја тема, него наша заједничка. Форумска.
Када сам ја кренуо са РВ кошницом нисам познавао никога ко има ту кошницу, а да се налази у том кругу који помињеш. Јединог пчелара кога познајем у релативно блиском окружењу, а да има РВ кошнице је колега Воја са Уба. Њега сам упознао овде на форуму, као и колегу Горана и имам задовољство да те људе сматрам својим пријатељима. То наравно не значи да у том истом кругу нема још колега које раде са РВ кошницом, али их ја заиста не знам. Ни тада ни сада.
Колега нисам рекао да сам, ја увео нешто ново. То "ново", увео је наш колега Воја Брастина.
Ја сам само урадио оно што саветујем и млађим колегама. Пробао сам ту нову кошницу, не зато што сам о њој нешто знао или сам знао неког пчелара који са њом ради. Мени је прича о тој РВ кошници коју је причао Воја, имала резона и одлучио сам да кренем са том кошницом. Иначе до тог момента ни ту РВ нити било коју другу врсту кошнице нисам изблиза видео у животу. Воји Брстини сам рекао да желим да постанем пчелар, да о пчеларству немам појма и да ми је жеља да у пчеларство уђем са његовом кошницом. Рекао сам да желим да се пчеларством бавим као својим основним занимањем и да верујем да је његов став о пчеларству исправан. Једини "услов", који сам ја имао је да Воја пристане да буде мој учитељ и да ме он научи својој технологији пчеларења са РВ кошницом. Све ово ти може и сам Воја потврдити. Када је Воја на моје задовољство дао потврдан одговор, ја више нисам имао никаквих сумњи у свој избор. Сматрао сам и сматрам да сам пронашао свој животни пут.
Колега, нагла експанзија производње и продаје нуклеуса је последица повећаног занимања људи за пчеларство. Питање је колико ће тај тренд трајати. Људи масовно остају без посла и без средстава за живот. Пчеларство се на први поглед чини човеку као врло лак начин да се заради. Свакако је то врло погрешно мишљење и многи ће то осетити на својој кожи, а коштаће их и пристојног новца. Наравно да се од пчеларења може пристојно живети, али то је заиста тежак и врло захтеван посао и свакако у том смислу није за свакога. Ко планира да се ту брзо меда наједе, врло ће се опећи. Као хоби, то је нека друга прича, али опет пчеле не може да држи сваки човек, а и не треба. Продаја нуклеуса, ројева је свакако једна од могућности које пчелар има, а у ком обиму ће то искористити зависи од много чега. Ако конкретно мислиш на нуклеусе РВ, они су врло тражени, а биће све траженији.
Свакако се слажем са твојом констатацијом о домаћим кошницама. Што се тиче твог мишљења о селидбама и великом броју друштава, поштујем твоје мишљење.
Поздрав и свако добро :)
-
I da skratim priču, prepopručit ču domače košnice koje su plod naše pameti i klime. Znači RV ili Až.
Криви навод :) . АЖ није домаћа кошница. Када кажем домаћа, мислим на све јужнословенске народе. Мало подсјећање из историје пчеларства. Ову кошницу конструисао је њемачки учитељ Алберти 1873. Жнидершич је 1907. године увео у пчеларство Словеније и прилагодио је условима павиљонског пчеларења. Албертијева кошница је у Њемачкој ускоро потиснута и углавном заборављена. Осим Словеније и Хрватске релативно слична варијанта може се спорадично наћи и у Швајцарској.
Za selenje na više paša i velik broj društave 100 i više svakako bilo koji Až.
Екстремно храбар савјет ;D .
-
E pa hebi ga , nisam nikad provjeravao. Nekako po prezimenu mi se činilo da je slovenac.Iz ovih stopa idem više doznati o tome . Hvala na ispravku.
-
Kolega Dragane. tako lijepo rečeno da neču dodati ništa.
POZDRAV
-
Kolega Radoje znam i više sam se puta opekao ked sam se izjasnio, jer ispada da drugi nisu u pravu, a to ne želim. Molim nek se to shvati samo kao iznošenje osobnog stava. Kad več nisam mogao odoliti da to kažem.
-
Dragane- dvaput sam ti pročitao tekst i stvarno djeluje opuštajuče. A neznam kako bih rekao otriprilike je kako treba biti samo nek što više ljodi pročitapa da uspije u bilo kojem poslu.
-
E pa hebi ga , nisam nikad provjeravao. Nekako po prezimenu mi se činilo da je slovenac.Iz ovih stopa idem više doznati o tome . Hvala na ispravku.
Ipak sam pola bar u pravu. postojao je i Anton žnidaršić i on je slovenac, a prije njega je bio alberti neznam koje prezime. u svakom slučaju kombiniralo se ime Alberti i prezime Žnidaršić koje je slovensko kako mi se i činilo. tako se dobilo AŽ.
-
Osječam potrebu da Vam dam kratki pregled poticaja(subvencija) u HR. Prvo je bilo 30Kn(1Kn je7.5 e)onda90Kn, pa90ali su isplatili 70,pa su ukinuli poticaj po koš. i uveli 4,5kn po kili meda ali otkupljivačima.Smanjili su opet na3kn ali ovaj put pčelarima.Isplatili su samo 2.2kn. Iza toga su uveli 50 kn po koš. i oko 2kn po kili meda, a isplatili su nešto manje.Jedne godine su umjesto novca dali šečer. Naravno da su se i veterinari uključili u sve to sa koje kakvim potvrdama i za to uzimali novac. Zatim su ukinuli sve poticaje i uveli besplatne lijekove za pčele. Posle su još dodali povrat novca od 50%za sav kupljeni pčelarski pribor(ne važi za šečer ni za vosak)Pola novca se vrača za godinu dana ali su zato trgovci podigli cijene.Sad je trenutno ovo posljednje stanje.Najbolji sustav je bio po koš, 90 kn ali nije potrajalo.Država i dalje odvaja novca za pčelare ko i prije ali on slabo ili nikako do njh ne dolazi. Navodno zbog EU pravila ali mislim da je to samo mazanje očiju.Eto to vam je dio načina kako dobre namjere mogu pasti u vodu, no kod Vas če vjerojatno smislit još nešto.Samo ću kratko o klasterima.Za to treba nečiji novac ili treba Vaš med bez novca,pa Vi vidite.
-
Zaboravih; Najgore što vam se može dogoditi je da nekom daju više novca a nekom manje ili ništa(uvedu ograničenje po min broju koš.ili min i max proizvodnji meda.
Pozdrav Brzi
-
Ispravak:obratno 1E je 7,5 Kn
-
Hvala na informacijama, Damire
-
Ja cenim da mi nećemo biti kvalifikovani za ulazak u eu. Valjda će se raspasti ako Bog da.
-
I ja tako mislim, stalno govore povuči če novac, a šute o tome koliko stoji članstvo u EU. Dobili smo propast tvornica i nezaposlenost, a u poljoprivredi se skoro ništa ne isplati raditi. Nama pčelarima treba poštena i fer cjena meda, a sve ostalo kako bilo.
-
Поштоване колеге,
Размишљао сам да напишем пар речи у новој теми, о предностима и манама разних типова кошница. То је одлична тема и надам се да ће помоћи младим колегама који планирају да постану пчелари. Међутим учинило ми се да то што бих ја хтео да напишем, суштински није део те теме. Пре бих рекао да је то нека прича која би требала да дође пре те теме, па сам стога решио да отворим нову, ову тему.
Ако уредници мисле да је ова тема вишак на форуму, слободно је могу обрисати.
Попут осталих колега и мени је циљ да помогнемо будућим колегама. Реално речено и ја сам почетник у пчеларству, па су ми блиски проблеми које имају сви почетници. Попут сваког почетника и ја сам лупао главу покушавајући да се снађем у гомили савета и тотално контрадикторних текстова о типу кошнице, технологијама пчеларења итд. Морам рећи да је мени то све била права ноћна мора.
Моје мишљење је да овде код нас у Србији, постоји један велики проблем у људском размишљању када је пчеларство у питању. По мени, то је већи проблем од било ког дугог проблема који пчелари имају.
То је тотално одсуство не жеље, него чак размишљања о неком напретку и осавремењавању нашег пчеларства. Просто је фасцинантно да живимо у земљи у којој је, просечан годишњи принос по кошници 10 кг. меда, а да при томе ништа немењамо у свом начину рада. Овде нема чак ни жеље да се нешто промени.
Врло лако се може доћи до података о заступљености разних типова кошница код србских пчелара. Такође из тих података лако је видети који то типови кошница представљају огромну већину кошница са којима раде наши пчелари. Пчелару почетнику се саветује да крене са кошницама које имају колеге око њега. Биће му лакше, имаће помоћ итд. итд. Мишљења сам да је то одличан пут у једно велико, ништа.
На крају крајева, наша укупна пчеларска пракса, то и потврђује.
Суштински и не може бити боље у средини која за свој постулат има принцип, немењања. У нашој земљи влада већинско мишљење да је у пчеларству већ све измишљено и да свако онај који нешто ново предложи или направи, измишља рупу на саксији. Такво мишљење је погубно за сваку делатност, па и за пчеларство.
Ако се неко одважи да крене неким својим путем и направи нешто ново, одмах се активира група дежурних пљувача који почињу да блате и омаловажавају све то ново. Код нас је ова појава попримила размере праве епидемије. Сам живот нас учи да је промена нужна, напредак се постиже сталним тежњама ка нечему новом, савременијем, технолошки напреднијем. Међутим у србском пчеларству тога нема. Напротив. Овде се спречава сваки покушај да неко направи нешто ново. Тапкамо у месту и трошимо снагу на бесмислена препуцавања по свим могућим основама. Сви причају о напретку, пуна су им уста напретка, све је бајно и сјајно. Теку реке меда...
У целом том хаосу којим владају наопаки принципи и пракса, појави се човек који планира да постане пчелар.
Том новом колеги пчелару, саветујем да размишља својом главом, а не туђом. У данашње време је бар лако доћи до много различитих информација. Имамо толико разних пчеларских форума, информације можемо добити скоро тренутно. То је велика и значајна тековина овог времена. Зашто је не користити?
Млади пчелари прво треба да обрате пажњу на своје размишљање, јер од начина које размишљање прихвате, зависи у многоме и њихов пут кроз пчеларски свет. Немојте пристајати да вас калупе у неке туђе калупе. То што већина нешто ради на одређени начин, није гаранција да су они у праву. Напротив!
Тежите да у свом раду идете напред, тражите могућност да изађете из просека. Тежите напретку. Само тежња ка напретку вуче човека напред. Свет пчеларства није бајковит како мислимо. И ту владају исти принципи као и у осталим нашим делатностима. Иза свих слаткастих прича, "проверених", типова кошница и технологија пчеларења стоји као и у свему, профит. Профит оних који праве кошнице, профит оних који праве сатне основе, профит оних који нам продају лекове. Све се своди на профит и служењу њему. Профиту. Зато се не иде напред.
Све се ради по инерцији. Узми кошницу коју има твој комшија! НЕ НЕМОЈ! Узми кошницу која ТЕБИ одговара.
Како можеш знати шта теби одговара, па само тако што ћеш да пробаш и сам се увериш. Даћу ти и савет којим ћеш убрзати тај поступак. Пробај оно што већина није! Шта имаш да пробаш, ако се одлучиш за ДБ или ЛР кошнице на пример? Ништа. То су већински заступљене кошнице код нас. Ту немаш шта да пробаш. Немој губити време. Ако се одлучиш за те кошнице, одабери једну и следи упуства старијих колега који већ раде са тим кошницама. На нашем форуму имаш колеге које су рад са тим кошницама довели скоро до перфекције. Значи ту немаш шта да лупаш главу. То ти је сигуран пут.
Ја сам управо тако размишљао. У својој близини имам врхунске пчеларе који раде са ЛР кошницама. Када сам решио да постанем пчелар, као и сви у тој ситуацији размишљао сам коју кошницу да одаберем и читајући по разним форумима савете, логично је било да одаберем ту кошницу. Међутим ја сам одлучио да пробам са неком другом, у мом случају то је била РВ кошница. По мом мишљењу са ЛР кошницом немам шта да пробам, имам позитиван пример поред себе и то ми је сигуран избор, са најмање главобоље. Моја жеља да пробам нешто ново, савременије, примереније поднебљу на коме живим, пашним приликама које преовладавају довела ме је до РВ кошнице. Ја сам својим избором задовољан.
Није ми жеља да некога убедим да пчелари са РВ кошницом. Жеља ми је да поручим младим колегама да слободно и без калупа размишљају. Потребно је да млади пчелари имају слободу мисли, та слобода мисли довешће их до напретка. На њима ће и почивати пчеларство у наредном периоду. Драге колеге, није битно са којом кошницом радите! Битно је да сте Ви слободни, да вам је ваш ум слободан, да сте отворени за нова сазнања и спремни да пробате оно што други нису. То ће вам донети успех, а не кошница само по себи.
Кошница је само алат у вашим рукама. Можете веровати разним мајсторима да је њихов алат најбољи, а можете и сами потражити онај алат који вама више одговара. У сваком случају, алата има заиста много али је избор је ваш.
Надам се да ће ово моје писање помоћи бар неком младом колеги пчелару.
Поздрав свима и свако добро :)
Свака част Драгане за отварање ове више него потребне теме.
Тек сада сам је комплет прочитао.
Хвала и осталим колегама и пријатељима на одговорима, јасном разумевању и сличним или идентичним изнетим ставовима.
У Србији на жалост углавном влада велико неповерење према свему што је домаће.
На све што је домаће најпре нападају они који користе заосталу стару технологију и у нашим условима неприлагођена страна решања.
Постоје ту наравно и људи који су задужени да дезавуишу све одреда и који су добро плаћени да зауставе или успоре сваки могући напредак у некој области а код нас је то случај у пчеларству.
Преплиће се ту мноштво ружних порука од разних заустављивача напретка из разноразних разлога а највише оних који због свог незнања нису свесни тежине и величине греха који чине напретку српског пчеларства и величине штете коју чине својој привреди.
Немерљива је штета поставити неспостобне људе да уређују и воде средства информисања као што је то случај са часописом Пчелар или уреднике СПОС-овог Форума који са мржњом и невиђеном одбојношћу дејствују према свима који користе домаће РВ или ЕВ кошнице или домаћи Нозевој, Брстивар или било шта што је чисто домаће.
Сви ти уредници зачудо сви су у одличним односима са свим оним плаћеним, случајним или намерним нападачима на сва ова домаћа решања.
Часопис Пчелар поред свих најсавременијих домаћих решања са којим српско пчеларство треба да поносито стане испред света о свему пише само не о својим српским решењима.
И тако из године у годину из месеца у месец и од уредника до новог уредника увек исто и увек на невиђену штету српског пчеларства.
Не знам докле ће то тако и не желим да верујем да ће тако и наставити.
Молим све драге колеге и пријатеље који данас пчеларе са РВ и ЕВ кошницама да напишу своја искуства и резултате свог рада, да представе своје пчелињаке и да се укључе са својим коментарима.
Ја ћу у овој теми да напишем своје резултате рада за ову годину.
Прошле јесени зазимио сам 105 пчелињих заједница и 45 ројева.
Током јесени и пролећа продао сам 20 пчелињих заједница тако да ми је остало 85 заједница + 45 ројева у нуклеузима.
Све заједнице су презимеле и ни једна заједница није страдала.
Ројеве сам оставио да се полако развијају до сунцокретове паше а од старих пчелињих заједница решио сам да правим ројеве.
Пчеле нисам возио ни на једну пашу.
У овој кишовитој и изузетно неповољној години од 85 заједница произвео сам 324 роја на рамовима са леглом и младим спареним и контролисаним матицама.
Значи скоро 4 нова роја од сваке заједнице.
Поред тога од тих 85 заједница исцедио сам од 18-20 килограма меда по кошници или нешто око 1.600 килограма меда.
Од 45 ројева такође сам добио још по око 20 изграђених рамова и исцедио још 1.100 килограма меда или нешто између 24 и 25 килограма меда.
Свим заједницама је остављено још по 12-15 килограма меда за зимовање.
Овакви резултати у овако лошим климатским условима се могу добити само у кошницама које омогућавају безбедно зимовање, брз пролећни развој, стварање правилне структуре пчелињих заједница и кошницама прилагођеним нашој крајинској раси пчела.
Мало о повољним резултатима осталих колега пчелара који користе домаћа решења конструисана за нашу крајинку, наше климатске услове и наше пашне услове:
Колега Саша Радовановић из Ваљева почетник од прошле године на багремовој паши са 20 РВ кошница изврцао је нешто преко 500 килограма багремовог меда или око 25 килограма по кошници док његови пријатељи са вишегодишњим или више деценијским пчеларским искуством на пар стотина метара удаљености са ЛР и ДБ кошницама нису имали ништа за врцање или су изврцали или су изврцали нешто врло мало или безначајне количине.
Чувени пчелар и трговац пчеларском опремом Пеја из Батајнице који пчелари са ЛР кошницама зове ме телефоном летос са Фрушке Горе и пита, па човече како је ово могуће, пчеле из твојих РВ кошница окренута на исту страну као и ЛР и остале кошнице раније за сат времена крећу на пашу и касније се враћају и код нас са ЛР, АЖ, ДБ, Фарар кошницама нико нема ништа за врцање а код колеге Дамира из Шида (рекао ми је и како се колега Дамир презива али сам заборавио) који има око 50 РВ кошница у истим условима на истом месту има по 2 пуна наставка липовог меда и око 25-30 килограма меда за врцање.
Како је све ово могуће?
Кажем лепо човеку па ја вам то већ 10 година упорно објашњавам да пчеларите са америчким ЛР, ДБ, АЖ и другим кошницама конструисаним за италијанску расу пчела, за тамошње услове зимовања и за тамошње дуготрајне и снажне паше.
Пчеле наше крајинске расе пчела на лаганим пашама у тим америчким кошницама са толиким превеликим плодиштима шире превелико легло, чак на свих 10 рамова и не могу да изблокирају матице како би створиле одговарајућу структуру заједница и искористиле пашу.
Каже тада Пеја, мој стари пријатељ и познаник, слушао сам те много пута са неверицом јер сам мислио да пчеле доносе мед исто у свим кошницама и да је једино битно имати здраве пчеле и снажне заједнице а сада сам се лично уверио у све оно што си причао о својим РВ кошницама.
Хоћу да дођем до тебе и да све пребацим у РВ кошнице.
Е где би ти био крај мој Пејо да си ме послушао пре више када сам те наговарао да само пробаш са 5-6 РВ кошница и да ће ти све бити јасно за пар година.
Колико тона и тона меда си изгубио тиме што ниси веровао у домаће патенте и домаћа решања.
Дође пре око месец дана мој драги Пеја са својим братом из Бања Луке да се упознају са Прелазним РВ наставцима, зазимњеним РВ кошницама и како да на најлакши начин пређу на РВ кошнице.
Пре 7-8 година на слабој липовој паши на Фрушкој Гори у истим условима на истом месту сам имао 14 пута више меда по кошници од својих комшија који су ту били са својим ЛР, АЖ и другим кошницама.
Они су имали 3,5 пута више кошница од мене а ја 4 пута више меда од свих њих заједно.
Написао сам тада текс за наш часопис Пчелар 1: 14 говори све и све детаљно објаснио али на жалост због српског скептицизма прему свему што је домаће текст никада није објављен у пчеларском часопису.
Тај мој текст се још може наћи на интернету, можда и овом нашем Форуму, не могу више свега да се сетим.
Ово је нешто што је проблем.
Такви уредници својим незнањем, неразумевањем и неповерењем заустављају сваки напредак у српском пчеларству.
Ко ли је поставио овог задњег уредника часописа Пчелар на то место?
Знају ли они шта раде?
Прочитао сам последњи часопис, па то је катастрофа.
Кад сам на Форуму Споса летос коментарисао ваљда августовски часопис Пчелар и навео како сам доживео садржај часописа и пустио песму Боре Ђорђевића "о како је лепо бити глуп" желећи песмом да питам да ли ви уредници српског часописа Пчелар заиста мислите да ми заслужујемо такво малтретирање, понижавање и сакаћење српског пчеларства, господа уредници спосовог форума ме избацише са Форума на годину дана.
Могли су ми наравно избрисати поруку и упутити упозорење ако им се порука мог доживљаја није свидела али не, они желе да по сваку цену зауставе напредак српског пчеларства.
Знају ли они шта раде?
Наравно да не знају.
Да ли су свесни величине штете коју својим радом чине српском пчеларству и својом уредничком позицијом?
Наравно да нису свесни...
Пустимо их онда, нису они криви. Криви су они који су их поставили на те функције..
Е за то није предвиђена никаква санкција.
Ипак време ће све то лагано да доведе на своје место...
Поздрав свима....
-
Kolega Vojo,svaka isključivost i pobijanje nečega je rad protiv samog sebe. Što više nekog blatiš sam više u blato padaš.Čemu uznemirenost i teže rječi. Po svemu sudeči rv koš.ima prednosti domačeg terena.Pa nismo mi Izrael, Meksiko, ili Australia da nam paše LR. Usvakom slučaju svi imaju izbor. Mislim da Vaš model pčelarenja i nije sasvim nov.Prije tridesetak god. bilo je pčelara sa sličnom veličinom okv.(osobno sam vidio ali ču objasniti za koji dan dok se preciznije infor. Pa naravno da manje koš. daju više meda. Isprobao sam ja sa različitim AŽ-om. Ali kad nekom probaš reč naiđeš na nerazumjevanje. Kod AŽ-ea me mučio nedostatak prostora u jakim pašama.Zadnjih nekoliko god. je takvo da je o tome nepotrebno govoriti.Ispada da je 10 setka prevelika. A moji kolege ošli na 12-stice. Moje mišljenje je da društvo potroši enormne količ. meda za svoj opstanak, i ako se pretjera sa brojem plodišnih okv. sav višak meda ode na leglo, i ako u tome malo paša zakaže eto čiste nule u prinosu.To je kao da u rv koš. matica pobjegne u slaboj paši u medište.Kad bi se radil o 80-tim god ne bih mogao dati prednost RV , nego izjednačeno.Zadnje 3 god. daju prednost manjim koš. U jakim pašama i RV koš ima mogučnost proširenja,dok moja standard 10 AŽ nema, ili neka slična. Po tome ispada da je RV koš. dobra i za jake i za slabe paše.A onda dolazimo do selenja i neosporno se sa až lakše taj dio posla odradi. Uz imanje nukleusa u rezervi da se sve koš. drže u proizvodnom stanju, više se može odraditi sa až. S druge strane komocija rada je na strani RV.Ako neko vidi sebe kao selečeg pčelara onda treba razmisliti ipak o až-eu.Zamislite samo proljetne paše na močvarnim područjima ili uz rijeke, nakon toga, uljana repica pa bagrem, iza toga amorfa, pa kesten i lipa(što je skoro skupa),suncokret pa jošna kraju i zlatošipka koje nema deset god.E sad bih samo još prokomentirao one Vojine puno veče prinose po koš.,koji su sasvim normalni ako kolege nisu imali što vrcati, onda u RV-u uvjek ima jer je manja i odgaja mnje legla. Ali ako je paša dobra sve nastavljače daju tu negdje.I još ču reči da je zima dugačka i imaču još vremena koječega reči.Pričekao sam koji dan nakon Vojinog komentara, da čujem starije forumaše, ali pošto se niko nije javio evo mene.Ako mislite da nešto nije u redu demantirajte me, ipak nisam imao u praksi RV.
Pozdrav Brzi
-
Prvo bih cestitao Draganu na pokretanju ove teme.Odlicno napisan post,odmereno i argumentovano.
Ovakva tema nam je stvarno bila potrebna, narocito onima prema kojima je i ciljana a to su pocetnici. Dragan zna vrlo dobro da sam i ja imao iste nedoumice i probleme koje kosnice izabrati.Da napomenem da sam i ja pocetnik i da sam vise od godinu dana iscitavao i pratio sve moguce forume,grupe i sl.
Sto se tice razgovora sa iskusnim pcelarima i njihovih saveta mogu reci da svaki ciga svoga konja hvali st je sasvim normalno, mnogi nisu ni probali da rade sa drugim kosnicama ali mislim da to ne bi smelo da predstavlja kamen spoticanja da se druzimo i razmenjujemo iskustva. Iskreno, mnogo toga sam naucio od starijih i iskusnijih kolega koji i ne pcelare sa RV kosnicom. U mom okruzenju takodje nema pcelara koji koriste ove kosnice sem Miroslava koji doduse ne koristi RV ali vrlo uspesno eksperimentise sa Brndinim i alpskim i sa njim mi je svaki razgovor zanimljiv i drag.
Moje licno iskustvo sa RV kosnicama je da su malo zahtevnije u prolece sto nije nista strasno ali zato uzimljavam ih bez ikakvog problema,zimuju savrseno sa malo hrane, nikada nisu bez prinosa i do sada nisam imao nikakvih gubitaka sem jedne letos koja je stradala od grabezi dok nisam bio na pcelinjaku desetak dana. To je bila moja greska jer sam isforsirao pregled kada nije trebalo. Ja sam svojim izborom zadovoljan i drago mi je naravno kada me neko podrzi u mojim nastojanjima. Pcelarenje je daleko vise od izbora kosnice,to je siroka oblast pa ko zeli ima sta da nauci i u cemu da uziva ma sa kojom kosnicom pcelario.
-
Војо и Војо ;D ,
Хвала на лепим речима о покретању ове теме. Није битно ко је покренуо коју тему, битно је да нашим младим колегама помогнемо да свој пчеларски почетак почну без силних грешака које су некако постале саставни део пчеларске праксе и теорије у србији. Није ми познато какво је стање у другим земљама по овом питању, надам се да у тим земљама наше уважене колеге имају много мање главобоља од нас овде.
Одавно сам спремио наставак писања у овој теми али сам чекао да се још неко укључи са писањем, да чујемо и другачија мишљења. Пошто је то моје писање исувише преопширно за једну поруку, подели ћу га. Пренећу у ову тему једно своје писање из друге теме, да бих направио везу у свом писању. Унапред се извињавам на преопширности.
Па ево прво да пренесем део из друге теме о једној простој анализи коју би требао да направи сваки пчелар почетник, а и не само он ...
Да зазимим кошницу А, потребно ми је 15 кг. меда. Да зазимим кошницу Б, потребно ми је 25 кг. меда.Разлика је 10 кг. меда. Планирам да радим са 100 кошница, дакле пута 10 кг. меда = 1000 кг. меда разлике за једну једину годину мог пчеларења :o Оооппааа. Тада се млади колега досети, да би могао да пчелари, рецимо следећих 30 година. Сада већ нашем младом колеги почиње ова анализа да бива јаснија, зар не млади колега? ;D Значи 30 мојих година пчеларења, односно 30 мојих зазимљавања мојих 100 кошница пута 1000 кг. меда годишње разлике = 30.000 кг. меда разлике ... :o :o :o Гледа млади колега и не верује. :o Рачуна опет и сабира али опет добије исти резултат. Јесте толико.Прихвати ту чињеницу млади колега, па пошто му је ум слободан и мисли својом главом, дође му до памети да погледа цене меда, у на пример прошлој години. Наравно ако сам већ решио да пчеларим са 100 кошница, бићу селећи пчелар, каже наш млади колега ... али то сада нема везе... Имаћу рецимо само две паше на које ћу ићи. Ево нека то буде багрем и сунцокрет. Млади колега је слободног ума, размишља слободно и мисли својом главом и очас посла уклавири, да је прошле године цена багремовог меда на велико била 3,7 а сунцокретовог 2,2 исто на велико. Ааххааа, саберем дакле 3,7 и 2,2 и добијем = 5,9 то поделим са 2 и добијем, просечну цену меда, дакле = 2,95 евра. Погледа наш млади колега ону годишњу разлику и одмах му буде јасно, да ако пчелари са кошницом А, на годишњем нивоу њему у џепу остане = 2950 евра. Сада се наш млади колега већ осмелио 8) , уклавирио је принцип и часком, на оном истом листу папира израчуна колико то износи за тих његових 30 година рада.Дакле 30 х 2950 = 88,500 евра. Лепа сума новца, пензија или шта год већ ... :D Пошто је наш млади колега из ове приче, човек који мисли својом главом, а не туђом, он одмах свати да паша можда и омане и меда некад и не буде али да он УВЕК у тих 30 година МОРА да зазими своје пчеле. Ако се одлучи за кошницу Б онда мора да има и тих 88,500 еврова разлике, односно меда, односно чега год већ ...Рекосмо да је овај наш млади колега, човек који мисли својом главом, а не туђом и он је онда проширио ову своју анализу и на остале важне параметре који важе за кошницу А и кошницу Б.
Један од врло битних параметара у овој анализи требало би да буде сазнање, о структури пчеларских сезона које можемо очекивати у свом пчеларском стажу, у интервалу од 30 година нпр. Наравно да ту може бити екстремно лоших и екстремно добрих година, међутим такве године су ипак екстреми, па би било реалније пчеларске сезоне поделити у најкраћем на лоше, средње и одличне.
Читањем разних пчеларских форума и са посебно обраћеном пажњом на године које су прошле, може се врло јасно видети једна врло битна чињеница. Тек сваке 7 или 8 године, пчелари имају сезону коју би могли назвати одличном. Углавном су то лоше и средње пчеларске сезоне, стим да је „средњих“, пчеларских сезона ипак више. Овај приближан податак се углавном среће и у непосредном разговору са колегама које имају вишедеценијско пчеларско искуство. Њихово мишљење је да ипак лоших и добрих сезона има доста мање, а да су средње пчеларске сезоне велика већина у пчеларском радном веку. Када погледамо сада на овај период од 30 година, за који правимо своју пчеласко-пословну анализу, долазимо да једне врло значајне чињенице.
У свом пчеларском стажу од 30 година ми ћемо просечно имати следећу структуру пчеларских сезона:
1. Одличних сезона: 30 : 7 = 4,2
2. Лоших сезона: 30 : 7 = 4,2
3. Средњих сезона: 30 – 8,4 = 21,6
Код нашег размишљања коју кошницу да одаберемо за себе, било би упутно имати и овај податак у виду. У одличним сезонама пчеле ће у свим типовима кошница донети доста меда. Тада ће све кошнице А, Б, В, Г и остале, дати доста меда. У одличној сезони држали ми пчеле и у старом бојлеру, оне ће донети доста меда. Међутим сасвим је очигледно да тих толико потребних, одличних сезона има јако малу у неком раздобљу од нпр. 30 година.
Тај податак са свим могућим одступањима треба узети у разматрање са великом пажњом, што нажалост није чест случај у размишљањима пре почетка пчеларења. Већина колега има кошнице Б, В, Г ... Те кошнице у одличним пчеларским сезонама дају и одличне резултате као и све остале, међутим таквих сезона је врло мало. Шта раде те наше колеге оних преосталих 25,8 година свог пчеларења? Одговор је врло прост. Тих преосталих 25,8 година те колеге представљају пчеларство у Србији са све србским просечиним приносом по кошници. То је нажалост тужна стварност у Србском пчеларству.
Ако погледамо проценат заступљености разних типова кошница у Србији, јасно видимо да тип кошница Б и В, чини 95% пчелињака у Србији.Овај однос у заступљености типова кошница влада деценијама уназад у србском пчеларству и сасвим је логично да су резултати које постижу србски пчелари више него скромни. Оно што у свему томе никако није логично је чињеница, да србски пчелар то још увек суштински не разуме?
Ако су типови кошница Б и В добре као што то тврде перјанице србског пчеларства, зашто онда србско пчеларство има крајње поражавајуће практичне резултате. Како је могуће да толико деценија ти пчеларски умови нису у стању да унапреде приносе србских пчелара. При томе мислим на реалан просечан принос по кошници. Повећава се наравно укупан биланс у количини меда али је он последица повећања броја пчелара и кошница, а не последица приноса по кошници, односно унапређеног рада србских пчелара.
Србски пчеларски умови говоре да је много пчелара и да су приноси слаби због пренасељености терена. Свакако је данас више пчелара и кошница него у ранијим деценијама и годинама, и свакако да локално та ситуација може бити проблем, али причати да је то већински разлог слабим приносима је глупост као и велика већина онога што причају и раде ти наши пчеларски умови. Са свим пчеларима и кошницама које имамо данас у Србији, ми не користимо ни 10% могућности која нам је Богом дана у нашој земљи, а и то што користимо, користимо на скроз наопаке и погрешне начине.
Да ли је заиста толико тешко да се човек запита па чекај, ако толике хиљаде пчелара раде са тим типовима кошница Б и В и ако се деценијама не види никакав напредак у србској пчеларској пракси, шта ту онда није у реду? Како је могуће да толико велики проценат заступљености тих „врхунских“, типова кошница даје тако поражавајуће резултате, ако су то најбоље могуће кошнице којима требају да пчеларе србски пчелари?
Наравно да треба имати у виду чињеницу да у тој истој Србији, са тим истим кошницама Б и В пчеларе и колеге које постижу резултате вредне сваког поштовања. Међутим тих колега је реално врло мало, слично као и одличних пчеларских сезона.
Те колеге које пчеларе са кошницама Б и В и који постижу фантастичне резултате довели су своју пчеларску технику до перфекције и максимално су прилагодили своју кошницу и своју технологију пчеларења условима у којима раде. Невоља србског пчеларства је то што су те колеге тотално скрајнуте у страну и што се врло систематично њихов рад омаловажава, а сваки њихов покушај да науче младе колеге бољим технологијама пчеларења исмева се и саботира на сваком кораку. Тоталан апсурд! Тако да се та апсурдна ситуација у србском пчеларству претвара у једну тоталну небулозу и врло је упитно да се човек запита, коме је уопште интерес такво стање у србском пчеластрву. Држави и народу који живи и ради у овој земљи, свакако није. Некоме јесте и то је сасвим очигледно.
Да се вратим на тему размишљања о кошници као о алату којим сваки пчелар треба да ради. Мишљење о типовима кошница Б и В које каже да су те две кошнице и њихове комбинације најбоље за србског пчелара јер су „потврђене у пракси“, а и цео свет ради са њима, па из тога произилази и „логичан“, закључак да су те кошнице добре и за наше терене. Такво мишљење своју вредност заиста даје у пракси и србска пчеларска пракса је слика тог мишљења и става. Попут тог мишљења и србска пчеларска пракса је наопака, лоша. Никаква.
То наравано не значи да су те кошнице лоше саме по себи, једноставно то значи да пчеларење са тим кошницама са нашом расом пчела, у нашим пашним приликама и са просечним пчеларским (сезонама) годинама на нашем поднебљу, не даје довољно добре резултате.
Велики умови србског пчеларства ову чињеницу нису у стању да разумеју на прави начин. Разлози тог неразумевања су вишеструки и полазе од оних баналних, па до све сложенијих и сложенијих. Ту има посла и за докторе и за неке друге државне службе.
Штета која се прави на тај начин на нивоу наше државе је више него огромна. Неспособност неких људи да пређу прагове својих сујета и глупости је просто невероватна. Додуше велика већина тих пчеларских умова има проблем, јер ако склоне од себе своје незнање и заблуде, од њих једноставно не остане више ништа. Чиме ће онда да правдају своје докторске и остале титуле, силне (пре)писане књиге или фотеље којих се држе тако грчевито, као да им живот од њих зависи. Ваљда мисле да су се родили са фотељама, шта ли ... ? Наравно да у свему томе много греше јер би своју људску величину показали, управо тотално другачијим приступом. Уместо да подрже сваку идеју која реално нуди бољитак у пчеларству, да и сами узму учешћа у истраживању и практичној примени тих нових идеја и тиме дају свој доприност напретку и оставе заиста праве вредности иза себе, они су сву своју енергију усмерили да зауставе сваку позитивну промену и напредак у србском пчеларству. Зарад чијих интереса се то ради?
Додуше „измислили“ су теглу? Тај епохалан проналазак од судбоносног значаја за србско пчеларство у целини, а и шире! Мало ли је?
-
Дакле да наставим причу о нашем младом колеги који мисли својом главом.
Све је очигледније да су бурне и дуге интезивне паше све ређе на нашим просторима и да пашне прилике све више попримају карактеристике тихе и развучене паше. То би свакако млади пчелар требао да има у виду при размишљању о избору своје кошнице којом планира да ради и начином којим жели да пчелари. Све то је врло битно да сваки млади колега има у виду.
Ако наставимо ону анализу са кошницом А и кошницом Б као примерима, и кренемо да бележимо њихове разлике сасвим сигурно ћемо доћи до више него невероватних података. Ако пчеларимо са кошницом А остварићемо уштеду у потребним количинама хране за зазимљавање пчелињих заједница. Та уштеда је дата у скромном износу од 10 кг. меда по кошници. Реално та је разлика значајно већа! [/size][/font]
Следећа разлика у корист кошнице А је чињеница да ту кошницу нећемо морати да прихрањујемо почетком пролећа, што због немања хране, што због убрзања пролећног развоја. Кошница А сама по себи има неупоредиво бољи и правилнији развој од осталих типова кошница. Ова година је била добар пример. На истом терену у истим пашним приликама, приликом ове зиме и пролећног развоја једне поред других биле су кошнице А, Б, В. Кошнице Б и В су потрошиле давних дана своје залихе хране и плус су појеле непознате количине што шећерног сирупа што чистог меда. У питању су врло искусни пчелари и уопште се не доводи њихово пчеларско мајсторство у питање, напротив.
Међутим њихове кошнице Б и В потрошиле су огромне количине додатне пчелиње хране, а то је у суштини врло велики новчани износ. Да ли то баш тако треба није моје да о томе размишљам, а мене лично то и не занима. Кошнице А нису потрошиле ни грам хране преко онога што је остављено у кошницама у септембру прошле године. Када су кошнице Б и В прихрањиване током пролећа да пчеле у њима не угину од глади јер „у природи ништа не меди“, кошнице А су се развијале сасвим нормално и из те и такве природе у којој „ништа не меди“, ипак доносиле потребне количине пчелиње хране. То је било јасно видљиво у целој првој половини ове 2014. године јер су колеге са кошницама Б и В масовно напуштале тај терен јер су им пчелињаци били пред тоталним пропадањем. Једноставно њихове пчеле нису могле да обезбеде ни нај нужнији унос за опстанак. У исто то време, на том истом терену кошнице А су полако али сигурно повећавале унос нектара и он се кретао у распону од 7 до 14 кг. новог уноса по кошници.
При томе треба имати у виду једну просту чињеницу, на том терену и у то исто време кошницама Б и В пчеларили су врхунски пчелари са вишедеценијским искуством и сасвим добри пчелари са истим или нешто мањим искуством, а са оним кошницама А, пчеларио је један тежак почетник који је тек те године почео да пчелари и никада у свом животу до тог тренутка није имао везе са пчеларењем, пчелама, кошницама и технологијама пчеларења. Очигледно је да пчеларско „умеће“, тог почетника није могло да има било какав квалитетан утицај на његове резултате, чак напротив! Негово незнање само је умањило резултат његовог пчелињака. То је сасвим јасно.
Рецимо да је у кошнице Б и В додато бар 5 кг. меда (мнооого сам смањио) и примените онај пример на 100 ваших кошница, па пута 30 година, па опет ооппааа! Разлика је значајна, зар не млади колега? Сада можемо да додамо још једну разлику која је карактеристична за кошницу А у односу на кошнице Б, В, Г итд. а то је појаве тихе паше током године. Кошнице Б, В, Г и остале једноставно, неће дати никакав резултат на тој врсти паше, највећи њихов домет ће бити да пчеле опстану бар у животу. За разлику од њих, кошница А углавном ће донети пристојан резултат у смислу меда који пчелар може узети из кошница као вишак хране. Тај резултат који сасвим сигурно прави кошница А може бити значајан, али да кажемо да је 10кг. меда по друштву, па опет пута оних 100 кошница, па пута 30 година, па опет ооппааа! Ако саберемо само ова три примера који су јасни сваком пчелару који је икада видео ове кошнице и при томе има части, поштења, слободе ума да то отворено каже добићемо једну скоро невероватну цифу, а то је 75.000 кг. меда могуће разлике за 30 година пчеларења кошницом А ... Зате ли колико је то у новцу? Много. Да је мед 1 динар, то је много динара. Смањите ову исту анализу за свих 90% и нека се током ових 30 година оствари разлика од само 10% то је 7.500 кг. меда разлике, односно неки новчани еквивалент том меду. Чак и то је огромна свота новца за просечног становника Србије који се бори да преживи у данашње време.
Да ли сте о томе икада размишљали?
Пише ли вам то у оним (углавном) преписивачким књигама великих србских пчеларских умова?
Е сад мало размислите колико су у свом бављењу пчеларством само на ове три ставке изгибили србски пчелари који су слушали србске пчеларске умове. Размислите како је просечном србском пчелару који је за свога пчеларског стажа изгубио много више меда од ових цифара овде, који је потрошио тоне и тоне погача јер га је неко научио да то тако треба и мора, размислите како се осећа тај србски пчелар када чује за кошницу А? Биће вам одмах јасно да велика већина пљувача кошнице А, пљује по њој јер им је то лакше него да пљуну на сами себе. Као да им је кошница А нешто крива или човек који је ту кошницу измислио.
Ево ових дана читам о велепчеларима који погаче држе током целе године у кошницама. Један дубоки мислилац србског пчеларства је изјавио: „Ево ја већ 30 година стављам погаче у своје кошнице и то је сасвим у реду“. Шта да кажете овом дубоком мислиоцу? Шта год да му човек каже, он то неће разумети.
„ ... Па зар је луд тај и тај, који ради десетинама година са преко 500 кошница Б, а током целе године држи погаче у својим кошницама...“
Шта да кажете неком сличном велепчелару који има 500, 1000, 2000 кошница било Б, В, Г или неких других, замислите размере њихових губитака током година ... Оно што је у свему томе просто фасцинантно је чињеница да се управо такви пчелари наводе као преко потребни примери младим пчеларима! Свашта човек може да прочита по пчеларским форумима. Зато стално понављам да млади пчелари морају да почну да размишљају на прави начин. Размислите колико је новца изгубила наша држава и наш народ због тако сулудог, некритичног и тотално погрешног размишљања? А размислите и зашто се ствара овај губитак? Свакако томе нису криве ни кошница Б ни В ни Г нити било која кошница. Криви су људи који немају оно што треба да имају. Зато је јако битно да правилно размишљате. То ваше размишљање повешће вас на једну од ових страна. Ево само у задњих пола године, видео сам око 10 младих колега које су на наговор србских пчеларских умова узели око 800 нових што Б што В кошница ... Млади момци, уложили огроман новац, поверовали у титуле и њихове преписивачке и остале марифетлуке ... Страшно! Да бар имају срећу да упознају оне малобројне колеге који су ретки као и одлична пчеласка година ... То су млади и вредни људи, верујем да ће имати памети да пробају и кошницу А, а онда ће им се само казати.
На крају бих замолио младе колеге да ово писање схвате само као добронамеран савет. Такође је мој савет да цене дугогодишње знање искуснијих колега без обзира којим кошницама они радили и да се са дужњом пажњом треба односити према колегама, чак и онда када нису у праву, од сваког искуснијег колеге можете научити доста тога доброга. Наравно водите рачуна да имате здрав критичан поглед и свој став јер кога год да послушате, одговорност за ваш рад и ваше кошнице ипак ће бити само на вама. Моје писање никако није усмерено против било кога или против било чега (мислим на типове кошница), сем људске глупости.
Моје писање је усмерено према правом и истинском напретку србског пчеларства. Тај напредак се мора покренути прво у људима, у људским главама, у размишљању које тежи напретку. Тек када србски пчелари почну да гледају на своје пчеларење као на сваки други посао, а то подразумева врло једноставан постулат: Остварити што бољи резултат са најмањим утрошком рада и средстава, тек тада ће доћи до видљивог помака. Када људи почну исправно да мисле, тада ће моћи исправно и да раде. И у пчеларству треба применити начело као и у науци: „Теорија води, али оглед одлучује“.
Младе колеге,
Учите пчеларску теорију, она је потребна. Коју год кошницу одабрали, технологију свог пчеларења морате прилагодити и условима у којим пчеларите и својој кошници. Једно без другог не иде. Сви типови кошница имају своје предности и мане. Трудите се, да се што боље информишете и о манама и о предностима кошница које вас занимају. Битно је да разумете шта чему прво треба да прилагодите. Пробајте да пронађете ону кошницу која највише одговара условима у којима ћете да пчеларите, јер ћете са таквом кошницом у принципу имати максимално искоришћење тих природних услова. Боље је да у том размишљању и упознавању што шире слике о пчеларству потрошите и годину дана више, него да својим лошим избором потрошите цео свој радни век, стално јурећи нешто што ћете јако тешко или никако стићи. Нема лоших кошница има само људи који нису разумели, да нису све кошнице подједнако подесне за све услове пчеларења и терена на кугли земаљској. Живот пружа небројено могућности, то је свима јасно сем србским пчеларима. Већина њих мисли да су сви бројеви сачињени само из два броја, 1 и 2. Е па нису. Има још бројева! Па ко разуме, схватиће.
Наравно то је само моје мишљење, којим сам желео да помогнем младим колегама. У сваком случају коју год кошницу одабрали, ја Вам од свег срца желим пуно успеха у животу и раду.
Поздрав свима :D
-
Dragane, SVAKA CAST :)
-
Dragane , na ovom poucnom i istinitom razmisljanju .
I kazivanju o cemu mladi pcelari treba da razmisljaju .
Svaka cast .
-
(http://www.clipartbest.com/cliparts/yTk/4pA/yTk4pAA8c.jpeg)
-
Da li je tema na pocetku imala drugaciji naziv?
-
POZDRAV I TRI PUTA BRAVO.pOGODIO SI U SAM CENTAR.
-
Ova tema je inspirativna i veliki je izazov da se u njoj učestvuje.
Različiti ljudi na različit način pristupaju pčelarstvu, a sve u zavisnosti od svojih ciljeva , mogućnosti i znanja. Ja težim da pčelarim sa što manje utroška rada po košnici, da eliminišem nepotrebne operacije a svoje bavljenje pčelarstvom učinim profitabilnim. Sa pristupom kolege Dragana se slažem, a u iznete brojke i računice nisam siguran. ( Da li je prosek baš 10 kg, da li se neka društva uzimljuju sa 25 a druga sa 15 kg.... )
Činjenica je da nas ova godina tera na ozbiljno razmišljanje kako dalje pčelariti . Radim sa LR košnicom, ali shvatam da je bilo bolje da sam imao košnicu manje zapremine.
-
Колега Добрице,
Ова година је била екстремно лоша, по речима искуснијих колега можда као ниједна пре ње. Она би требала да припада оном малом броју година у неком дужем пчеларском стажу. Мада је све то врло релативно. Међутим овакве године су добре ако из њих извучемо неки бољитак у било ком смислу, практичном или теоријском.
Наравно да изнете бројке нису емпиријски тачне, могу бити и мање, а могу бити и знатно веће драги колега.
Зато сам и написао да се та анализа може умањити и за 90%, па да опет разлика буде значајна. Додуше бар је мени она значајна, можда већини није. Уопште тај пример који сам навео треба само да послужи као пример неког другачијег типа размишљања од уобичајеног, којим би наше млађе колеге могле да стекну неку исправнију слику о свом пчеларском путу, животу и раду.
Када смо код бројки и рачунице, она три примера из анализе можемо да тренутно занемаримо и да у ту анализу уведемо један нови податак. Ти пчелариш са ЛР кошницом, а ја са РВ кошницом. Позната ти је запремина твоје кошнице. Пробај да оквирно израчунаш потрошњу хране у ЛР кошници, колико пчеле у ЛР кошници са обзиром на њено плодиште, потроше хране током године и погледај онда на РВ којом ја пчеларим. Само ову разлику у потрошњи хране током године ако успемо да сачувамо себи, наша пчеларска свакодневница значајно ће се поправити. Видећеш и сам да су она три примера из анализе смешна према овој разлици.
Значи у овом примеру нема никаквих приноса. Чиста рентабилност. Са становишта утрошка рада и средстава. И то нема везе са добрим или лошим сезонама. Једноставно све пчеле морају да однегују легло током године и да при томе троше снагу и енергију.
Ово би био четврти пример у анализи, а има их још прилично. Сваки бизнис мора имати чисте и прагматичне основе да би био успешан, па и пчеларски. То је у принципу и сврха мог писања, дајем пример једног другачијег размишљања. Да ли то моје размишљање припада првом или другом типу људског размишљања, показаће време. У сваком случају мислим да нам овакви разговори свима могу донети добро, што је по мом дубоком уверењу и жеља свих нас на овом форуму.
Поздрав :)
-
Ono što je dobro samo će od sebe zaživeti. Primer je patent Voje Brstine. Košnica rodna voja iako osporavana od jednog dela pčelarske javnosti širi se dinamičkom progresijom. Iako sam pčelar amater i sam sam uočio razliku između standardnih i "malih košnica" na ličnom iskustvu. Imam alpske devotoramne košnice. Ove god sam i uvećao broj društava. Napominjem da prošle zime nisam davao pogače, nisam stimulativno prihranjivao u proleće, nisam koristio satne osnove. Društva su imala buran prolećni razvoj. Ovde kod mene je u stacionaru jedina obilna paša bagrem koja je u potpunosti izostala ove god tako da nisam ni cedio med. Novoformirane rojeve nisam hranio sirupom niti bilo čime mislim pogače ili med. Početkom septembra sam na 21 društvo utrošio oko 75kg šećera ili nešto manje od 4 kg po društvu. Za razliku od mene moj kolega komšija i prijatelj koji je znatno uvećao pčelinjak sa 15 na 50 utrošio je 1200kg šećera na svoje lr košnice. Moje alpinke imaju pun jedan nastavak meda što je nešto oko 14 kg i neću ih otvarati do 15 marta.
-
Ja sam tvoje pisanje i shvatio kao poziv na razmišljanje i razbijanje predrasuda. Koliko društva u LR košnicama potroši hrane za godinu dana ne znam tačno, ali ono što potroše ona su i donela. Bitno je koliko im tokom godine ja dam i koliko im ja uzmem. Ako izuzmemo ovu godinu, do sada sam im davao po tri pogače i cca 3 kg šećera za avgustovsko stimulativno prihranjivanje. Problem je što cenim da će biti sve više godina kao ova, a sve manje godina kao što je bila 2011, pa ću morati sve više da dajem , a sve manje da uzimam.
Da li je tačno da se celo pčelarstvo svodi na borbu za što više legla tokom cele godine ? Šta će mi preveliko leglo posle bagrema, ako ne selim nigde do suncokreta, i ne pravim rojeve - kako da planski redukujem leglo, a društva dovedem u top formu za početak medenja suncokreta ?
Da li je tačno da samo jaka društva dobro iskoriste pašu, i šta je to jako društvo ? Možda najviše donesu ona društva srednje jačine ? Da li društvo sa istim brojem pčela u LR košnici i sa sličnom strukturom, pri istim pašnim uslovima, donosi približno isto meda kao društvo u RV, Farar......, odnosno koliki je uticaj same konstrukcije košnice ?
Kako rade pravi majstori na svojim pčelinjacima, i šta nam oni kažu ?
-
Наравно Дарко,
То је позив на размишљање и то свих нас, без обзира којим кошницама пчеларили или које технологије пчеларења примењивали. Суштина је да људи могу да износе своја мишљења, а да их нико при томе не назива погрдним именима или да исмејава било чији коректно изнет став. Наравно мислим на нормалне и поштене колеге пчеларе.
Врло вероватно да ће пашне (не)прилике ићи у сличном правцу у коме кажеш, па ћемо сви ми морати да се прилагодимо ново-насталим условима. Можда је право питање, шта је то оптимално јако друштво?
Имао сам прилике да на истом месту гледам ЛР, ДБ и РВ кошнице на истој паши. Да будем крајње коректан, РВ доноси бар исто меда као и прве две, мада зна ту да буде и мало другачијих резултата ;D
Мислим да је Воја Брстина у праву када говори да је врло битан однос броја пчела и легла. То мишљење је нај приближније принципима сврсисходности. Рекао бих да је у томе и суштина успеха његових кошница.
-
Браво другари.
Дискусија иде у правом правцу.
Опростите ми на малој исправки, на више места у темама на Форуму па и овде може се прочитати потпуно погрешна теза о величини РВ кошница у односу на ЛР или ДБ кошнице.
Напоменуо бих да Родна Воја није нити мања а ни већа кошница од ЛР, ДБ или Фарар кошница.
Она, РВ кошница као и ЕВ има исту или приближну запремину саћа као и ЛР или ДБ кошница, једино су рамови мање површине али зато их има више.
Све ове кошнице су настављиве и могу повећавати своју запремину а обзиром да су десеторамне (осим ДБ12) нема смисла тврдити да је нека већа а нека мања кошница, нити да је нека ужа а нека шира.
Предлажем колеги Драгану покретачу ове теме да своје постове из ове теме одштампа и са молбом за објављивање пошаље новом, младом уреднику (управо оном кога сам критиковао) часописа Пчелар.
То би био још један испит зрелости за самог уредника али и за целу редакцију часописа Пчелар.
Због мноштва мојих критика на рачун часописа Пчелар, неспособности уредника и редакције да раде у циљу унапређења српског пчеларства и погрешног упућивања младих пчелара у стотинама погрешних инеодмерених текстова разних аутора о ЛР и ДБ кошницама као и стотинама разноразних бесплатих реклама о њима а све на штету српског пчеларства, које нисам могао да прећутим у теми Часопис Пчелар на Спосовом Форуму више пута сам се оглашавао наводећи да су објављени текстови права и несагледива штета за српско пчеларство и због моје критике то јест те теме (Часопис Пчелар) више пута био избачен са тог Форума.
Посебно је интерсеантно како господа уредници са тог форума брижљиво прате на сваког оног ко се огласи да пчелари Родном Војом.
Чланови Извршног Одбора СПОСа као и сам Председник СПОСа у знак захвалности и послушности награђују такве уреднике највећим признањима и заједно са администратором своје послушнике, заустављиваче сваке слободне речи о напредном српском пчеларству постављају да и даље уређују ( ГУШЕ ) теме о Родној или Еко Воји. Још је ваљда на том Форуму остала само тема Пчерларење Родном Војом од око 30 тема.
Не знам колико још има тема од око 30 тема о Еко Воја кошницама. Мислим да су све те теме потпуно угушене.
Оваквом политиком (демократско гушење по правилнику) највише штете ствара младим пчеларима који се упућују у неекономичну стару технологију неприлагођену нашој раси пчела и нашим климатским условима.
Хвала Богу, на овом нашем Форуму сви имају права и могућности да без уредничке тортуре и цензуре пишу о свом раду и свом пчелињаку.
Ево примера из коменатара колеге Добрице на који ћу да се осврнем и на који ћу дати своје мишљење.
И ако колега Добрица пчелари са ЛР кошницама (моје миљенице из младости-сада је већ тридесета година од када сам купио својих првих 10 нових ЛР кошница) мислим и надам се да ће врло брзо све своје интересовање усмерити ка лакшем раду, бољем зимовању, бржем пролећном развоју и већим приносима меда то јест РВ кошницама које све то нуде.
Жао ми је што је пропустио прилику да на време у свој пчелињак уврсти Родну Воју која би му својим резултатима показала пут у савременије и економичније пчеларство.
Мислим да твоје представљање колега Добрице управо припада овој теми а посебно што се у њему представљају и резултати рада колега са ЛР и РВ кошницама у истим условима, па га стога пребацујем и у ову тему, на чему ми надам се нећеш замерити:
Predstavljanje, Dobrica Vulićević
« poslato: Oktobar 23, 2014, 12:09:04 »CitatOd nedavno sam član ovog foruma. pre nego što u njemu uzmem aktivno učešće red je da vam se predstavim.
Pčelarstvom sam počeo da se bavim 2006. godine. Tu godinu sam iskoristio za upoznavanje sa pčelarstvom i pomagao sam svom kolegi - mentoru na njegovom pčelinjaku. Sećam se da je prvo iskustvo bilo oduzimanje meda na Rudniku i da su me pčele propisno izubadale, ali nisam odustao.
Naredne godine sam nabavio dve LR košnice i sve je dobro krenulo. Ove godine sam uzimio 110 LR društava. Pomaže mi u bavljenju pčelarstvom moj sinovac, koji ima 18 godina, a već je njegov pčelinjak narastao na 60 društava u LR košnicama. Po potrebi, angažujemo još 3-4 pčelara za poslove oko seljenja i oduzimanja meda. Ova godina me je naterala da razmišljam intenzivno o uvođenju u pčelinjak košnice manje zapremine od LR-a. Pčele držim u okolini Smederevske Palanke, na dve lokacije. Pašne prilike su sledeće : odličan prolećni razvoj, solidan prvi bagrem u stacionaru, bespašno posle prvog bagrema sve do suncokreta. Ako se ne seli na suncokret, ima detelina i korova koji dobro medi u kišnim godinama. Polen nije problem.
Imao sam priliku da posetim pčelinjak gospodina Voje Brstine, mislim 2007 ili 2008 godine. Planirao sam da odmah krenem sa RV košnicom, ali se to nije desilo. Sumnjičavost starijih kolega prema RV košnici, i dobri rezultati sa LR sve do ove godine, odložili su moje upoznavanje sa RV tehnologijom pčelarenja. Tada sam zapazio da su pčele neobično mirne u RV košnicama.
Kod nas u Palanci jedan pčelar ima RV i LR, orijentaciono po 30 društava. Nisam bio kod njega na pčelinjaku, ali kako kaže, prošle godine je imao osetno bolje rezultate sa društvima u RV košnicama, uz naglašeno manje rada. Drugi pčelar, koji ima cca 90 društava u LR i DB košnicama, ima i jednu RV. Nigde je nije selio, vrlo malo se njom bavio, a ona je na kraju sezone bila puna meda. Sa LR i DB znam kako je prošao.
Na ovom forumu sam zapazio da aktivno učestvuje nekoliko vrsnih pčelara, majstora pčelarstva od kojih može nešto da se nauči. Zato sam odlučio da se učlanim.
Pozdrav svima, koji su na ovom forumu
Dobrica Vulićević
Smederevska Palanka
Још једном Велико Хвала колеги Драгану на покретању ове изузетно значајне теме, хвала такође и свим осталим колегама који су узели учешће у овој теми и још једном захвалност колеги Добрици како на учешћу у овој теми тако и на свом представљању на Форуму.
Поздрав свима....
-
Dobra tema , jos bolje diskusije, korektne, odmerene sa puno argumenata. Svako ko ovo procita morace zaista dobro do razmisli i zamisli se sta i kako radi. Pokretacu teme Draganu jos jednom bravo ne samo na izboru teme vec i na nacinu na koji je prezentira.Vidi se de je , bez obzira na kratak pcelarski staz, stasao u pravog i ozbiljnog pcelara. Nastavi samo Dragane ,bas tako, iznosenjem suvih cinjenica,nepretenciozno, bez polemika. Sila argumenata je jaca od argumenta sile.Znam i za druga tvoja razmisljanja i odlicno je sto ih ovde na ovaj nacin iznosis.Ovo je ipak nas RV domacinski forum. Ipak, kao sto rece domacin ovog foruma,mozda je vec vreme da se sa istom temom pojavis i na drugim mestima u casopisu Pcelar ili jos na nekom forumu. Tamo verovatno neces biti docekan sa razumevanjem i odobravanjem kao ovde ali nije lose malo ustalasati nasu ucmalu pcelarsku javnost. Tvoje namere su ciste i casne nemas se cega bojati a ako i budes napadnut ne boj se. Znas i sam onu narodnu - Sto je vise protivnika pobeda je veca-.
-
Varoa / Одг: OKSALNA KISELINA
« послато: данас у 11:51:49 »
Цитат: Supek Jano 23-10-2014, 18:04:43
Цитат: Srdjan Velickovic 23-10-2014, 17:59:17
Цитат: Milomir Mihajlović 23-10-2014, 17:30:45
Pčele vrlo brzo poližu jedna drugu tako da oksalna ubrzo uđe u njihovo telo tj. u limfu.
Ne valja pre svega zbog Vas a onda i zbog drugih da ovako razmisljate tj. pisete kolega . Pcele oksalnu kiselinu ne konzumiraju i ona se ne nalazi u njihovim telima . Dejstvo oksalne kiseline na varou je kontaktno .
Slažem se kolega i ovakvo razmišljanje nije prvi put da čujem. Mislim da je dosta pčelara u tabludi što se tiče OK. Da dodam, za OK je potrebno što vlažnije vreme.
Цитат: Srdjan Velickovic 23-10-2014, 18:08:57
Ja koga god cujem da tako shvata dejstvo i tretman oksalnom kiselinom pokusam da ubedim u suprtono . Mada postoje i ljudi koje je nemoguce ubediti , na zalost .
Poštovani pčelari,Srđane i Jano,počastvovan sam time da ste me oslovili sa "kolega",jer ja sam pčelar početnik i nisam vam dorastao da bih bio vaš kolega što se vidi i iz vaše osude na nekoga ko je pokušao da razmišlja svojom glavom.Moja namera nije da širim svoje nestručno mišljenje već da naučim nešto od vas znalaca.Poštovani Jano,iz Vaših postova vidim da ste posle 15 godina pčelarenja prvi put koristili oksalnu tek prošle godine i vidim da ste iskustvo i znanje u vezi oksalne podigli na nivo da nekoga možete da osuđujete za neznanje.Poštovani Srđane,aktivno se bavite pčelarstvom četiri godine i nije potrebno neiskusne i nedorasle Vama da ubeđujete u suprotno pogotovo mene jer ja ne živim u ubeđenju da nešto znam,daj Bože da sam Vam bar malo dorastao.Dosta čitam stručna mišljenja na ovom forumu pa sam na žalost danas išao do pčelinjaka da skidam folije sa zbegova,jer sam gledajući jedan video film video kako jedan vrhunski pčelar ima postavljene folije još oktobra.Mišljenja drugih vrhunskih pčelara su suprotna,pa sam te iste folije skinuo.Ja sam srećan i zadovoljan da mislim svojom glavom jer tako mogu nešto i da naučim iz svog iskustva za razliku od mnogih prepisivača Ruske škole pčelarsrva i mnogih predavača širom Srbije koji u svom pčelinjaku nemaju više od 50 košnica.Pitam se ko im daje certifikate i diplome da mogu postati prosvetitelji pčelarstva širom Srbije.
-
Varoa / Одг: OKSALNA KISELINA
« послато: данас у 11:51:49 »
Цитат: Supek Jano 23-10-2014, 18:04:43
Цитат: Srdjan Velickovic 23-10-2014, 17:59:17
Цитат: Milomir Mihajlović 23-10-2014, 17:30:45
Pčele vrlo brzo poližu jedna drugu tako da oksalna ubrzo uđe u njihovo telo tj. u limfu.
Ne valja pre svega zbog Vas a onda i zbog drugih da ovako razmisljate tj. pisete kolega . Pcele oksalnu kiselinu ne konzumiraju i ona se ne nalazi u njihovim telima . Dejstvo oksalne kiseline na varou je kontaktno .
Slažem se kolega i ovakvo razmišljanje nije prvi put da čujem. Mislim da je dosta pčelara u tabludi što se tiče OK. Da dodam, za OK je potrebno što vlažnije vreme.
Цитат: Srdjan Velickovic 23-10-2014, 18:08:57
Ja koga god cujem da tako shvata dejstvo i tretman oksalnom kiselinom pokusam da ubedim u suprtono . Mada postoje i ljudi koje je nemoguce ubediti , na zalost .
Poštovani pčelari,Srđane i Jano,počastvovan sam time da ste me oslovili sa "kolega",jer ja sam pčelar početnik i nisam vam dorastao da bih bio vaš kolega što se vidi i iz vaše osude na nekoga ko je pokušao da razmišlja svojom glavom.Moja namera nije da širim svoje nestručno mišljenje već da naučim nešto od vas znalaca.Poštovani Jano,iz Vaših postova vidim da ste posle 15 godina pčelarenja prvi put koristili oksalnu tek prošle godine i vidim da ste iskustvo i znanje u vezi oksalne podigli na nivo da nekoga možete da osuđujete za neznanje.Poštovani Srđane,aktivno se bavite pčelarstvom četiri godine i nije potrebno neiskusne i nedorasle Vama da ubeđujete u suprotno pogotovo mene jer ja ne živim u ubeđenju da nešto znam,daj Bože da sam Vam bar malo dorastao.Dosta čitam stručna mišljenja na ovom forumu pa sam na žalost danas išao do pčelinjaka da skidam folije sa zbegova,jer sam gledajući jedan video film video kako jedan vrhunski pčelar ima postavljene folije još oktobra.Mišljenja drugih vrhunskih pčelara su suprotna,pa sam te iste folije skinuo.Ja sam srećan i zadovoljan da mislim svojom glavom jer tako mogu nešto i da naučim iz svog iskustva za razliku od mnogih prepisivača Ruske škole pčelarsrva i mnogih predavača širom Srbije koji u svom pčelinjaku nemaju više od 50 košnica.Pitam se ko im daje certifikate i diplome da mogu postati prosvetitelji pčelarstva širom Srbije.
Ovo su neka moja iskustva sa foruma SPOSa gde se jasno vidi osuda misli svakog onoga koji je pokušao da misli.Nije dozvoljeno razmišljati jer su oni tu Bogom dani da misle a mi početnici da pažljivo čitamo i primenjujemo njihova znanja.Na vrlo primitivan način sam kao početnik ismejan i izvređan samo zato što ne znam da mislim.
-
Поштоване колеге,
Хвала Вам на подршци и на учествовању у теми. Сврха ове теме треба да буде помоћ нашим младим колегама.
Наше је да се трудимо и да свако у складу са својим могућностима помогне, онолико колико може.
Верујем да наш укупан рад и наше дружење на овом форуму, управо обавља ту сврху. Овде имамо ретку прилику да уживамо у слободи мисли и да ту своју мисао на један уљудан и коректан начин искажемо.
То је велика тековина овог форума и сви ми треба да се трудимо да ту тековину чувамо и сачувамо.
Сваки наш пут колико год он био дугачак, почиње првим кораком. Сви ми полако корачамо тим путем. Неко је пошао одавно, неко мало касније, неко ће тек кренути. Као и сви људи и пчелари имају своје путеве. Људи су различити и њихови путеви су различити, тако је и са нама пчеларима. Немамо сви исте путеве ни као људи ни као пчелари. Нека свако сам себи бира свој пут у свему, па и у пчеларству. Суштина је, да постоји различитост идеја, мисли, решења. Та различитост је наше укупно богатство, припада свима нама. Битно је да постоје места где се може чути и видети та различитост у мишљењу и раду. Овај форум је такво место. Драго ми је што сам део овог форума и што могу да дам свој скромни допринос нашим укупним жељама, а оне су без сваке сумње напредак србског пчеларства и пчелара уопште. Мишљења сам да су наша настојања универзалне природе и да ће и уважене колеге из осталих држава, а који су заједно са нама на овом форуму, у том нашем заједничком раду моћи да пронађу нека решења која можда помогну и њима. Наравно ако за тим имају потребе и процене да су таква решења и за њих корисна.
Што се тиче досадашњих примера о којима сам писао, мени је јасно да мора проћи неко извесно време да људи суштински разумеју то што сам им написао. Исувише дуго траје врло погрешно мишљење које води главну реч у србском пчеларству. Исувише дуго времена људима се усађују погрешни принципи и превазиђена решења. Код људи је створен условни рефлекс у мислима када је пчеларство у питању и потребно је време да се то мишљење промени. Тај процес је у току и он се не може више зауставити. Треба само наставити са поштеним радом, са изношењем својих искустава, треба писати и о својим резултатима рада, као и о својим запажањима. Није потребно било кога у нешто убеђивати. Треба износити нове идеје, треба давати младим људима шансу да сазнају да има и другачијих мишљења од устаљених. То је у принципу потребно. Па ко има уво да чује, нека чује.
У принципу свако од нас пре или после нађе свој пут. Верујем да ће тако бити и са младим пчеларима који траже себе у свету пчеларства. Пре или после и они ће чути или видети да није све онако како им већина колега прича.
Када неко чита о она три примера која сам описао, све то може да делује врло збуњујуће и невероватно. Чак и онда када им кажем да је и 10% довољно да се њихов живот суштински измени. Тешко је то одмах разумети.
Када се ипак после неког времена, прихвати реална могућност да је то могуће, онда ће већина да разуме да се ту ради о само 2,5 кг. разлике током једне пчеларске сезоне. Само тих 2,5 кг. разлике, чини тих 10% о којима сам ја говорио. Када то буду разумели, видеће и сами да у једној пчеларској години постоји бар 4 или 5 шанси да се тих потребних 2,5 кг. разлике оствари. Колико то тачно бива у току једне пчеларске сезоне, нека свако открије за себе ако га занима наравно. Свакако ће се пријатно изненадити добијеним резултатом.
Поздрав свима и свако добро :)
-
Замолио бих колеге , пчеларе , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав
-
Najstrasnije moguce pitanje ikada postavljeno o pcelarima.
-
Замолио бих колеге , пчеларе , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав
kriterijum je kao i kod vrhunskih umetnika. Punu afirmaciju steknu tek kada odu na onaj svet. Tad nema njihovih savremenika da im osporavaju. Videćemo za 50god ko su vrhunski pčelari današnjice.
-
За 50 година од данас, нажалост, вероватно пчела неће бити, али ће бити врхунских пчелара...
-
...slatko(gorko) sam se nasmejao...
За 50 година од данас, нажалост, вероватно пчела неће бити, али ће бити врхунских пчелара...
-
Vrhunski pčelar je dobar učenik. Uči od pčela, ovladavajući različitim poslovima u različitim uslovima. Kao igra šaha: mnogo poteza u određenoj situaciji, treba samo odabrati pravi.
U suštini vrhunskih pčelara nema. S obzirom da sam rekao da bi to trebalo da bude dobar učenik, trebalo bi to tako i posmatrati. Možda nešto kao odličan učenik...
За 50 година од данас, нажалост, вероватно пчела неће бити, али ће бити врхунских пчелара...
Kako kolega reče, vreme je najbolji sudija. Videće se za 50 godina :D
-
Ne znam da li pisemo o kosnicama ili nacinu razmislajanja o pcelarstvu ali da probam: i dalje sam ponekad u velikoj dilemi da li radim na ispravan nacin. Zasto - citam i ovde i tamo nacine rada pratim mnogo toga i onda uhvatim sebe kako nemam bas previse da kazem a to ponekad znaci i ne znati sta da se kaze.
Veliki deo tema posvecen je nekim stvarima koje meni npr nisu bitne i ne smatram ih potrebnim ali aj da krenem nekim redom:
1. Izrada kosnica - veliki trosak pcelarstva to svi znamo i valjda se slazemo. Medjutim meni nikako nije jasno zasto kosnice moraju da budu bas od CPC daske ili sa malo cvorova pa obradjene vrhunski - lepo glatke pa tri ili pet godina suseno drvo, pa abrihteri, pa cirkulari pa boje razne i sa standardima te ISO9001 do nekog 14001 koji eto mogu i deca u usta - boje ne standard... Pa pcele nisu imale te uslove do pre nekih 200-tinak godina pa ih bilo mnogo vise.
Zar ne moze od losije daske i nekim postupcima koje moze covek da odradi i sa najprostijim alatom i u sopstvenoj reziji? Da li moze jeftinije a da nije na ustrb kvaliteta zivota pcela i meda? Ja mislim da moze pa cu ove zime probati da spustim cenu izrede kosnice na jedno 10-tak E po kosnici a da bude i lepa (zbog mene) a i funkcionalna sa boljim termoizolacionim karakteristikama nego 2 cm drveta.
Jedino sto mi ostaje gorak ukus jer ne mogu da se ukljucim u zive diskusije o masinama, zazorima, broju obrtaja kvalitetu kosnica - i to vec coveku smanjuje rejting u pcelarskom svetu ...
3. Satne osnove - mnogo price i rada a sve pocinje time da trutovi nemaju nikakvu uslugu i pcele treba da grade samo radilicko sace. A opet moze se dobiti radilicko sace i bez SO. Ja video da mi pcele radije grade sace na ramovima bez SO - normalno ako imaju obe opcije na raspolaganju. A i ne grade ga mnogo duze bar moje iskustvo. Pa onda umesto zice i busaca ramova i nitni ja ubacim po dva stapica od raznjica - i mnogo manje posla i mnogo jednostavnije a i jeftinije.
I uvek znam da je to sace cisto bez parafina i dodataka a ovako ne mogu da ucestvujem u diskusijama o busacima, zici, SO postavljanju srozavanju ko je koga zeznuo sa SO itd... Da ne pricam da sam krajnje neozbiljan kada kazem da ne bih da menjam sace jer cemu to - mozda na deset godina u jednom nastavku ...
3. "Jako drustvo" - samo jaka dobro spremljena drustva mogu da garantuju prezimljavanje, samo jaka dopro nagruvana drustva mogu da garantuju prinos ...
Ovo za zimovanje ne verujem i niko ne moze da me ubedi cak mislim da manja drustva dobro pokrivena hranom - koje ce trebati manje nego "jako" drustvo lakse prezimljavaju. Verujem (naglasak na verujem) da ce to manje drustvo u menjem prostoru lakse doci do hrane a manji prostor ce verujem imati temp za par stepeni vecu nego da je isto drustvo u nekom vecem prostoru - npr RV i DB a ako znamo i poverujemo u cinjenicu vise puta iticanu da nasa sivka zimuje sa 20000+- jedinki .
Ovo znaci da bi imali isti ucinak pcela u kosnici RV i DB DB treba da ima bar 30000 +- jedinki. E sad neko moze da kaze potpuno ispravno da pcele ne greju kosnicu vec klube (sto je apsolutno tacno) ali uzmimo hladan period, pcele pojele hranu ima malo legla u klubetu i sad se temp digne npr na X stepeni. U manjoj kosnici zapreminski 20000 pcela ce temperaturu dici za X+3 C a u velikoj X+2 C i u manjoj ta nova temp je dovoljna da se klube relaksira i pokupi hranu koja joj treba a u velikoj ostaje gde je i - uginule pcele a puno hrane (e sad mi je rejting vec oko 0)...
A kod prolecnog razvoja - za 60 dana razvoja u prolece u nizinama moze da izadje toliko pcela da ih bude i za rojenje a usput ce one da malo prate i prirodu i prilagode i unos i potrosnju i zaleganje do bagrema - problem je kad covek krene da sipa sirup do besvesti - sad da uporedim kosnicu sa skolom gde svi sede besposleni, natrpavaju se koka kolom i cokoladom a onda kad dodje vreme da rade sta mislite ko ce bolje raditi - 1000 hiperaktivnih skolaraca koji takvi kakvi su vise na internetu, stalno nezadovoljni dosadom jer ne znaju sta ce sa sobom ili 100 klinaca pomalo gladnih ali kad odu kuci malo iscepaju drva malo pomognu oko kuce malo uce a onda odu da igraju fudbal ili vec sta a zeljni da se dobro nakrkaju i da urade sve da bi popravili svoju situaciju i dokazali se?
Toliko za sad a pocecu da postavljam slike narocito oko tacke 1 pa cu videti da li ima razlike za pcele i prinosa u CPC kosnicama i onim manje cool ...
-
Kolega Miodraže, uopšte nema veze od kakve daske se prave košnice, da li će biti uglačane, ofarbane kojekakvim "zdravim" bojama, da li imaju čvorove...
Moj kolega Miroslav Prokić ima pčelinjak sa dvomatičnim DB-12 i DB-14, nastavci su napravljeni od kojekakve daske, kojekakvog drveta. Jednom prilikom je morao dodati medišni nastavak, a u nedostatku istog dodao je sanduk od motorne testere, koji je nabrzinu morao da pripremi. Njegove pčele su i taj nastavak napunile medom. Da je imao i kartonseke kutije on bi ih stavio na košnicu. Ovo je samo jedan od mnogih primera. Ne treba uzimati sve zdravo za gotovo. Pčelarenje je jako zanimljivo i atraktivno zanimanje, naravno da treba dosta znanja. I sam si se uverio na svom pčelinjaku kako su dobri ramovi sa štapićima za ražnjiće, to nema ni u jednoj knjizi. Bitno je da su to pčele prihvatile i da se nije videla bitna razlika u odnosu na žicu i satne osnove. Evo i nekoliko slika sa Prokićevog pčelinjaka. Pozdrav.
-
Miodraže, neke stavke tvog razmišljanja su tačne, neke sporne, neke za diskusiju a neke nisu tačne uopšte.
Kao i sve u životu. :)
Mada moraš voditi računa o onima koje su netačne, one prave velike probleme.
-
E pa sad nema druge nego daj za pocetak te netacne pa da menjam ili da se proslavim i postanem vrhunski pcelar pa da RZ-u bude zao i kad ga ja napadnem a ne samo kad ti to uradis ... :)
Mislim ozbiljno nije zezanje a vec razmisljam (sa zebnjom) o odluci da nicim ne tretiram do oksalne protiv varoe ove godine ...
-
Nemam ja protiv RŽ ništa lično, u smislu toga ko je on i kakav je on. Postoje nesuglasice o tome kako je došao na mesto predsednika i tu su iznošene razne „varijacije“ pa i laži. U tom smislu imam primedbu protiv lica za koje postoji sumnja da je na nelegalan način uzurpirao funkciju predsednika.
Imam i protiv čoveka, ali pre svega kao nepristojnog i poveremeno primitivnog u javnom ophođenju i to sa pozicije predsednika saveza. To je neljudski a može biti i osobina poltrona (u okviru definicije postoji i ta odrednica, koja definiše poltrona kao poniznog prema onima iznad sebe i arogantnog prema onima kojima rukovodi) i nastupa sa pozicije vlasti, a ne sposobnosti što je nužno za svaki opšti napredak.
Takođe imam protiv osobe koja je „po privatnom postupku“ zloupotrebila savez za neki lični obračun ili dokazivanje svoje samodovoljnosti i posebnosti u poslednjem slušaju kada je podsticao i raspirivao zavadu među pčelarima iznoseći neko sumnjivo viđenje pčelara SPOV koje i dalje nije dokazano (nisam video i dalje tačno saopštenje koje je stav SPOV na osnovu kojeg je doneta ODLUKA SPOS da učini to što je učinjeno). Saopšenjem na sajtu spos info sa naslovom UKIDAJU SE SUBVENCIJE PO KOŠNICI? (http://www.spos.info/novost.php?id=3615) prekršene su sve moralne norme, ali i zakonske i statutarne. Tu je i odgovornost svih članova IO koji su u tome učestvovali a nisu izdvojili mišljenje. U ovom slučaju je bilo nužno izdvajanje mišljenja jer ovo nije ni malo naivno. Zaneli se i pomislili da je ovo četeres peta i da moraju svi isto da misle. Smatram da IO saveza mora da utiče na pravilno obaveštavanje javnosti i da snosi odgovornost za ovakve vesti, bez pravih podataka.
Ne vidim da je njemu ništa žao. On je samo shvatio da nema pojma o mnogim stvarima (to si mu i ti više puta pokazao i dokazao po pitanju organizacionih problema i politike saveza, kojom on manipuliše). Po pitanju pčelarstva, džaba mu sve one knjige, on nema pojma. Ovo odgovorno tvrdim. Kada se kaže da neko nema pojma, ne misli se da ne zna da održi pčele u životu ili ima neke koristi od njih. Njegovo poznavanje pčelinje zajednice i života pčela je sumnjivo. To važi za mnoge koji se „resavskim putem“ kao predavači ili prenositelji „znanja“ oglašavaju. Ponekad je bolje da ne izviruju.
Malo opširnije sam ovo napisao, da se ne shvati da ja imam nešto protiv RŽ. Ja nisam prijemčiv za korupciju i nemam šta da se ljutim na njega.
Što se tiče tehnike pčelarenja (a to je puno važnije od lika po imanu RŽ), mogu ti reći da mislim da si posmatrao neke stvari bez nekog oslonca. To je ono što sam pisao da se ne sme posmatrati neko poglavlje iz života pčela na osnovu npr. nekih merenja i bez osvrta u kojim uslovima se to dešava. Ne može se posmatrati pčelinje društvo mimo košnice, odnosno staništa. Tako smatram da si bio nejasan u pogledu mogućnosti slabog društva.
Sve pod uslovom da si ozbiljno mislio. Ako si ozbiljno mislio, preporučio bih ti da pročitaš knjigu (govorim po sećanju i možda grešim u podacima) Branka Relića Ekonomika pčelarstva. Tu imaš objašnjenja i neke proračune koji jesu važni, ali važni su samo u kakvom se okruženju nalaze pčele.
A najozbiljnije, ako se ne tretira, može se očekivati da se u jednom momentu se dodirne dno. To nije gubitak pčela, već može doći do pojave ATL i da na tom prostoru i u budućnosti bude problema.
Najbitnije je da svaka tehnika posmatra od načina pčelarenja. To može važiti i za izradu košnica.
-
Колега Миодраже,
Са обзиром на наслов теме, скоро је немогуће изаћи из исте својим писањем ;D
Што се тиче твоје жеље 8) , па колега пази шта желиш. Можда ти се жеље и остваре ;D ;D ;D
Што се тиче третмана против варое ... у оваквој години, то је врло храбра одлука. Читам на другим форумима, да има колега које слично размишљају, чак примењују годинама такав приступ и то врло успешно. Тако бар кажу ???
Са обзиром да је твој пчелињак ипак мало удаљенији од "пчеларске гужве", можда ти имаш идеалне услове да такву одлуку успешно проведеш у дело и да имаш добре резултате.
Сложио бих се са Шолетом да је ипак превелики ризик не третирати пчеле. Можда је ипак нека "средина", добар пут за размишљање на ту тему. У сваком случају, желим ти пуно успеха! :D
Поздрав из Мале Моштанице :)
-
Dragane ovo za RZ je sala jednom mi je odgovorio da ga tvoje kritike zabrinu a ja sam mu magla … ali nema veze …
U pravu si apsolutno a to je da vecina mog razmisljanja i postupaka nije iskustvena vec plod nekakvih stavova po pitanju prirode I zivog sveta. Da pojasnim malo kako se to kod mene odvija: trutovi npr.
Neko je nekad objasnio da su trutovi beskorisne jedinke koje treba eliminisati jer sem funkcije pri oplodnji matice nemaju drugu ulogu vec samo “potrosacku”. Na tom objasnjenju starom par stotina godina vecina pcelara bazira svoj rad sto se toga tice (usput se nadajuci da ce trutovi nekog nesrecnog neznalice opariti njihove visokokvalitetne selekcionisane matice). Onda tu dodju SO sa radilickim celijama samo, pa zice pa armiranje saca pa cela filozofija najbolje obradjena u filmu “Laf u srcu” gde Bata Zivojinovic – doctor – kaze – kolega organ koji organ je oboleo manite stanje duha … Tako I trutove pcelari tretiraju (po meni) van konteksta pcelinjeg superorganizma sto on I jeste – znaci matica radilice trutovi.
I sad dolazi moj filozofski deo – ako je evolucija zahtevala trutove onda mi cinimo nesto lose eliminisuci ih a ako je Bog stvorio pcele to je savrsenstvo jer ne moze biti drugacije a to sto mi taj sklad narusavamo samo govori koliko ne znamo – u oba slucaja.
Pa ja onda prihvatim da ne treba sprecavati maticu I pcele da odgajaju trutove jer cak I da eliminisemo sve ostale (koje ?) uloge trutova onda za mene trutovi su testis u celovitom organizmu a kad uskopis dobrog psa dobijes pudlu (uslovno receno). Zato ja kazem da su trutovi potrebni a ne zato sto sam shvatio njihovu funkciju – najcesce mnogo toga radimo a da ne shvatamo kako to funkcionise ili koristimo uredjaje za koje nam nije nikako jasno sta se desava u njima. Cak I ako im je jedina uloga oplodnja matice niko me ne moze ubediti da oni nisu potrebni – eto ove godine koja je bila najlosija za srpsko pcelarstvo ja I pored trutova imao malo meda…
Druga stvar da ja ne kazem “slaba drustva” vec mi smeta izraz “samo jaka drustva … ovo ono…”. Mislim da postoji optimalan broj pcela koji su determinisani za prezivljavanje drustva I da mi jos nismo dosli do tacnog broja – ja smatram da “manje” drustvo u kompaktnijem prostoru lakse podnosi vremenske neprilike – opet neka logika jer kad gledam svog sarplaninca zimi nesto ne vidim da se baskari I siri na sred poljane vec trazi zaklon I vrlo ga uspesno pronalazi sam – mesta zaklonjena od vetra I nepogoda kao I da se skluopca I nabije njusku u sopstveno dupe stvarajuci najmanju mogucu povrsinu za odavanje toplote. Zato je moje misljenje da velicina I zapremina kosnice igra veliku ulogu u pcelarstvu – I kao dom pcelama I kao prostor koji odredjuje broj jedinki tog drustva.
E zato bih voleo da cujem svako negativno misljenje o mojim razmisljanjima jer mi je to nacin da ispravim svoje greske – ako niko nista ne kaze sam sebe cu ubediti da sam uvek u pravu a to je najkraci put, ako postujemo psihologiju do narcisoidnosti pa sadizam pa serijski ubica …
-
Миодраже,
Добра ти је ова шала око критике и забрињавања ;D ваљда је јасно, да се ја само шалим :)
Лично мислим да је твој приступ теми, врло добар. Нормално је да у ситуацији када немамо неко раније стечено искуство, исто стичемо својом праксом. Такође верујем да је такав начин размишљања, више него потребан. Како ћемо уопште у било чему напредовати ако никада и не помислимо да нешто ново пробамо?
Немам велико искуство у пчеларству, али ме то не спречава да размишљам својом главом о том истом пчеларству. Мислим да је таква прича о бескорисним трутовима, апсолутно погрешна. Једноставно та прича нема здраву логику. Људи ваљда мисле да је еволуција негде погрешила, па ће они то да исправе.
У досадашњој људској историји, такво људско размишљање човеку је донело само проблеме и катастрофалне последице. То се односи и на пчеларство.
Од раног пролећа и у мојим кошницама је било мноштво трутова. Мени није ни на крај памети да их уклањам. Шта каже већинско пчеларско мишљење на ту тему, апсолутно ме не занима.
Више верујем природи него њима.
Слично мишљење имам и око сатних основа и жичења рамова. То моје мишљење такође није део мог великог пчеларског искуства јер га објективно немам, али ми здрав разум говори да људи и ту греше јер намећу пчелињем друштву своју људску логику, а она врло мало уважава интересе пчеле као бића. Није потребно бити доктор наука па закључити да те силне жице које разапињемо по својим кошницама, производе неко дејство у кошници и утичу на пчеле у њој. Нисам баш сигуран да је нама сасвим јасно, какве то све последице има на пчелиње друштво.
Све има свој почетак, па тако и велика пчеларска глупост о "јаким или слабим", друштвима. Ако је почетни параметар лош, непримерен, погрешан онда ће све оно што се касније ослања на тај почетак, бити сасвим погрешно. За то такође није потребно бити доктор наука. Моје мишљење је слично твоме. Мислим да је суштина наћи меру у оптималном броју пчела у пчелињем друштву. Такође мислим да је тај оптимум потребно постићи и у односу на природно окружење у коме то пчелиње друштво живи и ради.
Мишљења сам да је грешка у корацима сасвим јасна. Грешка у одабиру кошнице, повлачи са собом све остале грешке јер се наравно тежи успоставити јако друштво у тој кошници. То доводи до тога да се морају тражити технологије пчеларења које ће надоместити ону прву и основну грешку. То је апсолутно расипање свих могућих ресурса и умних и материјалних. Занимљиво је да свака прича на ту тему код поштовалаца таквог застарелог мишљења, доводи до беса те пчеларске умове. Понекад ми није јасно да ли ти људи пчеларе за свој лични интерес или нечији туђи. Зар није сваком пчелару лични интерес да има што боље резултате у свом раду?
Ја пчеларим са РВ кошницом јер мислим да ћу са том кошницом успети да се приближим неком свом циљу у пчеларству. Међутим ако се појави неки пчелар, рецимо Станковић Миодраг и он да неко своје решење које је боље од онога којим ја радим, био бих врло глуп да то решење не прихватим за себе. А био бих и крање безуман да тог човека нападам и ниподиштавам његов рад само зато, јер он предлаже нешто друго и при томе је то његово решење за мене лично боље и исплатљивије. Што би рекао народ сто људи, сто ћуди.
Форуми нам пружају заиста изванредне могућности јер смо у прилици да своја размишљања размењујемо са мноштвом колега широм целог света! и то у реалном времену, тренутно. Штета је да ту колосалну шансу за пчеларство уопште, трошимо на несувисле начине. Са мало више добре воље, мислим да пчелари данас имају шансу да направе велики искорак у пчеларској теорији и пракси који ће донети свима нама боље дане.
Да не буде да се ја баш у свему слажем са тобом, мислим да је "пчеларски лакат", као део пчеларске праксе, превазиђено и непотребно решење 8) ;D Може се и без "пчеларског лакта", зар не :D
-
Moram se malo osvrnuti na aktuelne teme ovih dana. Ne mislim na ovaj forum konkretno već uopšte. Drugi forumi, pčelarske grupe na fb itd. Potencira se lično iskustvo i zanemarivanje literature. To je u neku ruku čak i smešno. Pa tu literaturu su pisali vrhunski pčelari a ne golubari ili lovci. Drugo. Daje se prednost mišljenjima i iskustvu pčelara koji imaju veći broj košnica i po tome se treba upravljati. To nema veze sa logikom. Na kraju moj zaključak je da se treba manuti mišljenja i saveta pčelarskih stručnjaka koji zarađuju od pčelara.
-
Momci, s obzirom da ste detaljno obrazložili svoje stavove, to je znak i da ste dobro razmisli. U tom slučaju, moram se složiti sa vama. Dobrom poslu zamerke nema, jel’ tako :).
Ostaje samo da primenjujete i proveravate svoje zaključke u praksi.
-
Колега Мирославе,
Сасвим је погрешно занемарити пчеларску литературу, наравно. Свакако да су одређену литературу писали одлични пчелари, само је мали проблем доћи до те и такве литературе. Врло је тешко пчелару почетнику да уопште дође до тих драгоцених и свакако корисних књига. Савети искуснијих колега и у том смислу могу много помоћи младим колегама.
Колеге Радоје, Шоле, Воја давали су пар пута врло значајне информације у том смислу и препоручивали заиста корисну пчеларску литературу. Питање је само колико ће младих колега, реално доћи до тих информација на форуму.
-
Bez knjiga ne ide nikako.
Bez obzira što je neko početnik, mora i sam potražiti neke podatke i nešto naučiti iz knjiga. Primer je ovo što zanima kolegu (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=699.msg34502#msg34502). Koliko težine gube pčele, koliko masnog tkiva, kolika je smrtnost itd ako se hrane šećerom. U suprotnom traže od drugoga da lista knjige i pretražuje podatke. Ako znam gde ima, mogu reći, ali za sebe kažem: nemam knjiga i nemam odakle da vidim neke vrednosti.
Primer je prost. Može se napisati u pretraživaču: Hrana i ishrana pčela Taranov i može da nađe šta ga zanima (ako napišem adresu, možda narušavam autorska prava).
Kada se pročita knjiga ili neki tekst, može se pitati na osnovu pročitanog šta je dobro, a šta nije. Primer bi bila primena antibiotika koje se ranije preporučivala kao vid preventive (lično ne preporučujem antibiotik ni za lečenje pčela) ili primer odlične knjige gde su neke stvari sporne a i neki iskusni pčelari prenose podatak kao tačan. To je npr. tvrdnja u knjizi Praktično pčelarstvo Vojina Todorovića, da ako se roj smesti na izgrađeno saće, tada napušta košnicu. Ja to u svom pčelarskom stažu nisam video (a ni pre :D ). Ali ovo će vam mnogi potvrditi kao pravu i jedinu istinu.
-
Mnoštvo različitih stavova o tehnologiji pčelarenja, ima svoje racionalno objašnjenje. Razlike u velikoj meri postoje zbog različitih mikroklimatskih uslova u kojima svi mi pčelarimo. Ja imam pčele na dve lokacije, međusobno udaljene manje od 2 km,a ipak primećujem razliku. Problem je što ljudi koji površno posmatraju stvari, svoja znanja i iskustva iznose bez preciznog navođenja uslova na koje se odnose, pa onda unose zabunu kod manje iskusnih pčelara. Pored mikroklimatskih uslova, za mene su vrlo bitni ciljevi pčelarenja. Ciljevi opredeljuju mnoge radove u pčelarstvu. Možda je nešto dobro, ali sporo, pa se trudim da te radove izbacim, posebno ako ne menjaju bitno stanje u košnici. Na primer, kružna leta imaju neke pozitivne strane, ali pri selidbi treba da zatvaram leta na sto košnica x tri, zato nemam ta leta. Do sada sam stresao pčele, a sada uvodim bežalicu u upotrebu. Selim kamionom uz fizički utovar, a sada tražim bolje rešenje. Trudim se da učim od onih koji imaju broj košnica sa kojima sam planirao da radim........ Svaka pčelarska godina se razlikuje, zato se iskustvo teško stiče i mora da se uči i iz literature.
-
G Sosicu
nije ovo drugi forum pa da se ljutimo - svaka kritika dobronamerno upucena je prihvatljiva i rado ocekivana jer od pohvala nika niko nista nije naucio. E sad iskustvo ili knjige - koja knjiga pokriva ovu godinu na izdisaju i ko nam garantuje da sledece (a po mom skromnom razmisljanju) nece biti na neki drugi nacin gore?
Sta onda raditi - eto g. Taranov kaze 30000 pcela Voja kaze 20000 pcela za nasu sivu? Date tablice potrosnje hrane kad varoa nije pravila ovoliki zulim kad su razna virusna oboljenja bila u domenu maste, kad su seljaci zakopavali dzakove vestackog djubriva po utrinama jer nisu znali zasto ih drzava tera da to bacaju na njive kad su u mom selu postojale stotine kosnica i nikad niko nije davao secer niti prihranjivao... kad je secer pravljen od mnogo manje tretirane sirovine da ne pricam dalje o hemiji koja nas okruzuje kad nije postojala mreza mobilne telefonije ...
Knjige da ali mislim da svako mora da pocne po malo da razmislja sopstvenom glavom - na Visu covek uzeo ovog meseca (opet nezabelezeno u pcelarskoj istoriji) 1400 kg meda od 26 kosnica - pa ako to nije nenormalno ja ne znam sta jeste.
Miroslave ti (nadam se da te ne vredja moje oslovljavanje) pcelaris kosnicama i nacinom koji je prevashodno iskustven zar ne? Znaci tvoja iskustva moramo postovati oko tih stvari ali je najbolje postovati iskustva pet deset ili pedeset ljudi koji pcelare na isti nacin kao ti. Brnda je u velikoj suprotnosti sa pisanom literaturom tako da treba biti oprezan ...
-
Mijo, ne znam što se neko ljuti, ako se preporuči knjiga. Nisam imao nameru da nikoga naljtim i ne vidim potrebu za takvim upozorenjem.
Knjiga pokriva svaku godinu. Kada naučiš šta su to pčele i kada znaš kakvi su uslovi, znaš odmah kako da postupaš i nema tu čekanja. Taranov kaže...i onda to ne treba prenositi papagajski kao neki „stručnjaci“. Opšta kultura (deo nje je obaveštenost, a u dobu kompjutera je dostupno sve) kaže da se razmatra ruska pčela u uslovima kakvi tamo vladaju. Ni njihova pčela se ne ponaša mnogo drugačije. Primeniš to prema svojim uslovima.
Evo, čovek (Dobrica) je po ko zna koji put ponovio ono što je bitno: nisu nam isti uslovi i dajemo savete u odnosu na opšte ponašanje pčela.
Što se tiče Visa. Kada smo bili u situaciji da selimo pčele po celoj Jugi, nisu ni dolazile kući. A zašto bi bilo nenormalno kada smo u to vreme imali med od vreska, a kolege u Obrenovcu ne. Šta je tu nenormalno što je na Visu zamedilo? Ima negde neda i od manuke, ali ja od toga nemam ništa, i opet nisam nezadovoljan godinom iako sam morao da prihranjujem (to je samo malo više rada u kojem sam ipak uživao). Ako ne može više tako kako je nekada bilo, radiš kako možeš. Samo promeniš način rada. Bog visoko Vis daleko. I mi u Maloj Moštanici imamo Vis, ali nije nešto zamedio :D . Od mene u Dragana Neškovića je udaljen par stotina metara.
Ne možeš se osloniti samo na nečije iskustvo. To je potrebno nekome ko je apsolutni početnik (ali mora da pročita osnove pčelarstva). Iskustvo nije uvek pouzdano. Kako možeš da se osloniš na iskustvo pčelara koji ima najviše poruka na forumu SPOS-a, a uglavnom prepisuje. Iskustvo je ram na satonoše (nije njegovo iskustvo, već primenjuje nečije iskustvo - i nije uvek dobro). Kako verovati čoveku koji laže. Godinama je njegovo „iskustvo“: šećer iznuruje pčele, to su bolesne pčele od šećera, samo prirodni med i amitraz za pčele. Kako neko ima morala da preporučuje drugima da hrane šećerom, ako ZNA DA JE TO ŠTETNO. Ne štetno nego pogubno za pčele. Ali, ako si pročitao, znažeš da pčelari severa Evrope moraju dati veliki deo zimnice u vidu šećera. Ako sam ja o tome odavno pisao, nisam selio pčele u Finsku, ali sam pročitao. I proverio. I znam šta pčela može da podnese, a šta ne može i šta se MORA uraditi.
Ni jedna isključivost nije dobra. Što se tiče šećera, od 1990 do 2000-te ga uopšte nisam koristio. Imaš na forumima iskustvo pčelara koji drže pogače preko cele godine. Ja sam to znao (ne za pogače već za šećer uopšte), ali med ne može biti ispravan za kupca. Sam si dobro primetio u temi o LR. I znaš li šta sam ja zaključio za tih 10 godina što nisam davao šećer (a tek sada mi dolazi iz du.... u glavu). Pa zaključio sam mnogo. Najviše da sam budala. Oni koji su uvaljivali šećer potrošačima mažnjavali lovu su carevi. Oni koji su dimili amitrazom preko cele godine se prebacili (kao prebacili) na oksalnu, i druga sredstva i ZALAŽU SE DA SE AMITRAZ IZBACI!!! Takođe su carevi. Znaš šta ja imam od toga. Uđe neko pile (ili neka slična živina) i kaže da sam ja govno od čoveka jer sam preporučio da se sa jednim ili najviše dva dimljenja (sa samo dve kapi u odnosu na nekih 5-7 koje preporučuju) obori najveći deo varoe i sačeka vreme za oksalnu, jer su takvi uslovi. I još uz to balegaju svuda gde se sretnu kako sam ja ološ. A oni su „fini“. Obični prevrtljivci i lažovčine, koji su izlagali po forumima da se dimi na 4 dana 5 puta. Posle ukazuju ljudima gde su pogrešili jer su im pčele „nestale“ predlažu analize, mikroskope (i prodaće im rojeve). Za to vreme oni su „purnjili“ amitrazom svaki drugi dan. I tako od proleća. Kao što vidiš, ni sada nisam ljut, ali mi je krivo kada govna isplivaju a za mene su smtrali da sam govno (mada možeš zaključiti i da jesam ljut, nije važno). Kada ljudima pokušaš da uputiš najbolji savet, a oni ti kažu da si g.... ne može ti biti dobro (vidiš nisam ljut, već počinjem da pazim na rečnik :D – ono ranije sam „citirao“ RŽ to je njegov rečnik i rečnik koji "mi u savezu" upražnjavamo na forumu SPOS - i to važi samo za članove :D, i ti ne smeš tako da se izražavaš jer si "nečlan" :D, tako da ništa nije sporno).
PS
I jaka društva nisu glupost. Gde si to i od koga naučio. To prvo moraš da promeniš u shvatanju pčelarstva. Ako nećeš, ja ne insistiram, ali kao što rekoh proveravaj. I kada proveravaš, zamisli sebe u uslovima nekoga ko je izgubio posao i ostaje mu da živi od pčelarstva (kada upućujem savete, to radim sa tog polazišta, a ne svog ličnog – ja sam zaposlen u dobroj firmi i mogu da ne izvcam ništa).
Na slikama su i saveti sa foruma. U stilu: šta ti bre nas propituješ?
-
Za Vis imas od ovog meseca kada predsednik njihovog pcelarskog saveza kaze da se nikada nije desilo i da je to za njega katastrofa u najavi - kako ce ko da razume to je vec pitanje.
Iskustvo - shvatam ja sta hoces da kazes i potpuno razumem i ljutnju koja postoji i koje ce biti - ali njegov stav mozes da prihvatis ili ne bez problema ono sto mene stvarno ljuti su stavovi ljudi koji nam odlucuju o sudbini ishrane i kvaliteta zivota a koje ja ne mogu da promenim a itekako uticu na moj kvalitet zivota - a glavni razlog je upravo to sto sam odlucio da se bavim pcelarstvom na ovaj nacin na koji radim i pokusavam da to napravim i profitabilnim.
Znaci ako ja ne budem radio to sto hocu na nacin koji ja smatram da je ispravan - znaci ne savremnom nacinu poljoprivredne proizvodnje gde je i opsteprihvacen nacin pcelarenja - onda se time necu ni baviti. To bi bila opstenardno poznat izraz - organska proizvodnja ali u svom najcistijem obliku - da je vera u pitanju bio bih militantni fundamentalista. To otprilike znaci da sam u konfliktu sa vecinom stavova savremene poljoprivrede. E tu ima nesto knjiga ali malo domacih - u principu nema. Zato ja moram da pabircim informacije na svaki nacin koji postoji i sa svih podneblja.
Pa onda su tu Peron pa Rudi (izgleda teski prevarant) pa neka istrazivanja od pre 200 godina o prirodnim stanistima pcela i to nekako povezujem u za mene prihvatljivu celinu. To tesko ide a i trajace ali uzmem pa citam npr. Fukuoku i vidim da je on sve sto se tice poljoprivrede lepo apsolvirao ali je proveo ceo zivot i umro a da nije i pored vidljivih dokaza promenio svest svog drustva vec samo pojedinaca.
I sad ja kad iznosim svoje misljenje polazim od tih saznanja koja polako proveravam u praksi a kad sam se prvi put javljao na SPOS-ovom forumu proslo je mesec dana pre nego sto je najzad jedan covek rekao - pa ja tek sad shvatam da Miodrag nema kosnice. Znaci citao sam sve sto mi je padalo pod ruku ali nisam nalazio ono sto mi je trebalo. I onda sam morao da mirim dve stvari - da saznajem sto vise mogu o takvom nacinu pcelarenja a u isto vreme da ne izigravam hipika kome nije stalo do nicega jer imam povecu porodicu koja zdusno za sada trpi sve ovo.
E to znaci da ja moram da pomirim taj "fundamentalisticko prirodan" nacin pcelarenja i dobit a da se ni jednog trenutka ne osetim prevarantom kad ljudim budem prodavao med ili bilo sta drugo - i zato pisem ovakve stvari.
A jaka drustva - pa Peron kaze da se super jaka drustva sama bore sa varoom uz jos par pretpostavki tehnicko - biodinamickog pristupa ali mi nismo tamo gde je on bio - zato to nama ne odgovara ali to ne znaci da npr njegova resenja a narocito pristup da prirodno sace, manji razmak satonosa (koji je identican istrazivanjima prirodnog saca od pre par stotina godina koja kazu da je osovinsko rastojanje satova 31.75 mm) kao i potpuno biodinamicki pristup da kod pcela u stanistu nema pravih uglova pa stavlja trouglaste letvice uz unutrasnje sastave stranica kosnice ne mogu da se primene i ovde ali ne na tako jakim drustvima - eto npr zasto smatram da ce manje drustvo ali vitalnije bolje odraditi posao nego predimenzionisano a kekeljavo...
Samo postoji problem - moramo da cekamo jos desetak ili vise godina da bi proverili ovo - a bicemo tu pa kom opanci kom obojci... Mozda do tad naucnici potvrde da Hartmanovi cvorovi ipak rade posao i da zato ista drustva na par kilometara daju razlicite rezultate a mi se ubijamo izmisljajuci toplu vodu.
I znaci jos jedna razlika mene u odnosu na 99% pcelara - ja 3 godine smanjujem posao koji sam radio a medju mojim klijentima su bile i najvece firme Srbije kao i izvoz za EU knjiga jer im je bilo bolje i jeftinije da rade kod mene - i sledece godine ja moram da pocnem pcelarstvo da razvijem i vidim neku perspektivu ili da bataljujem jer nisam u fazonu "porodice bistrih potoka" a to predstavlja najveci izazov - pokazati i dokazati da se "Fundamentalisticko organski" pristup moze i isplatiti.
-
Što se tiče Visa, veruj mi da približno znam o čemu je reč. Pa selio sam košnice relativno blizu – na Hvar. Postavio je čovek cvetale šljive u načoj relativnoj blizini ako sam dobro video (cvetala ovih dana i to baš cvetala). Ne misliš valjda da sam visok pritisak dobio onako iz “zdravstvenih razloga”. Visok pritisak sam dobio jer imam jako dobru memoriju i znam šta je ko rekao vrlo davno, šta je ko obećavao i kako su ljudi sve to prihvatali a posle peru ruke – kao nije to tako i znam šta se dešavalo tokom mog pčelarenja. Moje poruke zato često ne stižu odmah, jer ipak treba se prisetiti svega što je bilo i napisati najbolje što se može. Meni to na Visu (ako je tačno) nije iznenađenje. Dešava se. To stanje “kataklizme” i nečega neviđenog smo imali i ove zime (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=296.msg29800#msg29800) (ranog razvoja vegetacije i pčela). Ako se sećaš, neki koji pčelare pola veka nisu nešto slično videli. Nađi negde meteorološke podatke (ja ih zapisujem) i videćeš da je vrlo slično bilo2002, 2007, 2008!!! Toliko o tome kako neko ne pamti da se nešto desilo. Komentariso sam to i pisao o tome i predlagao šta raditi (a pre svega šta ne raditi jer nije dobro – sećaš se da su i satne osnove stavljali u februaru (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=543.msg29259#msg29259)).
Profitabilnim nešto možeš napraviti samo sa “kapitalom”. Jaka društva jesu taj “kapital”. Ubolje bi bilo u nekoj temi (ili da otvoriš temu koja se tiče tehnike), jer se ovde ipak govori o razmišljanjima i ostaće nevidljivo nekome koga zanima sa strane tehnike pčelarenja. To nam je valjda cilj?
Ako ti ne uspeš, ipak mislim da moraš imati obzira i odgovornosti prema drugima da ne padnu sa tobom. Svi smo mi imali u početku manje problema (u početku ne beše ničega :D :D) .Onda nailaze problemi, kada se opustiš i pomisliš: lako ćemo. Baš kada si pomislio da si uspeo, ljusneš, da ti treba bar jedna godina da se oporaviš. Ali to ne znači da nije moguće da uspeš. Ali za uspeh treba znanje. Ako u startu kreneš pogrešno (a ti si zaključio da svi greše), nećeš uspeti. “Neprijatelja” nikada ne treba podceniti.
Rudi je pisao mnoge stvari koje jesu tačne. U stvari to jeste tako u panju. Samo neko ko je neizmerno glup može da pomisli da je neka dubokaa, a uža košnica loša za pčele. Međutim, moraš uzeti med. Nekako mi se čini da istorija konstrukcije košnica ide u tom smeru. U tom smislu moraš biti efikasan. Žetva mora da se obavi brzo, mora se “oteti od oblaka”. Kako bi to radio u košnici koja je u stvari dubina (4 daske i neprekinuto saće – idealno za pčele). I to nije uvek dobro. Pa video sam to 1986 (ili 1987), što bi rekli: na vreme. Vrškare pune kuge i u ponekoj dubini je bilo. To ti je kada sve izgleda dobro, a ne možeš da vidiš – ode organska proizvodnja niz vodu. Pa zabraniće ti veterinari (ili ko je već nadležan), nećeš morati sam da odustaješ. Onda ćeš imati i više problema sa porodicom :D.
To znači da moraš pčele da ubaciš u košnicu, a tu su nastavci. Tu je saće prekinuto. Uvek može biti problema.
Što se tiče prirodnih staništa i to je stvar teoretskog obrazovanja. Đ. Stanojčić je napisao prevod teksta o pčelama u prirodnim staništima, odavno i kada to pokažeš ljudima, oni i ne pročitaju i opet po svome – prirodno stanište pa prirodno stanište i to je med i mleko. A nije. Stigla je varoa i tu ima problema kao i u košnicama: varoe, napuštanja staništa, propasti društava…kažem varoa je stigla.
To što hoćeš je vrlo običan i vrlo prihvatljiv način pčelarenja. Nije to problem. Ali ako hoćeš da radiš “na daljinu” i odeš samo povremeno, neće moći. Ne treba ti tu doktorat, treba samo nešto znanja i drugačija organizacija posla.
Sam kažeš da Peron kaže da se jaka društva sama bore protiv varoe. Bore se do određene granice i u određenim uslovima (ovo nikako nije fraza). Rojenjem, podelom varoe, boljim čišćenjem trutovskog legla kada se za to steknu uslovi…Sada zamisli slabo društvo. Dok se ono razvije na taj stupanj, varoa iz onih koje su se rojile ima težnju da pređe u ove koje dostižu zenit i tek ulaze u rojevi nagon. Znači, nisu u prednosti. Sa jakima ćeš npr. pre očistiti varou i možeš imati bolje ekonomske rezultate.
A slabo ne može biti vitalnije. To znam sigurno da neće biti vitalnije, ako je u sličnoj košnici kao i jako društvo. Ako hoćeš da radiš sa nekim mini košnicama, nećeš ni stići do pčelinjaka sve će se izrojiti po tri puta.
Ne moraš da proveravaš i dugo čekaš. Kažem ti da je jednostavno, da treba da se radi i promeni organizacija (neznatno) i sve je OK. Ako dugo čekaš, samo ćeš se dvoumiti i smišljati i razmišljati. Radi pravu stvar. Da sir Issak Newton nije imao pogrešnu ambiciju da se bavi alhemijom, tek to bi bile neslućene visine fizike. On je umro od trovanja živom, jer je izgleda pokušavao da napravi zlato – bavio se alhemijom. Ne treba ti da tragaš za alhemijom. Imaš iskustvo ove godine, upoznao si teren i šta sada još proučavati.
Za Hartmanove čvorove i “čuda” radiestezije meni ne moraš ništa govoriti. Meni je to poznato odavno. Bavio sam se proverom nekih uticaja, ali ne koliko utiče na varou npr. Mislim da su sve te knjige mog oca kod profesora Miloradovića. To se ne uči iz knjige. Ili imaš energiju ili nemaš. A poznate su mi mnoge stvari, ne iz knjige nego iz prakse.
S obzirom da bataljuješ to oko izdavaštva, ne čekaj 10 godina. Jednostavno je pčelariti kako si ti zamislio, ali treba da se radi. Ali ne na onaj način: sklepam košnicu od bilo čega i dođem povremeno. Može tu neka mera da se nađe i sve to lepo usaglasi. Pitanje je volje i mogućnosti.
PS
Nije to neka ljutnja. Veruj mi, iskreno ne ljutim se, ali je to stvar odgovornosti i stvar nečega što me prati od detinjstva jer sam uvek ima problema zbog drugih. Sam sam tako izabrao. Tako sam vaspitan. Ako pokušavaš da nekome učniš dobro može i rođena majka da te omrzne, jer ne zna o čemu se radi. Mada ne znam što bi te to zanimalo. Reč je o “načinu razmišljanja”, ponašanja i nekim posledicama. A jesu posledice, svakako, bar ih ja tako doživljavam i živim. Ja mnoge stvari shvatam kao odgovornost, svoju ličnu i za tuđe probleme . I ima to veze i sa ovim našim “bitisanjem” na forumima. Žao mi je ako neko shvati da ja to pišem da pokažem svoje raskošno znanje.
-
Aj mi prvo da razjasnim o cemu ovde pisemo - ja postavih pitanje bez odgovora - da li se ova tema zvala Prednosti i mane raznih tipova kosnica ili ovo sto je sad - ljudskog razmisljanja?
Ako je ovo sto je sad u naslovu neka kolega Neskovic razjasni koja oblast ovako pricu mozemo voditi o smislu zivota ili bilo sta drugo?
Znaci kosnice, razne tehnike pcelarenja - sve komplet znaci da to razjasnimo pa da idemo dalje...
-
Колега Миодраже,
Па већ сам ти одговорим на то питање:
"Са обзиром на наслов теме, скоро је немогуће изаћи из исте својим писањем"
Тема је замишљена да у оквиру ње размењујемо разна мишљења у вези пчеларства. Свако у склопу неког свог размишљања и из свог угла посматрања може и треба да пише о ономе што он сматра да може помоћи нашим младим колегама. Ако жели да искаже неко своје мишљење о некој посебној кошници или жичењу рамова или не жичењу тих истих рамова или да као што сам ја писао, неким необичним примерима потакнем колеге да размишљају на мало необичнији начин, и није толико битно. Битно је да пружимо младим колегама прилику да могу прочитати, на једном месту, што више различитих пчеласких размишљања, и све то да могу читати у миру, без да их ико малтретира по било ком основу. Њих или колеге које пишу у оквиру теме.
Мислим да је наш форум право место за ту врсту помоћи јер је ово један од ретких форума, где колеге не воде полемике око врсте кошнице којом се ради, него је огромној већини учесника на форуму првенствени циљ да помогну у мери својих могућности и знања. Има ли још негде пуно неких примера, да ће неко тако стрпљиво и предано одговарати на питања почетника иако пчеларе неким другим кошницама? На пример Шоле који пчелари са ЛР кошницом, помаже сваком колеги почетнику, па и онима који раде са РВ кошницом. Није тешко бити фин.
Миодраже, твој рад и размишљање у пчеларству је релативно ретка појава на форумима и сматрам да је то твоје искуство свима драгоцено. Пиши рођо о пчеларству, онако како ти мислиш, осећаш и радиш.
Сви ми можемо један од другог научити доста. Да пчеларимо, да размишљамо. Можда научимо и још по нешто.
Надам се да смо сада разјаснили недоумице и да можемо да идемо даље :)
Поздрав свима и свако добро :D
-
Да наставимо са размишљањем о пчеларству,
Следећи пример у нашој анализи може бити још један податак о коме се такође врло мало размишља приликом почетка бављења пчеларством.
Тај податак је тежина саме кошнице, односно тежина коју ћу ја као пчелар пренети годишње, а у коначном то је тежина коју ћу ја укупно пренити током тог раздобља од 30 година. Видећете и сами да само овај податак у коначном прави толику разлику, да је суштински непотребно да више било шта рачунате да би увидели економску оправданост једног или другог понуђеног решења, а ево и зашто.
Број од 100 кошница у нашој анализи, није узет произвољно. По општој сагласности огромне већине србских пчелара, тај број кошница је потребан да би једна просечна породица у србији могла да живи искључиво од пчеларства. Лично имам другачије мишљење, али моје мишљење у овом тренутку није битно за ово о чему пишем. Због ове опште сагласности која је тако ретка код србских пчелара, одлучио сам да прихватим тих 100 кошница као основ образца који желим да вам покажем и помоћу кога можете да помогнете сами себи и ваш живот учините далеко бољим. Да погледамо сада тај прост пример:
Мене као човека који планирам да постанем пчелар, занима колико ћу то ја током свог пчеларског стажа од рецимо 30 година, морати да подигнем терета. Колико ћу ја килограма, тона, морати да подигнем, пренесем, преместим и то само један једини пут током календарске године. Занимљиво питање зар не?
Србски пчеларски мудраци ће вам рећи да су камион и дизалица одавно измишљени, што је свакако истина, али мало пчелара их може купити. Да ли сте себи икада то питање поставили и о том питању мало дубље размислили? Ево сада имате прилику, па размишљајте.
Узмимо за пример једну кошницу А и једну кошницу Б.
Нека је у укупном износу кошница Б тежа од кошнице А само 9 кг. то у нашем случају значи да ћу ако радим са 100 кошница Б, током једне године подићи 100 х 9 = 900 кг. више терета у односу на тежину 100 кошница А.
Какве везе то има са начином размишљања и поготово са мојом одлуком коју кошницу да одаберем за свој алат којим ћу да радим, ево какве везе има.
Рекли смо у почетку анализе да ћемо бити селећи пчелар и да ћемо ићи само на две паше током сезоне. Ако кажемо да једну пашу имамо у свом месту, то значи да ћемо те наше кошнице морати да носимо на другу, а то опет значи да ја морам 2 пута да дижем тај свој пчелињак. У овом нашем случају то је тих 100 кошница. Рекли смо да је кошница Б тежа, од кошнице А само 9кг. То на наших 100 кошница Б износи 900 х 2 = 1800 кг. терета ћу више подићи ако пчеларим са 100 кошница Б током само једне године свог пчеларења! За својих 30 година пчеларења ја ћу значи преко своје кичме пренети 30 х 1800 = 54.000 кг. терета више! Моја кичма нема појма шта је то кошница А, а шта је то кошница Б. Она само зна да ће у једном случају морати да носи 54.000 кг. више терета. Али би зато мој мозак морао да зна да то никако није исто. Зашто бих ја уопште килавио себе за ових 54. тоне? Да ли ми тих 100 кошница Б доноси лакши рад, да ли ми доносе мање рада, да ли ми доносе више новца?На сва ова питања, одговор је један и увек исти. НЕ. То нам је јасно показала досадашња наша анализа.
Значи ја ћу за исти временски период радити тежи посао, радићу значајно више, зарадићу знатно мање новца и преко моје кичме пренећу више 54 тона терета ... Веровали или не, ово је резон већине србских пчелара већ деценијама и они исмевају сваког оног ко каже да је њихово мишљење проблематично, застарело и да постоје боља решења за србско пчеларство.
Чињеница је да србски пчелар заиста на својој грбачи пренесе ових 54 тона током 30 година пчеларења, а такође је чињеница да му сем здравља, здраве памети, новца и не фали нешто посебно. Србски пчелар успешно килави деценијама ове силне тоне и мисли да је много паметан и успешан. Свако има слободу да мисли шта год хоће, али хајде да видимо шта се дешава са тим силним тонама и да ли онај наш сироти србски пчелар може од те тежине коју без потребе килави, да направи за себе нешто паметније, корисније и боље, кад већ килави да нешто при томе и заради сем киле, упропашћене кичме и нарушеног здравља.
Погледали смо ову нашу анализу са досадашња 4 примера, и јасно видимо да нема ни једног јединог разумног нити логичног разлога да ми током свог пчеларског стажа пренесемо тих 54.000 кг. терета више, а чињенице говоре да ипак преносимо толике тоне. Одакле потиче оволика разлика у тежини?
Ова разлика потиче од плодишта, односно од разлике у тежини плодишта ове две кошнице. Зависно од типова кошница та разлика може бити реално већа или мања. Та разлика у тежини самих плодишта током тих 30 година, направи ову невероватну разлику у укупној тежини. Да ли можемо ту апсурдну ситуацију да преокренемо у своју корист? Наравно да можемо, а ево и како.
Ако радим са кошницом Б, годишње пренесем 1800 кг. више. Мојој кичми је свеједно шта је тих 1800 кг. Ако је кошница А лакша, радићу са њом. Али ја могу да понесем током године још и тих 1800 кг.
Ако је наставак кошнице А пун меда, тежак око 20 кг. то значи да ја у тих 1800 кг. залудног терета који вуцарам ако пчеларим са кошницом Б, имам колико наставака кошнице А? Ево оволико = 1800 : 20 = 90 наставака кошнице А, а то је комплетних кошница А, ево оволико = 90 : 4 = 22,5. Значи ако се определим за кошницу А могу да радим са 22,5 кошница више за исту тежину. Уз све оне податке које смо већ поставили у анализи, сада имамо још један податак који пред наш ум поново поставља једно просто питање. [/font]
Зашто бих побогу радио са 100 кошница Б, ако за ту исту тежину могу да радим са 122,5 кошница А? Колико то износи за мојих 30 година пчеларења? Ево колико: 22,5 х 30 = 675. Шта представља овај број 675?
Овај број представља разлику у вашем размишљењу! Самим тим овај број ће представљати и резултат вашег рада који треба да буде производ вашег животног опредељења, размишљања, уложеног рада и средстава и у коначном као резултат свега тога, све то треба да донесе и неки економски бољитак за вас и вашу породицу, зар не.
Запамтите ово добро!
1. Одаберите данас 100 кошница Б и пчеларите 30 година.
2. Одаберите данас 122,5 кошница А и пчеларите 30 година.
Драге колеге, ова два пчелињака имају исту тежину!
Колико год да су тешки и један и други, ја ћу морати ту тежину да пренесем преко својих леђа, такав је овај наш пчеларски посао. Заиста није лак и није за свакога. За ону разлику у пренетој тежини између ова два пчелињака, ако се одлучим да радим са кошницом А ја ћу у старту моћи да радим са 122,5 кошница А , уместо само са 100 кошница, ако се одлучим да радим са кошницом Б. Имам исту укупну тежину са којом радим, али знатно више кошница, а тиме наравно и знатно више могућности да остварим бољи економски ефекат. То ми је наравно битно јер од тог посла планирам да живим, зар не? За 30 година то је укупна разлика од 30 х 22,5 = 675 кошница А пуних меда. То је разлика коју ћете остварити за 30 година ако пчеларите са кошницом А, и то само од стартне разлике у тежини та два пчелињака, коју ћете током тих 30 година пренети у једном или другом случају.
Ако имамо два млада пчелара која су у исти дан почела да се баве пчеларством и један од њих узме кошницу А, а други узме кошницу Б и са својим пчелињацима обојица пчеларе наредних 30 година и у том свом пчеларском радном веку не шире своје пчелињаке, када истекне тај период од 30 година оба ова наша, сада мало старија пчелара, сабрађе резултате свога рада. Колега који је одабрао кошницу Б сабраће све оно што је зарадио у тих својих 30 година рада са својих 100 кошница Б.
Попут њега и колега који је у почетку одабрао кошницу А, сабраће резултате свог рада, стим да ће он током тих истих 30 година рада сабирати профит као да је радио са 775 кошница А. Оба наша пчелара, радили су и пчеларили су исти број година, пренели су исту тежину у тонама током тих истих 30 година свог рада и оба су мало остарила. Али је очигледно да нису оба исто зарадила.
Није потребно бити доктор наука, да би се закључило ко је зарадио више.
Србски пчеларски умови вам говоре да узмете „проверене и у пракси доказане“, кошнице Б, В, Г итд. којима ради цео свет, па и огромна већина ваших успешних колега и комшија. Ако желите да их послушате, срећан вам пут. Будите и ви успешни као и они.За разлику од тог толико устаљеног и „успешног“, става потврђеног у србској пчеларској пракси, ја вам говорим да ће Вас лично, до вашег личног успеха довести ваше исправно и логично размишљање, а не туђе размишљање. Говорим вам да прво узмете папир и оловку за почетак и да направите просту анализу свих могућих решења која су вам данас доступна.Показао сам вам на ових 5 једноставних примера, да постоји и другачији начин размишљања од оног уобичајеног. Постоји и неко друго мишљење, различито од већинског мишљења које влада међу србским пчеларима. То мишљење почива на уобичајеним и једноставним постулатима на којима почива свака промишљена људска активност, невезана за саму област људског деловања.Сваки успешан посао, прво мора имати промишљену и разложно урађену анализу. Та анализа мора узети што више параметара у обзир, мора садржати све оно што утиче на ту нашу планирану активност, без обзира која је активност у питању. То важи за све послове, па мора важити и у пчеларском послу, ако желите од тог посла да живите.
Та анализа може да вам пружи основне податке, може да вас поштеди силног губљења новца и времена. Пчеларски посао је скуп бизнис и тражи озбиљна улагања.Ако нисте узели у разматрање све оно што тај посао собом носи, пре или после бићете у озбиљном проблему и платићете врло озбиљну економску цену. Анализе овог типа управо и служе да нам унапред покажу сва она места која ће нам у нашем будућем раду доносити проблем или решење, напредак или стагнацију, приход или расход. Шта год и како год ми мислили и размишљали, морамо да радимо и на крају тог свог радног века, попут она два пчелара из овог петог примера, подвући ћемо неку своју животну црту и запитаћемо се шта смо то ми радили протеклих 30 година. У животу увек имате избора, имате их и у пчеларству. На вама је да одаберете шта год хоћете и желите.
Па нека вам је са срећом, шта год одабрали. Надам се да ће вам користити ови написани редови. Наставићемо са размишљањем ;)
Поздрав свима и свако добро :)
-
Nisam znao za ovaj pojam " trolovanje ". Pomaže da se prepoznaju nedobronamerni na mreži. Link sa objašnjenjem je ovde :
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5
-
Evo jednog totalnog pocetnika sve sto rece zaista ste u pravu haos u glavi i stavih tacku odavde se nemoze nauciti dok osnovno gradivo ne savladas dakle savet pocetniku literatura zagrejati stolicu i uciti tek tako se slazu kockice i tek tada moze se citati forum nepotrebno preskociti a zanimljiva zaista i nesebicna iskustva u praksi saznati od ljudi koji to dele nesebicno. Dakle dok se ne polozi ispit nista od razumevanja i snalazenja na bilo kom forumu. Tek sam pocela da ucim i tek sad progledala. Iskreno nije uvek vrlina ali eto ako nekom pomognem na ovaj nacin dobro je. Pozdrav svim sagovornicima koji su se setili svojih pocetaka.
-
@ Slavica
savet početniku...Bez svojih pčela nikada ne možeš dobro naučiti...Kad imaš svoje onda je lako čitati literaturu. Onda čitaš samo ono što ti u datom trenutku treba. Kad ti je to jasno onda prelaziš na sledeće. Kad puno čitaš previše informacija imaš, a nikakvog iskustva da filtriraš šta je kvalitetno napisano, a šta se godinama prepisuje... Ne treba da se plašiš početka. Ništa se kod pčela ne dešava ekspresno, već neko vreme treba da prođe, a ti ćeš kad primetiš neki problem lako i brzo naći odgovor u literaturi i stići da primeniš mere za rešavanje uočenog problema...
-
Bravo Miroslave!
Kolega Živomir:
"Замолио бих колеге , пчеларе , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав"
Mislim da je potrebno da postiže najbolje rezultate sa najmanje utrošenog vremena i da uz najmanja ulaganja postiže najveći profit.
I da, da sve to bude najprirodnije.
Pozdrav svima...
-
Људско размишљање обично се заснива на неком искуству. Људи воле да кажу да у нешто верују, тек када то виде својим очима. Да ли смо ми баш сигурни да иако гледамо својим очима, видимо праву слику стварности ...?
Погледајте и размишљајте.
Поздрав
-
Замолио бих колеге , пчеларе , да ми кажу ,који су критеријуми потребни , да би се неко назвао врхунским пчеларом. Поздрав
Žiko, valjda treba da ima najviše spotova na Bee cluster-u... :)
Ili bar filmića na Youtube.
73