Košnice Voja
Košnice Voja => Rodna Voja => Temu započeo: Nenad Prijić Januar 06, 2011, 14:52:46
-
Vojo zahvaljujem se na ranijim postovima i tvojim stavovima o podnjači.
Ovu temu sam otvorio da se diskutuje i jednom zavijek riješi dilema pune ili mrežaste podnjače.
Htio bi da što više ljudi sudjeluje na ovoj temi i da svaki pčelar da svoje mišljenje i iskustvo.
neke od prednosti mrežaste podnjače su:
1. za vreme a i posle bagremove paše pčele moraju da izventiliraju enormne količine vlage iz nektara. Kad imamo mrežastu podnjaču, smatram da je pčelama puno lakše izventilirati vlagu kroz podnjaču nego kroz leto na zatvorenim podnjačama.
2. proljeće prođe i dođe nam leto... vrućine preko 30 stepeni... pogledamo na košnice sa punom podnjačom a na svima njima "brada" od pčela. kod mrežaste podnjače toga nema.
3. dimljenje dimnim listićima vrlo jednostavno se radi tako da na lesonit/lim mrežaste podnjače zapalite listić u gurnete ga.
ovo u budućnosti nevidim kao neku prednost zato što ljudi masovno prelaze na dimne topove ai i ostale oblike zaštitnih sredstava protiv varoe (organske kiseline, vojin lekić, super strips, apihelt, varozan...)
kao prednost ovdje navodim vizualni pregled lesonita/lima na mrežastim podnjačama.
evo to su moja mišljenja... te molim pčelare da i oni isto učine.
Hvala
-
Kolega Nenade,
U potpunosti podržavam Vaša navedena zapažanja.
Mislim da bi nam mnogo o iskustvima sa otvorenom podnjačom mogao reći
kolega Gujaničić koji na svim košnicama ima isključivo takav tip podnjače i koji
ih primenjuje dugi niz godina.
Pored Vaših nevedenih zapažanja dodao bih još nekoliko faktora koji su prisutni
kod otvorene podnjače:
- vlaga se brže oslobađa iz košnice i time je omogućena bolja mikroklima u unutrašnjosti.
Pčele troše manje energije (a time i meda) potrebnu za održavanje optimalnih
uslova unutar košnice.
- smanjena vlaga unutar košnice automatski smanjuje i količinu varoe jer su narušeni optimalni
životni uslovi za razvoj varoe. Kolega Lazović može da postavi tabelu koju je pripremio vezano
za uslove razvoja i života varoe, a može se pogledati i u autorskom predavanju od kolege Gujaničića
koja je postavljena na ovom forumu.
- jedan od uslova primene otvorene podnjače je potpuno zatvoren krov košnice, bez ikakve ventilacije.
U takvim uslovima, kada je krov dobro "zadihtovan", košnica se ponaša po fizičkim principima obrnute čaše ili
ženske suknje. Topao vazduh je uvek u gornjem delu košnice, a CO2 i višak vlažnog vazduha se oslobađaju
na dnu košnice.
- fizički uslovi stvaranja tačke orošavanja su izmenjeni, a time i formiranje kondenzata na stranicama košnice
kao i na punoj podnjači.
- onemogućen je razvoj spora gljivica, za koje je potrebna vlaga i CO2 (ugljen-dioksid).
- smanjen ili onemogućen razvoj bakterijskih oboljenja za koje je, takođe, potrebna vlaga i/ili CO2.
O mikroklimi u košnici, faktorima i potrebnim uslovima ima još mnogo toga da se kaže, ali to bih ostavio
i drugim kolegama da dopune sa svojim zapažanjima.
S poštovanjem od
Maria
-
...Topao vazduh je uvek u gornjem delu košnice, a CO2 i višak vlažnog vazduha se oslobađaju na dnu košnice...
Kolega Mario,
i ja mislim uglavnom tako, ali bih ovde upozorio na merenja koja je vršio pčelar dr Komnen Đinović iz Beograda, do nedavni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, čija je specijalnost bila vetrenje rudnika. Naime on je dokazivao i demonstrirao da plamičak sveće ako približimo leti leetu košnice, tada strujnice idu iz košnice van nje.
S druge strane, ako to uradimo zimi, strujanje je suprotno, tj. iz spoljnje sredine u košnicu.
Normalno ovo sve važi pod uslovom da uvek imamo samo jedno leeto (ono na podnjači).
Ovaj jednostavni eksperiment može svako lako da uradi.
-
Kolega Žiko,
Saglasan sam sa navedenim zapažanjima.
Sa navodima sam upoznat iz proučavanja kao i objavljenih radova ruskih autora.
Trenutno nisam želeo da se upuštam u detalje fizike smeše gasova, kretanja fluida i
fizičkih zakonitosti koji rukovode sa tim procesima. Materija je dovoljno složena i "suvoparna",
a želeo sam da neke delove, u opštem pogledu, naznačim za dalju diskusiju i razmatranje.
Naravno, pored pozitivnih efekata, otvorena podnjača ima i negativnih strana.
Kako se kaže, svaka medalja ima dve strane i povući strogu crtu nije ni jednostavno
a ni prosto.
Većina nas ima želju da savremeno pčelarenje približno prilagodi sa prirodnim uslovima
u kojima su pčele milionima godina uspevale da funkcionišu. Naravno, da pored potreba
pčela zadovoljimo i deo naših potreba.
-
Svi se slazemo da je vlaga stetne ali u kom procentu.
Ja zivim u delu sveta gde je vlaznost vazduha u vecini godine vrlo niska (pada i ispod 20%) a kuce su 95% radjene od drveta medjutim svaka kuca ima uredjaj koji vlazi vazduh (humidifier)i odrzava odredjenu(35-45%) vlaznost unutar kuce.
Dali neko moze da kaze u kom prcentu vlaznost postaje stetna za pcele odnosno koji je to procenat vlaznosti u kosnici koji je potreban pcelama za normalan i zdrav zivot.Hvala
-
Ne možemo u potpunosti upoređivati vlažnost vazduha na nekoj teritoriji i vlažnost u samoj košnici. Pčele odlično znaju koja im vlažnost odgovara u košnici, pa ako je mala one češće donose vodu u košnicu i održavaju odgovarajući procenat. Nisam nigde naišao u literaturi koliki je taj procenat što ne znači da neko nije i to izračunao i da se taj podatak nalazi u nekoj knjizi o pčelarstvu. Ja samo znam da prevelika vlaga pogoduje razvoju varoe, a to mreža na podnjači donekle onemogućuje (ako ispod nje nema nikakve fioke). Ovde na forumu je negde postavljena tabela o životu varoe pa možete da se podsetite koliko je varoa žilava i šta sve može da istrpi. Pozdrav.
-
Sveto slazem se tvojim odgovorom i hvala .
Ako je vani vlaga vazduha 20% ili manja pcele ce vrlo lako podici vlaznost u kosnici ako im treba , medjutim ako je vani vlaznos vazduha 80% ili veca dali pcele mogu smanjit vlagu u kosnici kada im to treba, pogotovo ako je podnjaca otvorena?
Pitanje i pozdrav za sve kolege .
-
Moje je mišljenje ako je vani tolika vlažnost (80%) da to kod otvorene mrežaste podnjače ne bi trebalo da bude neki veći problem za pčele. Takva vlažnost zna biti ponekad u maju, junu ili julu kad se okiša, kao što je to bilo kod mene prošle godine u drugoj polovini juna. Kiša je padala dvadesetak dana, skoro neprekidno, nije bilo hladno, vlažnost je sigurno bila i veća od 80%. Verovatno pčelama nije bilo jednostavno da održavaju potrebnu vlažnost u košnicama, ali kod pregleda (posle kišnog perioda) nisam primetio da su mi nastavci mokri od vlage, a u avgustu prilikom tretiranja mravljom kiselinom nije opadalo mnogo varoa, što znači da su pčele ipak uspevale da za vreme kišnog perioda održavaju odgovarajuću klimu u košnicama koja u isto vreme nije odgovarala razvoju varoe. E, sad da bi čovek tačno znao šta se događa u košnicama morao bi da ima neke merne uređaje kojima bi mogao tačno da odredi koja je temperatura i vlažnost bila u košnicama. Ko ima vremena i novca može i to da istražuje, ja nemam. U svakom slučaju moj zaključak bi bio da je za ovakve prilike mnogo bolja mrežasta podnjača nego puna jer mi je za to potvrda mali broj opale varoe u avgustu, pa i kasnije u novembru, posle tretmana oksalnom kiselinom. Znam slučajeve da su neki sa punim podnjačama imali ogroman broj opalih varoa prilikom kojekakvih tretmana, uglavnom amitrazom. Ne znam da li sam uspeo da odgovorim kolegi Slobodanu. Pozdrav.
-
Hvala kolega Sveto na iscrpnom odgovoru ali ja sam ko varola kad navalim nema spasa.
Kada je najpovoljniji period otvoriti podnjacu i do kada je drzat otvorenu,Dali je to kada temparature ne padaju ispod odredjenog stepena ili to zavisi od pasni prilika na terenu.Unapred zahvalan Ilic
-
Puna podnjača ima ogromnu prednost kod selećeg pčelarenja. Na terenu ne vladaju idealni uslovi, pa ako mrežastu podnjaču, iz bilo kog razloga, spustimo na neko ispupčenje, mrežica se cepa i eto ti belaja.
-
Hvala kolega Sveto na iscrpnom odgovoru ali ja sam ko varola kad navalim nema spasa.
Kada je najpovoljniji period otvoriti podnjacu i do kada je drzat otvorenu,Dali je to kada temparature ne padaju ispod odredjenog stepena ili to zavisi od pasni prilika na terenu.Unapred zahvalan Ilic
Ja vadim lesonit (to imam ispod mreže u toku zime) negde polovinom marta, u zavisnosti od vremenskih uslova, i podnjača mi je otvorena sve do tretiranja oksalnom kiselinom (novembar). Kolega Vojko je u pravu kad se tiče seljenja košnica, ali ako imamo dobra postolja za košnice (koja su visoka 30 do 50 cm) onda to ne važi. U tom slučaju su podnjače sa mrežom bolje rešenje. To je moje mišljenje na osnovu nekih mojih iskustava, što ne znači da drugi nisu imali drugačija iskustva. Puna podnjača je bolja samo u slučaju kad košnice spuštamo direktno na zemlju. Pozdrav.
-
Замолио бих вас да прочитате шта је инверзија и одмах ће те знати колика је влажност у кошници са мрежастом подњачом. Моје кошнице сам селио неколико година , а испод њих сам стављао палете и насам имао никакви проблема.
-
Drage kolege, svako pitanje a i kometar je ok.
Samo smaram da bi slike podnjaca sa kojim pcelarimo bile jao pozeljne da se vide.Onda je lakse kometarisati i postavljati odredena pitanja.
Pozzz Haso
-
U košnici je uvek inverzija, za razliku od okoline. Najtoplije je ispod hranilice (poklopne daske). U prirodi se to ponekad događa (zimski period), kad toplota "pobegne" u brda, a u dolinama, osim što ne može da se diše, da se smrzneš. Tako je zadnjih mesec dana bilo u Užicu, Sevojnu i Požegi, a verovatno i Kosjeriću. Usput, Užice je trenutno i najzagađeniji grad u Srbiji, pa je prava milina kad se "pobegne" na Zlatibor, Jelovu Goru ili Makovište. A Vojo kuka kako je kod njega grozno. Vidi se da nije odavno bio u Užicu. Na slikama se vidi kako je u maglovitom Kosjeriću. Moja je sreća što se moj pčelinjak nalazi iznad ove magle koja retko kada može da dođe do njega. Kad je podnjača zatvorena (puna podnjača) u košnici se događa nešto slično kao u Kosjeriću sa maglom. Pozdrav.
-
Kod dileme mrežasta ili puna podnjača ja se opredjeljujem za mrežastu antivaroznu podnjaču.Pored prethodno rečenog što su navele kolege,ja je koristim i zbog:
1.Ne otvaram košnicu da bih očistio podnjaču,čistim uložak od lima koji se nalazi ispod mreže na podnjači.
2.Pčele su oslobodjene čišćenja podnjače sem od mrtvih pčela i sl.
3,Opala varoa ne može se vratiti na pčelu.
4.Čišćenje limenog uloška vrši se sa manje rada nego kod pune podnjače.
5.Kod tretiranja laka kontrola opale varoe.
6.Kod seobe obezbjedjena dodatna ventilacija,pa neće doći do gušenja pčela.
7.Limeni uložak i na njemu vosak od poklopaca ispušteni polen i slično pokazuje stanje društva.Kao,veličina zimskog klubeta.Takodje se može vidjeti gdje je klube,sa koliko okvira i do koje dužine otvaraju med a time se može pratiti i razvoj društva bez otvaranja košnice.
8.Izvlačenjem ili postavljanjem limeni uložaka ispod mrežaste podnjače utičemo na raniji prestanak ili početak legla(ovo važi za kasnu jesen i za mjesec januar ili februar.
Ako sam šta ponovio izvinjavam se kolegama. Sve vas pozdravljam. Ante
-
Dvostruko zamrezena podnjaca.
-
Ja sam svoju predstavio u "nacrti delova", ali ako nekoga zanima postaviću i ovde. Pozdrav.
-
Par godina sam koristio 4 mrežaste podnjače i u njima sam uvek imao za 30 do 50% više varoe.
Odbacio sam ih zauvek.
Ne morate da mi verujete, proverite.
-
Verovatno si imao fioku ispod mreže koju nisi uopšte vadio. To ti je onda isto kao i puna podnjača. Pozdrav.
-
Imao sam lesonit i njega sam koristio samo prilikom tretiranja protiv varoe, da bih video koliko je padanje istih.
-
Kod dileme mrežasta ili puna podnjača ja se opredjeljujem za mrežastu antivaroznu podnjaču.Pored prethodno rečenog što su navele kolege,ja je koristim i zbog:
1.Ne otvaram košnicu da bih očistio podnjaču,čistim uložak od lima koji se nalazi ispod mreže na podnjači.
2.Pčele su oslobodjene čišćenja podnjače sem od mrtvih pčela i sl.
3,Opala varoa ne može se vratiti na pčelu.
4.Čišćenje limenog uloška vrši se sa manje rada nego kod pune podnjače.
5.Kod tretiranja laka kontrola opale varoe.
6.Kod seobe obezbjedjena dodatna ventilacija,pa neće doći do gušenja pčela.
7.Limeni uložak i na njemu vosak od poklopaca ispušteni polen i slično pokazuje stanje društva.Kao,veličina zimskog klubeta.Takodje se može vidjeti gdje je klube,sa koliko okvira i do koje dužine otvaraju med a time se može pratiti i razvoj društva bez otvaranja košnice.
8.Izvlačenjem ili postavljanjem limeni uložaka ispod mrežaste podnjače utičemo na raniji prestanak ili početak legla(ovo važi za kasnu jesen i za mjesec januar ili februar.
Ako sam šta ponovio izvinjavam se kolegama. Sve vas pozdravljam. Ante
slažem se sa vama kolega Ante.
-
Postavite ili ugradite malo gušću mrežu-žicu u podnjači pa pogledajte šta će pčele od nje uraditi.
Evo da vam odmah kažem, što je mreža gušća to će je pčele brže zalepiti propolisom.
Polako ali sigurno svake godine po malo dograđuju propolis dok mrežu u podnjači potpuno ne zatvore.
Po mom mišljenju da im ne smeta prodor hladnog vazduha kroz podnjaču one je nikada ne bi zatvarale.
Upravo zato što želim da im pomognem i zato što pokušavam da radim u skladu rada same pčelinje zajednice, kada biram žičanu ili punu podnjaču biram punu podnjaču.
Pozdrav svima.....
-
Transportna podnjača je istih spoljnih i unutrašnjih dimenzija i jedina razlika je u užičenom otvoru 150mm puta 150mm na sredini podnjače a sa donje strane prikovane su tri falcovane letvice u koje se postavlja lesonit 170mm puta 170mm i držač lesonita 70mm puta 15mm puta 15mm.
Kakve su iskustva so ovim podnicama. Dali pcele ove mreze propoliziraju?
Pozdrav svima :)
-
Dvostruko zamrezena podnjaca.
И код мене. Доња је као фијока и на њу ставим картон па то постане као пуна подњача (ако треба).
Проблем је чишћење горње мреже која је фиксна. Планирам да направим дубоку подњачу са две покретне мреже-фијоке.
У једној кошници је било доста мрава. На металне ногаре сам намазао прстен товатне масти и више их нема. После је било много труња на жичаној подњачи. Пчеле су изгледа навикле да им мрави то чисте.
-
Negde sam video duboku podnjaču koja se otvara sa zadnje strane, Naravno, ona je mrežasta i ima dva vrlo bitna detalja:
1. Može da se otvori mrežica nekom spoljnom ručkom i da pčele silaze dole i uzimaju sirup iz posude u kojoj staje 4 - 5 litara istog
2. Ima sa prednje strane okrugli, uzani otvor, da bi pčele mogle, po zatvaranju mrežice, da izlete napolje i da se vrate u košnicu
Vrlo evikasno rešenje kod dohranjivanja:
- staje velika količina sirupa
- ne uznemiravaju se pčele kao kod drugih načina dohranjivanja, tj. mnogo manje se uznemiravaju. :D
Pozdrav svima.
-
Kolega Vojko, ima li kakva sličica te podnjače? Pozdrav.
-
Kolega Stevo, DVD na kome sam to video, nekome sam dao. Ako se seti, pa ga vrati, pokušaću da prebacim neku sličicu.
To je film o načinu pčelarenja, pa bih morao da to "zaledim" i sve tako redom...
Pozdrav
-
Dali je hrastovina dobra za izradu pune podnjače. Dobio sam hrastove letvice sušene u sušari bez kvrga ravnih godova koje su škart u izradi stolica jer su rubne.
Dimenzije letvica su 47x4.5x2.3cm
-
Nisu dobre, odlične su, samo da nisu kratke. Ja hrastovinu (pošto je skupa a i teška) koristim za donji deo podnjače odnosno deo koji se oslanja na postolje zbog tvrdoće i trajnosti. Ove tvoje su kao stvorene za to. Može se napraviti vrlo kvalitetna puna podnjača za RV košnicu, jedino što će biti prilično teška.
Pozdrav.
-
Namjeravam stacionirano pčelariti pa težina neće biti problem. Jedino me muči dali će pčelama smetati hrastove daske zbog tanina koje sadrže.
-
Suve su, neće sigurno videćeš. Mada ako su košnice smeštene u pokrivenom objektu (kao na slici) hrstove nisu baš neka prednost. U seobi i kad su izložene dejstvu vlage neprevaziđene su, provereno.
Pozdrav.
-
Ja hrastovinu (pošto je skupa a i teška) koristim za donji deo podnjače odnosno deo koji se oslanja na postolje zbog tvrdoće i trajnosti.
Još je bolja varijanta to isto, ali pod podnjače slepiti, a u stranice ga šrafiti, da bi se mogao demontirati i zameniti novim, kad dotraje.
-
Planiram proširiti pčelinjak s RV košnicama, pa sam mislio njima napraviti hrastove podnjače jer imam taj materijal. U početku bi bile na otvorenom ali nakon 2-3 godine bi i njih natkrio.
-
Ne vidim razloge za pokrivanje, vidim samo trošak.
-
Planiram proširiti pčelinjak s RV košnicama, pa sam mislio njima napraviti hrastove podnjače jer imam taj materijal. U početku bi bile na otvorenom ali nakon 2-3 godine bi i njih natkrio.
Vladimire slobodno uradi celu podnjaču ili njen deo nećeš se pokajati
-
Još uvek nismo čuli razlog za pokrivanje, tj. natkrivanje.
Jedan od razloga može biti i to što se u prostoru koji je pokriven, stavljen pod krov, a sa strana i ozidan i sa vratima, može čuvati deo pčelarske opreme i pribora.
Možda grešim?
Pozdrav.
-
Sto se mene tice ja sam za punu podjacu. Na nekoliko imam fioku sa zicanom mrezom, ali to mi sluzi za kontrolu opadanja varoe.
Ne da mi se da ulazim u komentare za i protiv mrezaste podnjace.
Rudi Pavlovic je pisao o tome (o ventilaciji u kosnici, vlaznosti i njenom uticaju na varou) na SPOS-ovom forumu. Neka me niko pogresno ne shvati, mislim da je u pravu.
-
Dva nemačka pčelara istraživala su ponašanje pčela prema gornjoj i donjoj ventilaciji i uočili da pčele zatvaraju gornju ventilaciju. Po preporuci Branka Relića, izbušio sam na punoj podnjači, u uglovima zadnjeg dela, dve rupe prečnika 5 cmi i zamrežio ih duplom mrežicom. Iznenadiuo sam se kad sam video da pčele u te rupe lageruju sitno trunje od voska i polako propolisim zatvaraju otvore na mrežici.
U prolećnom pregledu, prilikom čišćenja podnjača i opaljivanja istih plinskim brenetom, spaljivao sam i taj vosak i otvarao ventilaciju. Sledeće godine ista stvar. Shvatio sam da je to uzaludan posao i odustao. Sva sreća te sam napravio samo 4 takve podnjače.
Svaka čast i nemcima i Branku.
Čitaj, gledaj, pamti i koriguj se prema praksi.
-
Vojko,zapažanje apsolutno tačno. I ja sam došao do istih zaključaka, samo što je zamreženi otvor bio oko jednog kvadratnog decimetra na sredini pune podnjače (bugarka). Sve zatvoreno propolisom. Ako nam pčele govore šta treba da radimo, onda ovde vrlo jasno kažu da im ne odgovara otvorena mreža ni na poklopnoj dasci niti na podnjači, inače zašto bi ih zatvarale propolisom.
Istina je da će pčele pre i intezivnije zatvarati otvore iznad pčelinjeg gnezda nego ispod, što znači da im više smetaju otvori iznad gnezda To je potpuno logično. Oni koji se sa ovim stavom ne slažu, neka "pitaju" svoje pčele.
Pozdrav svima.
-
Da ili ne za hrastove pune podnjače neznam, ali ja sam ih napravio 10 komada pa ćemo vidjeti šta pčele kažu ;D
-
Pčele će ih prihvatiti bez problema. Ti si vidim oduševljen delom svojih ruku. Ja sam ti davno rekao da je to možda najbolje drvo za podnice (najdugotrajnije su). Mislim da i Voja nema ništa protiv. Proma tome pun pogodak.
Pozdrav.
-
Svakako Miliću da su one odlično rešenje što se tiče dugovečnosti.
Mislim da su pune podnjače za pčelinju zajednicu mnogo prihvatljivije od žičanih.
Od velike važnosti je da su bočne stranice na podnjačama od tvrdog i dugotrajnog drveta dok podne daske i ne moraju biti od tvrdog drveta.
Mislim da meko drvo bolje propušta vlagu a ona je upravo na podnjači naveća i da bi podne daske od mekog drveta bile još bolje rešenje.
U svakom slučaju ako se ove hrastove pravilno zaštite pčelar za dugo neće morati da menja
podnjače.
Pozdrav svima......
-
Vojo, slažem se u 100%
-
Ako nam pčele govore šta treba da radimo, onda ovde vrlo jasno kažu da im ne odgovara otvorena mreža ni na poklopnoj dasci niti na podnjači, inače zašto bi ih zatvarale propolisom.
Istina je da će pčele pre i intezivnije zatvarati otvore iznad pčelinjeg gnezda nego ispod, što znači da im više smetaju otvori iznad gnezda. To je potpuno logično. Oni koji se sa ovim stavom ne slažu, neka "pitaju" svoje pčele.
Сlažem se 100% ;) :D
Поздрав
-
Mislim da meko drvo bolje propušta vlagu a ona je upravo na podnjači naveća i da bi podne daske od mekog drveta bile još bolje rešenje.
Razlike o upijanju vlage između različitih domaćih vrsta drva nije velika tj. tolika da bi se riješio problem viška vlage tako da mislim de nema razlike u podnjači od hrasta, lipe ili jele. Druga bi priča bila da je podnjača od neke egzotične tropske vrste koja je bogata masnočama pa ne upija vlagu kao npr. tikovina i sl. Isto tako je bitna stavka ako se s nekom bojom zaštiti vanjska strana košnice ili podnjače koja ne propušta vlagu van pa drvo svu vlagu koju upije zadržava u sebi i ispušta nazad u košnicu.
-
Вукићу погрешан ти је закључак да на бугаркама затварју прополисом мрежу због вентилације. Прави разлог је што се код ДБ бугарки на тако малом отвору скупља сва влага и појављује се развој бактерија, вируса и гљивица. Једино оружје против људске глупости ,код пчела ,су прополис и жаоке.
Поздрав.
-
Жико, пријатељу драги,
Можемо се бар сложити да се око овог питања не слажемо.
Можемо се сложити и око тога да је моје знање о механици кретања флуида на нивоу танког гимназијског знања (године и заборав).
Слажемо се и у томе да је оружје пчела против људске глупости жаока и прополис.
За мене као озбиљног пчелара практичара је најважније колико успешно моја друштва прегурају зиму, како се развијају и колико меда и других пчелињих производа сакупљају. Ако ти резултати кореспондирају са резултатима врхунских пчелара у истим или сличним условима, ја се као пијан плота држим техничких поступака који су дали резултате, по принципу "Не мењам тим који добија". Наравно да изузетно ценим људе који по цену губитака и пчела и меда стално експериментишу, истражују, осмишљавају и пробају ново. Без таквих неби било напретка.
Таквим предлажем да један број друштава зазиме у жичаном кавезу (окца 2,5 -3,0 mm) покривеном кровом па да их пореде са друштвима у ушушканим кошницама где је отворено само једно лето.
Оно што мене опредељује код доношења било какве одлуке везано за пчеларство, то је максимално добра и логична процена заснована углавном ра стечаним искуствима.
Поздрав свима.
-
Ја сам изнео разлоге затварања мреже прополисом у ДБ бугаркама. О начину пчеларења појединаца нисам рекао ништа нити имам намеру. Приноси меда и других пчелињих производа нису ни слични код ниједног пчелара а да не причам од кошнице до кошнице. Ако будем имао потребу или ме неко ангажује објаснићу и разлоге разлика у приносима како од плечара до пчелара или од кошнице до кошнице , а ово није за ову тему само сам навео разлог о затварању мреже код ДБ бугарке.Поздрав
-
Žile.
ja bi voleo da znam zašto pčele proplišu mreže u desetoramnim DB a mreža je celom širinom.
Zašto je jedan broj košnica propolisom smanjio otvor na regulatoru leta u dužini oko 10 cm?
(Nisam pošetkom avgusta stavio zimske regulatore već su ostali široki letnji). Žao mi je što nisam slikao imalo je najmanje 50 gr. propolisa kojim su smanjile leto. Da li je i to isključivo zbog sprečavanja ulaza bakterija u unutrašnjost košnice?
Pitanje važi i za druge, da ne masiram mog druga. Volimo istu boju pa nije fer.
Pozdrav svima.
-
Žile, druže stari,
Šta misliš o eksperimentu sa košnicom koja ima mrežu sa svih strana, a da je pokrivena krovom da ne kisne.
Kladio bi se da će društvo u njoj da prezimi pod uslovom da je jako i da ima dovoljno meda i polena.
Srdačan pozdrav.
-
Da ne ispadne da branim Žiku. Tek sam juče stavio letvice leta, što se vidi na ovoj slici. Letvice su nove, napravljene pre neki dan. Sklonio sam ih početkom maja jer sam stavljao hvatače polena, a sa njima sam završio polovinom juna. Za vreme dok letvice nisu bile u podnjačama pčele mi nijedan otvor nisu zalepile niti smanjile otvor, čak ni na rupama na nastavcima koje su bile otvorene. A podnjače su za to vreme takođe bile otvorene, a tek juče sam im stavio lesonit ispod mreže. A dvomatičnim DB još nisam stavio letvice leta, jer sam ih negde zaturio. Moram napraviti nove. Jedino me strah da bse ne usele miševi u košnice. Pozdrav.
-
Kolega Sveto
Može li malo pojašnjenje predhodne slike.
Dali su to dva društva odvojena poklopnom daskom ili jedno dvomatično društvo sa mladom maticom
na gornjem nastavku.
Pozdrav iz Aleksinca
-
To je ona slika i košnica na kojoj sam zazimio mali LR roj. Ustvari, ispade da su to dva društva odvojena plastičnom folijom i ramom sa mrežom. Oba društva imaju mlade matice. Pozdrav.
-
Žile, druže stari,
Šta misliš o eksperimentu sa košnicom koja ima mrežu sa svih strana, a da je pokrivena krovom da ne kisne.
Kladio bi se da će društvo u njoj da prezimi pod uslovom da je jako i da ima dovoljno meda i polena.
Što ne znači da bi bilo pčelama dobro i ugodno.
Kladim se i ja, da bi čovek 'prezimio' u takvoj kući, samo da ima dovoljno hrane (i pića ;) ) ali to niko ne radi, jer svi žele da im je ugodno :D . I da se ne vidi, šta rade u sobi ;) .
Pozdrav svima.
-
Kolega Sveto
Koji je tip ove košnice / verovatno LR /.
Ako je i u donjem društvu mlada matica kakvo je stanje njenih nastavaka. Dali je na podnjači prvi nastavak
prazan..... No, ipak vi sami predstavite ovu košnicu.
Pozdrav iz Aleksinca
-
To je LR košnica. Stanje njenih pčela je izvanredno. Jednom rukom ne možeš da podigneš od pozadi ;D, ali stvarno. Na podnjači je farar nastavak koji koristim kao medište. Obično zazimljavam na dva LR tela, ali ove godine većinu mojih društava zazimio sam na tri, a neke na 4 nastavka. Do sada sam u ovo doba vadio jedan ram sa severne strane iz oba LR nastavka a sada sam u dilemi. Svi ramovi su krcati medom. Ne znam gde da ih ostavim, nemam rezervnih nastavaka. Kod ove košnice ću lako. Te izvađene pune ramove dobiće mali roj iznad. Pozdrav.
PS sad tek vidim da je KOlega Savo obrnuo sliku za 180o. Samo da mi ne iscuri med ;D
-
Nadam se da za ovih nekoliko minuta nije iscurilo previše meda.
Evo košnice, sada je u normalnom položaju.
Pozdrav iz Aleksinca
-
I mrezasta podnjaca,takozvana AV,antivarozna i puna podnjaca imaju i svoje prednosti i svoje mane.Kod AV podnjaca je zaista velika prednost sto opala varoa pri tretmanima,vise ne dolazi u kontakt sa pcelama,pa ih pcele ne mogu pokupiti,opale koje prezive tretman.Takve varoe onda cesto uginu na podnjaci,ili ih pokupi za hranu neki od mrava koji cesto svrljaju po podu u AV podnjacama.Ali zato se moze jako cesto naci i dost voskovog moljca,u svim fazama,ako se ne cisti recimo svakih 7 dana.Cesto se u vlaznim danima,ne samo zimi,vec i u kisnim periodima javi budj na dnu AV podnjaca.Cesto se jako puno dragocenog tereta,u vidu polenovih zrna nadje na AV podnjacama,covek prosto pomisli da su to skupljaci polena a ne AV podnjace.To ne smatram prednoscu,jer su po pravilu tu i neki moljci,mravi i td.A vise puta sam nalazio i citave kolonije mrava,desetine hiljada,sa gomilom jaja koji su napravili mravinjak na dnu podnjace,AV.S druge strane,leti je takodje zgodno sto se moze odskrinuti fijoka dole pa ima bolju ventilaciju,ali se cesto onda nadje dole dosta pcela koje se vrzmaju odozdo i traze ulaz u kosnicu.
Sto se tice pune podnjace,tu je druga prica,pcele je same drze uglavnom besprekorno cistom.Cak i u februaru cim otopli za procisni let,odmah krenu nakon toga za ciscenjem podnjace.Nema govora o nastanjivanju moljaca,larvi crva,kolonijama mrava i td.Ali jeste problem da cesto opala varoa,koja nije uginula vec samo osamucena,bude pokupljena od strane pcela i ponovo vracena na oporavak nazad u plodiste i leglo.To jeste mana,koja se valja uzeti ozbiljno u obzir..
Ja zato pcele drzim na AV podnjacama od pocetka AV tretmana,nakon vrcanja meda,obicno od 20 juna ili pocetka jula,pa sve do toplih dana u februaru ili martu,rano u martu,kada pcele premestam na punu podnjacu.Mislim da vredi imati za svako drustvo i AV podnjacu i podnjacu od punog drveta.Vredi investicija,sigurno.Na taj nacin se produzava znatno vek svake podnjace,jer se ima redovno vremena za neophodnu reparaciju podnjaca koje su nacete vlagom ili slicno.
Bitan deo i jednih i drugih je cvrsto leto sa adekvatnim otvorima i cesljevima stavljenim na vreme i dobro ucvrscenim.
Pozdrav svim kolegama,Aca
-
Takve varoe onda cesto uginu na podnjaci,ili ih pokupi za hranu neki od mrava koji cesto svrljaju po podu u AV podnjacama.Ali zato se moze jako cesto naci i dost voskovog moljca,u svim fazama,ako se ne cisti recimo svakih 7 dana.Cesto se u vlaznim danima,ne samo zimi,vec i u kisnim periodima javi budj na dnu AV podnjaca.Cesto se jako puno dragocenog tereta,u vidu polenovih zrna nadje na AV podnjacama,covek prosto pomisli da su to skupljaci polena a ne AV podnjace.
Ako ne držiš fioku ispod mreže onda nemaš ništa od ovoga. Na tu fiku se ponekad naseli i miš ili zelembać jer na njoj uvek ima hrane , a i toplo im je. Ja iz tog razloga u sezoni nikad ne držim ništa ispod mreže, sem mreža za sakupljanje polena kad su mi hvatači u podnjačama.
Baš me zanima kako pčele očiste buđave pune podnjače sa kakvim se obavezno izađe iz zime? Pozdrav.
-
Žile, druže stari,
Šta misliš o eksperimentu sa košnicom koja ima mrežu sa svih strana, a da je pokrivena krovom da ne kisne.
Kladio bi se da će društvo u njoj da prezimi pod uslovom da je jako i da ima dovoljno meda i polena.
Što ne znači da bi bilo pčelama dobro i ugodno.
Kladim se i ja, da bi čovek 'prezimio' u takvoj kući, samo da ima dovoljno hrane (i pića ;) ) ali to niko ne radi, jer svi žele da im je ugodno :D . I da se ne vidi, šta rade u sobi ;) .
Kolega Marko,
cilj ovako sročenog pitanja je bio da neko da logičan odgovor. Sve je rečeno bolje nego što bi sam mogao.
Ne može nikako da bude toplije ženi koja stoji na mrazu u suknji bez gaća od koleginice pored nje koja nosi gaće i pantalone, naročito ako dubva hladan vetar.
ako ne držiš fioku ispod mreže onda nemaš ništa od ovoga
Ima Sveto samo se ne vidi jer padne u travu ispod. Pored toga kad si daleko i retko svraćaš ne vidiš ptice koje kroz mrežu uznemiravaju klube, kao što nismo u stanju da dokučimo kako je pčelama u klubetu kad danima duva hladan vetar kome mreža uglavnom ne pravi smetnju da udara u klube sa posledicama koje lepo opisa kolega Marko, brrrr.
Pozz.
-
To što u sezoni padne u travu ne predstavlja problem za pčele. Ptice tada imaju hrane u izobilju, pa ne verujem da uznemiravaju pčele niti da njihova ishrana zavisi od pčela. Vetar može da bude problem, ali retko kada u to vreme duva dugo i neprekidno, a nije ni toliko hladan. Mislim da bi im ove godine itekako prijao da ga je bilo. Pozdrav.
-
Sveto,
pre svega sam mislio na period mirovanja društava kad su pčele u klubetu.
-
Neki u toku mirovanja (zimski period drže otvorenu podnjaču (nemaju ništa ispod mreže). Ja moje zatvaram lesonitom, a to sam uradio pre dva dana. Lesonit mi je uži od unutrašnjih dimenzija podnjače za 1 do 2 cm. On je ispod podnjače do polovine ili kraja marta, u zavisnosti kakvo je vreme. Za dobro zimovanje mi nije potrebna puna podnjača. Gornji nastavak je potpuno ušuškan i omotan ter papirom (zbog žuna i detlića), naravno da im je i toplije, troše manje hrane...To ću uraditi u novembru kada budem nakapavao oksalnu kiselinu. Pozdrav.
-
Ako ne držiš fioku ispod mreže onda nemaš ništa od ovoga. Na tu fiku se ponekad naseli i miš ili zelembać jer na njoj uvek ima hrane , a i toplo im je. Ja iz tog razloga u sezoni nikad ne držim ništa ispod mreže, sem mreža za sakupljanje polena kad su mi hvatači u podnjačama.
Baš me zanima kako pčele očiste buđave pune podnjače sa kakvim se obavezno izađe iz zime? Pozdrav.
Kolega Sveto ,u pravu ste da sam vise puta zatekao i zelembace u unutrasnjosti fioke pod mrezom.Naime zaboravih da spomenem da se kod mnogih lesonit kod AV izvitoperi pa ne dihtuje dobro cak i kad hocu da zatvorim do kraja,pa ima prostora da se uvuku dole voskovi moljci,mravi,i td,a kod nekih i poneki omanji guster.
Uz duzno postovanje,ne mogu da usvojim vas predlog da skroz sklonim lesonit dole.Kod nas su i mart i april prilicno hladni,narocito nocu,a veliki broj dana duva izuzetno hladan gornjak,severni vetar sa Deli Jovana.Pcelinjak mi je na 400MNM i smatram da bi prodor severnog vetra kroza otvorenu zicanu podnjacu drasticno usporio razvoj drustava,koja moraju biti spremna za bagrem kao jaka,inace zbogom prinosi za takvu sezonu.
Sto se budji tice,kod DB12 ca i DB 10kama koje su obicno na polunastavku,budjanja cesto uopste nema,ili je zanemarljivo prisutno.Kod LRa je cesce prisutno,ali zato kod svih drustava koje cesto zaziml;javam na 3 LR nastavaka,budj je takodje minimalno prisutna ili je nema.Kod zazimljenih LR na 2 nastavka,taj problem je cesci,ali zato ja iradim zamenu podnjace radi ciscenja najkasnije pocetkom marta,ili krajem februara,ili tokom februara,kada je temperatura oko 12 stepeni ili malo vise.Ali nekako budj je izrazenija u AV podnjacama po lesonitnoj fioci,dnu,cak je i kompletna fioka budjava dole,kod drustava koje su zimovala na 2 LR nastavka.Iskustvo mi je pokazalo da puna daska manje budja od lesonita.
Zato sam se vec par godina opredelio za varijantu drzanja AV podnjaca od pocetka tretmana protiv varoe krajem juna,pocetkom jula,pa sve do februara meseca,kada stavljam pune podnjace,sve do kraja juna.
-
Kolega Sveto,
ako moje mišljenje nešto znači slažem se sa tim što si uradio.
Jedno pitanje: Što do kraja marta? Zašto ne do sredine maja što ja mislim da je ispravnije.
Mislim (mada ne moram biti u pravu) da je pčelama važnije da što manje gube toplotu od sredine marta do sredine maja zbog količine legla koje treba zagrejati i zbog potrebe da u tom vremenu rashlađivanjem ne kočimo razvoj društava.
Dok ja pišem vidim da i Aca misli isto.
Pozz.
-
Ako zadržim duže lesonit onda ne znam šta ću sa vodom iz košnice.Iako je moj pčelinjak na 750 m n. v. tamo u to vreme nije toliko hladno. Šta bih radio sa društvima ako bi se razvila do polovine aprila, da im mogu staviti medišni nastavak, a onda se okiša, zahladni ili čak padne sneg. Džaba mi onda jako društvo. Kod mene je glavna paša u drugoj polovini maja i prvoj polovini juna. Do tada se pčele lepo razviju i sa otvorenom podnjačom. Taman na vreme. Ja ne selim više pčele i ovakav način rada mi odgovara. Onda početkom juna imam ovakvo stanje kao na slici (6.6) . Pozdrav.
-
Ako vegetacija i unos polenovog praha krene tako lepo od sredine marta meseca do početka juna izlegu se tri generacije pčela.
Tako da tu puna podnjača i ne mora da se koristi. I sa lesonitom se postižu dobri rezultati.
Pozdrav svima.....
-
Sveto,
to je kontra onog što tvrdi Dr Jovan Kulinčević, po meni njveći živi stručnjak za pčelarstvo na ovim prostorima. On kaže do kraja februara ne utopljavajte pčelinja društva i ne raditi bilo šta što bi izazvalo matice na prerano leženje. Od marta pa do glavne paše izvriti dodatno utopljavanje društava kako bi matice što intezivnije legle a društva se što burnije razvijala da maksimalno jaka uđu i prolećne paše. među kojima je bagrem glavna u našim uslovima.
Ipak slažem se da se treba prilagoditi pašnim uslovima u svom okruženju. Ja prihvatam poznatu krilaticu da je svako mesto priča za sebe, svaka godina priča za sebe a izgleda i svaki pčelar priča za sebe. Ne kaže se uzalud da se pčelari slažu samo u jednom da košnici prilaze sa zadnje strane.
Pozz.
-
Nisam čitao šta tvrdi dr Kulinčević, ali sam siguran da je ovo probao da bi o tom takođe pisao. Ne znam kad tebi počinju matice sa leglom, ali kod mene sam video leglo krajem januara (otprilike kao pola šake na jednom ramu sa obe strane. Iako ispod mreže imam lesonit do kraja februara nema nekog velikog legla. Tek u martu počinje pravi razvoj, a to je vreme cvetanja ive i džanarike, a malinjaci su puni crvene mrtve koprive. Pozdrav.
PS sem džanarike (7.4.) ovo su sve martovske slike
-
Sveto,
baš tako kako si napisao. prvo leglo u malom obimu počinje već u januaru, ali ozbiljnije tek nakon početka cvetanja Ive.
Dr Kulinčević je negde napisao "Da sam moćan zabranio bi matici da pre kraja februara snese i jedno jaje" Time je hteo da kaže pčelarima praktičarima da leglo u to vreme nije poželjno iz razloga što se pčele u surovim zimskim uslovima daleko više troše da bi odnegovale leglo pa se zato ne preporučuje dodavanje pogača koje bi stimulisale matice na povećano leženje.
Kad iz prirode krene unos polena i nektara a vreme postane malo toplije i pčele mogu češće i duže da opšte sa okolinom, stanje se iz osnova menja. Tada je proširenje legla poželjno, pa ga treba i dodatnim utopljavanjem pospešivati i stvarati što povoljnije uslove za njegovo održavanje. ( Ako bi tada izvukao fijoku ispod mreže na podnjači radio bi suprotnu stvar). Neki pčelari koji su uveli grejanje košnica tada podižu temperaturu u svojim košnicama.
Ta dodatna toplota dobijena grejanjem, može još da ubrza razvoj pa da društva prerano uđu u zenit, što ja smatram nepoželjnim, te zato nisam baš pristalica uvođenja grejanja.
Eto to su neki od principa kojih se držim, što ne znači da su najbolji ili jedini valjani.
Pozz.
-
Dr Kulinčević je negde napisao "Da sam moćan zabranio bi matici da pre kraja februara snese i jedno jaje" Time je hteo da kaže pčelarima praktičarima da leglo u to vreme nije poželjno iz razloga što se pčele u surovim zimskim uslovima daleko više troše da bi odnegovale leglo pa se zato ne preporučuje dodavanje pogača koje bi stimulisale matice na povećano leženje.
Nije se dr kulinčević setio da u to doba treba imati otvorenu podnjaču (ništa ispod mreže). Možda nije imao duboke mrežaste podnjače na pčelinjaku koji je ispitivao. Koliko znam mrežaste podnjače su počele masovnije da se koriste zadnjih 8 do 10 godina. Ne bi mu onda trebala nikakva moć da spreči matice da zaležu jaja, mada mislim da i bez obzira na otvorenost podnjače u košnicama u februaru ima legla. A to će zavisiti od ovakvih cvetova, kao na slikama kojih ima i u februaru. To ću i da proverim sledeće godine u februaru, da se uverim. Pozdrav.
-
Nije se dr kulinčević setio da u to doba treba imati otvorenu podnjaču (ništa ispod mreže). Možda nije imao duboke mrežaste podnjače na pčelinjaku koji je ispitivao. Koliko znam mrežaste podnjače su počele masovnije da se koriste zadnjih 8 do 10 godina. Ne bi mu onda trebala nikakva moć da spreči matice da zaležu jaja, mada mislim da i bez obzira na otvorenost podnjače u košnicama u februaru ima legla
Mislim da je uvaženi doktor znao za otvorene podnjače sa žičanom mrežom mnogo pre nas jer je pratio sve što bi moglo biti interesantno a radi se bilo gde u svetu.
Mrežaste otvorene podnjače nisu skorašnji izum. Pokojni Milan Popović, užički pčelar je propagirao otvorene zamrežene podnjače tokom cele godine još pre šesdesetak godina. Veliki zagovornik takvog pristupa bio je veliki pčelar Gvozden Stevanović čije mrežaasate podnjače nisu ni imale fioku, pa se nisu ni mogle zatvarati. Mnogo njegovih učenika ima iste takve podnjače. Ipak u pravu si da du su u masaovniju upotrebu ušle unazad desetak godina.
Da i pored otvorene podnjače u februaru u košnicama ima nešto legla uopšte nema sumnje, provereno je. Istine radi Dr Kulinčević nije govorio o otvaranju mrežaste podnjače, već je govorio da preteranim utopljavanjem i dodavanjem pogača pre kraja februara nepotrebno prerano pospešujemo povećeno leženje matice, što je po njemu nepoželjno.
Pozz.
-
Mislim da je najbolje ako tokom februara imamo veliko zahlađenje i ako nemamo nikakvog unosa nektara i cvetnog praha.
Pčelinje zajednice se po mom iskustvu najbolje razvijaju ako sa leglom krenu tek tokom marta.
Mnogo puta sam kontrolisao količinu legla u košnicama tokom februara i u najčešćem slučaju u mom kraju legla tokom februara nema. U nekim godima ono krene ali posle jačeg zahlađenja pčele pojedu svo otvoreno leglo i matice potpuno prestanu sa novim leglom.
U kontroli istih zajednica između 5 i 10. og marta najčešće u istim tim zajednicama ne nađem nikakvo leglo.
Preporučio bih svim pčelarima rashlađivanje košnica tokom februara i da iz navike izbace upotrebu pogača kao i ubacivanje najlona koje u ovom periodu podižu temperaturu u košnicama za nekoliko stepeni i pokreću leglo koje donosi više štete nego koristi pčelinjim zajednicama.
Najbrži razvoj pčelinjih zajednica sam primetio u godinama kada imamo velika zahlađenja tokom februara i u prvoj polovici marta i kada pčele sa leglom krenu u drugoj polovici marta.
Za rashlađivanje košnica tokom celog februara preporučio bih proširivanje leta koje će imati dvostruku ulogu a to je brže odstranjivanje vlage koja je u ovom periodu velika i drugo zapravo najosnovnije smanjenje unutrašnje temperature.
A sve to naravno sa punim podnjačama mada u ovom periodu nije velika šteta imati i mrežaste podnjače.
Ali posle ovog perioda kad nastupa vreme podizanja temperature u košnicama svakako da je puna podnjača pravi spas za očuvanje temperature i neophodne vlažnosti.
Pozdrav svima.....
-
Ja također koristim mrežaste podnice tokom cijele godine i tijekom zimovanja ne zatvaram istu limenim uloškom,koristim australiski krov koji također ima ventilaciju.Pčela se uzimljuje a ne košnica u proljeće je sasvim druga stvar kada kreće leglo .Pčela bez problema zimuje sa otvorenom ventilacijom bez beda,nema pljesnivog saća.
-
Pozdrav kolege.Zeleo bih spomenuti,kada je vec kolega Vukic spomenuo,da se u svojoj praksi dosta drzim uputstava prof.Kulincevica,ciju sam knjigu detaljno proucio pre 10tak godina kada sam se resio za pcelarstvo.Uz nju mi je dosta pomogla i knjiga Slavka Jakovljevica,kao i saveti iz knjige kolege Kupusinca,Bog da im dusu prosti,svaka im cast od njih se mnogo naucilo.
Slozio bih se sa Vojom,da cesto nema legla uopste pocetkom marta.Cesto je kod nas takodje jako hladno,a cesto nema nista od behara ili vocne pase,mraz i vetar,ledenohladni gornjak odnesu sav nektar.Pcele prvenstveno zavise od zaliha u kosnici.U vise navrata sam gledao u razlicitim drustvima na brzinu ima li legla zbog sumnje u prisustvo matice,pa sam video da nema uopste legla cak ni polovinom marta.Bagrem obicno krece oko 15.maja kod nas,pa za taj period drustva trebaju biti spremna,ili zbogom prinosi.Ne bih se opredelio za grejanje kosnica,to smatram riskantnim ,ali zato pocetkom marta obavezno utoplim milerov zbeg novinama,a zamenim podnjacu,stavljam suvu i punu podnjacu,a AV idu na ciscenje i sredjivanje.Kod nas u praksi,mislim da do bagrema ipak prodju 2 generacije pcela,a ne 3,to je redji slucaj.Recimo ove godine je tek pocetkom aprila krenula dzenerika,pa racunajte dalje.Tek 3,4 nedelje kasnije su pcele uspele da urade nesto na cvetanju jabuke i divlje tresnje.Dzenerika,kajsija,breskva,a kasnije sljiva nisu dali bas nista,bilo je dosta hladno i cvetovi su masovno opali,malte ne odmah.U to vreme pcele nisu uspele ostvariti ni bitan unos polena,vecinu dana su morale provesti u kosnicama.Taj usporen razvoj je rezultirao da cak ni tokom bagrema nije bilo ni jednog drustva u rojevom nagonu,a ni kasnije.Od 33 drustva u bagremovoj pasi,nakon nje sam se odlucio ispravno pa cak od 15tak uopste nisam uzeo ni kap meda.Jer sve kosnice su prakticno bile suve pred sam bagrem.Tik 15tak drustava su na kraju bagrema imali po 15tak kg prosecno bagrema,sto je po meni samo za njih.Kasnije se to pokazalo da je bilo ispravno,jer nisam morao nista prihranjivati,sem sirupa sa Nozevojem.Jer je helda obezbedila nesto tihog unosa,za njihov razvoj,a nesto medljike su dale nesto dodatnih zaliha i to je sve u ovoj godini.
Siguran sam da sam pustao da podnjace budu otvorene u martu i aprilu,da bih se slikao za prinos kod nas,jer ni ovih drugih 18 drustava ne bi bila spremna,ovako sam od njih dobio nesto jace od 300kg bagrema,a njima je ostalo bilo po 15 da 20kg.Iako sam zeleo da formiram nesto rojeva,bar 15tak do 20,odustao sam bio i formirao samo 4.Bez dovoljno toplih kosnica u martu i aprilu,tesko da se drustva mogu spremiti za bagrem,kada je u proseku bar 20tak dana mesecno u tom periodu sa severnim hladnim vetrom.Ako se ne varam,to je bas neprijatelj,na koga su Prof Kulincevic,te Jakovljevic,Kupusinac upozoravali u svojoj literaturi.Mozda negde gde je drugacija klima je dobro drzati otvorene podove dole i u tom periodu,ali kod mene necu ni eksperimentalno da tako nesto radim.Moze,al u junu,julu i avgustu,pre nikako.
Ali me naravno nista ne moze pokolebati kada su prednosti AV podnjace u pitanju u tretmanu protiv varoe,verujem da je nisu dzabe u svetu tako i nazvali Anti Varozna.Zato kad krenem u borbu protiv varoe u drugoj polovini juna do pocetka jula najkasnije,onda sva drustva stavljam na AV podnjace.A fioke i tada drzim,al malo odskrinutim,jer smatram da je dobro imati pregled koliko je koje drustvo zarazeno,sto se vidi po opadanju varoe.Ali se moraju cistiti zbog moljca,crva,mrava i td,svakih 7 do 10 dana,po mom iskustvu,sto nije tesko,samo se izvuce dno i otrese u posudu za otpad i vrati i to je to.Zato sam se i opredelio za obe podnjace,jer svaka moze da odradi svoj deo posla,Jer nije samo toplota u pitanju u martu,aprilu,vec je svako zrno polena bitno,a mrezaste podnjace su malte ne skuplaci polena,koliko dragocenog tereta u vidu polenovih zrna otpadnu sa izletnica.Zato smatram da je bas u prolece dobro da su pune podnjace u kosnicama,a ne AV.
-
Klasicna i originalna Vojina podnjaca za RV je bez mreze vec od pune daske,ono sto sam mogao da vidim na Vojinim snimcima to je puna podnjaca.Moze li jedno objasnjenje koje su dimenzije te podnjace odnosno koja je debljina posto su ostale dimenzije date na ovoj mrezastoj podnjaci.Takodje da li je Vojina podnjaca sa letom sirine podnjace ili bez leta.Pozdrav za sve na forumu.
-
Klasicna i originalna Vojina podnjaca za RV je bez mreze vec od pune daske,ono sto sam mogao da vidim na Vojinim snimcima to je puna podnjaca.Moze li jedno objasnjenje koje su dimenzije te podnjace odnosno koja je debljina posto su ostale dimenzije date na ovoj mrezastoj podnjaci.Takodje da li je Vojina podnjaca sa letom sirine podnjace ili bez leta.Pozdrav za sve na forumu.
Bojane, spoljne dimenzije podnjače su 414 X 414 mm. Rade se daskama debljine 20mm.
Leto je širine podnjače (unutrašnje širine 374x20x20mm a kod nekih podnjača ono je 394 X20x20mm i uvlači se u bočne stranice podnjače) i ono je pomično. Po potrebi se može i izvaditi.
Što se tiče poletaljki to stolari rade po želji kupca. Na nekim podnjačama poletaljka može da se skida dok je na drugim učvršćena sa šarkama ili bez njih.
Pozdrav svima.....
-
Може се пчеларити са плитком пуном подњачом, имам пар таквих кошница, раде посао. Удобнији је рад са дубоком подњачом која има две покретне мреже. Од ње се за пола минута прави пуна (ко то воли) стављањем картона на мрежу.
У прилогу су фотографије једне од подњача за РЕВ коју сам направио, покушавам да неке детаље побољшам.
Одличан текст о дубоким подњачама:
Мирко Вилус, дипл. инж. маш.
Председник комисије за Техничко-технолошки развој
Саветовање пчелара Србије
"Подњача као елемент унапређења технике пчеларења"
Крушевац, 12. март 2011. године
МАЛИ ВОДИЧ О ДУБОКИМ ПОДЊАЧАМА
Подњача је основни део сваке кошнице. Ниједан део кошнице није у току развоја толико мењан, као што је то случај са подњачом и вероватно никада неће имати коначан облик. Уместо првобитне подњаче, која је имала само један задатак, да затвори кошницу са доње стране, данас је у фокусу истраживања вишенаменска подњача. У основи остваривања вишенаменске функције је продубљавање и реорганизација простора испод клубета. Продубљавање простора испод клубета одговара пчелама, јер се то подудара са природним амбијентом (шупљина у стаблу).
Већи слободан простор испод клубета не нарушава топлотни режим легла, јер је укупно емитовање топлоте у томе смеру мало и не прелази 9% од укупне емитоване топлоте клубета. Зато пчеле не реагују одбојно, не затварају у већој мери отворе испод клубета. Са друге стране, већи (велики) слободан простор испод клубета побољшава проветравање целе кошнице. Затим, већи слободан простор успорава брзину термодинамичких промена у кошници, што пчелама одговара, јер се лакше прилагођавају тим променама.
Жичана мрежа у подњачи, са покретном подном даском, која се по потреби може извући, омогућава потпуно „отварање“ кошнице. Тако се ограничени слободан простор у кошници једноставно повезује са неограниченим у окружењу, чиме се практично изједначава микроклима око клубета са микроклимом у окружењу. То је максимум који се може пружити пчелама на датој локацији.
Почеци продубљивања и премрежавања целе подњаче су стари више деценија. Примена се ширила споро из више разлога, пре свега из неоправданог страха да пчеле кроз подњачу не „озебу“. Са обогаћивањем знања, а нарочито са појавом варое, у настојању да се њено стање контролише у свакој кошници, тај процес се битно убрзава. Данас се може закључити да се ради о масовној, богатој пракси, дужој од 20 година. Може се са правом закључити да је наступила нова епоха у технологији пчеларења.
Циљ саветовања је био да се на основу комплексног осврта на пређени пут развоја дубоке подњаче излуче најбитнији показатељи сврсисходности њиховог коришћења. Ту је свакако и специфична проблематика која прати њихову примену, као и препоручена решења. Према томе, ово саветовање ставља пчеларима на располагање мали водич, који ће бити од користи свима, а посебно новим корисницима дубоких подњача. Уз водич ће лакше проналазити права решења. Из разумљивих разлога тежиште је на корисним ефектима које пружа дубока подњача код масовне намене. Ту су и препоруке којих би се требали придржавати пчелари. Поред наведеног и подњаче са посебном опремом овде имају важно место.
Овај водич нема за циљ да намеће, или протежира „дефинитивна“ конструкцијска решења подњаче и да тако успори или блoкира развој. Напротив, нудећи усмерења, он пчелара ослобађа лутања и показује му прави, широки пут.
1. Техничке карактеристике подњача
По дефиницији дубока подњача је она подњача чије су бочне странице (са спољне стране) високе најмање 150 мм. Подњаче чија висина бочних страница не прелази висину од 100 мм спадају у групу плитких подњача. Начин њихове примене се значајно разликује.
Наведена спецификација делова обухвата само основне саставне делове подњача, намењених за општу намену, грађених по принципу: потребно и довољно без непотребног.
Скица: Основна форма дубоке подњаче
1.1. Бочне странице.
- Код дубоких подњача висина бочних страница је најмање 150 мм.
- Код плитких подњача висина бочних страница је мања од 100 мм.
1.2. Жичана мрежа. Урамљена непокретна, или покретна (покретна је боља) челична мрежа са отворима димензија 3,2х3,2 мм. Ова мрежа се показала у пракси као најпрактичнија, јер кроз њу пропада све што је потребно да пропадне у тепсију, а отпорна је на мање ударе чврстим предметима. Спољне димензије одговарају унутрашњим димензијама подњаче.
1.3. Подна даска непокретна или покретна (покретна је боља), која затвара подњачу са доње стране.
1.4. Тепсија од глатког танког белог лима (најпрактичнији је отпадни штампарски). Ради потребне крутости, затим да се спречи „бежање“ живих вароа, крајеви тепсије требају да буду савијени под углом од 90о, а висина добијеног венца 10 до 15 мм. Тепсија се поставља на подну даску. Служи за прихватање и задржавање садржаја који пропадне кроз мрежу.
1.5. Затварач подњаче је кратка летва или даска која затвара подњачу са задње стране.
1.6. Регулатор лета. Стандардизованих попречних димензија 20х20 мм, са отвором за пролаз пчела високим само 7 мм, јер код ових подњача има само функцију да пропушта пчеле. Овај отвор није битан за вентилацију. Код овог регулатора није потребан чешаљ за заштиту од глодара.
1.7. Израда, руковање и одржавање.
- Једноставна и јефтина за израду и практична за примену. Сви радови се обављају са задње стране подњаче, без узнемиравања пчела.
- Треба да буде једноставна за руковање и одржавање.
- Мора да буде довољно чврста да лако носи кошницу тежу од 120 кг.
1.8. Поред наведеног основног садржаја, дубока подњача може да се опреми за коришћење и у друге сврхе. Најчешћа допунска опрема је:
- Опрема за скупљање полена.
- Покретна решетка од летвица, која се алтернативно поставља на место покретне мреже. Она дозвољава улазак пчелама у подњачу, али спречава градњу заперака испод плодишних рамова, и помаже пчелама у регулисању микроклиме гнезда.
- Помоћни левак за стресање пчела у друштво кроз подњачу, код одузимања медишних рамова, или појачавања младим пчелама.
2. Здравствена заштита и заштита од варое
2.1. Визуелна контрола отпадака у тепсији је врло једноставна. Узорци за лабораторијски преглед могу се узимати по потреби у свим временским условима, без икаквог узнемиравања пчела.
2.2. Из подњаче је могуће успешно третирање пчела против варое, парама и гасовима. Стављање посуде или крпе са мрављом киселином у тепсију је врло једноставно. Димљење неком дуваљком је такође једноставно. Погодна је за примену оксалне киселине у виду пара (сублимација), јер се термосублиматор лако ставља у подњачу. Третирање кроз подњачу има и друге предности. Пошто се облак пара или гасова формира у простору подњаче, боље је распоређен и уједначеније продире кроз улице плодишта. Пошто су лета на другој страни, пчелар је боље заштићен од отровних пара и гасова.
2.3. Увид у број и структуру оборених живих и мртвих вароа, било да су третиране или природно пале, је врло једноставан. Све су у тепсији. Тепсија је за све контроле палих вароа неупоредиво боља од других „хватача“ вароа.
2.4. За сада нема довољно квалификованих доказа који недвосмислено указују на то да подњача са мрежом, постављена испод кошнице, аутоматски утиче на мањи ниво заражености друштава вароом. Постоје научна испитивања која показују да варое због мреже може бити мање до 15%, али ту неке ствари још нису најјасније. Наиме, често се указује на то да је ово тачно када је подњача затворена испод мреже, а да варое може бити и више, ако је мрежа отворена према спољној средини.
2.5. Код третирања димним или прашкастим средствима у тепсију падне велики број живих (вероватно ошамућених) вароа. Оне не могу да напусте тепсију и врате се на пчеле, што је само по себи предност у односу на класичну подњачу.
3. Контрола развоја друштва и стања у кошници
3.1. На основу положаја отпадака у тепсији пчелар врло једноставно утврђује величину и положај клубета, што је важно у периоду касна јесен – рано пролеће. Ако је потребно, на основу добијене информације може интервенисати. На пример: да клубе са припадајућим рамовима помери према средини. Корисно је да податак о величини и положају клубета евидентира, да би лакше пратио његово кретање (померање).
3.2. На основу садржаја отпада у тепсији, пчелар са лакоћом прати развој друштва у пролеће. Врло мали или велики отпад је важан сигнал за преглед друштва.
3.3. У беспашном периоду велика количина мрвица воска испод бочних рамова је поуздан знак, да пчеле интензивно преносе мед у централне рамове, или да је присутна грабеж. Пчелар треба да прегледа кошницу.
3.4. Увидом у садржај отпада у тепсији пчелар врло лако утврђује присутност (повремену или трајну) штеточина у кошници. Например, ноге пчела су сигуран знак да нешто једе пчеле. То је честа појава крајем лета и почетком јесени. По дану штеточина није у кошници па се проблем тешко уочава. Решење је да се доње лето пригуши на пролаз за једну пчелу или да се потпуно затвори. Поново се отвара у касну јесен.
4. Технолошке предности
4.1. Кроз подњачу се на најприроднији начин регулише вентилација кошнице на пчелињаку када је то потребно, као и при транспорту пчела. То се постиже потпуним или делимичним отварањем подњаче.
4.2. Пошто је тепсија најхладнији део кошнице, код затворене подњаче и повећане влажности, влага се кондензује у тепсији, па је ваздух око клубета релативно сув.
4.3. Може да изостане употреба чешљева на доњем лету, јер је оно у овом случају намењено само за пролазак пчела.
4.4. Код дубоких подњача, омогућава се градња трутовских заперака испод покретне решетке од летвица. То донекле замењује рамове грађевњаке и смањује нагон за ројењем. Повећава се и производња чистог воска.
4.5. У простор дубоке подњаче може се ставити било која течна храна за пчеле (укључујући и саће са медом). Подразумева се да је претходно извађена мрежа (решетка). Ако се друштво прихрањује шећерним сирупом, онда изнад плодишта треба ставити фолију, која спречава пчеле да сируп из хранилице у подњачи лагерују у медиште. То је велика предност прехране из подњаче.
4.6. Код одузимања медишних рамова могу се пчеле стресати кроз специјални левак и подњачу, директно у кошницу. Рад је једноставан, а пчеле се много не узбуђују.
4.7. Врло јака пчелиња друштва одлично зимују у једном наставку. При обилној зимској залихи хране пчеле се спусте испод рамова у дубоку подњачу, где образују клубе и дижу се за потрошњом хране. У зимском периоду не морају да греју пуне рамове са храном. У противном, због помањкања простора испод рамова пчеле бивају потиснуте међу рамове и тада се налазе у врло лошој ситуацији.
5. Коришћење подњаче у друге сврхе. Ту пре свега спада могућност постављања специјалног скупљача полена. Досадашња пракса је показала да су иноваторске идеје пчелара на програму скупљача полена заиста велике.
6. Обавезе пчелара имаоца кошница са мрежастим подњачама
Неупућен, као и немаран пчелар, ставља пчеле у кошницама са мрежастим подњачама пред велике проблеме као што су:
- Грабеж кроз жичану мрежу;
- Ваздушне турбуленције у доњој зони плодишта;
- Претерано загревање унутрашњости кошнице код спољашњих температура ваздуха већих од 35оС.
Шта су обавезе пчелара?
- Грабеж. У беспашном периоду гладне пчеле облећу туђе кошнице. Подвлаче се испод мреже и скупљају на њој. Сите пчеле као социјална бића деле храну (мед) кроз мрежу гладним пчелама. Код ове грабежи нема туче. Решење је једноставно, подњача мора да се затвори. У противном резерве хране у кошници ће се битно смањити.
- Турбуленција ваздуха. Ветар испод отворене подњаче има за последицу турбулентно (вртложно) струјање ваздуха у простору подњаче и у доњем делу плодишта. Јачина овог струјања се смањује са удаљавањем у висину од доње ивице подњаче. Ово струјање је врло непријатно за пчеле, јер их хлади, па се клубе удаљава према сатоноши. Зато матица у време паше чешће прелази у медиште. Овај проблем је посебно изражен код плитких подњача. Решење је у предузимању одређених мера. Прва је делимично отворена подњача, друга је нешто ниже постоље (око 25 цм), ради смањивања брзине ветра испод кошнице. Код ДБ кошница, са плитким подњачама, најбољи резултати се добијају, када се испод плодишта, подметне празан полунаставак. Кошнице ЛР онда треба узимљавати најмање на два наставка. Све су ово нужне мере код плитких подњача. Код врло дубоке подњаче ови проблеми су сведени на минимум.
- Екстремно висока температура ваздуха на пчелињаку. Знамо да пчеле тада интензивно хладе кошницу. Остале активности своде на минимум. Гомилају се испод плодишних рамова и у отвору лета, па на крају формирају „браду“. Посматрачу се чини да је лето потпуно затворено. Оне уствари формирају клубе чији је задатак да спречи „цурење“ хладног ваздуха из кошнице, тј. улазак претоплог ваздуха. Спречавају прегревање унутрашњости кошнице. Поред добре трајне топлотне изолације на поклопној дасци, која спречава продор топлоте одозго, пчелар мора да помогне пчелама затварањем кошнице (стана) одоздо. Треба да затвори подњачу, практично увек када су спољне температуре преко 35 степени. Тада на кошници остаје отворено само лето, без других вентилација.
7. - Подњача са мрежом пружа много уз зналачку употребу
- Дубока подњача је неупоредиво практичнија и кориснија од плитке.
- Најбоља је она која испуњава већину постављених критеријума, а цена производње је ниска.
- Ово је само једна етапа на дугом путу развоја.
-
Ovde se odavno nije pisalo a mladim pčelarima ova tema može biti od velike koristi.
Pozdrav svima...
-
Поред горе наведених, још један разлог да правимо дубоку подњачу са отвором довољно великим за антиварозни грејач (http://www.dw.de/sauna-za-p%C4%8Dele-je-i-smrt-za-nametnika/a-18166109) (упоредити фотографије из чланка са горњим (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?action=dlattach;topic=194.0;attach=32487)).
-
Kolega Rajko,
Pre tacno godinu dana ste postavili vise nego interesantan tekst i dve slike dubokoh podnjaca koje ste verovatno Vi napravili. Interesuju me konkretno dimenzije podnjaca sa slike. Dobro bi dosla jos koja fotografija koja ilustruje njihovu konkretnu upotrebu. Izvestaj bi bio potpun sa komentarom iskustava iz prosle godine o njihovoj funkcionalnosti i eventualnim teskocama pri upotrebi.
Posedujem vise komada starih EV nastavaka koje bih koristio kao duboke podnjace, naravno iz prethodno preradjivanje. Namera mi je da se bavim prikupljanjem polena pa ako sa ovakvim podnjacama imate tu vrstu iskustva molimo bih da ih podelite sa nama.
Srecni praznici i srdacan pozdrav - Rakovac.
-
Колега Горане,
Ова моја подњача је само прототип, у пракси мора да буде јача и са боље решеном фијоком (безбедније за пчеле и пчелара).
За скупљање полена најбоље подњаче су направили Слоба из Ужица и Димитрије из Шида. Обе су изузетно солидне, са малим разликама али нису дубоке подњаче у смислу инж. Вилусовог текста. Слобин горњи део је бољи јер је мрежа покретна; Димитрије има и доле мрежну фијоку. Мозгам како да све то спојим у дубоку подњачу. Кад је направим јавићу. У међувремену можеш да свратиш да видиш. Иначе, сви смо на ти овде на форуму. Кад ми неко каже ви ја се осврћем да видим ко још?
-
Pozdrav Rajko,
Slazem se da predjemo na Ti da se ne bismo vise osvrtali kako rece. I sam sam pristalica opustenijeg,neformalnijeg komuniciranja ali prosli put sam Ti se prvi put obratio te je stoga i bilo sa Vi.Toliko o tome.
Osim Slobe i Dimitrija jos jedan nas kolega, Voja Stanojevic, takodje clan ovog foruma je napravio sakupljace polena sa sopstvenim modifikacijama koje su se odlicno pokazale. Jednu od njih mi je poklonio te cu na prolece i ja krenuti da se oprobam u tom poslu.Bez obzira na to dopada mi se ideja sa dubokom podnjacom na kojoj vidim cesto insistiras.Danas popodne,eventualno sutra cu se videti sa Vojom te cu mu izneti i ove tvoje ideje.Obavesticu o rezultatu naseg razgovora. Pozdrav Rakovac.
-
Po pitanju podnjače složiću se sa većinom da je mrezasta podnjača bolja.. Možda će mi neki i zamjeriti ali nisu mi poznate prednosti drvene(pune) podnjače. Većina govori zbog toplote, ali smatram da nije tako... Po mr. Goranu Mirjaniću pčela može prezimiti i na mreži, bez lima ili lesonita što se stavlja ispod, samoo mreža. Poznato nam je da pčele neće uginuti od zime već od gladi. Greška koju pravimo je utopljavanje društava posle završene prihrane(septembar). One će potrošiti 20% više hrane ali će bolje zimovati. Pčele treba utopljavati kada počne prvo proljetno leglo i tada kao ventilacija služi mrežasta hranilica. Mrežasta hranilica će biti dovoljna jer tu preostalu vlagu sa zidova košnice će pčele utrošiti na leglo ili na preradu pogače... . Ovo su reči mr. Gorana Mirjanića iz Banja Luke koji je ujedno i docent na poljoprivrednom fakultetu u Banja Luci(pčele mu zimuju pod Kozarom- oko 600 m. n. v.).
Ispravite me ako griješim..
-
Kolega Marko šta je vama mrežasta hranilica?
-
Marko:
Ispravite me ako griješim..
Ako bude potrebno, sam ćeš sebe ispraviti kao i mi svi. Sretno!
Pozdrav, svako dobro!
-
Mrežasta hranilica je hranilica kod koje nije čitava površina pokrivene lesonitom već samo dio na kom stoji plastična hranilica. Ostala površina je zamrežena aluminijumskom mrežom. Veoma se dobro pokazuje kao ventilacija, a i kao zbeg prilikom selidbe. Kod nas je to često na pčelinjacima, pogotovo kod onih koji nemaju mrežaste podnjače (ja imam i jedno i drugo).
-
Možeš li Marko ti to da slikaš? da vidimo kako izgleda?
-
Možeš li Marko ti to da slikaš? da vidimo kako izgleda?
Kolega pogledajte temu "nacrti delova" tamo imate sve... evo slike hranilice LR i posle RV(http://pcelar.rs/wp-content/uploads/2014/01/0268-1.gif) (http://pcelar.rs/wp-content/uploads/2014/01/0268-1.gif)
Odg: mrežasta ili puna podnjača?
(http://eko-kosnice.org/kosnice/hrana.jpg) (http://eko-kosnice.org/kosnice/hrana.jpg)
Odg: mrežasta ili puna podnjača?
Odg: mrežasta ili puna podnjača?
-
S obzirom da me kolega Boris preduhitrio nema potrebe za slikom.. Izgleda nešto poput ovoga sličnoo...
-
Može pomoć.. Kako da postavim slikuu??
-
Kolega Marko,
sliku postavite kroz Dodatne opcije (nalazi se ispod prozora za tekst).U ovoj temi imate uputstvo.
http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=17.0
Pozdrav,
GM3
-
Evo ovako izgleda hranilica-zbeg:
-
Cemu sluzi ovaj deo sa lesonitom kada se skloni hranilica?
-
На њега се стави погача или рам са медом..
-
Ne ne, moram ispraviti.. Ovo nije tip hranilice koja može služiti i za dodavanje pogače i rama s medom. Tu gde je lesonit tu uvek stoji plastična hranilica i nikad se ne miče. Deo sa mrežom znamo za šta služi, a pogačice mi dodajemo direkt na satne osnove...
-
Mada nije za ovu temu ali kada je već postavljena slika hranilice da malo prokomentarišem. Lesonit ne treba stavljati u hranilice jer brzo propadne. Plastične hranilice takođe ne treba stavljati. Ova na slici je mala i kao takva nefunkcionalna a mnoge druge imaju opet svoje nedostatke. Mrežica je vidim gore prikovana što je opet greška. Ali dobro, svi imaju pravo da rade kako im je volja. Pozdrav..
-
Ne ne, moram ispraviti.. Ovo nije tip hranilice koja može služiti i za dodavanje pogače i rama s medom. Tu gde je lesonit tu uvek stoji plastična hranilica i nikad se ne miče. Deo sa mrežom znamo za šta služi, a pogačice mi dodajemo direkt na satne osnove...
U RV i EV košnice se ne dodaju pogače i ne podižu ramovi. Hranilice nisu previđene za te operacije. Ove košnice imaju pravilan medni put i takav način rada je nepotreban. Pozdrav svima...
-
Ova slika je saninterneta g. Vojo, moje mrežice jesu na donjoj strani i koristim plastične hranilice od 4l. Biće i slika noćass.!
-
Ја користим пуну подњачу,пробао сам са АВ,ал Куне су ми проблем,улазиле ко на мала врата кроз мрежу
па одлучио да буду све пуне/класичне подњаче,за сада задовољан сам!
-
Ја користим пуну подњачу,пробао сам са АВ,ал Куне су ми проблем,улазиле ко на мала врата кроз мрежу
па одлучио да буду све пуне/класичне подњаче,за сада задовољан сам!
Moram se zapitati kakav si ti lovac kad ti kune vrsljaju pcelinjakom???? :) ;) :D
-
Ја користим пуну подњачу,пробао сам са АВ,ал Куне су ми проблем,улазиле ко на мала врата кроз мрежу
па одлучио да буду све пуне/класичне подњаче,за сада задовољан сам!
Moram se zapitati kakav si ti lovac kad ti kune vrsljaju pcelinjakom???? :) ;) :D
Ja mislim da moj prijatelj Blagoja za lov obično koristi brenere
a ponekad i PP-jke tako da nije baš sa takvom municijom poželjno
baratati oko košnica
-
Bas tako prijatelji,jedino je problem nazalost to sto su Kune vec naselile stare kuce mestana u kojima nikog nema i ne otvara godinama,pa im nista ne mogu,jer pucati u i megju kuce nekako mi nije po volji!
-
Данас сам на Ташмајдану видео квалитетну дубоку подњачу, од храстовине, са скупљачем полена и иновативним решењем лета. Производи Милан Живковић, столарска радња "Белцом12" Е-адреса: belcom_12@yahoo.com
-
Koja cena ?
-
Нисам стигао да питам, била је гужва. Питаћу Е-поштом. Узео сам картицу са телефонима
011-3946-959, 011-3948-262, 065-3946-959
Проломска 2, Београд
-
Šteta komšija Rajko ne videsmo se na sajmu.
Zbog ostalih kolega kako Vam se sviđa duboka poodnjača Slobodana Jevtića koja je dobila i nagradu na ovogodišnjem državnom sajmu ( ko je nije video postoji snimak na youtube ) ?
Poydrav.
-
kako Vam se sviđa duboka poodnjača Slobodana Jevtića?
Одлична је. Свака нова има побољшане детаље па ћемо, ако удружимо напоре, ускоро имати савршену.
-
Licno svuda gde sam moga zicanu sam zamenio drvenom podnjacom...Mada jos uvek imam i par drustava sa zicanom koja nicemu tokom godine ne sluzi do kontrole opale varoe prilikom tretmana,a u međuvremenu sluzi kao "inkubator"za moljce pregrupisavanje marava isl...Dakle nicem dobrom
-
i ja se vracam na pune podnjace od ove godine imam par komada sa zicanom podnjacom cisto da se ima zbog kontrole opale varoe jedine prednosti a mnogo mana sto je moje skoromno misljenje!Moje sad podnjace izgledaju ovako sa malim otvorom u zadnjem delu gde je dupla mreza!
-
Dejane, jel ova mrezica u zadnjem delu samo zbog ventilacije ili ima neku drugu svrhu?
-
Cisto zbog ventilacije i zimi da nemam problema sa vlagom uvek je otvorena na predlog drugara sam je ovako napravio!
-
Licno svuda gde sam moga zicanu sam zamenio drvenom podnjacom...Mada jos uvek imam i par drustava sa zicanom koja nicemu tokom godine ne sluzi do kontrole opale varoe prilikom tretmana,a u međuvremenu sluzi kao "inkubator"za moljce pregrupisavanje marava isl...Dakle nicem dobrom
Moje mišljenje i skromno iskustvo je isto kao Darkovo.Dosta polena prilikom unosa skida mreža sa nožica pčela.Pčele vrlo otežano čiste ovakvu podnjaču jer im je hodanje po mreži neprirodno.Higijenske navike pčela se ne razvijaju.
Počeo sam da koristimpune podnjače i prilikom pregleda košnica video sam kako se sijaju polirane pune podnjače a kod mrežastih sam viđao puno polena i nečistoće od moljaca koje se konstatnonalaze na mreži.
Da li je obavezno ili samo preporučljivo čišćenje punih podnjača u proleće.Jedan iskusan pčelar mi je rekao da on uopšte ne čisti podnjače već to pčele urade same.
-
Upravo je kolega Milomir spomenuo jos jednu veoma vaznu manu zicanih podnjaca a koja je meni u brojnim nedostacima promakla.Gubitak polena-vrlo vazna stavka!Dilemu nemam oko cisćenja punih podnjaca.Nisam imao sta da cistim pravilno zazimljena zdrava drustva i sa dovoljnom kolicinom hrane recept su za cistu drvenu podnjacu!Sve ostalo pcele "higijenicarke"odrade same ako za tim uopste bude potrebe..Dok sam u fijokama zicanih realno zaticao haos...I moj glas definitivno ide punim-drvenim podnjacama!
-
Licno svuda gde sam moga zicanu sam zamenio drvenom podnjacom...Mada jos uvek imam i par drustava sa zicanom koja nicemu tokom godine ne sluzi do kontrole opale varoe prilikom tretmana,a u međuvremenu sluzi kao "inkubator"za moljce pregrupisavanje marava isl...Dakle nicem dobrom
Moje mišljenje i skromno iskustvo je isto kao Darkovo.Dosta polena prilikom unosa skida mreža sa nožica pčela.Pčele vrlo otežano čiste ovakvu podnjaču jer im je hodanje po mreži neprirodno.Higijenske navike pčela se ne razvijaju.
Počeo sam da koristimpune podnjače i prilikom pregleda košnica video sam kako se sijaju polirane pune podnjače a kod mrežastih sam viđao puno polena i nečistoće od moljaca koje se konstatnonalaze na mreži.
Da li je obavezno ili samo preporučljivo čišćenje punih podnjača u proleće.Jedan iskusan pčelar mi je rekao da on uopšte ne čisti podnjače već to pčele urade same.
Полен спада када је промер окца на мрежи већи.
Миломире, како се не развијају хигијенске навике? Хигјенске навике пчела су на увек задовољавајуће. Пчеле су увек посвећене сређивању станишта, јер је то један од услова опстанка. Тако да ми није јасно одакле потиче то схватање о хигијенском понашању које се не развија или развија. Подњача нити доприноси нити може утицати на смањење те животно важне особине пчела. Иначе, о хигијенском понашању пчела и не треба расправљати ни са једног гледишта. То је уобичајено понашање пчела.
Primer higijenskog ponašanja i naučnog obrazloženja je takođe sporan (genetika). Kada se izležu mlade pčele, pogledaj koliko ih bude u ćelijama saća. Zatim uzmeš mladu pčelu u ruke i možeš primetiti da grize kožu ruke i to vrlo odlučno. Normalne tek izležene mlade pčele u normalnom društvu imaju higijenske odlike i nedostatak higijenskog ponašanja je odraz vrlo jakog poremećaja u društvu. U suprotnom, pčele bi bile vrlo ugrožene da su lenje i da ne sređuju stanište.
Чишћење подњача у пролеће би требало да је добра пчеларева навика. Било би занимљиво да нам кажеш да ли тај искусни пчелар пчелари ЛР и ли ДБ кошницама. У суштини, подњаче и једних и других треба очистити у пролеће, али ипак постоји разлика у томе колико могу бити запрљане оне код друштава са једним телом или два (уобичајно код настављача, односно ЛР кошнице).
-
Јасна је ствар да би пуна подњача поједноставила и израду кошнице, али и рад са њом. Али како контролисати опадање варое, њену бројност сам успео да утврдим и без мреже, али опадање... ? Иначе ми се више допада идеја о пуној подњачи.
-
Što se tiče brojanja opadanja mogao bi se napraviti jedan falc sa zadnje strane koji bi bio poklopljen jednom letvicom.
Kad je potrebno pratiti opadanje letvica se makne i uvuce se tanki lim koji stoji odmah na podnici. Nakon brojanja lim van i letvica nazad.
Ima li neko nacrt pune podnice ili kakvu sliku?
Meni se ta ideja jako sviđa, jer mislim da ovakva košnica puno više ''liči'' na pčelinji dom u prirodi.
-
U redu. Ako se lim tako postavi kao što si rekao, varoa će padati na njega, ali većina njih će se vraćati na pčele koje hodaju po tom limu, a to onda nije prava slika. Takođe one koje su mrtve, biće uklonjene od strane pčela prilikom redovnog održavanja higijene tj. odmah.
Problem nije nimalo jednostavan. Možda bi neka mreža ugrađena na fioku, koje bi se opet mogla okretati, pa kada tretiramo varou okrenemo mrežu gore, a kada ne tretiramo okrenemo drugu stranu gde bi bio neki lesonit, ili šper ploča - efekat bi bio PUNA PODNJAČA a ipak DUBOKA i višenamenska. Šta mislite.
-
Ja sam proletos formirao nekoliko nukleusa na punim nekoliko na užičenim podnjačama.Nisam primetio nikakve razlike u napredovanju istih.Otprilike su se isto razvijale.Varoe ove godine jako malo tako da je nisam ni brojao samo osmotrim površno ima ili ne i istresem uvlaku.Ove sa punim podnjačama nisam ni kontrolisao.Mislim da je Draganova ideja dobra,napravite uvlaku od letvica otprilike 2 cm na jednu stranu žica na drugu lesonit ili laminat i samo okretati kako ti je volja......a možda bi nam to samo bespotrebno komplikovalo život...možda puna podnjača,tretirati sve kako si namerio a za sve ostalo neka se i pčele malo pomuče......ipak je higijena njihov problem ili bi tako bar trebalo da bude...
-
Треба на већим пчелињацима ради контроле варое имати и око 10% жичаних подњача. На пример на 100 кошница сасвим је довољно 10 жичаних подњача. Њих на пролеће током првог пролећног прегледа када крене прво легло можемо заменити пуним подњачама.
Поздрав свима...
-
Vojo, nikako mi se ne sviđa ta kontrola, 10% ili 20%.
Šta će mi tih 10%? Da podelim sa brojem košnica pa da dobijem prosek?! ;) Naravno ne!
Izvini za šalu.
Jedina prava kontrola je: 100%. Ili:
Moj san je da provalim dovoljno siguran način tretiranja varoe a to je OK/Brstivar/mravlja kiselina. Sa tendencijom da se izbaci OK. Ovo je (tek) druga godina kako ja to pokušavam. Nadam se da će treća godina dati konačan rezultat (meni pouzdan).
Za sledeću godinu pravim pune podnjače (sad imam u kontejneru 32, sve žičane). Plan je da žičane držim od septembra do marta, a zatim pune.
-
Pitanje za gospodina Dragana S.
Ako higijenske navike pcela ne treba posmatrati s nijednog gledišta zasto uzgajivaci matica rede pin test ? Da li sam nesto krivo shvatio?
Nadam se da nisam previse van teme.
-
Ако сам ја тај Драган С, написаћу моје мишљење (на форуму је још један Драган С(тантић) :)
-
Ако сам ја тај Драган С, написаћу моје мишљење (на форуму је још један Драган С(тантић) :)
Da, na vas sam mislio... Ne bih vas gnjavio, no vise sam puta citao i slusao o tome kako pcelari raspravljaju o visoj ili manjoj higijenskoj navici kod pcele.... Te da o toj odlici kod pcela ovisi koliko ce brzo cistiti kosnicu od bolesnog legla, necistoca i stranih tijela. Prema tome moze se raspravljati o higijenskom ponasanju/navikama.
-
Одговор сам одмах јуче написао али сам чекао „академских 15 минута“. :)
То стручњаци себи дају значај. То је „доживљај“ човека а не пчела (то „хигијенско понашање“).
Ради се тест да би реклама имала неку основу. Ја производим матице за тржиште откада пчеларим. После два месеца упознавања са пчелама, помагао сам стрицу око матица. Тако сам одмах на самом почетку научио да брзо и безбедно хватам матице, да уочим понешто и у понашању и ако се нешто рано почне, створи се добар осећај (под условом да занима човека, а не да схвати пчеларсво као седење у просторијама удружења). Пин тест нисам никада радио!
Надам се да рзумеш да не треба докторат да се уочи да пчеле чисте станиште увек када то могу. Али, морам додати следеће: ако тим стручњацима пчеле не чисте станиште, онда не знају дс пчеларе, па траже разлог да објасне своје незнање.
Штосе тиче мрежасте подњаче (ово има везе са темом и „хигијенским понашањем“), забуну уносе тврдње неких „стручњака“ (мислим на нпр. Брндушића пре свих зато што је он врло темељит у својим глупостима – иначе, ако можеш да посетиш форум СПОС-а, наћи ћеш да је и он није правио разлику „муве“ и пчеле – тема Кајсија). Пре неког времена је поставио слику мрежасте подњаче која је била потпуно облепљена проплолисом. Разлог што пчеле као знају да је то штетна подњача. Како је глупост бескрајна, исто тако се шири међу људима који су тек почели са пчелама и који сматрају озбиљним његове зајебанције и ти људи нису криви што то не виде у почетку, а касније...боље да не напишем шта мислим. Онда по томе испада да моје пчеле не могу да „закључе“ да им не ваља мрежата подњача и наступу потпуне конфузије не лепе прополис по мрежи. Никада ми се није десило да ми пчеле налепе прополиспо мрежи (осим по рубовима и то раде понека друштва). Дакле, закључак је да мају „хигијенско понашање“ (оне што не лепе, а не ове што су набацале по мало прополиса). Само ми није јасно како то никада нисам имао проблем са ноземом иако сам и ове године у кошницу ставио саће са медом страдалих друштава са другог пчелињака у хранилицу кошнице. Такође постоји и "допринос" др. Станимировића (итд.) у општој збрци.
Разлог зашто пчеле залепе мрежу подњаче је далеко прозаичнији од маштовитих претпоставки неких стручњака. Са тиме нема никакве везе нека измишљотина која се назива „хигијенско понашање“ већ се ради о некој врсти одбране станишта од могућих нападача који се примичу гнезду.
ПС
Даље би могле само да се наброје моменти када пчеле запоставе чишћење подњаче или чак и гнезда. Реч је о поремећајима у друштву или ономе што сам назвао пречи посао пчела.
-
Malo poduzi tekst no jako zanimljiv. Hvala.
Poremecaj u drustvu po meni bi bio taj kad se dogodi da je u drustvu nepravilna starosna struktura pcela...
Nema matice.. etc...
Zna se da kucne pcele imaju period zivota kad se iskljucivo koncentriraju na ciscenje kosnice... Ako su one bolesne ili ih nema u kosnici iz ko zna kog razloga... Mogli bi rec da ce se u kosnici slabije odrzavati higijena...
Jos jednom hvala. Meni sve jasno.
-
Углавном треба разматрати приближно потпуна друштва, што значи да је матица у друштву. Разноврсност пчела (старосна структура), наравно да има утицај у друштву и то је разлог поремећаја обављања дужности у кошници јер нема ко да ради.
Пчеле увек чисте кошнице, али када то „дође на ред“. Неће пчеле у настављачи којима је гнездо у другом наставку да се замајавају са чишћењем подњаче. Прво што треба да одржавају легло, даље подњача је удаљена од гнезда и ту је хладније, а први моменат за излазак из кошнице би користиле за унос воде и потом полена, а према лету ће ићи по предњем зиду кошнице, тако да немају додира са подњачом.
Моменти када се пчеле посвете више чишћењу је када су спречене да раде нешто друго (али израженијем чишћењу од сталног и уобичајеног) и уз то имају довољно пчела. Када су болесне (односно има мањка пчела), не само да слабије чисте, него и слабије хране легло, слабије одржавају повољне услове итд. Не само да запоставе чишћење, већ је друштво животно угрожено.
Иначе, када сам веч навео и ме уваженог др. Станимировића, закључак научног рада је да јака друштва имају изражено хигијенско понашање!!!? (објављено у Пчелару). Па за ово не треба докторат да се закључи. То је суштина – потпуна друштва у повољним условима су здрава, и јако добро обављају своје дужности. Само треба упоредити са послом који обављају људи: када их је више, лакше се уради посао или ако је човек здрав све је лако да се уради.
-
Zapoceo sam ovaj nas razgovor jer me bas zanima uzgoj matica te sam pin test smatrao jednim od glavnih stvari koje treba obaviti kod selekcije. Eto bit ce da se s tim ne treba zamarati. Koliko znam ni gosp. Vojo B. ne radi pin test i nisam ni jednom procitao da je imao problema sa bolestima iz razloga sto mu pcele nisu higijenske.
Tipkam na mobitel pa sam spor... :P
-
Разлог зашто пчеле залепе мрежу подњаче је далеко прозаичнији од маштовитих претпоставки неких стручњака. Са тиме нема никакве везе нека измишљотина која се назива „хигијенско понашање“ већ се ради о некој врсти одбране станишта од могућих нападача који се примичу гнезду.
Ово назначено (болдирано), претпостављам да неће привући никакву пажњу и морам навсти да се не ради туђицама (углавном се на то помисли), него о „проширењу“ садржаја подњаче испод мреже. То је велика количина паучине која је већ и на мрежи подњаче, а не само на увлаци. То је резултат потпуне небриге пчелара (нпр Брндушића који завирује у пчелиња станишта у природи а не у своје кошнице - свакако да је лакше луњати около него радити по врелом дану око кошница).
Имам „пуне“ подњаче које имају по три кружна отвора са мрежицом за сваки будући одељак оплодњака. Иначе користим их углавном као уобичајену подњачу на кошницама пчелињих друштава. Отвори са мрежом нису били лепљени прополисом све док сам их редовно чистио од паучине. Када се накупи пуно паучине, пчеле су отворе залепиле прополисом. Има тих подњача којима отвори нису ни данас (после 25 година) залепљени проплолисом, али ту није улазио паук или сам чистио паучину.
Исто се дешава и са подњачама са мрежом које је осмислио неки „геније“. 1989 сам купио 9 комплетних кошница које су имале такве подњаче. Реч је о подњачи која је у суштини пуна подњача, али има дрвени рам на којем је мрежа и који се извлачи са задње стране. Проблем је што се после месец дана може извлачити само експлозивом, јер пчеле рам учврсте прополисом за зидове подњаче. У том случају, мора се „раструрити“ кошница да се дође до подњаче. И када немам времена за то, у догледно време затекнем мрежу облепљену прополисом. Испод има читаво "насеље" мољца и паукова и пуно је паучине која је наравно до мреже. Пчеле теже да тај простор раздвоје од гнезда – прополисом.
И то је то. Нема ту неког хигијенског понашања којим се препознаје нечиста подњача и сходно томе настојања да се то среди. Дешавало се да на увлаци подњаче има побуђалог садржаја у дебелом слоју (више од 10 мм). Било је тога нпр. прошле године по оним кишама, када је и пуно кристала завршило на подњачи и прополиса и још осталих „ситница“. И нигде пчеле нису ништа лепиле по мрежи. Све док то не дође до саме мреже и пчеле уоче кретање живуљки испод.
ПС
Можеш лако проверити сврсисходност и позданост пин теста и код неког изузтног друштва које мало „размрдаш“ тако што му одузмеш мало више пчела. Друштво које је пре тога имало изузетно „хигијенско понашање“ ће спасавати живу главу, а не да извршава налог пчелара који је убио део легла. Такође, сасвим нормално друштво које је било нешто слабије и које у одређеним врло повољним условима убрзано развија и има смену генерација у пролеће (што значи да је у неком „пренапрегнутом стању“ јер крајњим снагама одржава преобимно легло), не може да одговори и додатном захтеву да у најбржем року очисти убијено легло. Само зато што мора да сачува оно што је живо. Легло убијено пин тестом је у другом плану неко време.
-
(moj mali prilig diskusiji)
Žičane podnjače imam 12 god. i nikad nisam primetio da ih propolišu- ni u tragovima.
Šole, Brndu mi ne diraj! :D
(Sećam se te njegove tvrdnje, bilo mi je baš čudno...)
Šalu na stranu, Brnda me je naterao na neka lepa razmišljanja...poštujem ga.
-
Дуле, мораш пажњиво да пратиш, јер се наследне особине хигијенског понашања у том смислу не могу тако брзо испољити. Морамо појаву да пратимо једно 100-150 година, па се чујемо :) :) :)
Ма Дуле, нису пчелари типа Брндушића и Јевтића спорни када раде на својим пчелињацима. Јевтић је нпр. добар и вредан пчелар. Али када почну да држе предавања, то је бесмислено.
И један и други су нека врста прагматичних помодара или људи који су схватили да ће се одржати на површини преварантским ставом (један се чак позвао на чувену преварантску мисао: само магарац не мења став, али ја мислим да је јако зајебано када "магарац" под старе дане на брзину нешто прочита и потом крене у „просветитељску“ мисију да држи предавања о нечем што и не разуме – реч је о Јевтићу).
У једној расправи сам написао Живадиновићу да ће нам тровачи држати предавање о органском пчеларењу (Јевтић је живи доказ, јер човек који је инсистирао на целогодишњем третману амитразом сада предаје о оксалној!!!). Такође, не сели а тема предвања му је постављање пчелињака при сеоби.
Ово моје мишљење о Брндушићу (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=43.msg17953#msg17953) се потврђује и на сајту СПОС-а где господин природњак сада мења став (баш у скалду са оним што сам написао).
Многе Брндушићеве тврдње су чудне, јер доказује да је "пчела пчела". У суштини, општепознате ствари се не доказују. Он гледа на "ритање пчеле" коју буши вароа као на одбрамбени механизам који може бити наследна одлика и томе придаје неки велики значај. Видео бих њега да му џукела рипи на леђа, како би бацао краке. :).
Не дирам ја њега. Свакога "дира" његов рад и дело.
-
Odavno sam uvideo kakvo je vasariste po forumima,u ponudi za svakog po nesto od najboljeg saveta do
neizmernih gluposti.Od najbanalnije stvari se napravi operacija mozga.Zasto?
Odredjena grupa ljudi po svaku cenu zeli da napravi ime prepoznatljivo i postovano .Neki od njih su vec pomenuti u predhodnom postu.
Sta moze motivisati ljude u poznim godinama takoreci pred sam kraj svog zivota za ovakvu potrebu.Odgovor jednostavan da prostiji ne moze biti.
PAREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE............
Svi pocetnici hrle po kupovinu rojeva kod zvucnih imena i nije isto kupiti roj od nekog Mike iz Velike Krsne i izuzetno reklamiranog SPOS urednika
koji je ne sporim dobar pcelar ali takodje tvrdim jedan u hiljadama takvih po kvalitetu i jedan od prvih prepisivaca i COPY -PASTE majstora.
Sve oni znaju u sve se razumeju.Nemam nista protiv ,svak za sebe MOZE misliti da je najpametniji,najlepsi,sve naj naj.Ali kad
moram da slusam i gledam to onda osecam mucninu i tenziju jer mi proradi inat.
Svi mi ponesto znamo,neko ima manje a neko vise iskustva ali otkud pravo da krade postove prevodi sa ruskog jezika i prisvaja ko svoje?
Podnjaca mrezasta ili puna?
Kad je drustvo zdravo i pravo i kutija od televizora mu je dobra.Kad je drustvo mrljavo i jedva se vuce i Hajat mu ne pomaze a ni pozlacena podnjaca.
Jedan proizvodjac kosnica iz Vlastotinca je reklamiran kao najbolji na svetu ODJEDNOM ne valja.Sad je drugi zauzeo njegovo mesto-sutra treci.
O cemu se ovde radi?Reklo bi se poznat sam ,veruju mi,reklamiram te - pravi prodaj a kad meni budes zatrebao kompezovacu ti ovu reklamu za popuste
na ramove i kosnice.
Isti pod stare dane umislio da je DIRIGENT napravio neku urnebes frizuru stavio neke bele okvire i kad na sve dodamo ovo odozgore imamo predavaca
koji em sve zna em lep ko slika.
Da me urednici nebi ganjali jer odskocih od teme smatram da je dobro kad kosnica ima celu podnjacu jos lepse je ako je zasticena bojom a najlepsa mi je ona kroz koju ne izvire pcela
-
Komša objasnio!
-
Ja sam nov ali se slazem sa Dejanom.
Po meni uopste nije u pitanju izbor ili puna ili mrezasta.
Mrezasta uvek moze da bude i puna po potrebi a moze da se napravi i da puna po potrebi postane mrezasta na prima radi brojanja opalih varoa i slicno.
Ako pcelarstvo nije napredovalo barem stolarsvo jeste :)
-
mrežasta ili puna podnjača?
« poslato: Januar 06, 2011, 14:52:46 »
Dakle, prije 5 godina sam postavio navedeno pitanje i od tada pratim navedeno.
Puna podnjača je bolja za pčele u više segmenata.
ako nekog zanima dodatni parametri napisat ću ih...
-
Nenade, pet godina iskustva?! Bilo bi i nama dragoceno.
Pozdrav.
-
Upravo sam napravio kombinovanu podnjaču,koju ću kad malo otopli da isprobam.
To je u suštini mrežasta podnjača,ima dno koje se izvlači od pozadi,nakon tretiranja protiv varoe,da bi se videla brojnost opale varoe i naravno da se opala a eventualno preživela varoa ne može vratiti tako lako nazad.Dubina je 8 cm od tog donjeg dna do mreže.S prednje strane se uvlači celom širinom leta pokretno dno koje će tu stajati stalno,sem kada je tretman protiv varoe u toku.Kada se vrši tretman,jednostavno se izvuče to gornje pokretno dno i to je to.Imam u planu,ako budem zadovoljan učinkom,da ovakve kombinovane podnjače postavim postepeno na sva društva,tako da bih imao objedinjene prednosti obe vrste podnjača.Deluje mi obećavajuće,testiraćemo u praksi,nadam se dobrim rezultatima.
-
Може да се користи и једна и друга...али је подњача са мрежом боља...углавном :)
-
mrežasta ili puna podnjača?
« poslato: Januar 06, 2011, 14:52:46 »
Dakle, prije 5 godina sam postavio navedeno pitanje i od tada pratim navedeno.
Puna podnjača je bolja za pčele u više segmenata.
ako nekog zanima dodatni parametri napisat ću ih...
у 5 година успоредног праћења мрежасте и пуне поднице дајем предност пуној подњачи а неке од предности су:
- лакше постизање микроклиме те самим тиме бољи развој пчелињег друштва.
- велика већина пчелињих друштава саме чисте подњачу(смањује се број радних сати по кошници).
- сигурнија приликом транспорта.
- јефтинија за израду.
- мањи ризик за грабеж
Једину предност мрежаста подњача има то што можемо лакше увидјети број вароа након третмана. Оно што ме мрзи на мрежастим подњачама је то што на улошку буде мољаца, пљеснивоће и свега што нетреба... а ако нема улошка онда нити нема микроклиме унутар кошнице што пчелама никако не одговара.
Сваку наведену предност можемо размотрити до ситних детаља али мислим да нема потребе преписивати ионако већ много пута написано.
-
Kada smo već kod teme "podnjača"na mnogim forumima imao sam priliku da pročitam da pojedine kolege tokom zimskih meseci mrezastu podnajcu ne zatvaraju lesonitnom fijokom već je ostavljaju otvorenu.Interesuje me da li je to neko u praksi primenio i na RV?I kako se pokazalo zimovanje u takvim uslovima?
-
primenjujem ja stalno na eko vojama i za sada sam zadovoljan...za 3 zime 0 gubitaka...
-
Pa @Borise,to je onda maximalno dobar učinak.
-
Pčele da žele da im duva odozdo, ne bi u prirodi tražile šuplje drvo, pukotinu u steni i sl.. Uglavnom su to staništa sa malim otvorima, em se lakše brani, em je toplije. Pa meni i pored lima na podnjači su zatvarale propolisom mrežu na podnjači. Lepo sam napravio pune podnjače, nema više moljaca ispod mreže, mrava i stalnog čišćenja fioke. Čista podnjača, sija se, kada je reč o kontroli varoe ima i drugih načina da se utvrdi prisutnost. Pozdrav
-
@Dragan
Možemo polemisati šta pčele žele i nećemo znati ko je u pravu dok jedna od njih ne progovori...Ti od prirodnog staništa zatvori im pod LIMOM, pa očekuješ da bude isto. Lakše se brani? Šta ih može napasti kroz mrežu? Samo uporedi prinos PD iz prirodnog staništa i iz moderne košnice, pa nastavi analogiju. Ja sam izneo svoja iskustva i tvrdim da je zimi bolja otvorena podnjača (bez ventilacije odozgo)jer pčele zimi ne regulišu mikroklimu košnice već su u klubetu čiju temperaturu kontrolišu, a za leto nerešeno jer su aktivne pa regulišu mikroklimu. Ja koristim leti otvorene podnjače sa zatvorenom fijokom, a u planu je da šper fijoke zamenim punim drvetom...
@Nenad
Koji su argumenti da je puna podnjača sigurnija prilikom transporta?
Ako je transport urađen domaćinski, košnica ne sme da mrdne na vozilu, Ako je prikolica očišćena pre utovara (što zdrav razum i propisi nalažu)i fijoka zatvorena, neće doći do ulaska prljavštine u košnicu...
-
Dok se nesto ne primeni u praksi ne moze se tvrditi sve ostalo su predrasude.Tako da nema razloga da ne verujemo
@Borisu.Ja ću ove godine probati sa RV na nekoliko društava jer mnogi tvrde da u takvim košnicama (sa otvorenom fiokom zimi)nema suvišne vlage a samim tim ni pojave buđi kao i bolesti koje su proizvod tih i sl.pojava.Ono što sam ja negde pročitao jeste da je samo bitno da poklopac krov košnice dobro dihtuje mada i to bi pčele na vreme uredile i oblepile.
-
Boris: "...u planu je da šper fijoke zamenim punim drvetom".
Molim te Borise, objasni malo detaljnije ( i sam nešto tako planiram)
Hvala.
-
Pa pošto su fijoke napravljene od špera koji se zbog raznih razloga krivi i odlepljuju slojevi kad bude prilike proširiću žljeb fijoke i fijoku napraviti od punog drveta u debljini lamperije pa ću da vidim kako će se to pokazati...Mada imam jednu od nekog švapskog špera (čitaj debljeg i kvalitetnijeg) i ta nije ni mrdnula...
@Darko
Već sam napisao bez ventilacije odozgo. Otvorena podnjača da, promaja ne.
Postoji video zapis eksperimentalnog zimovanja pčela u otvorenoj košnici (bez stranica).Bitno da su zaštićene od padavina. Potrošnja hrane jeste veća ali to se ostavi na vreme. Na puno mesta ćeš naći podatak da pčele uspešno preživljavaju i preko -40 stepeni zimu...
-
Da se pohvalim da sam kupio prvu RV košnicu (sa ciljem da je umnožim uz svoju suvu dasku borovca za nastavke i hrastovinu za podnjače), sa punom podnjačom. E sad znam da su različiti stavovi, ali da napomenem da će pčelinjak biti stacionarni, na postolju (40-50cm), na 700m nv (izmedju Zlatibora i Golije)... Verovatno bi najbolja bila puna duboka podnjača koja iznad punog drveta ima lim/šper, a iznad mrežu. I mreža i lim se mogu vaditi odpozadi. Iako je to realno skuplje, da li vredi praviti ili pak samo punu ili samo mrežastu sa limom-fiokom). Šta je najbolje za RV u mojim uslovima?
Btw, šta mislite o poletaljci, da ili ne...
-
Ja, od skora, koristim 2 (dve) podnjače.
(ne šalim se)
- AV podnjaču stavljam kod uzimljavanja (tada, i onako podižem plodište) i počinjem praćenje opadanja varoe. Preko zime imam dobru ventilaciju(ne promaju, nego "okrenutu čašu") i imam dobar uvid - gde i kako se kreće klube (na uvlaki).
- Na proleće, kad spuštam plodište, postavljam punu podnjaču. Njene dobre osobine su već navedene...
Dali je to suvišan posao? Nije, jer-i onako skidam nastavke i otkrivam podnjaču.
Dali je to skupo? Nije, jer-na taj način svaka od ovih podnjača se manje haba, pa će duže trajati. ;)
Milane, sad ti vidi - ili da praviš jednu (komplikovanu i skupu) ili dve krajnje jednostavne(?)
Pozdrav.
p.s.
Što se poletaljke tiče...neko reče:"Šta će helikopteru pista duga kilometrima?"
-
, ali da napomenem da će pčelinjak biti stacionarni, na postolju (40-50cm)
Милане,мислим да је за постоља високо 40-50цм...моје су 30 цм и тешко ми је да скидам четврти пун наставак...велико је напрезање,код другог и трећег се комотно скида и некако таман одговара висина док је четврти превисоко.тако да мислим да ће на тој висини коју ви желите да направите бити проблема при скидању тог четвртог наставка..
Ја бих ишао на постоља висине 25цм.
-
Milane, sad ti vidi - ili da praviš jednu (komplikovanu i skupu) ili dve krajnje jednostavne(?)
Pozdrav.
p.s.
Što se poletaljke tiče...neko reče:"Šta će helikopteru pista duga kilometrima?"
[/quote]
Душане,потпуно сте у праву,мислим да је полетаљка потпуно непотребне,правио сам пуне подњаче од ламината ,тзв"чика Милетове"са унутрашњим летом..оне што кажу да коштају 1 еуро...и таква друштва су ми одлично функционисала,чак су била и рекордери по приносу и ништа им није сметало то што нису имала полетаљку..На неким су ми такве подњаче и сад монтиране.не видим да ни једна пчела промаши отвор или падне на земљу,непогрешиво погађају лето,као хеликоптер из ваше приче.
-
Ja si sada pokušavam složiti neku univerzalnu podnicu za kontejner. Treba imati skupljač peludi koji se jednostavno (de)aktivira iz kontejnera, izvana koso uvučeno leto. Podnica je isprva zamišljena kao mrežasta ali sam razmišljao da napravim puni uložak i po potrebi izbacim mrežu i stavim puni pod kojeg će pčele same čistiti. Što se tiče poletaljke, slažem se da ne treba biti velika ali pčele kada sljeću pod teretom moraju negdje da slete. Znači možda im ne treba poletaljka ali im treba sletaljka. Ne sviđaju mi se one podnice sa isturenim poletaljkama na kojima se samo skuplja snjeg i raspršuje kiša pa i nabacuje unutar košnice što sigurno nije dobro. Zato sam i prešao na izradu ove uvučene kose poletaljke.
-
Ja sam, ove godine imao u kontejneru šest RV, na kojima su samo okrugla leta(znači, na podnjači ne postoji poletaljka). I posmatrao sam: pčele su nepogrešivo pogađale pravo u otvor. Možda im olakšava to, što imaju da pogode veliku površinu(prednja stranica nastavka). Kad treba da pogode donje leto, na podnjači - događa se da ih vetar zanese i onda padaju ispod kontejnera.
Evo na slici, to su ovih šest levo, u donjem redu:
-
Meni su postolja na tridesetak cm lr kosnice, veliki problem mi to pravi sa ledjima u toku godine a visok 184 cm. Najbolje prema svojoj visini postaviti postolja da u toku rada ne budes non stop pogrbljen. Ja ove godine nove postavljam na 40 ili 50 cm.
-
Negde sam pročitao da ukoliko se košnica podigne na 70 cm od zemlje ima manje varoe. To mu dođe kao prirodna borba ptotiv varoe.
Ako se ne varam to je pisao Ivan Brndušić.
-
Мојих пет пара на ову тему:
1. Нисам нешто нарочито лијен, али не волим (мрзим) да радим дупли посао, па ми је зато непривлачна идеја о мијењању подњаче прије и послије третмана на вароу или сл. разлога. Ајде де, на кошницама са једним, два наставка или на 5-6 кошница ...
2. Тренутно користим АВ подњачу чији уложак није од лесонита већ од пластичне масе грађене као картон и дебљине 3мм. Тако је прави наш локални мајстор Слободан. Нема буђања ни кривљења. Дихтује :)
3. Да ли је неко видио или размишљао о подњачи са "улошцима" ?
Рецимо један уложак је пуно дрво и имаш пуну подњачу.
Други уложак је АВ, са мрежицом и покретном ладицом и ето.
Мирослав
-
Anto i ja razmišljam o tome da nekako standardizujem moje podnjače na jednu univerzalnu AV sa sakupljačem koji se lako aktivira i deaktivira. Juče na sajmu sam kupio plastične skidače kao na slici ispod
(http://www.epcelarenje.rs/images/listings/2015-08/sakuplja_polena-1440403431-582-d_pic.jpg)
za koje mnogi imaju samo riječi hvale.
Poletaljku zamišljam nešto kao i ti tj. unutrašnju kosu koja ne viri van nastavka.
Kako je teško napraviti univerzalnu a jednostavnu podnjaču ja još uvjek razmišljam i tražim rješenje jer jedna velika mana AV podnjače je održavanje higijene što troši dosta mog vremena u toku sezone a i moljac se stalno mota ispod.
Kako god ja još tragam za zadovoljavajućim dizajnom.
Miroslave ako se punom podnjačom smatra ona kod koje pčele imaju pristup površini ispod njih bez barijere u vidu mreže onda je jedno od rješenja da se napravi tako da se ta uvlaka koja ide ispod mreže jednostavno izvadi i uvuče iznad mreže u unaprijed pripremljene falcove. Znam to nije drvena puna podnjača ali je ipak puna i rješava bar dio problema.
Sa ovakvim pristupom problem može a vjerovatno i hoće nastati onog trena kada pčele propolisom i voskom zalijepe uvlaku za podnjaču pa se onda ista teško ili nikako izvlači van. Ova primjedba važi i za tvoj prijedlog br. 3.
Pozdrav svima...
-
Iz ranijeg čitanja po forumima znam da ima ljudi koji tokom većeg dijela godine drže izvučene uvlake na AV podnicama pa čak i tokom čitave zime (takozvana obrnuta čaša). Ovo umnogome smanjuje potrebu za čišćenjem uvlaka ali postoje oprečni stavovi o ovom pristupu pa me zanima da li neko sa ovog foruma radi na takav način i kakva su zapažanja?
Pozdrav svima...
-
Iz ranijeg čitanja po forumima znam da ima ljudi koji tokom većeg dijela godine drže izvučene uvlake na AV podnicama pa čak i tokom čitave zime (takozvana obrnuta čaša). Ovo umnogome smanjuje potrebu za čišćenjem uvlaka ali postoje oprečni stavovi o ovom pristupu pa me zanima da li neko sa ovog foruma radi na takav način i kakva su zapažanja?
Pozdrav svima...
Ja sam poskidao limove sa mojih mrežastih podnjača. To sam uradio kada sam video kod jednog velepčelara sa cca 1.500 košnica, da ima otvorene mrežaste podnjače tokom cele godine. Ipak nisam siguran da radim pravilno, mada za ove dve godine nisam primetio neke loše efekte ( tiha grabež, loša termoregulacija, i sl. ). Puna drvena podnjača mi iz ove perspektive deluje kao bolje rešenje, mada ih imam samo par komada u upotrebi.
Loša stvar kod mreže bez lima, je što se sav otpad iz košnice skuplja ispod košnica. Na pčelinjaku koji mi je pod nagibom na brdu, kiša spira otpad, ali na drugom pčelinjaku, koji je na ravnom planiram da obavezno uradim dezinfekciju ispod košnica...
-
Loša stvar kod mreže bez lima, je što se sav otpad iz košnice skuplja ispod košnica. Na pčelinjaku koji mi je pod nagibom na brdu, kiša spira otpad, ali na drugom pčelinjaku, koji je na ravnom planiram da obavezno uradim dezinfekciju ispod košnica...
Da ta higijena je uvjek problem. Pčele kada čiste otpad nose daleko od košnice a u varijanti sa AV podnjačom on je ili na uvlaci ili na zemlji ispod košnice pa je na pčelaru da se stara o tome.
Hvala Dobrice...
-
Srećom, mravi odrade lavovski deo... :D
-
Srećom, mravi odrade lavovski deo... :D
Odrade, ali ima i onih koji kažu da uzročnici raznih bolesti ostanu, pa kad se stvore uslovi mogu da se ponovo nađu u košnici.
-
koji je na ravnom planiram da obavezno uradim dezinfekciju ispod košnica...
Neki redovno špricaju hemijom tri kvadratna kilometra u i oko pčelinjaka zarad dezinfekcije. Neznam ni čemu to vodi.
Šole je to fino objasnio. Bolesti su svakako već tu. Držati društva u top formi, vitalne i zdrave i nema problema.
Ljudi uglavnom i dalje uporno smatraju da će dezinfekcijom pribora i opreme da se zaštite od bolesti a desetine hiljada pčela lutaju svaki dan ko zna kud i pokupe ko zna šta.
-
koji je na ravnom planiram da obavezno uradim dezinfekciju ispod košnica...
Neki redovno špricaju hemijom tri kvadratna kilometra u i oko pčelinjaka zarad dezinfekcije. Neznam ni čemu to vodi.
Šole je to fino objasnio. Bolesti su svakako već tu. Držati društva u top formi, vitalne i zdrave i nema problema.
Ljudi uglavnom i dalje uporno smatraju da će dezinfekcijom pribora i opreme da se zaštite od bolesti a desetine hiljada pčela lutaju svaki dan ko zna kud i pokupe ko zna šta.
Ima nešto što se zove " redukcija rizika ". Ne mislim ni ja na upotrebu teške hemije, već na sredstva na bazi hlora koja se koriste za prečišćavanje vode...
-
Već sam napravio pune podnjače, ali sam razmišljam da napravim zamrežen otvor R= 15cm, koji bi zimi bio otvoren - a leti zatvoren. Sve radi sprečavanja vlage tokom zime, jel' radio neko ovako?
-
Pozdrav postovani pcelari sa RV kosnicama posto mije ovo prva kosnica koju sam kupio u Beceju pame zanima podnjaca puna kako izgleda i dalije normalno da podnjaca ima ulaz pcela sa dvije strane tojest napred i nazad ilije nesto pogresno
-
Могуће је да је грешка, али исто тако могуће је да је мајстор предвидео да се подњача може користити за оплодњаке. Ако су лета на обе стране подњаче у оси, то је свакако грешка. Ако су померена тако да је једно ближе једној, а друго ближе другој, то је онда за наведену могућност.
Ако је мајстор предвидио да је за двојну намену, можеш затварати задње лето. Ја то радим комадима обичног црева за заливање и то оног јефтинијег које је стишљиво. Ако је тврђе, када је хладније одвалиш нокат док га обликујеш.
ПС
На „седмицама“ и немам лето. Рекао сам мајстору да ми не ставља никакве лајсне ни напред ни назад. Урађен је под подњаче и бочне стране. Назад ставим једно црево пеко целе дужине подњаче, а напред је практично три дела. Један служи за затварање лета при сеоби. У том случају је најбоље када су исте дужине.
Разлог због којег сам се одлучио је тај што се временом испод лајсни скупи нешто влаге и почиње труљење. Када црево врши функцију заградних лајсни, повремено окренем подњачу да се задњи део мало боље просуши. Ово радим при прегледу.
Наравно, не препоручујем ову моју идеју – мени лично одговара.
-
Ja ipak ostajem pri punoj podnjači, košnica će biti blago nagnuta napred, pa se nadam da neće biti problema.
-
То је основно код дрвене подњаче.
Да ли селиш пчеле?
-
То је основно код дрвене подњаче.
Да ли селиш пчеле?
Ne
-
(https://i.imgur.com/6G0IQi6.png) (https://i.imgur.com/i9eozFS.png)
Drvene pune podnjače, 25mm debljine, posle firnajza. Tamniji deo (bočne strane) od hrastovine, a pod od borovca.
-
Зашто не фирнајизираш и газећи слој поњаче? Или нисам добро видео.
Ако је на једној од слика регулатор лета, изгледа ми да ти и не треба: оргроман је отвор.
На лету (ако није покретно па се може склонити), имаћеш „сметове“ снега.
ПС
Заборавио сам на једну ситницу: надам се да је мајстор добар и да је пажљиво одабирао бочне странице подњаче. Имам подњаче са храстовим "боковима" и искривиле се понеке да су неупотребљиве.
-
Зашто не фирнајизираш и газећи слој поњаче? Или нисам добро видео.
Ако је на једној од слика регулатор лета, изгледа ми да ти и не треба: оргроман је отвор.
На лету (ако није покретно па се може склонити), имаћеш „сметове“ снега.
ПС
Заборавио сам на једну ситницу: надам се да је мајстор добар и да је пажљиво одабирао бочне странице подњаче. Имам подњаче са храстовим "боковима" и искривиле се понеке да су неупотребљиве.
Nisam išao firnajzom unutrašnjost podnjače, mora imati neke hemije u njemu i cenim da kasnije ta isparenja nikako ne mogu biti dobro pčeli.
Regulator napravio majstor bez ikakvih pitanja 200x8 i zimsko 70x8mm. Ali to mogu lako napraviti nove (ima tema o regulatori leta i poletaljci), ali za poletaljku se jesam zeznuo jer je fiksna.
-
Можда има неке хемије, али много мање него садолин. Користим фирнајза за подњаче увек и некада сам „купао“ подњаче у фирнајзу. Пчелама ништа не фали.
Релативно брзо ће пчеле направити врло танак слој прополиса по тој површини. Али сам слој прополиса није довољан да штити дрво. Као и восак, и прополис „одрађује“ променом темпереатуре, стварају се пукотине у том наносу, односно „филму“ прополиса и ту се задржава вода. Микроорганизми раде своје.
Погрешићеш ако не фирнајизираш.
Не знам за тај регулатор колико је добар, али мени отвор делује ненормално велики. Нарочито што је рађен глодалом, па га је и то проширило.
Добар је за зимовање, али по мени лош за лето (мада ћеш ту имати пуно опречних мишљења, јер има пуно пчелара који током неких паша потпуно склоне регулатор – ја то не радим).
-
Nisam išao firnajzom unutrašnjost podnjače, mora imati neke hemije u njemu i cenim da kasnije ta isparenja nikako ne mogu biti dobro pčeli.
Moj ti je prijedlog da kupiš čisto rafinisano laneno ulje i da sa vrućim uljem namažeš podnjaču ako već ne želiš firnajzom.
Istina je ja sam gledao deklaraciju na firnajzu i sadrži sva upozorenja kao i bilo koji sintetički premaz uključujući i to da je štetno za vodene organizme itd. Ko zna šta sve sipaju u njega pored lanenog ulja koje mu je osnova.
Pozdrav svima...
-
Постоји разлика у фирнајзу на бази ланеног уља и ланеног фирнајза. Постоји и вештачки фирнајз који гуши као и амитраз и то када се ради на отвореном.
Ја сам научен да погледам колиину талога на дну боце. Што више талога, то боље.
1991 сам у Румунији купио ланени фирнајз који је био фантастичан – бољег никада нисам нашао код нас.
ПС
О штетности за водене организме не могу рећи поуздано. Само што ту може бити и питање растворљивости, али и нека врста обавезе за упозорење да се не баца свуда (то наш народ воли до бесвести). То не мора значити да би ланени фирнајз нашкодио пчелама.
Која је цена чистог рафинисаног уља. Свака рафинација подразумева обраду повишеном температуром да се одстране убачене хемикалија које се додају да се добије већа количина уља. Питање је до које се температуре обрађује јер није за исхрану и колико остане хемикалија.
У сваком случају је најбоље да заштити добро урађену подњачу, то је суштина.
-
О штетности за водене организме не могу рећи поуздано. Само што ту може бити и питање растворљивости, али и нека врста обавезе за упозорење да се не баца свуда (то наш народ воли до бесвести). То не мора значити да би ланени фирнајз нашкодио пчелама.
Која је цена чистог рафинисаног уља. Свака рафинација подразумева обраду повишеном температуром да се одстране убачене хемикалија које се додају да се добије већа количина уља. Питање је до које се температуре обрађује јер није за исхрану и колико остане хемикалија.
Nemogu ništa sigurno da tvrdim jer nemam tu ambalažu kod sebe. Čitao sam sastav na deklaraciji i znam da sam ga vratio na policu jer mi se nije dopalo.
Cijena 100% rafinisanog lanenog ulja je kod mene oko 5€ za 1l. Jeste relaivno skupo ali ako se neće firnajzom onda će da košta. Koliko je zaista rafinisano nemam pojma. Sigurno nije za ishranu ali cijenim da je čistije od firnajza što opet ne znači da bolje štiti drvo jer u firnajz se dodaju hemikalije kako bi mu se poboljšala zaštitna svojstva.
У сваком случају је најбоље да заштити добро урађену подњачу, то је суштина.
Slažem se.
Pozdrav svima...
-
Sve svoje košnice sam premazivao firnajzom lanenog ulja. Po meni najkritičniji dijelovi su spojevi i dijelovi podnice koji su najviše izloženi padavinama. Ove godine sam mazao doslovce ključalim firnajzom, u tom slučaju firnajz prodre duboko u drvo i najbolje ga impregnira. Kod firnajza je bitno i da se dobro isuši na drvetu, znači na niskim temperaturama i u nekim zatvorenim prostorima to neće dobro odraditi, najbolje kad se više skoro ne osjeti miris firnajza.
P.S. (kao Šole) nisam do sada primjetio nikakva štetna djelovanja po pčele na djelove koji su premazivane firnajzom, veći je problem u dijelovima koji nisu premazani firnajzom jer su ubrzo potamnili i pojavio se i plijesan (buđ). Također i priče da na premaz firnajzom ne ide boja na vodenoj bazi ne pije vode jer do sada bi već primjetio da nešto "ne štima"
-
Значи треба и унутрашња страна подњаче да се премаже са нечим за заштиту?
-
Значи треба и унутрашња страна подњаче да се премаже са нечим за заштиту?
Нисам то никад радио на пуним подњачама, осим са унутрашње стране доњег дела подњаче где пчеле немају приступ...
Поздрав драгим пријатељима...
-
Hvala na informacili pozdrav
-
Зашто не фирнајизираш и газећи слој поњаче? Или нисам добро видео.
Ако је на једној од слика регулатор лета, изгледа ми да ти и не треба: оргроман је отвор.
На лету (ако није покретно па се може склонити), имаћеш „сметове“ снега.
ПС
Заборавио сам на једну ситницу: надам се да је мајстор добар и да је пажљиво одабирао бочне странице подњаче. Имам подњаче са храстовим "боковима" и искривиле се понеке да су неупотребљиве.
Морам признати да си био у праву што се тиче бочних страна подњаче; почеле су да се криве... видећемо какве ће изаћи из зиме.