Košnice Voja
Ostale teme na forumu => Pitajte pčelari početnici => Temu započeo: Бранко Гојковић Oktobar 11, 2016, 22:46:57
-
Поздрав свима
Пре неки дан када сам због ниске температуре дошао до пчелињака да склоним полу наставке у којима су биле хранилице ( фаше од 2л)
Отварањем прве кошнице видео сам да пчела скоро да и нема, сасвим мало у средини кошнице. Осе су улазиле кроз лето као да улазе у осињак.
На подњачи сам нашао неких десетак мртвих оса док пчела није било ни једне. Друге кошнице су имале много више пчела.
Након два дана је дошао мој брат који је затекао потпуно празну кошницу.
Пре само десетак петнаестак дана пчела је било баш пуно. Дохрањивали смо их због лоше паше. Сваки пут сируп из хранилаца је био покупљен.
Није ми јасно шта се десило у тако кратком периоду да се угаси цело друштво.
Хвала на одговору
-
Grabez ja bih rekao iz licnog ovogodisnjeg iskustva.
-
To je cesta pojava zadnjih mesec dana na pcelinjacima , ja sam cuo za najmanje trideset drustva u mojoj okolini da su tako nestala, ali niko nije video konkretno zbog cega, dali je u pitanju grabez, ili napad strsljenova, uglavnom nema mrtvih pcela u kosnicama niti ispred sto je karakteristicno za grabez, cak sta vise par njih kaze da je ostalo meda u kosnicama a da nema pcela, ako neko ima konkretan odgovor dobro bi bilo da se javi i napise o cemu se radi. Pozdrav za sve kolege.
-
Ako je od društva ostala samo matica sa malo pčela (”šaka pčela”), onda je to posledica varoe sa mogućim prisustvom nekih od virusa koje ona prenosi. Takvo društvo završava kao plen grabeži. Moguće je i da u košnici bude dosta meda, ali da ne bude pčela, što znači da je nestala i zadnja ”šaka pčela”.
-
Ja mislim varoa,Vi znate kada i cime ste tretirali....Jako napadnute zajednice napustaju kosnicu ili su pcele toliko ostecene od jos nekog virusa,koji je posledica varoe,da jednostavno i ne mogu da se vrate u kosnicu kada izlete....To je moje misljenje a iskusnije kolege ce reci sta misle.
Evo i gosp. Sljivic je u medju vremenu poslao poruku....
-
Осе су улазиле кроз лето као да улазе у осињак.
На подњачи сам нашао неких десетак мртвих оса док пчела није било ни једне.
Није ми јасно шта се десило у тако кратком периоду да се угаси цело друштво.
Mislim da je do nestanka društva došlo zbog najezde osa i stršljenova. Teško mi je da prihvatim da će društvo u ovom periodu napustiti košnicu (ne može se adekvatno pripremiti za zimu u novom staništu, što znači da je napuštanje starog jednako samoubistvu društva). Mislim da je društvo bilo nedovoljno jako da se odbrani od osa, ose napravile masakr, a posle su ostala društva iskoristile slabo branjen med (ako ga je uopšte bilo...)
Ukoliko je zajednica tretirana protiv varoe ( nije napisano jeste ili nije) bilo kojim iole efikasnim sredstvom teško da bi invadiranost bila tolika da uništi društvo.
-
Osice ne ubijaju društvo odnosno, pčele već kradu med. Ne strada društvo zbog osica već osice ulaze gde ima hrane a nema odbrane ( uginulo ili slabo društvo ). Nestanak pčela zbog varoe moguć je na dva načina : a) napuštanjem košnice kompletno poput rojenja i tu nema pravilo što se tiče datuma da one znaju da li će da obezbede zimnicu ili ne. One to rade najčešće u avgustu i septembru. b) napuštaju košnicu pojedinačno odnosno ne vraćaju se pa mi zateknemo u košnici šaku pčela i maticu. I to može da bude na više načina. Može da bude kao kod nozeme cerane da se ne vraća zato što ne želi da širi zarazu ( samoubistvo zbog društva –suicidni altruizam ), a može da bude das u pčele iscrpljene još kao leglo prisustvom varoe i imaju skraćeni život pa nemogu da se vrate već ostaju u polju . Ovoj varjanti može biti dodata i varjnata da osim varoe ima i virusa koji takođe prave veliku štetu. Što se virusa tiče pošto se ne mogu lako utvrditi a nema leka za lečenje mi ne treba da obraćamo pažnju već da se usredsredimo na varou. Varo je ta koja na trbušnom delu pčele pravi ranice kroz koje deluju virusi. Ako dobro čistimo varou nema štete od virusa. Najgore je ako je ostala šaka pčela ili jako oslabilo društvo a mi ga pripajamo drugom pa širimo negativno stanje.
-
Ose koriste sažvakane proteine insekata za ishranu mladih...
https://youtu.be/vDqVioMdd9k
https://youtu.be/UBezqjCmbT8
https://youtu.be/jv_RrzAH66c
a da bi društvo napustilo stanište zbog varoe, pa tu pčelara i nema... Ose neće napasti jako društvo ali kad imaju jako leglo u blizini, a nanjuše slabo društvo, svašta je moguće. Dešavalo mi se da izbacim i po kilogram osa i stršljenova iz klopke koju sam napravio od petlitarskog balona
-
Ose koriste sažvakane proteine insekata za ishranu mladih...
https://youtu.be/UBezqjCmbT8
a da bi društvo napustilo stanište zbog varoe, pa tu pčelara i nema... Ose neće napasti jako društvo ali kad imaju jako leglo u blizini, a nanjuše slabo društvo, svašta je moguće. Dešavalo mi se da izbacim i po kilogram osa i stršljenova iz klopke koju sam napravio od petlitarskog balona
Na snimku ka kome vodi link, koji sam ostavio, nije pčela, već muva. Muva koja koristeći mimikriju ima sličnosti sa pčelom, osim žaoke, što se u ovom slučaju ispostavilo tragičnim. :)
Na poslednjem snimku, pčela je najverovatnije stradala od strane snimatelja, obzirom da se jedva kreće i za sobom vuče žaoku i otrovnu žljezdu, potpuno onesposobljena za odbranu.
Istina je da su ose podjednako neinteligentne, kao i ostali insekti. Pokušaće da se infiltrira u košnicu, bez obzira na jačinu društva, odnosno na broj stražarica ispred leta.Čučeći pored košnica i posmatrajući ko sumanut, šta se dešava na poletaljkama, video sam mnogo slučajeva gde se pokušaj ušunjavanja završavao tragično po osu, a da samo minut kasnije druga uspe da se uvuče... Pa par minuta zatim, sledeća završi na zemlji ispod poletaljke...
U brojnom i jakom društvu videh i mrtvu osu u hranilici.
Fakat je i da ose hrane svoje larve delovima drugih insekata. Ne prezaju ni da ih počaste delovima sopstvene vrste. Do tih delova uglavnom dolaze tranžiranjem leševa uginulih / ubijenih. Sam lov je ipak redja situacija. Govorim o svojim zapažanjima oko košnica. Možda je drugde drugačije. Možda su i ose drugde drugačije, sa različitim navikama.
Kao i Boris, nahvatao sam ih "na kile" u zamke, a primetio sam da ako se ista postavi izmedju košnica, nema takav efekat, kao kad je okačena par metara dalje. Valjda im je miris košnice privlačniji od pivkana... :(
-
Bilo je slucajeva kao sto je rekao kolega Sljivic da je ostala samo matica sa sakom pcela, i to su mi pricali. I vrlo moguce da je u pitanju varoa, jer je ove godine barem kod mene ima u velikom broju, posle postavljanja trakica herba stripa, bilo je velikog opadanja varoe. A isto tako do ovog zahladjenja je bilo i dosta strsljenova i osa. Raspitacu se ovih dana kod ljudi koji su imali gubitke dali su tretirali pre toga drustva protiv varoe pa cu javiti.
-
Ose po meni ne mogu nista drustvu koje je jako,narocito na letu i ulaskom u kosnicu,na snimcima su jedna pcela ili muva i jedna osa van kosnice.... Mi se ubismo raspravljajuci a kolega nije rekao cime i kada je tretirao protiv varoe,ima li legla. Drugo,upotrebiti samo herbu i misliti da smo mirni do oksalne je zabluda... Ko tako radi dugorocno,do oksalne i nece zateci pcele u kosnici.....Mozda su virusi koji dolaze kada varoa nacne pcelu,opasniji od same varoe....Naravno ovo ne govorim iz iskustva,posto ga i nemam,nego literatura i stari pcelari...
-
"... Ne strada društvo zbog osica već osice ulaze gde ima hrane a nema odbrane ( uginulo ili slabo društvo )..."
Уважени колега Миљко,
Наравно да ће осице нападати свако друштво које могу, а да ће већи успех имати код оних слабијих.
Међутим у одређеним околностима, осице могу улазити и у врло јака друштва и направити приличну штету. На прелазу јесени у зиму, или при хладном и кишовитом времену, пчеле се повуку у клубе, и на улазу у кошницу нема уобичајене одбране, што је и логично.
Осице су активне и онда када наше пчеле улазе у чврсто клубе, то је тренутак када осице без икакве задршке улазе у кошнице као у своју кућу. Данас је био такав дан, пљушти киша, температура је нешто једва до 7 степени, пчела наравно нема на улазу, али зато има осица које користе "гужву".
Осица улази у свако друштво кад год може, и ако може, без обзира на његову снагу.
-
Што се тиче варое кошнице су третиране пре нестанка отприлике десетак дана.
Ове године смо набавили друштва и нисмо били баш задовољни како матице полажу јаја и како друштво напредује. Хтео сам да заменим матицу пошто су биле само две матице братов колега са посла који нам је као ментор рекао да за то нема потребе, јер је то јако друштво.
Тако смо је пребацили у његову слабију :)
Ове године смо са замкама потаманили сигурно 20 так стршљенова и ко зна колко осица.
Да ли има везе што је кошница била на крају реда или прва зависи како се гледа ?
-
Kolega Dragane u pravu ste sto se tice ulaska osica u kosnice, ja sam ih u par prilika nalazio u hranilicama prilikom prihrane i to u dosta jakim drustvima, verovatno su bezeci od pcela pobegle u hranilicu. E sad ne znam koliko stete moze da nanese osica pcelinjoj zajednici. Vise sumnjam na strsljenove, jer mi je logicnije da oni pre mogu unistiti drustvo i pobiti pcele.
-
Moguće je i da se kod tako kasnih prihrana javi grabež,pa da se celo društvo priključi društvu koje pljačka i ode zajedno sa njima u to jače društvo.To se dešava kod slabijih društava da nekad odustanu od pružanja otpora i priključe se društvu koje pljačka.Tu se ne mogu videti mrtve pčele,jer i nije bilo tuče.A obično ostane prazna košnica,bez meda i bez pčela.Naravno ovo je samo jedna mogućnost,sve što je pominjano takođe može biti slučaj.Ako je invazija varoe bila u pitanju,onda je pčele ostave u poklopljenom leglu koje napuste u tom slučaju invazije varoe.
-
"... Ne strada društvo zbog osica već osice ulaze gde ima hrane a nema odbrane ( uginulo ili slabo društvo )..."
Уважени колега Миљко,
Наравно да ће осице нападати свако друштво које могу, а да ће већи успех имати код оних слабијих.
Међутим у одређеним околностима, осице могу улазити и у врло јака друштва и направити приличну штету. На прелазу јесени у зиму, или при хладном и кишовитом времену, пчеле се повуку у клубе, и на улазу у кошницу нема уобичајене одбране, што је и логично.
Осице су активне и онда када наше пчеле улазе у чврсто клубе, то је тренутак када осице без икакве задршке улазе у кошнице као у своју кућу. Данас је био такав дан, пљушти киша, температура је нешто једва до 7 степени, пчела наравно нема на улазу, али зато има осица које користе "гужву".
Осица улази у свако друштво кад год може, и ако може, без обзира на његову снагу.
Sve što ste napisali je tačno. Osice mogu da ulaze i kradu med po hladnom vremenu. Činjenica je da kod jakih društava ( normalnih društava ) nemamo problema jer je to beznačajno. S druge strane ako primetimo da u neku košnicu više ulaze pčele budimo sigurni da unutra nije normalno stanje, i da se radi o slabom ili vrlo slabom društvu. Osice možemo račistiti postavljanjem zatrovane žive ribe ( najbolje u stare košnice bez letvice da ne bi došla neka mačka ). osice za desetak minuta dolaze nose ribu truju leglo i same se truju i račistili smo ih. Što se tiče stršljanova mnogo je kasno to raditi u avgustu i dalje, borba se radi u martu i aprilu. Od jednog u martu nastaje veliki broj do avgusta koji napravi ogromnu štetu pčelama. Gnezdo je obično u neposrednoj blizini pčelinjaka najdlje do 100m.
-
Што се тиче варое кошнице су третиране пре нестанка отприлике десетак дана.
Ове године смо набавили друштва и нисмо били баш задовољни како матице полажу јаја и како друштво напредује. Хтео сам да заменим матицу пошто су биле само две матице братов колега са посла који нам је као ментор рекао да за то нема потребе, јер је то јако друштво.
Тако смо је пребацили у његову слабију :)
Ове године смо са замкама потаманили сигурно 20 так стршљенова и ко зна колко осица.
Да ли има везе што је кошница била на крају реда или прва зависи како се гледа ?
U normalnim godinama tretiranje protiv varoe mora biti krajem jula i najdalje prvih dana avgusta ( ako je paša neotrovnim sredstvima ). u godinama sa lošom pašom tretiranje mora biti ranije jer je leglo manje a štete veće i ranije. U ovom slučaju deset dana pre nestnka pčela znači da je zaraženost bila velika a tretman nije ništa značio.
-
Osice možemo račistiti postavljanjem zatrovane žive ribe ( najbolje u stare košnice bez letvice da ne bi došla neka mačka ). osice za desetak minuta dolaze nose ribu truju leglo i same se truju i račistili smo ih. Što se tiče stršljanova mnogo je kasno to raditi u avgustu i dalje, borba se radi u martu i aprilu. Od jednog u martu nastaje veliki broj do avgusta koji napravi ogromnu štetu pčelama. Gnezdo je obično u neposrednoj blizini pčelinjaka najdlje do 100m.
Hmmm, ne treba preko ovoga samo preleteti...
I ovo je jedno od ključnih pitanja vezanih za bolje prezimljavanja, pa čak i opstanak PZ.
Koji otrov? Riba samlevena, rasečena, ili je dobra i cela? Šta za stršljene u proleće?
Mi smo uglavnom upućeni na zamke sa pivom, sirćetom itd...
kada se pogleda učinak, odnosno zaviri u flašu, sve izgleda ekstra, ali, kad se osvrnemo oko sebe ( i košnica ) u pozno leto i jesen, vidimo da su se žuti stvorovi baš razleteli uokolo.
-
Osice možemo račistiti postavljanjem zatrovane žive ribe ( najbolje u stare košnice bez letvice da ne bi došla neka mačka ). osice za desetak minuta dolaze nose ribu truju leglo i same se truju i račistili smo ih. Što se tiče stršljanova mnogo je kasno to raditi u avgustu i dalje, borba se radi u martu i aprilu. Od jednog u martu nastaje veliki broj do avgusta koji napravi ogromnu štetu pčelama. Gnezdo je obično u neposrednoj blizini pčelinjaka najdlje do 100m.
Hmmm, ne treba preko ovoga samo preleteti...
I ovo je jedno od ključnih pitanja vezanih za bolje prezimljavanja, pa čak i opstanak PZ.
Koji otrov? Riba samlevena, rasečena, ili je dobra i cela? Šta za stršljene u proleće?
Mi smo uglavnom upućeni na zamke sa pivom, sirćetom itd...
kada se pogleda učinak, odnosno zaviri u flašu, sve izgleda ekstra, ali, kad se osvrnemo oko sebe ( i košnica ) u pozno leto i jesen, vidimo da su se žuti stvorovi baš razleteli uokolo.
Živa riba se isecka kako bi je osice lakše nosile i zatim se zatruje nekim insekticidim jer je osica insekt.
Za stršljene može flaša tu je najbolje varjanta BH Pčelara, može lepak za miše i slično...
-
Pozdrav kolege, jutros sam pricao sa dvojicom kolega cije su kosnice ostale bez pcela, i oni kazu ovako, jedan od njih koji je ostao bez sest drustva kaze da su mu pet kosnica ostale totalno prazne bez pcela i meda da nije bilo mrtvih pcela na podnjaci ni ispred kosnica, a da je u jednoj ostala matica sa sakom pcela. Drustva nije bio tretirao pre nestanka pcela. Drugom su ostale prazne dve kosnice i jedna trmka, isto kaze da nije nasao mrtvih pcela ni legla niti meda u njima. Da i jedan i drugi kazu da su drustva bila solidno jaka ne slaba. Konkretan odgovor sta se desilo nema niko , samo mozemo da nagadjamo o cemu se radi.
-
Што се тиче варое кошнице су третиране пре нестанка отприлике десетак дана.
Ове године смо набавили друштва и нисмо били баш задовољни како матице полажу јаја и како друштво напредује. Хтео сам да заменим матицу пошто су биле само две матице братов колега са посла који нам је као ментор рекао да за то нема потребе, јер је то јако друштво.
Тако смо је пребацили у његову слабију :)
Ове године смо са замкама потаманили сигурно 20 так стршљенова и ко зна колко осица.
Да ли има везе што је кошница била на крају реда или прва зависи како се гледа ?
U normalnim godinama tretiranje protiv varoe mora biti krajem jula i najdalje prvih dana avgusta ( ako je paša neotrovnim sredstvima ). u godinama sa lošom pašom tretiranje mora biti ranije jer je leglo manje a štete veće i ranije. U ovom slučaju deset dana pre nestnka pčela znači da je zaraženost bila velika a tretman nije ništa značio.
Најлогичније решење је да су пчеле биле заражене. Сви преостали ројеви су набаљени на истом месту и од истог продавца.
На плацу се налази још 9 кошница и само су из једне нестале пчеле. Радили смо по савету искусног ::) пчелара па смо третирали пчеле против варое крајем септембра.
Осица има мада их је имало док је било пчела.
Ове хваталице штетних инсеката су веома евикасне мешавина пива сирупа и сирћета. Тек када смо их поставили видели смо колико има стршљена и осица.
-
Osice mogu da ulaze i kradu med po hladnom vremenu. Činjenica je da kod jakih društava ( normalnih društava ) nemamo problema jer je to beznačajno.
Наравно, колега Миљко. Ево пар данашњих фотографија, на којима се виде осице које су баш намериле да уђу у ове кошнице. Нису то нешто јака друштва, али нису баш ни слаба ;) Ту се осице, меда најести неће 8)
Када захладни и пчеле се повуку у кошнице, е тад осица може да шмугне унутра, и мало се почасти.
Спорадичан улазак осица, није неки проблем за пчелиње друштво. Међутим осице могу направити и приличне штете чак и јаком друштву, ако пчелар не води рачуна шта се на пчелињаку дешава. Нај чешће проблеме осице направе у оним кошницама где пчелари поставе кошнице у конфигурацију са три наставка, када тој конфигурацији није место на пчелињаку. Ових дана има много питања око зазимљавања рв на три наставка, и управо због тога (осица) саветујем колеге да то не раде шаблонски. Трећи наставак се може додати касније, ако за тим има потребе.
Драго ми је да сте са нама на форуму, ваше искуство ће бити од велике помоћи свима нама.
Поздрав :)
-
Dragane, uvek imaš savršene fotografije...
-
Dragane, uvek imaš savršene fotografije...
Verovatno ima i "savrsenu masinu".....
-
Хвала Градо пријатељу.
Ма јок Горане пријатељу, телефон је у питању.
Поздрав за моја два друга :)
-
Данас смо нашли још празних кошница.
Има нешто меда али нема живих пчела.
Једна од посуда за лов на осице и стршљење
-
Шта би било пожељно да урадим са преосталим рамовима ?
Да ли сме да се стави у нове кошнице јер чини ми се да имају меда па штета да пропадне.
-
Ja mislim da je to društvo bilo isuviše slabo da bi se samostalno zazimilo. Sudeći po fotografijama, ramove sa medom možeš slobodno prebaciti u druge košnice.
-
... a ove sa leglom pretopiti