Košnice Voja
Radovi na pčelinjaku => Praktično pčelarstvo i metode pčelarenja => Temu započeo: Miroslav Jovanović Decembar 18, 2017, 08:56:54
-
Na mom terenu bagrem je jedina ozbiljna paša a tako je i za većinu pčelara južno od Save. Međutim to je veoma nestabilna paša koja traje kratko a pada u vreme kada pčele nisu dostigle gornju granicu razvoja. Dovijamo se na razne načine da ih što bolje razvijemo neki pogačama neko sirupom pa manipulacija ramovima. Ja lično nisam zadovoljan tim tehnikama jer po nekad znaju da izazovu kontra efekat što rezultira slabim prinosima. Zaključio sam da je najpouzdanije imati pomoćna društva. Pomoćna društva možda i nisu potrebna svake godine ali to nije problem jer mogu poslužiti kao proizvodna. Pitanje je za ili protiv?
-
Po meni pomocna drustva su veoma korisna na pcelinjaku, jer uvek nam treba ram viska za pojacavanje drustva, rojeva, formiranje oplodnjaka, cuvanje rezervnih matice itd...Takodje na pcelinjaku uvek imamo proizvodna drustva i pomocna hteli mi to ili ne drustva nikada nisu iste jacine...
Ukratko ZA
-
Miroslave slično je i kod mene što se tiče paše.
Ako sam dobro primjetio mnogi pčelari u takvim uslovima u rano proljeće dijele društva prema snazi na radna i pomoćna pa pred pašu radna društva pojačavaju iz pomoćnih kako bi povećali prinose.
To naravno zahtjeva dosta dodatne opreme, ulaganja, rada i truda jer pomoćna društva zahtjevaju pažnju i troše vrijeme i resurse a na kraju direktno ne učestvuju u paši. Samim tim se umanjuje ekonomska efikasnost kompletnog pčelinjaka ali ako je to sigurniji način da se ostvare bolji prinosi i prihodi svakako je ovaj način pčelarenja vrijedan pažnje.
U smislu smanjenja troškova opreme za formiranje pomoćnih društava možda oni moji nukleusi od stirodura nisu loša solucija jer je ulaganje u materijalu minimalno.
Ako bi se u periodu jun-jul formirali rojevi koji bi se zazimili u šestoramnim nukleusima na proljeće bi se takve zajednice vjerovatno brzo razvijale i iz njih bi se radna društva mogla pred pašu pojačati. Nakon završene paše ako je bagrem jedina ozbiljna paša iz radnih društava se mogu nazad uzeti okviri kako bi se formirali rojevi za prodaju a time i suzbilo prirodno rojenje radnih društava.
U nukleusima nakon toga ponovo formirati rojeve za narednu sezonu.
Ovo je samo neko moje "naglas" razmišljanje pa ga treba uzeti sa rezervom. :)
Pozdrav svima...
-
Пчеларење са помоћним друштвима некако се може прихватити код ЛР, ДБ и осталих дугорамних кошница са лошим распоредом хране али код РВ и ЕВ кошница не може никако.
У РВ и ЕВ кошницама због изузетно повољне брзине развоја код просечно зазимљених заједница још на 10-15 дана пре почетка багремове паше јавља се вишак пчела и легла који служе за појачавање евентуално слабијих заједница или формирање нових ројева.
Поздрав драгим пријатељима...
-
Mogu reci da se ne slazem sa time da kod RV nisu potrebna pomocna drustva, jer prolecni razvoj i njegova brzina zavise od mnogo faktora a kao glavni je unos polena nektara sve vise se srecemo sa losim godinama gde za vreme vocne pase dodje do izmrzavanja voca ( kod mene ove godine je kasni mraz odneo i dzanariku i jabuku tako da nisam imao prolecnu razvojnu pasu) ili uslede veoma hladni periodi sa kisom ( mislim da je 2014 god bila takva da je mesec dana bukvalno svaki dan bilo hladno i kisovito) a finansijska situacija kod mnogih pcelara u prolecnom periodu je toliko losa da vecina nebude u mogucstvu da prihranjuje i samim tim drustva ne uspeju da dostignu svoj maksimum tako da tada pojacavanjem leglom iz pomocnih zajednica povecavamo sanse za iskoriscenje pase..
takodje situacija kod mene je da se moj pcelinjak nalazi na lokaciji drugog bagrema i samim tim ja nemogu da spremim drustva za prvi bagrem ako zelim da ga iskoristim a koji krece i do 15 dana pre na lokaciji prvog bagrema tako da pomocna drustva opet mogu biti korisna ...
Situacija da imamo visak ramova sa pcelom i leglom 10-15 dana pred bagrem je san svakog pcelara ali realnost je drugacija mnogo sarenija i moramo biti spremni na najgore..pogotovo mi koji pcelarimo u brdsko planinskim predelima gde zime znaju da potraju ...
Tako da sam misljenja da su pomocna drustva potrebna pri pcelarenju svakim tipom kosnica jer njihovo iskoriscenje je mnogobrojno ne samo u iskoriscenju bagremove pase... a hteli mi ili ne slabija ili ti pomocna drustva uvek imamo na pcelinjaku i kao sto rece Bojan u prolece drustva se dele po snazi na jaka i slabija a ja bas ta slabija smatram kao pomocna i smatram da ih mogu po potrebi koristiti ako su mi potrebni oplodnjaci, ili leglo za pojacavanje rojeva cak se mnoga pomocna drustva u bagremu ili posle bagrema razviju u jaka drustva ...
Ovo je moje misljenje
-
Пчеларење са помоћним друштвима некако се може прихватити код ЛР, ДБ и осталих дугорамних кошница са лошим распоредом хране али код РВ и ЕВ кошница не може никако.
У РВ и ЕВ кошницама због изузетно повољне брзине развоја код просечно зазимљених заједница још на 10-15 дана пре почетка багремове паше јавља се вишак пчела и легла који служе за појачавање евентуално слабијих заједница или формирање нових ројева.
Поздрав драгим пријатељима...
poštovani Vojo već četri sezone radim bolje rečeno pomažem kolegama koji imaju rodne voje. Vrlo je moguće da nismo još uvek ovladali tehnokom pčelarenja sa ovom košnicom. Ovde bagrem kreće od 3.5-6.5 i da bi društva bila spremna već 20.04 bi trebalo da imaju minimum na 12 ramova legla i tri nastavka puna pčele. To se dešava u oko 25-30% zajednica. Iz sopstvenog iskustva znam da samo mega zajednice mogu lošu godinu prosečnu a prosečnu u dobru. Neka rešenja iz pčelarenja pološkom smo probe radi primenili na rv i u ovoj po mišljenju katastrofalno lošoj godini ta košnica je donela tri puta više nego košnice koje su bile slabije za par ramova legla. Lično smatram što ćemo ove godine proveriti da bi najracionalnije bilo od tri društva napraviti dva. Formiranjem mega društva sa 15+ ramova legla oko 20.04 imamo šansu da u potpunosti iskoristimo bagremovu pašu. Neko će reći odoše na granu ali i taj problem se da rešiti vrlo uspešno.
-
Ja sam ove god imao los razvoj drustava u RV, ali to pripisujem sebi, uzimljeni paketni rojevi, april sa mrazom i snegom, mozda i moje neznanje, ali su sve izasle iz zime i tek polovinom maja su bile razvijene i tada sam ih razrojio i uduplao br..Videcu ove god. kako ide razvoj..Sto se tice Poloski, ja inace radim sa, ajde nazovimo ih, pomocnim drustvima...U 20 - to ramnim , zazimim dva drustva odvojena punom pregradom i 20 dana pred bagrem , vadim maticu sa dva rama legla i hranom i stavljam je u nukleus, maticu ogranicavam i spajam svo preostalo leglo u medistu sa leglom oduzete matice. U avgustu, onaj formirani nukleus, ponovo vracam u kosnicu i tako ih zazimljavam..U velikim dvomaticnim Poloskama su mi svakako dva drustva i dve matice tokom cele sezone...Po meni, moramo imati min. 30 % pomocnih zajednica, da pred pasu ojacamo one srednje jake zajednice ,koje nisu spremne za medobranje.. Jake ce doneti, a one slabe ne vredi pojacavati...
Za suncokret one sve budu jake, ali realno, bolje je 20 kg bagrema, nego kasnije 40 kg suncokreta...
-
I ja sam isto mišljenja da mi koji nemamo repicu i ako voćna paša omane usled kasnijih mrazeva i kiše, bez pomoćnih zajednica nemamo šta očekivati u bagremu. Sem ako nismo finansijski dovoljno spremni da ih dobro sirupamo radi razvoja. Kod mene nema ni suncokreta, a i livada je oskudna, tako da bih uhvatio bagrem koga ima na pretek, pored dobrih vremenskih prilika, smatram da su i pomoćne zajednice neophodne.
-
Ево овако,
натерали сте ме да узмем свеску... :D
Скидам и џемпер са себе већ сам мокар од зноја... :D
ПЧЕЛИЊАК У ПОЦЕРИНИ: пролеће 2016.год.
20. март. 2016. препрскао све заједнице (79 пч.заједница) Нозевојом.
У кошницама у просеку око 18-20.000 легла а у неким и по 7 рамова легла или око 25.000 легла.
Слабије заједнице тј. ројеви имају по 3-4 рама легла или од 10-12.000 легла.
Мало бољи касни ројеви зазимљени на 6-7 р. пчела имају по око 4.р легла са око 14.000 радиличког легла.
У јачим заједницама већ имамо зрелих трутова.
Пчеле су током зиме потрошиле пуно меда, итд...
Полена у кошницама доста, џанарика завршава са цветањем као и трњина а почела да отвара јабука и крушка...
____________________________________________________---....
Пчелињак у Новом Милошеву 24.03 2016 год.
У кошницама легло у просеку на 3-4 рама укупно око 8-10.000 или око дупло мање него у Шапцу пре 4 дана...
Закључке извуците сами....
Поздрав драгим пријатељима....
-
Потреба за помоћним друштвима се не доводи у питање ни по једном основу. Разлог је прост, а то су услови који су уобичајено више неповољни него повољни. Уз то, повећање броја кошница (оптерећеност паше) доприноси потреби за врло јаким друштвима.
Потребно је разрадити начин како би се одузимало легло са пчелом и преносило у друштва којима се придодаје легло и пчеле, односно производним друштвима која се ојачавају за одлично искориштавање паше.
Могу се користити друштва која су истој врсти кошнице којом се пчелари или помоћне кошнице са умањеним бројем рамова: обично су то шесторамне кошнице. Ја сам одабрао седморамне. Направљене су тако да имају нешто већи празан простор (празан простор код ЛР кошнице је 12 мм, а код мојих седмица 23 мм).
Потребно је имати матичну решетку и код стандардних кошница и код шесторамних нуклеуса (Бојан је написао да би користио „шестице“). Разлог за постојање решетке је бржи рад код вађења рамова са пчелом и леглом. Одреде се рамови које користитмо за појачавање, а положај матице се „одређује“ решетком. Тако нема бојазни да ће помоћно друштво остати без матице и рад је далеко бржи. Уосталом, оваква техника се примењује и код одвајања ројева.
Иначе, мислим да је најбоље удвојити друштва и на самом пошетку багремове паше поскидати горња друштва и оставити на пчелињаку, да се враћа излетница у производна друштва.
ПС
Војо, можда могу да се сложим са бројевима које наводиш, али бројеви не лете него пчеле. :)
-
Потребно је имати матичну решетку и код стандардних кошница и код шесторамних нуклеуса (Бојан је написао да би користио „шестице“). Разлог за постојање решетке је бржи рад код вађења рамова са пчелом и леглом. Одреде се рамови које користитмо за појачавање, а положај матице се „одређује“ решетком. Тако нема бојазни да ће помоћно друштво остати без матице и рад је далеко бржи. Уосталом, оваква техника се примењује и код одвајања ројева.
Šole ovdje vjerovatno misliš na matičnu rešetku za vertikalno pregrađivanje?
Inače ja sam probno napravio "petice" pa me je Goran rakovac savjetovao da je bolje da pravim "šestice" zbog prodaje rojeva jer se obično prodaju na šest ramova. Kako se radi o RV nukleusima vjerovatno je to bolje i zbog ukupnog prostora dostupnog za razvoj zajednice u proljeće.
Imam manje iskustva od svih vas koji ste uzeli učešće u temi ali svakako imam pravo na stav i mišljenje a ono je da potreba za pomoćnim društvima ne zavisi toliko od tipa košnice koliko od mnogih drugih faktora a prije svega od vremenskih prilika koje su u proljeće nepredvidive a svaka godina je svoja priča.
Bolje je po meni od nekog kilavog i slabo napredujućeg društva pred pašu uzeti što se može pa pojačati ona jaka da budu još jača i dobiti mega zajednicu koja će napraviti čudo nego se uzdati u to kilavo.
Šta bi tada bilo to kilavo nego pomoćno, nebitno u kakvoj se ambalaži nalazilo a kilavih se nađe u svakoj košnici ma kako se ona zvala.
Ako su već pomoćna društva potrebna bolje ih je imati nego nemati a i proljeće nam evo ide pa ćemo da vidimo šta će da nam donese...
Pozdrav svima...
-
Не решетка за вертикално, него за водоравно преграђивање.
Поделиш легло како ти одговара и провераваш где је матица после пар дана. Ако је изнад решетке, ту се врло лако и врло брзо нађе матица и спусти доле. Ако је на свом месту (у првом наставку испод решетке), спреман си да узимаш легло или легло са пратећим пчелама.
Тако се најефикасније одвајају ројеви. Подигне се легло изнад решетке и не тражи матица у плодишту које је обично крцато пчелом. Када се то уради, само се ваде рамови и тако најбрже одвоји већи број ројева.
-
Могу да разумем да је потреба за помоћним друштвима у пчеларењу ЛР кошницама оправдана јер пчеле због дужине рамова не могу да брзо изблокирају матицу у багремовој паши и ако се заједнице у ЛР кошницама не појачавају онда је у највећем броју случајева за њих паша изгубљена.
Зато ја стално ( онако пријатељима) причам да ЛР кошнице треба законски забранити за пчеларење у нашим климатским условима! :D Треба им пуно посла, помоћних заједница и којешта а резултати под великим знаком питања..
Наравно код РВ заједница не постоји потреба за стварањем помоћних друштава јер се стварају вишкови пчела још пре багремове паше у просечним заједницама.
међутим чак и неразвијене заједнице у којим је матица ограничена у једном РВ наставку а које улазе у багремову пашу почетком маја месеца могу да брзо изблокирају матице и у просечној багремовој паши да донесу по 2 наставка багремовог меда.
Управо т је огромна разлика како у развоју друштава у РВ кошницама тако и у искоришћавању багремове паше и сви они који немају и ЛР и РВ кошнице у истим условима на свом пчелињаку не знају колика је то огромна разлика.
Из горњег поменутог текста и цитата, тј поруке о стању 2016 гдине на пчелињаку у Шапцу поред изједначавања заједница на пчелињаку опет се створио велики вишак пчела пре баремове паше па сам до 28 априла на том пчелињаку формирао 118 нових ројева.
Значи не можемо упоређивати исувише различите и неупоредиве системе.
не постоји нико ко пчелари и са ЛР и са РВ у истим условима а да није потврдио далеко бржи развој заједница у РВ кошницама... ИТД...
Поздрав драгим пријатељима...
-
Imam jedno pitanje za Voju koliko je izvrcano bagremovog meda iz tov pcelinjaka gde je izvadjeno 118 roja u aprilu...
-
Ја сам 2016. изврцао 0 кг багремовог меда. Воја је вероватно изврцао 30 кг (просек по друштву) :).
Иначе је унос те године био 13 кг и то су све пчеле потрошиле на очување легла. Само што су и тада појачавана друштва имала бар 20 кг уноса.
Штета што их није било пуно и нисам могао да се лудирам да вадим те силне вишкове.
После 5 година почетничког пчеларења сам мојим учитељима саопштио "формулу" просечног пчелињака, а то је "формула" 3,3,3,1.
30% јаких, 30% средњих, 30% слабијих и 10 % екстрема (или прејаких или врло слабих). Углавном се до данашњих дана ништа није променило. Говорим о друштвима након изимљавања.
Да сам имао времена, "преполовио" бих пчелињак. Пола појачао на рачун друге половине и тврдим да би било бар 10 кг за врцање.
-
Не решетка за вертикално, него за водоравно преграђивање.
Izvini Šole malo me buni zato što su nukleusi u istom kontekstu. To naravno podrazumjeva da su i nukleusi podignuti na više nastavaka. Sad je jasnije.
-
Шоле: "Ја сам 2016. изврцао 0 кг багремовог меда. Воја је вероватно изврцао 30 кг (просек по друштву) :)."
Изврцао си више од мене... :D
Ипак било је нешто мало за врцање али сам одлучио да то поделим ројевима које сам још касније формирао...
Ево увидом у евиденцију видим а сам у тој 2016 години на том пчелињаку од 80 зазимљених заједница где је презимело 79 ( ова једна заједница је остала са мало пчела али без матице па сам је истресао) формирао и произвео 220 ројева.
Тих 220 ројева је продано по 35 евра или за вредност од укупно 7.700 евра
Ако видимо да је на том пчелињаку од 80 заједница презимело 79 практично уместо багремове паше имали смо одличну производњу ројева... И далеко пре сунцокретове паше ( где смо касније опет имали одличне резултате) имали просечан приход од око 100 евра по кошници, без обзира на јако лоше време током маја месеца 2016. год..
Ово је све просек на пчелињаку јер смо током марта месеца изједначили снагу заједница..
То је тема зар не?
И наравно да нам није било никакве потребе да имамо још и помоћна друштва.
Сва друштва у РВ кошницама у нормалној години ( чак и поред страдања од вишања почетком априла те 2016 год. које нисам био поменуо) развију се у нормалу. Оне слабије заједнице појачамо овим прејаким ( којим помажемо да се не изроје пре багрема) и све заједнице у РВ кошницама могу да искористе багремову пашу ако нам Бог подари само неколико лепих дана почетком маја у време цветања багрема.
Због тога тврдим да у пчеларењу са РВ кошницама нема никакве потребе за помоћним заједницама....
чак сам и у Банату увек током свих претходних година, где су јако лоши услови за пролећни развој, успевао да припремим сва ПРЕЗИМЕЛА ДРУШТВА у РВ кошницама изједначим и као јака спремим за багремову пашу.
Наравно када ми се деси да имам пуно поручених ројева 300-500 око којих има много, много посла онда останем у Банату и не идем на багрем јер не могу све да постигнем.
Поздрав драгим пријатељима....
-
Mislim da je jasna namjera prilikom pokretanja teme bila da razmotre mogućnosti kako da se sa pomoćnim društvima omoguće veći prinosi meda u bagremovoj paši naročito kada je ona jedina značajna paša koja može stvoriti viškove meda za vrcanje.
Priča o zaradi na rojevima se po meni ovdje baš ne uklapa u temu.
Mislim da se možemo složiti oko toga da velika većina pčelara ovaj posao pored ličnog zadovoljstva koje im pričinjava radi i zarad stvaranja viškova meda i da tu vide neku svoju potencijalnu zaradu. Srazmjerno tome i oni drugi kojima je primarna djelatnost prodaja rojeva zavise od ovih prvih jer su po meni to njihovi najbolji kupci. Mogli bismo se baviti i analizom eventualnih negativnih uticaja pomoćnih društava na prodaju rojeva ali da se ne zanosimo i ne skrećemo sa kursa. Ako ćemo da vrcamo po 0kg meda onda bolje da svi prodajemo rojeve, samo se pitam kome?
Nego da se mi vratimo temi.
Znači pomoćna društva i prinosi meda u proljetnoj bagremovoj paši.
Za i protiv, argumentovano i po mogućnosti iz iskustva.
Pozdrav svima...
-
Наравно Бојане да производња ројева није примарни циљ него последица лоше паше.
Суштина је потпуно јасна, ја сам навео да свака презимела заједница у РВ кошницама па макар то назвали и помоћна заједница у повољним условима пчеларења ( наравно не мислим о планинама и изузетно лошим крајевима за пчеларење далеко од река и где дувају јаки ветрови током пролећа и где пчеле до почетка априла немају више од 7-8 сати рада ван кошнице у већини пчеларских година, какво је моје Ново Милошево) у неким сасвим нормалним условима пчеларења свака пчелиња заједница која презими ( преко 80% тих заједница касних ројева које називамо помоћне заједнице) може да се до багрема развије у заједницу такве снаге да може да донесе 25-30 килограма багремовог меда.
Оно што Родна Воја пружа пчелама, ограничена у једном наставку са кратким рамовима то не пружа ни једна друга дугорамна кошница ( кад сам љут зовем их америчким будалаштинама) а то је могућност искоришћења чак и слабијих багремових паша.
Па пре 15 дана био ми је Пеђа из Лесковца произвођач сатних основа и пита ме како у РВ кошницама пчелари у овој години цеде мед по 30 килограма по кошници а у ЛР и ДБ кошницама немају ни 10 килограма.
Кажем му лепо не знам, ја нисам имао ту срећу, мада сам јако страдао на уљаној репици ( изгубио сам 10-15 рамова пчела по кошници) а неке заједнице су и код мене донеле по 15-20 кг меда у овако лошој години.
Наравно просек је далеко слабији...
Значи опет кажем, формирајте помоћне заједнице али знајте да вам свака та помоћна заједница која презими може бити јако производно друштво у багремовој паши, наравно у РВ кошницама, и у нормалним условима пролећног развоја.
Ко нема нормалне услове пролећног развоја то је нека друга прича али опет он има цветање багрема у другој половини маја и опет до тог периода пчеле у РВ кошницама биће сигурно развијене да у потпуности искористе пашу. А сада, Божија је воља какво ће бити време..
Поздрав драгим пријатељима...
-
Vojo, ako dodajemo slabijim zajednicama leglo sa pčelama, koje oduzimamo od jakih koje ''prete'' rojenjem, da li možeš da objasniš kako onda formiramo i sa kojim rasporedom ova društva koja ojačamo.
-
Vojo, ako dodajemo slabijim zajednicama leglo sa pčelama, koje oduzimamo od jakih koje ''prete'' rojenjem, da li možeš da objasniš kako onda formiramo i sa kojim rasporedom ova društva koja ojačamo.
Еди пријатељу,
изједначавање друштава је најбоље урадити када радимо прво проширење легла а то је све у зависности од временских услова од средине до краја марта месеца. А после се може још уједном уредити изједначавање средином априла.
Углавном за ово априлско изједначавање правило је да све преко 10 РВ рамова легла вадимо и појачавамо слабије заједнице. Наравно Вадићемо затворено легло из кога тек почињу да излазе младе пчеле..
Поздрав драгим пријатељима...
-
Не решетка за вертикално, него за водоравно преграђивање.
Izvini Šole malo me buni zato što su nukleusi u istom kontekstu. To naravno podrazumjeva da su i nukleusi podignuti na više nastavaka. Sad je jasnije.
Кошнице са мањим бројем рамова можемо називати нуклеусима. Свакако да ту мора бити више наставака по нуклеусу иначе се може изгубити сврха тих друштава и претворити их у мање „вршкаре“ које ће се ројити до „последњег атома снаге“. То би била некаква врста „примарних“ помоћних друштава („секундарна“ помоћна друштва би била у истом типу кошнице којом се пчелари).
Зашто сам направио овакву симболичну поделу? У случају повољних услова, сва друштва постају производна (по питању меда). Друштва - нуклеуси првенствено служе за појачавање производних друштава и оплодњаке. Али и они могу донети вишак меда за врцање и потом се праве оплодњаци. Зато и треба више наставака* – да се предвиде и искористе све па и минималне могућности.
Како се ради, то је на појединцу да усклади са условима свог пчеларења.
Сврха помоћних друштава је да се искористи паша и да сдруштва и даље остану јака. У супротном, често се деси „тровање“ када друштва ослабе јер се сатиру од рада (и прошле и ове године – и сличних година, односно услова). Пример су нешто слабија друштва при зазимљавању и прошле и ове године. Зоран је лепо показао како се то ради: раздвојио двоматичну полошку, а после заврешног посла поново оформио двојно друштво. То не може бити лоше у пролеће.
То је тема зар не?
Војо, промашио си тему јер говориш о ројевима. У том смислу ја треба да пишем о „приносима“ које „остварујем“ одгојем и продајом матица. У суштини, за мене нема лоше године јер извадим и око 2 кг млеча, скинем нешто првокласног проплолиса (не онога који се струже између наставака, па тако имам више млеча него прополиса) итд. Овде је реч о производњи меда (или воска!). То је лакше са врло јаким друштвима.
Друго што си промашио је то што је твој „фокус“ на добрим годинама. Види мало шта скоро сви пчелари кажу о 2014. 2016. па и 2017-тој години.
Mislim da je jasna namjera prilikom pokretanja teme bila da razmotre mogućnosti kako da se sa pomoćnim društvima omoguće veći prinosi meda u bagremovoj paši naročito kada je ona jedina značajna paša koja može stvoriti viškove meda za vrcanje.
Priča o zaradi na rojevima se po meni ovdje baš ne uklapa u temu.
Ово је тема и дечко (као почетник – јел' тако сине Бојане :) ) разуме да има врло лоших година и тражи начин да то реши.
Даље можемо само о начину (техници) како то решити најбоље и шта је све потребно од „ситног и крупног ивентара“.
* Овде би била поучна грешка коју је мој брат (професионални пчелар) направио. Скуцао је пар стотина „седмица“ као друштва за искључиву продају ројева. Лепо замишљено, али срећа да ме је послушао и то одмах изменио.
Лепо је замислио да нуклеуси буду повољни за рад и као подњачу је само закуцао лексан (врло је лаган и то је предност при преношењу и утовару). Лета су урезана на наставку на две стране – напред и позади. Позвао ме је да чује моје мишљење. Моје прво питање је шта се дешава када се друштво „закуца“ са поленом и медом и смањи легло на минимум. Следеће је било, шта му остаје после испоруке ројева. Потом сам питао шта да ради са тим друштвима ако нема наручених ројева...Крај приче је да сам му препоручио да то буду друштва као и свака друга (осим полошке), са више наставака и онда нема изненађења. Урадио је одличне (храстове) подњаче по хитном поступку и све је легло на своје место – добио је врло ефикасна помоћна или производна друштва, ако буду такви услови. Подњача има исто колико и наставака и може по потреби спајати или раздвајати наставке и друштва.
-
U vezi sa pomoćnim društvima: Šošiću, ostalo mi je nešto neobrađenih dasaka od 20 mm pa ću od njih napraviti RV nukleuse, planirao sam petoramne. Čitam da nukleusi treba da su na više nastavaka. Da li je petoramni Rv nukleus dovoljan i na koliko nastavaka bi ga trebalo postaviti?
-
Ако имаш даске која ти омогућава да направиш стандардне РВ наставке, не знам зашто би правио петорамне нуклеусе. Стандардни наставак у функцији оплодњака се подели на 3 дела и радиш посао.
Петорамни нуклеус ми није нешто прихватљив, јер сматрам да је бољи шесторамни (мени се кориснијим показао седморамни). Више је разлога, а један корисни разлог је одгој матица. Боље се подели на 2 дела.
Нуклеусе са мање рамова правиш са одређеном намером, а не зато што их неко има или их хвали. Такође, могу се радити и ако имаш неке даске која је краћа па не можеш да правиш стандардне наставке. Требао би прво бити сигуран шта хоћеш са тим петорамним. Ако ме питаш колико би наставака требало, претпостављам да ниси добро размислио ни шта хоћеш ни зашто ме питаш тако нешто. Па ставља се наставака колико им је потребно (могу остати на једном наставку, а може их бити десет).
Моја препорука је да млађи људи користе стандардне кошнице као помоћна друштва или стандардне наставке подељене на 3 дела (или 4, зависно од промера и врсте кошнице) за одгој матица, а кошнице са мање рамова старији или они који имају одређене здравствене проблеме или су физички слабији (жене) или имају много оплодних јединица које се пар пута премештају.
У сваком случају се прво направи план како и шта радити.
-
Hvala na odgovoru.
ps
Upravo tako, ostalo dasaka kraćih a i tanjih.
-
Hvala svima na konstruktivnoj diskusiji. Nisam očekivao ovoliko dobrih odgovra. Kada sam otvorio temu imao sam na umu godine sa lošim vremenom u periodu razvoja kao i u bagtemu. U dobrim godinama sve ide kao po loju. Ja se ne uzdam u sreću nego u bilo kom poslu idem na najlošijj varijantu. Smatram da se uvek treba spremati da će godina biti loša a ako dođe dobra onda ta pomoćna društva mogu biti proizvodna kako reče Šošić. Usvojena društva u pološci nikada nisu omanula. Dvomatična pološka će uvek dati barem 20-30 % više nego dve sa jednom maticom.
-
Ovo je forum pre svega o kočnicama rv pa da se malo osvrnem na ovu košnicu. Izuzetno dobra košnica. Možda ima neka bolja ali ja ne znam. Pitanje je dali je potrebno kod ovog modela košnice formirati mega društva. Mislim da DA. Pčelarenja pološkom ukapirao sam neke cake. Sad se može neko zapitati kakve veze ima pološka sa rv. Ima. Svi znate da se u pološci matica izoluje na pet ramova u toku bagrema. Tih pet ramova su kao nastavak rv. Ideano.
-
Петорамни нуклеус ми није нешто прихватљив, јер сматрам да је бољи шесторамни (мени се кориснијим показао седморамни). Више је разлога, а један корисни разлог је одгој матица. Боље се подели на 2 дела.
Najbolje kad imaš više opcija. Ja sam sebi složio opciju sa 3 proreza na standard LR nastavku pa mogu imati 3x3 2x5 3+7 ili 5+5 sa samo 3 šperploče kao pregrade i opet ti ostane cijeli nastavak po potrebi... kao ovdje (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1662.105) na slici
Miroslave ne vidim razloga da se ovako što ne može napraviti i na RV košnici
-
Hvala svima na konstruktivnoj diskusiji. Nisam očekivao ovoliko dobrih odgovra. Kada sam otvorio temu imao sam na umu godine sa lošim vremenom u periodu razvoja kao i u bagtemu. U dobrim godinama sve ide kao po loju. Ja se ne uzdam u sreću nego u bilo kom poslu idem na najlošijj varijantu. Smatram da se uvek treba spremati da će godina biti loša a ako dođe dobra onda ta pomoćna društva mogu biti proizvodna kako reče Šošić. Usvojena društva u pološci nikada nisu omanula. Dvomatična pološka će uvek dati barem 20-30 % više nego dve sa jednom maticom.
Тему си ефектно отворио и треба да иде у том правцу. Подсетио бих колеге да је на тај начин пчеларио велики пчелар Жарко Симин. И по ономе што сам чуо, он је врцао 100 кг по друштву, али не у причи него у стварности. Писао је о свом начину пчеларења у Пчелару.
Осим увећаног (или сигурнијег приноса), битно је и шта остаје у кошници. Сунцокрет је ове године медио тако да су пчеле биле принуђене да лете далеко више више километара него што је то уобичајено да би нашле нектара. То је резултирало каснијим смањењем пчела. Не ради се само о сунцокрету, него и о касном летњем уносу који може бити минималан, али пчеле не можете зауставити и долази до слабљења друштава.
И ја сам имао „тровање“ ове године у делу пчелињака. Дечак који је чувао пчелињак (мој ученик који по овом питању још није довољно научио :) ), панично ме позавао после 8-9 дана уноса и рекао да су пчеле потроване. За сваки случај сам покушао да проверим код искуснијег колеге, али није имало неког резултата. Отишао сам тамо после два дана и пчеле су радиле колико су могућности дозвољавале. Али, занимљиво је да „табла“ Од око 200 хектара није имала пчела на сунцокрету. Када прилазите сунцокрету а не мирише(или слабо мирише), ствар је јасна. Пчеле у тим условима иду на далеко већа растојања и то има своје штетне последице – пчеле се истроше и исцрпе од рада и то је проблем: погледате кошницу, меда има пчела слабије. Иначе, пчеле у одређеним условима лете на више него двоструко растојање од оног које се сматра летом пчела (3 км полупречник).
Помоћна друштва служе да и наредне године имате цео пчелињак који ће бити добар.
Надам се да ће се у наставку теме разрађивати питање како би било добро решавати рад са помоћним друштвима, без оспоравања потребе за тим.
Петорамни нуклеус ми није нешто прихватљив, јер сматрам да је бољи шесторамни (мени се кориснијим показао седморамни). Више је разлога, а један корисни разлог је одгој матица. Боље се подели на 2 дела.
Najbolje kad imaš više opcija. Ja sam sebi složio opciju sa 3 proreza na standard LR nastavku pa mogu imati 3x3 2x5 3+7 ili 5+5 sa samo 3 šperploče kao pregrade i opet ti ostane cijeli nastavak po potrebi... kao ovdje (http://www.kosnicevoja.rs/forum/index.php?topic=1662.105) na slici
Miroslave ne vidim razloga da se ovako što ne može napraviti i na RV košnici
Анто, то је добро решење. Ја имам унутрашњу преграду (не пролази кроз прорезе) и „способна“ је за све комбинације. Немам поклопне подељене на 3 дела, него је поклопна преко свих (фолија коју сам купио од Николе Тодосића). Питање хране решавам у старту. Свакако да је недостатак пресељавање јер нема вентилације као код тебе.
Када се одгајају матице иде на 3 одељка по 3 рама (може и 4 одељка по 2 рама, али мислим да је боље 3х3), а ако се спрема за продају роја, тада је 3+6. Прода се рој и остане довољно пчела да имаш јако помоћно друштво.
-
Наравно драги пријатељи, сви имају право на свој начин рада и да тај свој рад представе као и резултате тог рада без обзира на тип кошнице којом се ради. Ко жели да ради и да испробава рад са помоћним друштвима и са РВ кошницама нека само ради, ту сам да помогнем колико могу... ја не радим на пример са двоматичним друштвима са РВ кошницама али ако то неко жели и ја ћу да му помогнем ако могу и колико могу са радом у коме немам искуства.
Сваки рад може да се усаврши и свакако да волим и желим да чујем и видим сваки евентауални бољи резултат...
Тема је одлична, и само наставите, имате свакако моју пуну подршку..
Поздрав драгим пријатељима...
-
Hajmo da izvedemo jedan prost zakljucak i da ne zalazimo dublje u problematiku ...Pomocna drustva ( Nukleusi, slabije pcelinje zajednice tj drustva koja nece aktivno ucestvovati u bagremovoj pasi) su veoma korisna na pcelinjaku a njihovo iskoriscenje tj namena iskljucivo zavisi od godine ali uvek moramo biti spremni i da bagrem docekamo sa jakim drustvima sada da li cemo to postici pojacavanjem leglom ili ce drustva sama dostici maksimum na to uticu mnogi drugi faktori a mi se moramo prilagoditi i uciniti da na kraju u bagrem udjemo sa sto vecim brojem jakih drustava ...sto se tice pomocnih drustava koja nece aktivno ucestvovati u bagremu iskoristice pasu za svoj razvoj ili posluziti za oplodnjake pojacavanje rojeva ili cak zavrsiti kao prodati roj...
Na pcelinjaku svako drustvo bilo ono slabo ili jako mora imati svoju namenu...
E sada zamolio bih Miroslava da nam iznese svoja iskustva sa radom sa RV kosnicom Belcicevom metodom u novoj temi...
-
Кошнице са мањим бројем рамова можемо називати нуклеусима. Свакако да ту мора бити више наставака по нуклеусу иначе се може изгубити сврха тих друштава и претворити их у мање „вршкаре“ које ће се ројити до „последњег атома снаге“.
Sve je jasno šole. Nekako sam usvojio da je za nukleus "šesticu" ili "sedmicu" zapravo to i maksimalni broj okvira. Razmišljao sam u pravcu da kada nukleus po snazi preraste taj broj okvira tada je i pravo vrijeme da se isti preseli u košnicu pune veličine. Sada shvatam da sam razmišljao u pogrešnom smijeru. :)
Ovdje se vidi još jedna prednost nastavaka na nukleusima jer kada nas nekim čudom pogode prilike i godine o kakvima Voja govori tada i nukleusi mogu da učestvuju u paši ako svi nisu neophodni za pojačavanje radnih zajednica i možda donesu viškove meda.
Ово је тема и дечко (као почетник – јел' тако сине Бојане :) ) разуме да има врло лоших година и тражи начин да то реши.
Šole "prst gore"... ;D
Подсетио бих колеге да је на тај начин пчеларио велики пчелар Жарко Симин. И по ономе што сам чуо, он је врцао 100 кг по друштву, али не у причи него у стварности. Писао је о свом начину пчеларења у Пчелару.
Šole ovdje samo jedna mala opaska sa moje strane. Ako pčelarimo sa 100 društava i pri tome ih pojačavamo sa pčelama iz još recimo 50 pomoćnih nukleusa. Kada sumiramo rezultate i u konačnici hipotetički vrcamo pet tona meda na bagremu. Nije realno reći da smo ostvarili prinos od 50kg meda po društvu.
Čini mi se da ovakva praksa postoji kod nekih pčelara kada se hvale sa dobrim rezultatima a pri tome u kalkulaciju ulaze samo društva koja su direktno učestvovala u medobranju dok se pomoćna ne pominju.
Naravno ovdje ne mislim na kolegu Žarka Simina jer nisam upoznat sa njegovim radom i ne stavljam pod znak pitanja njegove rezultate već uopšteno skrećem pažnju zbog teme kojom se ovdje bavimo.
To bi bilo kao da dvomatično društvo brojimo kao jedno.
Realno sagledavanje rashoda i prihoda će pomoći da shvatimo da li pomoćna društva imaju svrhu a ona su svakako na strani rashoda i treba da se opravdaju kroz prihod.
-
Да не буде забуне, а писао сам о томе зашто се праве „петице“ шестице“ или „седмице“ – зато што то неко има (тако сам написао).
Ја сам седмице урадио само са једном намером: да лакше зазимљавам помоћни пчелињак који служи за одгој матица. Зазимљавао сам у оним четворорамним нуклеусима и то није нека „сигурација“. Овако, после одузимања пчела, легла и хране за оплодњаке, пребацују се у седмице. Имају на располагању 3 наставка у случају потребе. У пролеће се опет пребацују у четворорамне и опет наново. Седмица ми омогућава да друштва имају више легла, а тиме и јаче зазиме.
За производњу матица имам посебан пчелињак од којег се пуне оплодњаци.
Сврха ове теме би била да се определите за један ефикаснији рад са уједначено ЈАКИМ производним друштвима. Ако се навикнете на погрешан рад, чека се идеална година или се сели део полупразних „гајби“ и очекује принос.
Помоћна друштва не захтевају неки претерани рад. Ту ме не занима много ако неку матицу грешком убијем при раду или сличне ствари.
Имати помоћни пчелињак на истоветним наставцима је боље. Али треба тако организовати рад да се кошнице удвојено зазиме и пред сам багрем (не касни се и када крене унос), раздвоје тако да горње друштво двоматичног буде постављено на пчелињаку због враћања пчела које су производна. Од тих склоњених се праве оплодњаци, а они остају као слабија помоћна друштва за даље (не губи се на броју друштава) итд. Предност овог начина рада је то што се само поскидају наставци (нема преношења рамова са леглом) и то би био брз посао. Ово је само један од начина организованог рада при стварању јаких друштава.
Треба разрадити начин рада који одговара пчелару и држати се тога да има производна и помоћна друштва. Ово није теорија, већ сам делом спровео у праксу стварањем пчелињака за прављење оплодњака. Док то нисам урадио, била је мука што се слабе друштва и формирају оплодњаци, а багрем са приближава. Сада овај посао ради једна особа (и то жена - моја Биља ради сав посао око оплодњака осим оних који су на ЛР наставцима)
Бојане, мене не занима колики је просек – важно је да меда буде за врцање. Немам ништа од тога причам: ја сам врцао 50 кила просек а од неких и седамдесет (после то оде у риболовачке приче, јер се „откачило“ бар двадесет кила и замало да и њих изврцам). Битно је да позитивно послујеш, а не да пропадаш и у лошијим годинама.
-
Sole, da li ce gornjem drustvu trebati i manje zalihe hrane, ipak ima toplotu od donjeg a i sam polozaj je topliji, ili je ista potrosnja..Onaj ko izvrca po drustvu 50 kg, sto je misaona imenica, bagrema, pa njega i ne treba da zanima trosak pomocnih zajednica, sve se uklapa u tu cifru..
-
Горња друштва су углавном слабија (јер су слабљена одвајањем пчела). Не морају имати мање хране, али ако је недовољно хране, лакше се хране. Ако сам принуђен да додам доњима хране, морам померати горњу да бих сипао сируп.
Најбоље би било да се друштва практично зазиме па да се донесу горња друштва и једном наставку (ја двојна друштва увек зазимим на по јеном ЛР наставку).
Да, горње друштво користи топлоту доњег и развија се боље. Наравно и овде се не очекује чаролија па да се зазими нека беда. Никако не препоручујем никакав отвор са мрежим. Једноставно се поделе физички. За поделу користим лексан и матичну решетку. Може и са отвором на наставку.
Залихе хране је боље да су веђе од потребних. И ту нема чаролије: да се неким видом утопљавања штеди на храни (или утопљавањем или коришћењем топлоте доњег друштва. То је углавном пут у пропаст. Потрошња горњег је по мојим искуствима увећана у моменту развоја јер се бурније развија. При презимњавању ће користити колико мора (ако су јака захлађења и зато кажем да се ни ту са храном не игра – мора је бити не само довољно, него више. Када је ветровито, слаба је корист од топлоте доњг друштва и више хране ублажава те негативне ударе.
Често добар развој горњг друштва изненади пчелара.
Боље је да се горње друштво прихрани са сирупом због више разлога.
-
Da , znaci odvojena jesenja dopuna hrane i puna pregrada...U principu isto kao sto radim sa Poloskom, samo vertikala i kod spajanja, koristim RV nastavak kao nukleus sa oduzetom maticom i delom legla....Posto cu u buducnosti, koristiti dva stacionara, zamo zamenim mesta nukleusima do jeseni i nivog spajanja...Nukleusi ako se i izroje, nema veze, dobicu nove mlade matice..
-
Onaj ko izvrca po drustvu 50 kg, sto je misaona imenica, bagrema, pa njega i ne treba da zanima trosak pomocnih zajednica, sve se uklapa u tu cifru..
Nije poenta u brojkama? Mogao sam da napišem 10kg ili 200kg opet ne mijenja suštinu onoga šta sam htio da kažem.
-
Oprosti majkane, onda nisam razumeo sustinu...... Cemu onda pomocna drustva ako ce donositi 10 kg. Neko racuna prosek po proizvidnmm a neko po izimljenom drustvu...U svakom slucaju , kolicina meda je ta koja cini pcelinjak profitabilnim, a to je jedan od razloga pcelarenja pomocnim zajednicama...Ili opet nisam razumeo i izvinjavam se... Posto mi malo stariji moramo voditi racuna o svakoj poruci...Da ne bi bili pogresno shvaceni..
Sa druge strane, imamo i mogucnost prodaje tih pomocnih drustava, nakon bagrema, sto po meni nije cilj pcelarenja pomocnim zajednicama....
-
Majkane nema potreba da se toliko izvinjavaš.
Poenta je da nije svejedno kako se računa prinos po društvu i to je sve.
Može i tri izimljena društva da se strpaju u jedno i da se onda računa na razne načine.
Na kraju kako sam kažeš može i meso da se unovči kada nema meda ali to nije primarni cilj pčelarenja ili bar nebi trebalo da bude.
Nego da ne tupimo zube uzalud.
Pozdrav svima....
-
Крља је то овако објаснио Шваби:
"Лева страна ти је дадо, десна страна ти је узедо..."
Не замерите на шали, ал важно је да узедо буде веће него дадо:)
-
Покретање ове теме је пун погодак. Досадашње дискусије на завидној висини , јасне и аргументоване. Предстојећа зима је одлично време да се по овом питању што више продискутује како би се појединци определили за поједине технике рада на пролеће.
Скрећем пажњу да је већ обрађена тема на овом форуму " Пролећни развој 2017. године " компатибилна са овом.
Наиме , на пролеће ове године велики број пчелара се након изузетно оштре зиме сусрео са различитом снагом пчелињих друштава које су изашле из зиме. О страдањима која су била већа од просечних нећу говорити. Чињеница је да је на пролеће ове године велики број друштава изашао много ослабљен. Када се уз то дода лоше време у пролећном развоју ( мразеви и у априлу ) дошли смо до тога да велики број друштава уопште није могао да се развије до почетка цветања багрема. Хтели не хтели та друштва нису могла да се уврсте у производна.
Остале су две могућности да их оставимо таквим као што јесу или да пак из њих узимамо затворено легло и додајемо их оним јачим и на тај начин појачавамо. Шта су онда та слаба друштва ако не помоћна. Помоћним их је учинила сама нужда изазвана лошим временским и пашним условима на пролеће када друштва припремамо за багрем.
Зато при обради ове теме није лоше претходно прочитати тему Пролећни развој 2017 . Многе ствари и аргументи за унапред планирано држање помоћних друштава на пчелињаку онда постају јаснији.
-
Цитат Шошић из одговора бр.14. ове теме :
" После 5.година почетничког пчеларења сам мојим учитељима саопштио "формулу" просечног пчелињака а то је " формула " 3 , 3 , 3 , 1 ."
Заинтргирала ме је ова порука колеге Шошића са почетка ове теме па сам мало прелистао пчеларски дневник. Ствари су ту негде , баш такве као што каже . Након изимљавања при првом пролећном прегледу обележавам сва друштва делећи их на јака , средња и слаба. На крову кошница држим цигле па у зависности од тога какво је које друштво циглу постављам на различите начине од којих сваки има одређено значење. По завршеном прегледу комплетног пчелињака седнем све попишем и забележим у дневник. Стање је , мање више , баш како Шошић рече да је отприлике по 1/3 пчелињака јака исто толико средња и слабија готово сваке године.
При оваквом стању ствари претходних година сам са свим друштвима поступао исто до негде око 20.априла. Отприлике у то време или неки дан касније сам вршио ограничавање матице у наставку на подњачи. Стање је у том тренутку обично било такво да се прва група - јаких друштава довољно развила и имала најмање 10.рамова легла а често и више 12 - 13. Као таква она су била спремна за медобер. Средња друштва би, на мом терену, у том тренутку у просеку имала 8 - 9 рамова легла. Понеко од њих би до тада достигло онај циљани развој од 12. рамова али само понека не сва. Онима са 8 - 9 рамова легла сам из најслабијих друштава додавао рамове са затвореним леглом и тако их уједначавао са јаким заједницама до 12 рамова. Ову радњу сам називао уједначавањем друштва што није ништа друго него рад са помоћним заједницама. Помоћна су , наравно , била она најслабија друштва која би у том тренутку сводио на по два рама претежно отвореног легла са пар рамова хране.
У 2015. години овакав распоред ми је дао по око 25. килограма изврцаног багрема по производном друштву. Напомињем да сам врцао само из рамова где је мед био затворен. У већини од тих друштава је остало још по 7 -8 килограма отвореног багрема у медиштима које сам делио ројевима јер сам при врцању извршио и разројавање. Да сам и то изврцао просек би по кошници прешао 30.колиграма. Мед из плодишта наравно нисам дирао . Однос производних и помоћних друштава је те године био 90 % производних а 10 % помоћних. Но та година је била изузетно добра , медна па није адекватан репер . У добру је лако добар бити.
У 2016. и 2017. години које су биле лоше при истом раду ситација је била знатно другачија. Као пример 2017. након " уједначавања друштава " однос производних и помоћних је био знатно другачији него 2015.- е ту негде око 60 % на према 40 % . И багрем је омануо па је изврцано тек нешто симболично да не буде баш ништа. Увидевши да је све отишло до ђавола са разројавањем сам започео док је багрем још цветао половином маја да кроз ројеве извадим и умањим штету колико се то могло.
Закључак из мог досадашњег искуства у мом окружењу и при мојим пашним условима је да се при првом пролећном прегледу обележе пре свега најслабија друштва и да се одмах као таква она планирају за помоћна. Никада тачно не знамо какво ће време бити у пролећном развоју ( посебно у априлу мсецу ) и за багрем. У добрим годинама број тих помоћних друштава ће бити мањи али у екстремно лошим као што је била прошла знатно , знатно већи . Без обзира на то каква ће година бити планирана помоћна друштва су пожељна. То је по мени најрационалнији начин пчеларења.
-
Gorane, poveli smo temu sa ciljem da razmotrimo da li u pcelarenju sa RV kosnicom ima potrebe za pomocnim drustvima...Ali na nacin, da na postojecem broju drustava koja smo zazimili, imamo pomocna, koja smo svesno razvijali sa svojim maticama..Na primer, ako imamo 50 proizvodnih, da na njima imamo i pomocna , pojacavamo ih i uvek imamo 50 za medobranje, a ne da slabimo recimo 15 i imamo 35 za medobranje..Znaci , cilj je imati uvek tih 50 proizvodnih..Ja u Poloskama, zazimim dva drustva i bez obzira kojiko je jedno jako i treba li mu pojacanje, ja odvojim jednu maticu u nukleus , spajam preostalo leglo i izletnice oba drustva i ta kosnica je uvek proizvodna, ne oslabim jednu da bi ovu pojacao, nego sve pojacam i uvek isti broj je spreman kao proizvodno, a nukleusi su posebne zajednice do jesenjeg , ponovnog spajanja..
-
Majkane mislim da Miroslav nije nužno imao na umu isključivo RV košnicu kada je pokrenuo temu imajući u vidu da on bar koliko je meni poznato pčelari uglavnom sa pološkama.
Prirodno forum je blizak RV košnicama pa tema uglavnom skreće u tom pravcu ali ni Šošić nema RV košnice a uzeo je značajno učešće u temi i ima svoje mišljenje na osnovu ličnog iskustva sa LR košnicama.
Ovo što Goran navodi iz ličnog primjera gdje se društva prilikom proljetne klasifikacije već nekako htjeli ili ne dijele na jaka tj. proizvodna i slaba tj. pomoćna, je činjenica sa kojom se u proljeće sigurno sreće svaki pčelar hoćeš-nećeš.
Kako Goran navodi iz iskustva zavisno od godine do godine međusobni procentualni odnos proizvodna-pomoćna se mijenja.
Ja sam ubacio priču o nukleusima sa manje okvira (5, 6 ili 7 već kako kome više odgovara) sa namjerom da nekako smanjimo troškove opreme neophodne za pomoćna društva jer sam smatrao da nukleusi mogu da budu značajno jeftiniji naročito ako se prave od stirodura koji se meni pokazao kao vrlo pristupačan materijal i po cijeni i po troškovima obrade istog.
Sigurno da stirodur ima i mane ali o tom po tom jer nije tema.
Recimo da kako sam navodiš želimo 50 proizvodnih zajednica u proljeće na bagremovoj paši.
Mislim da smo nekako već usvojili potrebu za pomoćnim društvima ako želimo da svake godine u paši učestvuje tih 50 zajednica.
Pitam se možemo li doći do nekog zaključka koliko pomoćnih društava je u prosjeku neophodno na ovaj broj proizvodnih a da ne budemo prinuđeni da smanjujemo broj proizvodnih u proljeće?
Ovdje sada vjerovatno dolazimo do tačke gdje bi se moralo reći o kojem tipu košnice se radi jer nije svejedno ali recimo možemo da se bar privremeno fokusiramo na RV košnicu.
Pozdrav svima...
-
Tako je majkane, sva moja pitanja i nedoumice su vezana za RV i ja to naglasavam kod svakog pitanja , zato sto smatram da je nisam jos dovoljno savladao, narocito plodiste.. Ono sto sam radio i radim, sa Poloskama ja i kazem. Cinjenica koja se dokazala , da je u Poloski najbolje zazimiti dva drustva i 20 dana pre bagrema , oduzeti jednu maticu sa dva rama legla i pcelama i tako imati drustvo spremno za bagrem, u dvomaticnim Poloskama, su mi tokom cele sezone dva drustva, spojena i odvojena MR sa zajednickim medistem i tu mi ne trebaju pomocna drustva.. Vojo , kao neko ko je konstruisao kosnicu, kaze ne treba, Sole iskustveno , kaze treba, Goranova praksa je pokazala da ima potrebe za spajanjem a samim tim i za pomocnim zajednicama.. Samo je pitanje kako zazimiti te zajednice.. Kao zasebne celine ili kao drustvo koje ce zimovati na postojecim drustvima...
Licno sam pobornik zazimljavanja pomocnog drustva na postojecim zajednicama, pruza niz prednosti prilikom spajanja i zimovanja. Opet , mozda je Vojo u pravu i ova kosnica ne zahteva pom. drustva... Nisu sve lokacije i pasne prilike iste... Tu smo da radimo, pomazemo jedni drugima ...
Evo , i sada cu nastaviti da probam jednu sasvim novu tehniku rada sa RV, kojom niko ne radi a zasniva se na promeni saca svake godine u plodistu, znaci nove SO u celokupnom plodistu.. Vojo i pojedine kolege ce verovatno biti protiv ali nista dok dobro ne savladam i iznesem javno sa svim njenim prednostima i manama...
Sto se nukleusa tice, RV su svakako konstuisane sa 4 nastavka i taj cetvrti, mozemo iskoristiti kao nukleus ili kao oplodnjak..
-
Тамно саће са затвореним леглом на врх, да све изађе до почетка багрема...бацаш то, на МР стављаш наставак са СО..
На то мислиш?
-
Ne bas tako, ima par rotacija ali se radi samo nastavcima u principu da, na kraju svo leglo iz starog plodista ide na vrh, a pre toga je ono iznad novog plodista, kada se uverimo da nema maticnjaka, postavlja se prazan nastavak sa dna izmedju ova dva i tako smo odvojili legla i delimicno sprecili rojenje..Mnogo ranije, kada pocne Dzanarika, kod nas ringlov se stavlja MR ispod plodista a iznad ide ceo nastavak sa SO na njega pogaca i folija... Ali jos je rano i nisam jos ni sam odlucan, treba u odredjeno vreme par radnji uraditi i samo na jakim drustvima....Probam iznova i iznova, pa kad budem siguran objavljujem...
-
Тамно саће са затвореним леглом на врх, да све изађе до почетка багрема...бацаш то, на МР стављаш наставак са СО..
На то мислиш?
Probao sam to o čemu pišete. Nisam najzadovoljniji. Otprilike polovina društava je radili saće u takvoj situaciji, druga polovina nije gradila ili je gradila vrli malo saća u zadnjem delu nastavka, onom udaljenijem od leta, hvatala se u most kojim su premoštavale taj prazan nastavak i punile gornje nastavke sa medom... Verovatno je u pitanju jačina društva ili starosna struktura....
-
Ne bas tako, ima par rotacija ali se radi samo nastavcima u principu da, na kraju svo leglo iz starog plodista ide na vrh, a pre toga je ono iznad novog plodista, kada se uverimo da nema maticnjaka, postavlja se prazan nastavak sa dna izmedju ova dva i tako smo odvojili legla i delimicno sprecili rojenje..Mnogo ranije, kada pocne Dzanarika, kod nas ringlov se stavlja MR ispod plodista a iznad ide ceo nastavak sa SO na njega pogaca i folija... Ali jos je rano i nisam jos ni sam odlucan, treba u odredjeno vreme par radnji uraditi i samo na jakim drustvima....Probam iznova i iznova, pa kad budem siguran objavljujem...
Čitao samo tome majkane, čak ću i probati to, umesto da rortiramo nastavke kad leglo dođe negde na 7-8 ramova legla gore dodamo prazan nastavak sa SO tako kao što si pisao... Mada mislim da ako planiramo da dodamo ceo nastavak sa satnim daće pčele lakše i brže raditi ako taj nastavak ne dodamo tako odjednom celog sa osnovama nego ramove sa osnovama pred bagrem dodamo onako kako nam je Voja pisao.. Tri u plodište, tri iznad matične i po dva u treći i četvrti... Mišljenja sam da će tako bolje raditi.
Kao što sam pisao u prethodnom komentaru probao sam da dodam ceo nastavak sa SO, jeste da su bili Ev u sred suncokretove paše i nisam baš najzadovoljniji, nekako brže i lepše rade ako su ramovi sa osnovama dodati pojedinačno, još ako su dodati uz leglo, tad grade i bez i sa osnovama i na najjeftinijim osnovama perfektno i bez srozavanja.
-
Znas kako majkane, ja sam mislio npr. da ih stalno zazimljavam na dva nastavka sa plodistem gore, iz onog treceg sace na pretapanje...Kada procveta ringlov, da postavim MR izmedju prvog i plodista , da matica ne ide dole, kao treci, postavim nastavak sa 10 SO, na njega pogaca i folija, pcele ce poci za hranom i graditi SO, matica prelazi gore na novoizgradjeno sace..Kada predje i pcele izgrade pet SO...Tada taj gornji sa mladim sacem i leglom, podbacujemo na prvo mesto, MR pa onda ono plodiste sa starim leglom kao drugo i kao treci onaj sto je bio prvi preko zime, kao buduce mediste..Matica u novom plodistu ima komplet novo sace, mlade pcele u novom plodistu uposlene izgradnjom saca do bagrema. rad samo nastavcima...Desetak dana pred bagrem izrotirati onaj iznad MR sa starim leglom i staviti ga kao treci, gore..Pocepamo leglo praznim medistem i tako ublazimo dodadno, mogucnost rojenja...Eto to je zamisao koju cu probati ako Bog da i prezime..
Samo na jakim drustvima, koja imaju snagu da grade..Mislim da razumes sustinu..
-
А где је четврти наставак,он је веома потребан..
-
Joj majkane, iskreno, da u Bgremu napune ova dva, kao u vinu pesma..