Košnice Voja
Bolesti i lečenje pčela-Štetočine i borba protiv njih => Štetočine i borba protiv njih => Temu započeo: Milanov Aleksandar Maj 23, 2011, 00:02:36
-
Ove godine na pčelinjaku i u okolini ima dosta stršljenova. Napadaju i ubijaju pčele koje se pod teretom vraćaju u košnice.
Već tri dana pokušavam da ubijem jednog kapitalca koji svaki dan napada na istu košnicu ali ne polazi mi za rukom uvek pobegne kad mu se približim, ali dolijaće. U međuvremenu sam ubio tri manja i to parčetom letve koja mi se našla pri ruci. Mislim da je žičana pajalica za istresanje tepiha idealan alat za ubijanje stršljenova i moram nabaviti jednu.
Evo nekoliko snimaka stršljenova (kojih više nema) snimljenih ovih dana.
-
Ja uvek na pčelinjaku imam stari reket za badminton, neprikosnoven "alat" za
tamanjenje stršljenova. Njegov par stoji na zidu kraj vrata radionice jer umeju
i tamo da naiđu.
Pošto su kod košnica skoncentrisani na svoj obrok nijedan mi do sada nije umakao.
Fijuu... I završi na tri dela... Ne stigne ni da primeti šta ga je zadesilo...
ps. Nadam se samo da i oni nisu zaštićeni!!! ::)
-
Ja uvek na pčelinjaku imam stari reket za badminton, neprikosnoven "alat" za
tamanjenje stršljenova. Njegov par stoji na zidu kraj vrata radionice jer umeju
i tamo da naiđu.
Pošto su kod košnica skoncentrisani na svoj obrok nijedan mi do sada nije umakao.
Fijuu... I završi na tri dela... Ne stigne ni da primeti šta ga je zadesilo...
ps. Nadam se samo da i oni nisu zaštićeni!!! ::)
Zvonko, dobra ideja "alata" za tamanjenje stršljenova.
Mislim da nisu zaštićena vrsta jer ih ima dosta.
-
Mislim da zato što su tanke strune na reketu ne stiže da reaguje, ne oseti strujanje vazduha.
Inače, odrastao sam uz životinje i insekte, biološku školu završio i malo čega se iz prirode
mogu uplašiti ali stršljena se plašim.
Dešavalo mi se da me na pčelinjaku prati, ide oko mene, kao da se trudi da mi vidi oči.
I to uvek oni najkrupniji.
Verovatno brane teritoriju-lovište.
Inače najviše sam susreta sa njima imao u Leskovačkom kraju, s.Jarsenovo prema Stupnici.
U leto i jesen '99. sam zbog bolesti bio primoran da prepustim pčelama da se same snalaze
i prežive kako mogu do proleća.
Na pčelinjaku su ostala i dva prazna LR nastavka u kojima sam odlagao nekakav pribor.
Bez ikakve zaštite sam u proleće to otvorio i zatekao njihovo gnezdo veliko kao fudbalska lopta.
Srećom sam se snašao pre njih, spustio poklopac i verovatno slučajno zatvorio otvor kroz koji su
izletali i pobegao glavom bez obzira. I danas se naježim od sećanja na taj prizor.
Vratio sam se "oklopljen" i sa insekticidom. Izbrojao sam oko 120 odraslih!!!
Koliko li su samo pčela uništili...
-
U nedelju sam imao jeda manji roj (drugi). U roju koji je bio još u vazduhu sam na visini negde oko 7 - 8 m video kako u roju leče i stršljen. Te pčele koje so pune hrane je za njega prava poslastica. Sa rojem je letao skoro tri minute. onda je od jednom nestao. U dužino je merio barem 4 cm.
Lp Branko
-
Meni su se pre jedno 4 godine uselili u prikolicu sa košnicama.
Muku sam mučio i dugu borbu vodio da ih se rešim. Pomoću reketa za tenis sam ih tamanio.
Dešavalo se da sam dnevno po desetak uspeo da uništim i to je trajalo od proleća pa skoro sve do jeseni
Dugo su opstali u prikolici i na kraju sam uspeo pomoću dima da ih isteram i uništim jednog po jednog.
-
Ja ih ponudim pivom i to im je ktaj.
U flašu od 0,5 litara stavim jednu četvrtinu pivo, on umili unutra i kad hoće da izađe, mora da rašiti krila i gotovo... Napuni se flaša.
Stavljam flašu na svaku petu košnicu ako ih ima mnogo.
-
Osim pivom jedinke, gnezdo možeš da uništiš tako što na dugačku motku vežeš
običan pijačni plinski brener i noću približiš otvoru kroz koji izleću.
Uznemireni izleću i nasrću na plamen svi do jednog. Spaljenih krila padaju na
zemlju i onda je lako sa njima. Leglo samo ugine.
Bitno je samo da ne upališ neki krov!
Ma ratovao sam ja sa njima...
-
Mozda ima neka tajna veza izmedju stršljenova i komaraca jer ih nema ove godine .
-
Mozda ima neka tajna veza izmedju stršljenova i komaraca jer ih nema ove godine .
Ma kako nema. U Krusevackom kraju kao da in je tamo uzgajaliste. Vise nego ikad. Najbolja klopka za njih je ona koju Vojko preporucuje. Tu i ja koristim, samo sto koristim balone od 5 litara od kisele vode. Otsecite u gornjem delu iznad zadnjeg rebra, okrenite kao levak otseceni deo i stavite na ostatak secenog balona. Cep nemojte skidati vec na njemi isecite otvor velicine kakav je na obicnoj flasi. Nije lose ta dva dela balona utvrditi nekim selotepom da ne moze da se pomera. U donji deo balona mozete sipati piva, grozdjane komine ili iseckati zrelu jabuku dosuti malo secera da pre provri i malo vode. Sutra posle vrenja ima da se cudite sta ih se navatalo. Pre neki dan postavio sam tri takve zamke, kad sam dosao posle nekoliko dana imao sam sta videti. U svakom balonu bilo je po vise od 20 strsljenova. Bio sam im narezao po jabuku i malo secera i vode. Kad sam posao sa pcelinjaka postavio sam sedam takvih zamki. Sto je najvaznije ni jedna pcela tu nije usla. Ako imate poiliste na pcelinjaku obavezno taku jednu zamku stavite na poiliste.
-
Evo kako klopka funcionise ;)
-
Evo i mog priloga za ovu temu. Taman sam pomislio kako malo stršljenova ima ove godine kad sam natrčao na ovo gnezdo. Pomagao sam mom starom kolegi Nikoli, koji ima 3 DB-12 dvomatične košnice i prilikom pregleda pčela ubio sam jednog stršljena pčelarskim nožem koji je pokupio jednu pčelu sa satonoše otvorene košnice. Onda me deda Nikola odveo do njegove sušare za meso i imao sam šta da vidim. Ovo gnezdo na slikama veće je od najveće vrškare koju sam ikada video, a puna je stršljenova. Ovih dana moramo da nekako eliminišemo ovo njihovo gnezdo, moramo se dobro pripremiti jer dok sam ih slikao neki su me napadali. Imao sam sreće. Ovo su slike koje sam uspeo da napravim. Pozdrav.
-
Sveto taman sam pomislio da nece biti ove gamadi kad se pojavise , komsija oborio hrast u sumi iza pcelinjaka 60m a bilo gnijezdo i gdje ce vec pa kod mene na tavan ( podkovan tavan i staklena vuna i stiropor ) a u lamperiji ispao god od grane i rupa me kostala , ali pivo u jednu flasu pa sok domaci u drugu i sok fanta u trecu i svaki drugi dan puno kao šibica i opet ispocetka . Kao helikopter ( apač ) se spusti i pcelu uhvati i odnese a meni muka da sam čak i muhalo uzimao ubijao ih ispred leta kako pikiraju . Pozdrav ubicama strsljenova
-
Evo kako klopka funcionise ;)
To je to,..ja sipam malo piva, malo jabukovog sirceta i malo sirupa od drenjka (moze bilo koji sirup,..kupina,malina..itd),..provereno radi. ( Probao sam pre 7-8 dana u selu )
-
Danas sam se malo bolje pripremio za slikanje gnezda stršljenova u sušari za meso deda Nikole. Iako je bilo samo +9oC stršljeni su normalno obavljali sve poslove, ulazili i izlazili iz gnezda i odlazili u lov. Gnezdo je baš veliko. Visina mu je veća os pola metra, a prečnik na najširem delu ima više od 40 cm, tako mi bar izgleda. Evo nekoliko današnjih slika slika. Pozdrav.
-
Danas sam bio u akciji...
Za razliku od kolege Sveta, ja ne zalazim po sušarama... ;D (još nema mesa)
Ništa mamci, samo fizikalisanje ;D ;)
Evo slika velikih zlotvora i na kraju, metar dalje sa svojom naseobinom, i "malecki", ali ništa manje zloćudni
Pozdrav svima
-
Koliko vidim malo si zakasnio. Većina legla je otišla iz košnice. Tek će sledeće godine biti problema sa njima. Predstoji ti teška borba. Pozdrav.
-
Koliko vidim malo si zakasnio. Većina legla je otišla iz košnice. Tek će sledeće godine biti problema sa njima. Predstoji ti teška borba. Pozdrav.
Sveto, možda su i oni zaraženi varoom.
Pozdrav svima.....
-
Prvo su stradali mali napasnici , ose, pa onda ovi veliki. Većinu legla stršljenova sam ja istresao napolje (ali je i ostalo dosta - sl.6). Izgledale su larve kao mali puževi golaći i pozamašne veličine. Slikano fotoaparatom, a memorija mala i nije moglo biti više slika
pozdrav
-
Juče sam sa košnica ispraznio 20 pivskih flaša. Bilo je svega 15 stršljenova, dosta zolja i muva.
Nekada zna da bude po 15 stršljena u jednoj flaši.
-
Izgleda da su prešli na neka druga pića. Pivo im više nije zanimljivo. Ni prošle ni ove godine u Makovištu nije bilo mnogo stršljenova. Ove godine nisam stavljao nikakvu flašu za njih jer nije bilo potrebe. Pozdrav.
-
I kod mene slabo dejstvo sa pivom.
Pozdrav svima....
-
Ma kakvo pivo, Iseckajte po jednu jabnuku u flasu, malo secera i vode da pre provri pa da vidite.
-
Sa ovim stršljenom sam se sukobio kad sam hteo da uzmem krušku. On je polagao pravo na nju pa sam morao da se branim golim rukama. Nisam stigao ni da izbrojim do deset a koke su mu došle glave. Pozdrav.
-
I kod mene ih ima preko mere.
Pozdrav svima.....
-
Ja mislim da su zavrsili za ovu godinu ...
-
Ne verujem da su završili. Biće ih još bar mesec dana. Oni izdržavaju niže temperature od pčela, a Lazo je istresao larve iz saća. Njima treba neko vreme da postanu odrasle jedinke. Pozdrav.
-
Пре пар дана је мом пријатељу рој од тридесетак стршљенова потпуно уништио једно друштво за непуних 40 минута. Када је покушао да их отера они напали и њега па једва побегао, покушао још једном да их отера помоћу борове гране и том приликом је убио три комада а остали се разбежали, али док је он ишао по грану они завршили мисију. Каже, када је касније отворио кошницу видео је стравичан призор: уништено саће, пуно преполовљених пчела на поду и једва шачица преживелих.
-
Odmrlo stršljenje gnezdo kod mene pre dve godine.
Lp Branko
-
Strsljenovi vole pivo , pa neka ga vole i dalje .
-
Пре пар дана је мом пријатељу рој од тридесетак стршљенова потпуно уништио једно друштво за непуних 40 минута. Када је покушао да их отера они напали и њега па једва побегао, покушао још једном да их отера помоћу борове гране и том приликом је убио три комада а остали се разбежали, али док је он ишао по грану они завршили мисију. Каже, када је касније отворио кошницу видео је стравичан призор: уништено саће, пуно преполовљених пчела на поду и једва шачица преживелих.
Da nam u posetu nije dosao azijski strsljen?Kazu da ga ima u Francuskoj.
-
Stršlljeni su prava napast.
Srećom, ove godine ih nema mnogo na mom pčelinjaku. Skoro da ih uopšte nema, za razliku od osa, koje se u poslednje vreme pojavljuju u sve većem broju.
Iza jedne košnice imam rupu u zemlji iz koje izlaze ose. Prskao sam ih dva puta Rajdom i još uvek izlaze.
Šta da radim?
-
Iza jedne košnice imam rupu u zemlji iz koje izlaze ose. Prskao sam ih dva puta Rajdom i još uvek izlaze.nali naftu ili benzin
-
Ove godine još nisam video stršljena. Neznam gde su ponikli.
Jedna fotka iz prošle godine.
Lp Branko
-
nali naftu ili benzin
Само да налијем, или и да запалим? ;) :D
Мислим да са бењнзином нема шале, а и кошница ми на 10 цм. 8)
-
Iza jedne košnice imam rupu u zemlji iz koje izlaze ose. Prskao sam ih dva puta Rajdom i još uvek izlaze.nali naftu ili benzin
nali naftu ili benzin
Само да налијем, или и да запалим? ;) :D
Мислим да са бењнзином нема шале, а и кошница ми на 10 цм. 8)
Ako si zapalio, znači da si sipao nešto od predloženog (nafta ili benzin). Ako nisi sipao, malo potreži na "gugletu" koliko je to dobro i koliko vode zagadi mala količina izlivene nafte. Ja to ipak ne bih tako radio. Treba izbegavati sa su u košnice trpa sve i svašta, ali isto tako treba malo paziti šta ostavljamo deci u nasleđe.
PS
Nije bitno koliko se nafte i naftnih prerađevina sipa u tlo. Možda je ti vrlo malo, ali malo po malo i biće...
-
nali naftu ili benzin
Само да налијем, или и да запалим? ;) :D
Мислим да са бењнзином нема шале, а и кошница ми на 10 цм. 8)
nisam mislio da zapalis,samo da polijes
-
Nasao sam košnicu stršljenova u šupljoj lipi. Vri kao na vareru.
-
Jutros sam bio na pcelinjaku i povadio strsljenove iz flasa (2 flase ) nisam brojao mozda ima 50 tak ali sam pivo promjenio i nije se pjena ni razbistrila dva dobrovoljca su pocela da plivaju ako ako doci ce i drugi
isti recept sa po dvije kocke secera i jedno jelenko pivo od 0,5 l
pozdrav svima sa pcelinjaka ...
-
Pozdrav svima!Napasnici,terminatori stršljenovi su ovih dana krenuli na moje rojeve u Rodnim Vojama i redovno ordiniraju.Par njih sam sredio reketom,ali uvijek dolaze novi.Koje zamke su najefikasnije a da se na njih ne pecaju pčele(šta nasuti u prazne flaše).Primijetio sam i manjeg bumbara kako dolazi i ulazi na leto,čekao ali nisam primijetio da je izašao,Molio bih za pomoć onih koji su imali iskustvo sa stršljenovima.
-
U veliku plastičnu flašu (2 l) nasuti pola litra piva, malo nekog sirupa, može se nasuti i malo šećera. Flašu okačiti u blizini pčelinjaka (naravno, otvorenu). Stršljenovi i ose ne mogu odoleti toj mešavini i stalno ulaze, ali ne mogu izaći iz flaše. Pozdrav.
-
Zamke za stršljenove i ose su postavljene oko pčelinjaka!U roku od pola sata već tri terminatora su su se ulovila,mogu zamisliti koliko će ih biti za par dana.Evo par slika
-
Zamke za stršljenove i ose su postavljene oko pčelinjaka!U roku od pola sata već tri terminatora su su se ulovila,mogu zamisliti koliko će ih biti za par dana.Evo par slika
zatvori flase i balon,a sa strane otvori rupe ovako moze da izadju napolje.
-
Пиво као атрактант доста добро привлачи стршљена али на високим температурама његов мирис брзо извјетри, обично за неких 2 - 3 дана. Много боље дејство има "коктел" који уз пиво садржи мало сирћета (најбоље домаћег јабуковог) или воћне "шире", мало шећера и квасца (пекарског или пиварског). Циљ је да се изазове ферментација, односно врење а гасови који се ослобађају јако привлаче стршљена. Ко пече ракију зна да су стршљенови увијек око каца у којима ферментише ком, гдје лове винске мушице. Овакав коктел ради и по тридесетак дана.
Тачно је да из флаше стршљен често зна изаћи, нарочито ако су већ попуњене па се одмах не утопи у течности. Једно од рјешења је да се одсијече врх флаше и убаци назад у виду лијевка. Он увијек покушава изаћи летећи уз унутрашњи зид флаше према горе, али пошто отвор остаје ниже нема му спаса :o :) .
Иначе, код стршљенова зиму преживи само оплођена матица на неком скривеном, заштићеном мјесту. Сви остали чланови друштва угину у касну јесен и у вријеме првих мразева. Матица се може се видјети у прољеће како тражи мјесто за прво гнијездо. Обично је нешто већа и јарко наранџасте боје. Положи неколико десетина јаја у земљи, на топлим осунчаним мјестима из којих се излегу прве радилице. Затим заједно са матицом одлазе у потрагу за новим стаништем гдје почињу са изградњом чувеног "лустера"...
-
Hvala na idejama i upustvima prijatelji,moraću svoje zamke da korigujem, da budu što efikasnije i da se riješim što više napasnika.
-
Баш ћу данас да пробам са овом рецептуром са квасцем да видим како ферцера. :)
-
Поштоване Колеге,Пре неких 15-так дана приметио сам стршљенове који су облетали око крова наше нове и још не усељене куће. Када сам се попео на поткровље, нашао сам њихово гнездо величине кошаркашке лопте. Десетак дана сам држао флаше са разним садржајима који су нам колеге препоручивале али то код мене није дало неког значајнијег резултата. Тек пар комада се ухватило у флашама. Мало сам се распитао око фирми које се баве дератизацијом и сличним активностима и једну такву фирму сам позвао код мене. Човек ми је рекао да раде са професионалним средствима (на жалост, није хтео да ми каже како се то средство зове) и да проблем стршљенова врло успешно и брзо решавају. Питао сам да ли је то средство опасно за Пчеле, рекао је да јесте али само ако би се директно попрскало по кошницама. Ако су кошнице удаљене бар 10-ак метара од места где се то средство примењује, опасности нема. Пошто мој пчелињак довозим кући тек крајем месеца, одлучио сам да та фирма реши проблем стршљенова, што због мене, што због колега у окружењу и морам да признам да су проблем решили врло ефикасно. Нешто после 20 часова тај је човек моторном пумпом почео тај третман и то је трајало неких 5 минута. Резултат је као што је и рекао, одличан. Стршљенова више нема! Рекао ми је да гнездо погледам сутра дан предвече па ако бих приметио да их још има, да га позовем поново да понови третман, међутим када сам сутра вече отишао да погледам, ни једног није било. Када сам оборио гнездо видео сам да је било преживелих ларви, а под се црнео од угинулих одраслих јединки. То средство подједнако делује и на осе. Ако се неки стршљен и извуче, човек каже да се на то место више не враћа. Овде у Београду и околини тај третман кошта од 3 до 5 хиљада динара. Није јефтино свакако али са обзиром колику штету стршљени и осе могу да нанесу пчелама (али и људима), и није скупо. Ако неко има велики проблем са овим напасницима, ово је један од начина да се тај проблем брзо и успешно реши. То је моје искуство од прекључе!
Поздрав из Мале Моштанице
-
Прошле године нам је у дворишту Хамбург родио веома добро, а био је сладак као шећер (око 24% шећера - мерено рефрактометром).
Наравно, имали смо велики проблем са стршљеновима који су се скупљали од некуд низ улицу (код нас на тавану их није било). Пошто нисмо могли да беремо грожђе од њих, постављали смо замке са пивом, шећером и сирћетом око лозе и резултат је био ухваћених и удављених 215 стршљенова.
Замке смо правили од пластичних дволитри које негде на једној трећини избушимо (отвор 1X1 cm). Флаше су наравно зачепљене са горње стране. Смешу смо сипали негде до границе 2 до 3 центиметра испод отвора.
Мислим да није много штеточина изашло. Евентуално један или два и то уз много среће. Колико сам приметио скоро сваки се удавио. Поред тога, било је подављених мува, оса, разних лептирова, мољаца... тако да ми делује и као одлично средство за заштиту воћа.
Е сад пошто је колега Радоје написао да ово са квасцем ради једно месец дана, баш ме је заинтересовало па сам данас поставио код кошница једну флајку па ћемо видети какви су резултати.
Поздрав свима.
-
... Десетак дана сам држао флаше са разним садржајима који су нам колеге препоручивале али то код мене није дало неког значајнијег резултата.... Човек ми је рекао да раде са професионалним средствима (на жалост, није хтео да ми каже како се то средство зове) и да проблем стршљенова врло успешно и брзо решавају.
Стршљен ријетко када тражи извор хране у близини властитог гнијезда. Због тога му клопке нису биле занимљиве. Постави код воћака које су почеле зрети или на пчелињаку; тамо се задржавају.
Ко жели уништити стршљене или осе инсектицидима може узети у пољопривредној апотеци било које средство из групе пиретроида. Активне материје: делтаметрин, ламбда цихалотрин, циперметрин, есфенвалерат итд. Апликација помоћу баштанске прскалице, заштитна маска обавезна. Нипошто не користити у близини пчела и пчелињака (могуће једино касно увече када пчеле уђу у кошнице и то опет не ближе од 10 м).
... да ово са квасцем ради једно месец дана, баш ме је заинтересовало па сам данас поставио код кошница једну флајку па ћемо видети какви су резултати.
Ако хоћеш да дуже ради немој да буде на директном сунцу, ферментација протекне нагло а ћелије квасца брже угину под утицајем свјетлости. Пошто си у дволитру ухватио 215 комада сада за овај коктел спреми петолитру, биће меса.
-
Колега Радоје, Хвала на саветима.
Поздрав
-
Danas sam ispraznio klopke,rezultat oko dva kilograma stršljenova i ostalih napasnika.Obnovio sam ih odmah.Evo slika
-
Jeste ja sam prosle godine ostao bez pcelinjaka ali hvala bogu i dobrim ljudima sada sam stigo do 10
-
Danas sam ispraznio klopke,rezultat oko dva kilograma stršljenova i ostalih napasnika.Obnovio sam ih odmah.Evo slika
Micko sta sipas osim piva ovi baloni od vode su super stvar
-
U pivo koje je bilo do trećine balona dodao sam malo jabukovog sirćeta i soka od jagode.Pokazalo se kao veoma efikasno.Čep od galona sam isjekao odozgo kao konzervu od mesnog nareska,ne do kraja,malo podigao plastiku uvis da se stršljen može provući i zavrnuo ga na galon.Nijedan se nije uspio vratiti van.Pozdrav.
-
Тајна је у "Нектар" пиву ;) .
-
Radoje,svaka ti je pametna,a ova je baš JAKA! Pozdrav!
-
Пред крај јесени прошле године испразнио сам замке и додао нови, уобичајени садржај. Замке више нисам празнио, само сам повремено додавао по мало пива, нозевоја, како кад. Углавном ту се накупило од тада много чега.
Планирао сам да за викенд испразним ове замке и поставим свежи садржај. Вечерас приликом обиласка пчелињака, видим у једној од тих флаша стршљена. Мислим да одавно нисам видео већег стршљена. Време је за нове замке ...
-
Изгледа да азијски стршљен стиже (http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:497309-%D0%A1%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D1%82%D1%80%D1%88%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B3%D0%B0%D0%BE-%D1%83-%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%BB%D0%B5-%D0%B8-%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B5) ускоро и код нас. То је Vespa velutina nigrithorax који је мањи од европског стршљена и шири се Европом. Улази у кошнице и уништава све пчеле.
Постоји и Vespa mandarinia, азијски стршљен већи од европског али тај није стигао у Европу. Новинари су их помешали.
Време да преправљамо лета да буду шира и до 6мм висине и да заборавимо округла лета.
За испаривач оксалне, који је 8мм висок, треба направити посебан отвор са поклопцем.
А можда и да престанемо са уништавањем домаћих стршљенова који ће се можда борити са азијским за простор па успорити њихово надирање. У Немачкој је европски стршљен заштићена врста, можда они знају нешто што ми не знамо?
-
Колега Рајко, ентомологија (наука о инсектима) не говори о било каквој користи од европског стршљена као врсте. Категорисан је као штеточина воћа, пчела и опасан по здравље људи. Заиста ми није познато да је у Њемачкој заштићен као врста. То може бити само из разлога биодиверзитета (различитости врста); могуће да је због нечега доведен до руба опстанка.
Домаћи стршљен такође никако не може представљати конкуренцију азијском црном стршљену јер су из исте породице и имају исти или сличан јеловник који је јако широк. Те двије врсте могле би бити конкуренција само у случају да се обим њихове хране (дакле воће, биљни сокови, други инсекти...) толико смањи да дође до оскудице, што би водило смањењу њихових популација. То је наравно у садашњим климатским приликама на нашем подручју апсурдно. Стршљен као врста не бори се за простор јер нема могућност да га контролише.
Према информацијама које су доступне, црни азијски стршљен који је своје ширење Европом почео из Француске, заиста представља велики проблем за пчеларство. Оно што га изгледа доста разликује од нашег домаћег стршљена, на кога смо навикли, је велика упорност у изловљаваљу пчела у лету. Нешто је мањи од нашег и јако брз. Гнијезда гради високо у крошњама дрвећа. Пошто је поријеклом из југоисточне Азије, лично сам мишљења да ће му у ширењу популације на нашем подручју проблем представљати рани јесењи мразеви и оштрије зиме. Опет видјећемо. За сада је битно да се што више пчелара упозна са овом штеточином да би га могли препознати када и ако се појави, обавијестити надлежне и уништити њихова гнијезда. Висина летног отвора од 6 mm свакако може бити добра одбрана од уласка у кошнице. Ја и иначе сматрам да та висина треба бити стандард осим ако се не користе округла лета.
-
U Makovištu, za sada ima samo domaćih, ove godine jako puno. Pozdrav.
-
Mislim da stršljen manje štete čini kad su okrugla leta. Kada je sleteo na letu za manje od sekunde pčele su ga zarobile i na kraju ubile.
-
Pazite kolege sta pisete jer to moze biti upotrebljeno protiv vas. Strsljen je zasticena vrsta u Srbiji.Zakon o zastiti prirode.Kazne su od 500000 do 2000000 dinara. Ja sam neki dan uspeo da unistim dva legla ali na pcelinjaku u R. Srpskoj. Sva sreca tamo nije zasticen.Na pcelinjaku u Srbiji imam velikih problema sa ovom stetocinom. Ne znam sta da cinim svakih pet minuta jedan leti oko kosnica.
-
BAS DA VIDIM TOG KO CE NAPLATITI KAZNU.....
A zasto ovo pisem,sinoc oko 20 i 30 mog pobratima dok je sedeo na terasi ubode u rame strsljen (nije pcelar ali je alergican na pcelinji ubod) odmah je uzeo tabletu AERIUS ali posle 3-4 minuta osetio je gusenje i malaksalost znajuci simptome odmah utrcava u auto na mesto suvozaca supruga i cerka sedaju u auto i krecu ka hitnoj....na samo 500 m od kuce gusenje se pojacava i pada u komu...cerkica placuci me poziva tel.da zovem hitnu (posto je ona u panici pozvala policiju),ja zovem ali doktor kaze da nemaju sanitet otisao za Nis,dovezite pacijenta...u medjuvremenu su se pripremili za dolazak pacijenta u besvesnom stanju.....stizem ispred hitne pobratim dobio Adrenalin i jos neke injekcije i pocinje polako da se vraca u normalu, inace krvni pritisak je 60/40....Posle nekoliko infuzija pobratim se po drugi put vraca u zivot (prvi put prosle godine posle uboda pcele).Sada je sve u redu.
E bas bih voleo da vidim tog KO CE NAPLATITI KAZNU ZA UBIJANJE STRSLJENA, sta da je kojim slucajem zakasnio do doktora samo pet minuta, umro bi....
-
Mislim da stršljen manje štete čini kad su okrugla leta. Kada je sleteo na letu za manje od sekunde pčele su ga zarobile i na kraju ubile.
Као прво, нисам приметио да стршљенови праве ни приближно исту штету као нпр. осе. Такође, нису ни приближно опасни по пчеле као осе. Лето са овим нема никакве везе. Врло се ретко дешава да стршљен улази у кошницу, а осе то раде редовно.
Pazite kolege sta pisete jer to moze biti upotrebljeno protiv vas. Strsljen je zasticena vrsta u Srbiji.Zakon o zastiti prirode.Kazne su od 500000 do 2000000 dinara. Ja sam neki dan uspeo da unistim dva legla ali na pcelinjaku u R. Srpskoj. Sva sreca tamo nije zasticen.Na pcelinjaku u Srbiji imam velikih problema sa ovom stetocinom. Ne znam sta da cinim svakih pet minuta jedan leti oko kosnica.
Друго, у којем документу пише да је стршљен заштићена врста. Постоји Првилник о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. И нема стршљена на том списку.
Очигледно је да постоји „блиски сусрет“ са опасним животињама или инсектима. То не значи да треба вршити њихово искорењивање, без обзира где се налазе (оне или њихова гнезда).
-
Kolega Sosicu ovo sam procitao u dnevnoj stampi i oni se upravo pozivaju na pravilnik o proglasenju i zastiti strogo zasticenih vrsta biljaka, zivotinja i gljiva clan 48 stav 1 zakon o zastiti prirode.Bitan je (kako kazu) za odrzavanje ekoloske ravnoteze.
Nalazi se na crvenoj listi.
Ne znam koliko je to tacno nisam dalje istrazivao.I ja imam veliki problem sa njim ove godine.
-
Тако је, то је по члану 48, члан 1 у којем пише да се доносе посебни прописи односно правилници. Правилник је објављен у Службеном гласнику („Службени гланик РС, бр. 5/2010 и 47/2011). Нема ту стршљена, осим ако немају неки латински назив који ће јавност мало теже пронаћи.
На црвеној листи се налазе у неким земљама, што не значи да су и код нас на црвеној листи.
Мислим да сам негде писао да не треба таманити стршљенове „до коначног решења питања стршљенова“. Свакако да они имају своју улогу у природи. Опет понављам (и подвлачим) да не наносе штету ни приближно као осе.
Суштина је да се не треба ослањати на сензационализам у штампи, већ преносити оно што је поуздано. Много невоља јe било и у историји када се нетачностима „пробуде народне масе“ (и направе њесра на своју штету, углавном).
ПС
Каи и код осталог, треба познавати онолико колико нам је потребно, да немамо неугодности са њима. Познато је да је стршљен ловац и да остаје и у сумрак далеко од гнезда. Привлачи га светло и треба увек бити опрезан када сијају светиљке испред куће (увек може бити ту и нпр. пасти ошамућен у обућу). Може вођен светлом и да улети у просторију (слична је заблуда као и код неких птица које "доносе смрт" а у ствари их привлачи светло - и онда тамне те корисне птице које иначе држе популацију глодара на подношљивом нивоу). Такође, када је прохладно, задржава се на вешу и може тако бити унет и у кућу. Итд ...
Иначе, када рукм замахујете на стршљена (и осу) они беже. Насупрот томе је пчела која ће сигурно напасти.
Иначе стршљен може постати и угрожена врста. Осетљив је на разне отрове. Када су биле полаве у Обреновцу и вршена дезинфекција, стршљенови су улетали у аутобус кроз отворен прозор, тражећи спас.
-
Петнаестак пчела растргнутих надвоје - натроје (тело прекинуто напола, глава растављена од тела и сл.) сам нашао испод крова кошнице, а на мрежи поклопца збега. Напомињем да сам растргнуте пчеле нашао само у тој једној кошници. Примећујем присуство оса, које долећу појединачно на појилицу, улазе у кошницу на лето и одмах излазе, слећу на саће са медом приликом прегледа иако су рамови пуни пчела...
Да ли је могуће да су осе растргле ових петнаестак пчела или стршљен?
Нисам досад имао прилике да ово видим, па ме занима узрок ради евентуалне превентиве.
-
Ако су неким случајем стављени на црвену листу угрожених врста Србије, мислим да је до тога могло доћи само због буквалног и дословног преписивања правилника ЕУ. Познати смо по томе што у тим тимовима имамо буквалисте који преписују од ријечи до ријечи без да затраже податке са локала.
Европски или домаћи стршљен lat. Vespa crabo jeсте угрожена врста у ЕУ али на Балкану није.
Да ли ће представљати проблем за пчеле зависи само од локалних прилика и његове насељености. Имам ситуацију да обичних малих оса на пчелињаку немам скоро уопше али стршљени долазе у ројевима и лове пчеле пред улазом у кошнице. Флаше са пивом буду их пуне за неколико дана. Моје виђење је да има истине у овоме што пише Мирослав за округла лета. Пошто имам и једна и друга показало се да на горња округла лета и не покушава напасти а ако покуша врло брзо бива одбијен. На доњим класичним летима на подњачама прави покољ.
Опет с не слажем да нису агресивни према људима, чак и безразложно ће напасти а најчешће око воћа које зри. Другара су напали током бербе крушака, једва је стигао до хитне због алергијске реакције.
Прије десетак дана добио сам два њихова убода у предјелу лопатичне кости и зглоба шаке. Напали су ме у шуми, у близини дрвета храста које је оборено и гдје су сисали сокове. Најзанимљивије од свега да у близини нема њиховог гнијезда! Пошто отров стршљена има велику количину ацетилхолина он изазива јак бол и печење који зна потрајати и 24 сата. Иако убризга велику количину отрова приликом убода, његов отров је по токсикологији ипак значајно блажи од отрова пчеле. Ако особа није алергична, потребно је чак 300 његових убода да усмрти особу просјечне тежине. Отров пчеле је токсиколошки јачи а по неким параметрима има подударности и са отровом кобре :) .
Одрасли стршљенови хране се соковима дрвећа и воћа, искључиви су биљоједи. Ови који лове пчеле су радилице које хране легло. Храну за младе припрема тако што изгриза нпр. медну вољку и грудне мишиће пчеле од чега припрема кашу којом храни подмладак. Тамани и друге инсекте а њих тамане слијепи мишеви када се окупљају ноћу око свјетиљки.
-------------------------------------------------------------------------------------
Миливоје, ако су те пчеле о којима пишеш остале заглављене на збијегу хранилице и нису успјеле изаћи, могуће да су их тако угинуле растргали мрави. То сам видио доста пута.
-
Хвала Радоје, последње што бих помислио би било ово твоје размишљање. Тачно је, има мрава, не превише, и ово се само једном досад догодило. Дакле, нема фрке, уколико се не искобељају они силни стршљени који пливају у пиву код колега на форуму. ;D
-
Да свакакода зависи од бројности. Може се сматрати да сам неопрезно написао да осе праве највећи проблем јер их углавном има више (неопрезност је та што нисам навео да то зависи од подручја – код мене се осе „изненада“ појавиле у огромном броју).
Такође, што се тиче лета, износим моје запажање јер и код мене има прилично стршљенова али сам ретко којег виде да покушава ући у кошницу. Лове испред (нарочито када крене игра младих пчела), лове око опалих воћки на којима су пчеле, лове код појилице. И наравно буде понеки и на воћкама (буде их више на воћкама, али томе не придајем значај).
На воћу их има и дешавало ми се да уберем јабуку и из ње излети стршљен. Направи удубљење у воћки које не видим. Сматрам да сам имао срећу што ме нису напали, јер их нисам притиснуо руком. На напад утиче стисак и они се свакако брани.
Иначе, обарам их на пчелињаку и шаком (не могу се тако нанети никакве повреде стршљену) и ако се упетља у траву могу да га докрајчим. Када их ударам шаком, ни један до сада није покушао да ме нападне, него журно одлети.
Сасвим је друго питање у шуми. Овде се поставља питање колику територију сматра својом и где је гнездо. Гнездо не мора да се види- може бити у шупљини стабла и то је проблем. Када смо код мене секли неке брестове (који се углавном суше), ту су нас нападали, али не у некој већој мери. Само су били мало више навалентни. На крају смо у једном бресту у близини видели да улазе у једну шупљину. Били су агресивнији, јер смо покушавали ми њих да отерамо. Решење је било да их не дирамо и могли смо да наставимо посао уз повећани опрез. Може се претпоставити да је у шуми више усредсређен на то да је нападнут. Друга је ствар на пчелиљаку, где је нагонски више посвећен лову и после мог напада на њега, не узвраћа него наставља да лови. Превише је ловине око њега (пчела) и он иде за својим „послом“ а нагон и потреба гнезда са храном су јаки.
Када сам већ навео брест који смо секли, стршљенови су у кори тог дрвета тражили ларве инсеката. Мислим да су то инсекти који утичу и на сушење бреста. Могло би се рећи да смо ми „напали“ срешљенове и њихов извор хране па се могла очекивати њихова појачана узнемиреност и понеки насртај на нас и уз то гнездо је било ту негде, само што није лако уочљиво.
Углавном, може се закључити да нисмо јасно одредили који део природе припада њима а који нама (ми мислимо да је све наше, а они „мисле“ да је њихово – и бране). Једина разлика је што су они у шуми стално, а човек повремено.
ПС
Што се тиче мрава, нисам ни то приметио као узрок комадања пчела. Мрав има могућност да се завуче под скоро сваки кров, али пчеле које ту видим остају целе иако мрава има свуда. Изузетак је када пчеле покушавају да их уклоне и могу их комадати, али би се то десило углавном када се тело угинулих пчела сасуши. Ако пчеле процене да им не сметају, остају ту на мрежи. Али оса такође мође ући под кров (има витко тело и може се провући). Мрави би „одсецали“ ситније комаде и све изнели. Оса вероватно то исто покушава, али она такође граби већи део и можда не може са тиме да се провуче кроз процеп којим је дошла, тако да делови тела пчела остају на мрежи збега (оса комада пчелу слично стршљену). Ако би се мрави тако хране, то би довело и до угрожавања пчелињег друштва и покушаја да се домогну пчела и из кошнице а то нисам приметио. Тако да сумњам да то мрави чине и никада нисам видео да мрави покушавају да односе те пчеле које несретно заврше на мрежи збега.
-
Испред саме колибе сам имао стару шљиву - џанарику. Стабло мјој је било шупље и у њему су се редовно настањивали стршљенови. Неколико година сам на разне начине покушавао да их уклоним али узалуд. На крају су напали и уболи једну моју рођаку која је била у посети и након тога није било друге него сеци дрво. Није се од њих више могло опстати. Сада је остао само пањ висине око једног метра који намеравам да претворим у чесму или малу фонтану видећемо.
Иначе стршљена код мене ове године није било у великом броју. Појавили су се задњих 15 -20 дана. Пчеле најчешће нападају на појилици или се ту најпре да видети. Осе су постале права напаст. Синоћ док сам давао сируп биле су толико досадне и многобројне да просто више нисам знао како од њих да се одбраним. Улазе у хранилице и за то је по мени најбољи лек танак стиропор у крову који добро належе и затвори сваки евентуални улаз.
-
Ових дана су стршљени постали доста активни. Најчешће се скупљају око појилица и ту лове пчеле . Постају права напаст као што су били и прошле године. Мени лично се догодило нешто необочни са чим се баш и не поносим. Наиме , на стотинак метара од пчелињака , близу колибе још од прошле године ми стоје стари наставци , подњаче и још што шта што чела да буде поправљено ако може или да се баци. Ове године није било времена па сам тај део дворишта баш запустио. У суботу сам приметио да у један од наслаганих наставака свремена на време уђе по који стршљен. Јуче пред повратак за Београд у сами сумрак било их је више. Поставио сам до самог наставка на лето флашу са мало пива и био непријатно изненађен. Из наставка су попут вулкана похрлили стршљенови који су очигледо у напуштеном наставку направили гнездо. Навалили су на флашу и разлетели се испред наставка као када је у питању игра младих пчела.
Ето испричах вам своју пчеларску срамоту. Уместо пчела ја одхраних друштво њихових љутих непријатеља. Синоћ сам морао назад и нисам се са њима обрачунао али следеће недеље ...
-
Ја са стршљенима очиглеедно немам среће. Код мене у окружењу их има баш много и права су напаст. Ове године су ми се населили у димњак колибе. Значи опет борба са њима а како ћу одавде да иох истерам ни сам не знам. Не чека ми се јесен јер их већ сада има много. Око појилице се врте и нападају пчеле а почели су да их лове и на лету. Синоћ кад сам се паковао да кренем кући један ми паде на леђа и убоде. Још пецка и сада док ово пишем.
-
Ове године су ми се населили у димњак колибе. Значи опет борба са њима а како ћу одавде да иох истерам ни сам не знам
deda spalio Djenku...
-
Nije stršljen, kao što je tema, ali da ne otvaram novu...
imao sam jedan roj, mali, tri rama legla i ram meda i polena..
ostavio sam leto otvoreno i danas zatekao sve pčele u košnici isjecene na pola i par osa unutra...
Šta da radim sa zaostalim poklopljenim leglom?
Vjerovantno je par dana, ovih kišnih, bilo bez brige pčela...
-
Крајем маја "уловљено" преко 50 стршљенова, од тада замењене замке два пута али нигде ниједног више...