Košnice Voja
Pčelinja paša => Medonosno bilje => Temu započeo: stevanovic sveto Oktobar 18, 2011, 19:47:47
-
LUK, CRNI LUK, MRKI LUK, CRVENI LUK
Dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 120 cm, kod koje je podzemno stablo razvijeno kao lukovica, spljošteno je i sa njega polaze debeli, sočni, lučno savijeni listovi, koji gusto naležu jedan na drzgi. Na površini lukovice (glavice) nalaze se crvenkasti ljuspasti listovi, koji štite sočne listove. Nadzemno stablo je valjkasto, uspravno i sa njega se razvijaju listovi cevastog oblika. Cvetna stabljika se normalno razvija druge godine, ređe i u prvoj godini. Iz jedne lukovice razvija se 3 do 5 cvetnih stabljika koje se na vrhu završavaju cvetićima koji obrazuju štitastu cvast u obliku lopte. Cvetne stabljike su šuplje kao cev i u donjem redu proširene. Cvast se sastoji od 150 do 900 zelenkastobelih cvetića.
Cveta u junu i julu. Cvetanje počinje od gornjeg dela cvasti. Svaki cvet je otvoren 3 do 5 dana, pa se cvetanje na zasejanoj površini produžava i do mesec dana. Dobra medonosna biljka sa koje pčele sakupljaju dosta nektara i polena. Prinos meda je oko 100 kg po Ha. Med je žut, proziran i po ceđenju miriše na luk, ali kasnije taj miris isčezne.
Gaji se kao povrtarska kultura. Razmnožava se semenom. Prve godine iz semena se dobiju sitne lukovice, koje se u jesen vade i u proleće ponovo sade. Luk se u domaćinstvu koristi kao svakidašnja hrana i začin. Nema kuće bez luka, a retka su jela bez njega...
Veroljub Umeljić Atlas medonosnog bilja I
-
Slike divne kao i u ostalim temama.
Treba još dosta toga naučiti da bi se dostigao ovakav kvalite slika.
Pozdrav iz Aleksinca
-
Hvala kolega Savo. Treba samo slikati, sve će to na kraju da dođe na svoje. I ti u zadnje vreme imaš veoma kvalitetnih slika. Kada bude više izleta pčela biće i više slika sa njima.
Nešto o vrednosti luka
U narodnoj medicini luk se vekovima uspešno upotrebljava za lečenje mnogih bolesti spolja i iznutra, kao profilaktičko sredstvo protiv zaraznih bolesti, svakidašnja hrana i začin. Nema kuće bez luka a retka su jela, pogotovo zaprške bez njega. Luk je najpristupačniji narodni lek, pa je i to razlog što se tako često i raznovrsno koristi.
Ljutina luka potiče od sumpornih heterozida čiji proizvodi hidrolize imaju fitoncidna svojstva koja utiču povoljno na obnavljanje tkiva zagađenih i drugih rana; oni imaju antibakterijska svojstva, nadražuju organe za varenje povećavajući kiselost želudačnog soka i apetit; izlučuju se preko pluća i olakšavaju iskašljavanje. Luk deluje diuretično, laksantno i antidijabetično, jača rad srca, širi krvne sudove i time smanjuje krvni pritisak i oživljava rad lenjih creva. Sušenjem luk gubi ljutinu i miris, pa samim tim i lekovitost. Zato se luk mora koristiti jedino i isključivo sirov.
Malo ispečena glavica luka se raspolovi i još topla stavlja na čir da se što pre provali. Ili se luk sitno izreže i pomeša s malo ulja, hleba i sapuna, pa se ta kašica stavlja na čireve i uboje.
Dr Jovan Tucakov Lečenje biljem
-
Moje komšije seju značajne količine luka tako da u ataru sela imamo velike površine zasejane lukom iz koga dobijaju lukovo crno seme koje zovu "barutnjak".
Posle to seme seju da bi dobili arpadžik a u sledećoj setvi seje se arpadžik da bi dobili glavice crnog luka.
Praktično proizvođači luka u toku tri godine setvom glavica, semena barutnjaka i arpadžika konačno dolaze do crnog luka koga koristimo za ljudsku upotrebu.
Koliko znam poslednjih nekoliko godina počeli su da kupuju i neko holandsko seme od koga u toku samo jedne godine iz semena barutnjaka dolaze do glavica crnog luka.
Pozdrav svima.....
-
Onda tvoje pčele imaju i pašu na luku. Da li si oetio nekad miris luka iz košnica? Pozdrav.
-
Onda tvoje pčele imaju i pašu na luku. Da li si oetio nekad miris luka iz košnica? Pozdrav.
Sveto, nikada nisam osetio miris luka u košnicama.
Atar mog sela je na površini oko 25X20 kilometara, tako da nikada nisam obraćao pažnju gde ko seje luk. U svakom slučaju dobro im dođe ako je u krugu pčelinjeg leta.
Ne znam tačno ni kada cveta u mom kraju.
Pozdrav svima.....
-
Sve je dobro al luk je luk. Ja ga nejedem samo sa gurabijama.
-
Kolega Samire, podseti me šta to beše gurabija? Znam da je neki slatkiš. Možda bi moglo da se jede pre ili posle gurabija ;D. Pozdrav.
-
Kolega Sveto, gurabija je stari kolač od tijesta sličan medenjacima, samo većeg oblika i stavi se kocka šećera u sredini. Može prije gurabije uz kakvo pečenje .
Pozdrav.
-
Jagnjetina sa lukom? Mmmmm... Pozdrav.
-
Jagnjetina sa lukom? Mmmmm... Pozdrav.
Ako baš mora ;) to se ne odbija....
Pozdrav svima....
-
Pa posle jagnjetine s lukom dobro legne ladno pivo. Pozdrav.
-
Može i vino ako nema piva. ;)
Pozdrav svima.....
-
Ko šta voli...Može i vino, ali crno. Pozdrav.
-
Crno, crno, samo crno. Al luk je luk, bez njega ni jagnjetine ni vina.
Pozdrav svima.....
-
Sve bi ja to dao za jednu dobru naninu (bakinu) gurabijuuuuuu.
Ah još kad bi bila pekmezna, a pekmez od jabuke Srebreničke.
Pozdrav i prijatno.
-
Ne znam da li uz gurabije ide luk, ali uz jagnjetinu...
-
Na njekom sajtu sam procitao da je polen sa luka otrovan za pcele, ali pcele masovno posecuju lukove cvjetoeve.
Moja porodica vec 15 godina proizvodi luk na oko 1/1,5 ha i to onaj koi se proizvodi iz seme ne od arpadzika. Mi sami proizvodime sjeme a sa selekcijom dobijam onajbolje rezultate.
-
Igore, ovo prvi put čujem da je lukov polen otrovan.
Mnogo puta sam vidio pčele na lukovim cvetovima ali nisam obraćao pažnju da li donose nektar ili polen.
Pozdrav svima....
-
Moje komšije seju značajne količine luka tako da u ataru sela imamo velike površine zasejane lukom iz koga dobijaju lukovo crno seme koje zovu "barutnjak".
Posle to seme seju da bi dobili arpadžik a u sledećoj setvi seje se arpadžik da bi dobili glavice crnog luka.
Pozdrav svima.....
A onda te glavice sade, kako bi dogodine dobili seme... :) :) :)
Malo sam iskarikirao Vojin tekst, jer me je strašno podsetio na jedan bajat vic o bugarskoj privredi iz vremena Varšavskog ugovora...
Svima pozdrav i izvini Vojo.