Košnice Voja
Radovi na pčelinjaku => Medonosna pčela (Apis mellifera) => Temu započeo: Dragan Šošić Januar 21, 2012, 02:56:23
-
Realna dužina života koja se navodi kao neki prosek je oko 35 dana. Može varirati u zavisnosti od nekih uslova. Ti uslovi mogu biti manje ili više povoljni ili nepovoljni: preobilni unosi nektara i rad oko toga, gubitak dela pčela zbog trovanja ili neke druge nedaće, dugotrajni sušni periodi, napad na košnicu ili pčele od strane ptica (pčelarice) ili insekata (stršljenovi) itd.
Bilo je diskusije na zvaničnom forumu SPOS-a (i vrlo neprimerene i to od strane predsednika, pre i posle ove linkovane poruke o dužini života pčela (http://spos.info/forum/index.php?topic=2141.msg273591#msg273591)), koja je izgleda pravilo, jer se način "diskusije" preneo i na temu Utopljavanje pčelinjih društava (http://spos.info/forum/index.php?topic=10575.msg274328#msg274328) (pratiti dalju diskusiju, posle linkovane poruke).
Navode se i različiti podaci dobijeni eksperimentima da se život pčela leti skraćuje (npr. pčele izležene u martu žive oko 35 dana, a u junu oko 28), ali pri tome treba uzeti u obzir šta utiče na dužinu života pčela (ishrana i dostupnost ishrane, količine legla koje se odgajaju dostupnost vode i sl.).
Zimske pčele žive znatno duže i to je i do 200 dana. Ima zabeleženih slučajeva da žive 300 pa i nešto više dana.
Ako bi se posmatralo usko, bez obzira na uslove, onda se slobodno može reći da pčele žive od oko 1 dan pa do oko 300 dana. Oko jedan dan bi živela pčela koja je izležena oštećena parazitiranjem varoe i to ako ima sreće, kada je izbace iz košnice :D.
Međutim, smatram da je neka prosečna životna dob oko 35 dana i to bi bilo ono bitno pri očekivanju od pčelinjeg društva. Smatram da je sve što je pčelama potrebno na raspolaganju i da su svi uslovi za povoljan razvoj zadovoljeni.
Uslovi koji su potrebni da pčelinja zajednica normalno funkcioniše su dostupnost kvalitetne i raznovrsne hrane iz prirode (pre svega polena), dostupnost vode, pravilan odnos pčelara prema pčelinjem društvu. Samo tada se može dobiti pčela koja može i tokom jakih unosa duže biti radilica i ostvariti unos dovoljan i pčelama i pčelaru.
Ako toga nema, moguće je da pčele žive samo 21 dan (ukupno, od izvođenja iz legla).
Zimske pčele će takođe biti dugovečne, ako imaju povoljne uslove (i do 200 dana ili više). Međutim, postoje i „oprečni“stavovi. Pišući o podsticajnom prihranjivanju jedan naš poznati i priznati stručnjak piše da ga treba naglo prekinuti (podsticajno prihranjivanje) najkasnije polovinom septembra:
„To je vreme
kada pčelar priželjkuje da ma-
tica vidni smanji zaleganje jaja,
pa čak i potpuno prekine. Ovo
je potrebno zbog činjenice da
pčele koje se izlegu iz saća po-
četkom oktobra i kasnije, nisu
u mogućnosti da postanu izdr-
žljive, jake zimske pčele, pa je
njihov životni vek veoma skra-
ćen. Njihovim odgajanjem i iz-
vođenjem, pčele nepotrebno
troše veću količinu energet-
ske i proteinske hrane.“
Pisao sam je u „desetercu“, onako kako piše u Pčelaru.
Naravno, neću komentarisati. Komentar se nameće sam po sebi.
Dodaću mišljenje npr. Jovana Kulinčevića da mnoge pčele radilice koje se izlegu u septembru i oktobru prežive zimu (vidi SL 1 sa isečkom teksta).
Postoji i jedan zanimljiv grafikon, koji pokazuje da pčele izležene početkom „oktobra ili kasnije“ nisu za podcenjivanje (vidi SL 2)
Zamolio bih kolege da prilože neke podatke iz literature koji se tiču dužine života pčela, ako ste u mogućnosti.
-
Obzirom na ovogodišnju lošu situaciju molio bih iskusnije kolege da iznesu svoje mišljenje povodom ove teme.
ps ne mora u desetercu :)
-
Po zadnjim pregledima koje sam vrsio pre nekoliko dana otvorenog legla u vecini Drustava nema dok je u DB kosnicama gotovo svo leglo izaslo i pčele potpunjavaju hranom prazne ćelije dok u RV kosnicama ima jos zatvorenog legla, Unos polena je bio izvarendan u septembru tj u ovih 20 dana i mnogi su se plasili da će takvo stanje sa unosom polena produziti leglo ali izgleda da pčele mnogo bolje znaju od nas pčelara kada i šta trebaju da urade zato je mozda i veoma bitno da sve radnje u pčelinjaku treba završiti u Avgustu i pustiti pčele da polako ulaze u pripremu za zimovanje bez mešanja pčelara...
-
Ja sam vec nege napisao cega se vise plasim. Imali smo dva talasa tropskih vrucina i drastcno smanjenje zaleganja matica, u avgustu cak i potpuno kod pojedinih zajednica...U jednoj zajednici sa proslogodisnjom maticom se kog mene vec sada smanjio broj pcela drasticno u odnosu na zadnji pregled i ja se bojim jake zime, kao da nema dovoljno zimske pcele a i u odnosu na proslu god. su poranile sa smanjenjem legla...Kao da predosecaju rane mrazeve....Ako ova zima bude jaka i dugacka kao prosla, moze biti gubitaka....
-
Код мене матице још увијек легу и зависно од јачине ПЗ има од једног до три рама легла. Лично бих волио да матице што дуже у јесен полажу јаја из више разлога. Прво јер код мене паша - вријес траје све до новембра и пчеле се доста потроше на њој а и временски услови (изненадни пљускови, јак вјетар) често знају да десеткују излетнице. Други разлог лежи у мом пропусту, наиме младе матице у нуклеусима сам чекао скоро мјесец дана да пронесу и на крају се испоставило да нијесу оплођене због изузетно високих температура па су ми та друштва због превелике паузе ушла веома слаба у јесен. Селектиране оплођене матице сам додао тек у другој половини августа.
Иначе код мене клима погодује да матице носе све до половине новембра, а понекад и не прекидају са леглом, већ задње јесење наслиједи прво младо. То је свакако мач са двије оштрице поготово за слаба друштва која се троше на гријање легла преко сваке мјере, али просто природа диктира услове.
А што се тиче дужине живота пчела ево једног мог запажања: задње пчеле у помињаним нуклеусима извеле су се почетком јула и с обзиром да су биле огромне врућине није било никакве паше. С обзиром да су нове младе пчеле изашле тек половином септембра испада да су ове од старе матице живјеле минимум два мјесеца, а склон сам да кажем на основу своје процјене бројности ових друштава да су љето преживјеле готово све без обзира кад су се излегле. Можда и зато што се нијесу трошиле ни на какве послове ван кошнице.
Ако је овај графикон о дужини живота октобарских пчела добар ја сам у потпуности задовољан и чак ћу да покушам да стимулишем матице на више легла.
Поздрав
-
LR košnice svešću u narednom periodu na jedno telo, jedan nastavak.
Poslušao sam pčelara koji mi je napisao da je jedina stimulacija u avgustu preko, ulaza u košnicu, leta (doduše nisam sredinom avgusta ni bio u Srbiji :)).
O podsticajnom prihranjivanju tokom meseca avgusta zimus smo i vodili diskusiju na forumu- Šljivić pozivajući se na prof. Kulinčevića, a ovaj na istraživanja Švajcaraca takođe je tvrdio da ne treba stimulisati pčele tokom avgusta.
Malo me zbunjuju iskazi : ''znaju pčele šta je za njih najbolje'' i ''ne treba ništa dirati sve će to one srediti''.
ps Čini mi se da je negde na forumu SPOS-a preporučena polenska pogača tokom jeseni(?!), samo ako to nije autor deseterca napisao jer i taj pčelar piše sve u stihu.
-
Bez ulaženja u pčelarsku stručnost, rekao bih da kolega,
kojeg je Šošić citirao, nije preveliki stručnjak za poeziju,
a naročito ne za "narodnu" formu deseterac.
Prvi i osnovni uslov je da svaki stih sadrži tačno 10 slogova.
Taj tekst u Pčelaru je trebao da izgleda na primer ovako:
Mili Bože čuda velikoga,
šta naš pčelar od matice želi,
da li želi da mu jaja leže,
il se nada da će prekinuti.
Šta će pčelom iz oktobra biti?
Hoćel živa do proleća stići?
Il će mlada smrti dopanuti? ;) :) :D ;D :P
-
Kao da predosecaju rane mrazeve....
Poštovani Zorane, nije mi
jasno da li su pčele mogle da
predvide i ovogodišnju sušu?
Znam da treba učiti od učiti pče-
la.
ps Nenade, Šljivić nije citirao ''pčelara iz deseterca'' već prof. Kulinčevića.
-
Šta vam je ljudi?
Niko ne ume moja slova. Jel ja pišem na japanskom?
Napisao sam:
kojeg je Šošić citirao
a ne Šljivić.
Pročitaj prvi post u temi. Možda Šošićeva slova lakše čitaš... ;D
@Majkan
Alo Požega...
Dugoročna prognoza ukazuje na poduže Miholjsko leto i zimu bez minusa ( ili sa jako malo ), što bih rekao da je nepovoljnije za pčele od dobre, duge, ladne zime. Baš to cimanje oko temperatura na granici povećaće potrošnju hrane ( a novog unosa neće biti ), raniju pojavu legla i tome slično. Jedino, moći će da kake po volji...
-
Poštovani Zorane, nije mi 10
jasno da li su pčele mogle da 10
predvide i ovogodišnju sušu? 10
Znam da treba učiti od učiti pče- 11
la. 1
Edinjo, dobro ti ide deseterac, osim kod zadnja dva stiha... :D
A i te "-" ne vade stvar...
Znam da treba učiti od učiti pče-
la.
Može:
Znamo da treba učiti od pčela.
-
:)
Izvini, čitao sam na brzinu.
Pročitaj prvi post u temi. Možda Šošićeva slova lakše čitaš... ;D
;)
ps što se tiče narodnog pesnika mislim da njegovu školu zaobilazim u velikom luku. Pa makar bio 1 (kec ) na 11, ''kao Boža zvani Pub''.
-
Ako bi smo, naravno bez uvrede, zakerali napisali bi smo da je Boža Pub obožavao dame:
‚‚I povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža Pub." i ‚‚Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,"... skoro kao narodni umotvoritelj.... :)
Ima se ovde štošta pametno pročitati... ;) pozzzz
-
Ako bi smo, naravno bez uvrede, zakerali napisali bi smo da je Boža Pub obožavao dame:
‚‚I povuk'o je damu na osamn'est, mrtav ladan, Boža Pub." i ‚‚Im'o je on svoje dame: karo, pik, herc i tref,"... skoro kao narodni umotvoritelj.... :)
Ima se ovde štošta pametno pročitati... ;) pozzzz
Tačno.
-
Boža, koji je obožavao dame je moj favorit. Nije opevano da je vidjen na paradi... ;)
Inače, kod pisanja u desetercu, bitno je koristiti i slovensku antitezu, koja začinjava stvar.
Npr:
Šta se bijeli u gori zelenoj,
Il su snjezi, il su labudovi?
Nit su snjezi nit su labudovi,
već je čador age Hasan age.
Hasanaginicu je Gete apostrofirao kao jedan od dragulja svetske književnosti.
Istući će nas Šole, što mu uzurpirasmo temu. Al' sam je kriv. Prvi je počeo.
Inače, uopšte ne kontam ko je pesnik iz Pčelara, pa molim nekog da mi na PP objasni.
-
Vidim majkane ova dva dana kako pogodise, evo moje vuku kao lude a matice nose...Zivi bili pa videli za mrazeve majkane... A ti prati prognozu i veruj...Kazem prekid zaleganja u Avgustu je ostavio drustva bez dovoljno zimske pcele i moze biti problema, to vidimo i bez prognoze, smanjeno Septembarsko leglo u odnosu na proslu god. vidimo, nedostetak polena i meda usled suse vidimo... Voleo bi da gresim i da me prozivas zbog toga...
-
Zorane da li ste podsticajno prihranjivali u avgustu? I sam brinem zbog stanja u košnicama.
-
Majkane, ovoliko pesimizma nisam video ni u svojim, ni u Edijevim porukama...
Ne bih se plašio za zimske pčele. Siguran sam da će PZ napraviti strukturu, kakva im je
potrebna da prezime. Jaja za zimske pčele matica polaže od jula do oktobra, pa će valjda
to obaviti, ako već nije.
A i ako nije, ove letnje će poživeti duže, jer su manje izraubovane i problem će biti rešen.
Naravno, ako su ispunjeni i ostali uslovi ( hrana, zdravstveno stanje itd ). Mnogo je ovakvih
godina bilo u poslednjih stotinak miliona, pa je pčela opstala.
A i ako ti se svedu na težinu paketnog roja, to je sasvim u redu, jer će naproleće sve nadoknaditi.
Na kraju krajeva, vrati se na Šošićev post, pažljivo pročitaj i pogledaj na grafikonu, koliko
žive pčele.
I ja imam i košnica sa par ramova legla, a ima ih i sa čitavim tepihom. Nemam objašnjenje,
a zabeležio sam, pa ćemo ispratiti prolećni razvoj.
-
Edi ajmo na ti... Jesam prihranio sam, krajem avgusta izvrsio sam procenu i dodao sirup 3:2 sa nozevojem, RV nisu mozda ni trebale prihranu ali sam i njima dao 3-4 l sirupa sa nozevojem....Jos uvek imam mali problem sa procenom hrane u Poloskama zbog velicine ramova i kolicine hrane u njima pa im dodajem vise nego vojama....
Majkane, nisam ja pesimista, nemam razloga za to...Samo iznosim ono sto sam primecivao tokom Leta a posle suncokreta, to je jedan period u Julu i jedan u Avgustu gde je dolazilo do drasticnog smanjenja legla u vreme kada matica treba da zaleze zimsku pcelu... Ono sto sam takodje primetio , da je u odnosu na prosli Septembar, mnogo manje legla ne samo kod mene i u oba tipa kosnica..To je istina i stanje kod mene... A moje iskustvo kaze da ako se svedu na taj broj , nema tu snage za bagrem...Samo ukazujem na stanje kod mene . imam uglavnom rojeve , posto sam uduplao pcelinjak...To da ce one preziveti i nadziveti mene...To mi je jasno...
-
Edi ajmo na ti... Jesam prihranio sam, krajem avgusta izvrsio sam procenu i dodao sirup 3:2 sa nozevojem, RV nisu mozda ni trebale prihranu ali sam i njima dao 3-4 l sirupa sa nozevojem....Jos uvek imam mali problem sa procenom hrane u Poloskama zbog velicine ramova i kolicine hrane u njima pa im dodajem vise nego vojama....
Nisam mislio na dopunu zimnice već na podsticajno prihranjivanje tokom avgusta: 2 dl na dan tokom avgusta. Radio sam tako prošle godine.
-
Nisam to radio majkane....
-
Nenade kad radis okasalnu pogledaj da li su na isto ulica te sto sad imaju vise legla i ove sa manje legla.
-
Nenade kad radis okasalnu pogledaj da li su na isto ulica te sto sad imaju vise legla i ove sa manje legla.
Obratiću pažnju.
-
Blagojeviću, mislite da će se izjednačiti, makar približno, broj pčela tokom zime?
-
Те што у септембру имају више легла слабије излазе из зиме.
Заједнице које раније престају са леглом имају мање губитке током зимског периода и из зиме излазе јаче а у пролеће се брже развијају.
По мом мишљењу најбоље су оне заједнице код којих матица престаје са залегањем током августа.
Поздрав драгим пријатељима...
-
Ovo za avgust je je nesto sto sam ispratio i prve godine kad se to desilo bio sam sokiran jer mi je bilo nemoguce poverovati da pcela moze od avgusta da doceka mart. Medjutim kod mene te sto prekinu u avgustu imaju najbrzi razvoj ali se to desava vec krajem februara da dodju do kolicine legla ogranicenog samo rasporedom hrane - ako je manje hrane prekriju i pet sest ramova legla.
Sa moje meke tacke gledista to kad ce prestati sa leglom najvise zavisi od matice tj od njene duzine zivota - ako je menjate svake godine tesko da ce prekidati u avgustu.A i ubacivanje tzv. sveze genetike jednostavno ubija prilagodjavanje pcela (matica) okruzenju.
-
Sa moje meke tacke gledista to kad ce prestati sa leglom najvise zavisi od matice tj od njene duzine zivota - ako je menjate svake godine tesko da ce prekidati u avgustu.A i ubacivanje tzv. sveze genetike jednostavno ubija prilagodjavanje pcela (matica) okruzenju.
Ovo su interesantne i važne stvari, za koje bih rekao da se potpuno neopravdano guraju pod tepih i da se niko time ne bavi na potpuno naučnoj osnovi. Ne kažem, nisam se mnogo bavio svetskim stručnjacima, ali kod nas naučnici nemaju čak ni podatak koliki je životni vek matice. ??? Uglavnom je to u stilu: "Matica živi 3 - 4 godine, a postoji podatak da je jedna u Rusiji živela 9 godina..."
I nikome, izgleda ni ne pada na pamet da se time ozbiljno pozabavi. :(
Odnosno, bave se praktičari, koji svoja saznanja ne mogu da "predstave" kao nepobitne čijenice.
Samim tim, na sceni imamo predavače i pčelare, koji tvrde da je za uspešno pčelarenje potrebno svake godine "gnječiti" matice i dodavati nove, kao i one, koji se zalažu da se pčelama prepusti da same izvrše zamenu, kada im Keva više ne bude odgovarala.
Imamo i podgrupu, koja tvrdi da matice krajinske rase svoj zenit dostižu u drugoj godini i da tek nakon toga treba vršiti zamenu.
Kojem se carstvu prikloniti?
Prva grupa tvrdi da mlada matica nikad neće krenuti u rojenje i da je to izbegavanje rojevnog nagona ključ uspešnog medobranja. Opet, znamo da kod rojenja prvo odlazi staramajka, ali isto tako izleću i drugenac i trećenac, snabdeveni sasvim mladim, čak neoplodjenim maticama.
Miodragov argument o potpunom menjanju genetike PZ je sasvim na mestu. Kako održati osobine dobre PZ, ukoliko joj svake godine menjamo izvor tih osobina?
Opet, ukoliko ostavimo pčelama da vrše zamenu, može nam se dogoditi da one to učine u vreme kada više nema uslova za oplodnju, te da takvo društvo ostane bez kraljice.
Drugo, kolega Laković iz Vrnjačke Banje, svake godine zameni oko 70% matica i ima odlične rezultate u bagremovoj paši. Daleko bolje, nego kolege iz okruženja, bližeg i daljeg.
Najlogičnije izgleda da treba pratiti učinak svake matice pojedinačno i po tome donositi odluku o zameni. Ipak, ostaje pitanje koliko je to praktično kada se radi sa većim brojem košnica.
-
Да Нешо пријатељу,
Проблем за младе пчеларе је коме веровати и кога послушати.
Ако имамо младе матице на пчелињаку онда имамо и нешто дужи период са леглом.
Што се мене тиче ја верујем да су настабилније матице крајинске расе у трећој години. Те матице на време престају са леглом и не крећу у пролеће док не крене значајнији унос нектара и полена.
Има ту још неких интересантних запажања о којима колико знам нико није много писао.
НПР: У кошницама са укрштеним саћем нема директног продора светлости на пчелиње клубе а што доводи до нешто каснијег покретања легла и све касније резултира брзим пролећним развојем јер на се пчеле не изнурују на раном леглу.
Поздрав драгим пријатељима...
-
Ima jos jedna stvar ali aj da napisem ... sto starije sace (tamnije) a ja ga ne menjam to drustvo ranije prekida leglo. Sto svetlije matica ga zaleze jer ocigledno ima drustvo potrebu za tamnijim sacem.
Jedina dustva (samo par kom) koja imaju zatvoreno leglo su mi ovogodisnji rojevi i jedno drustvo sa starijom maticom gde je ubacen prazan ram da ga izgrade u avgustu a nije pomeren u stranu.
Verujem da menjanje saca i svetlo sace provocira drustvo (maticu) na zaleganje do kasne jeseni.
Moj problem je manjak starog saca ali bas zbog toga vidim razliku u drustvima sa tamnim i svetlim sacem po pitanju vremena prekida zaleganja... odosmo van teme...
-
Mozda ipak postoji neki zapis u sacu
-
Tek sada video Edijevu poruku, mislim da ce da bude približno ista. Meni je tako jedno drustvo bilo prosle godine a u zimu uslo isto kao i ostale kosnice. Nenade da li si propratio situaciju sa oonim drustvom?
-
Ne. Još nisam radio oksalnu. :)
-
Мислим да кд мене ове године неће ни прекидати са леглом како је јесен окренула. У недељу сам погледао пар комада, онако вирнуо јер ме испровоцирало присуство доста пчела на појилици и видим поједине имају и по два рама легла што отвореног што затвореног. Полен доносе свакодневно. И какав савјет бисте ми дали колеге? Господине Војо?