Košnice Voja

Ostale teme na forumu => Predstavljanje novih članova => Temu započeo: Zoran Vučković Januar 23, 2017, 22:21:06

Naslov: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Januar 23, 2017, 22:21:06
Poštovani forumaši,

dajem sebi slobodu da Vam se obratim posle pogledane serije filmova na youtubu za pčelare početnike i za dobre pčelare želim pre svega da se zahvalim za sav taj dragoceni video materijal kao i za propagiranje pčelarstva i pomoć mladim pčelarima.

Moje interesovanje prema pčelama potiče odavno kao i ljubav prema njima. Inteziviralo se pre par godina jer sam za potrebe našeg tek formiranog voćnjaka početkom 2015 uspeo da odgajim dvadesetak trščanih cevčica solitarnih pčela. Naravno totalno drugi način pčelarenja koji za cilj nema med kao proizvod već mlade pčele u rano proleće, koje lete na nižim temperaturama od medarica i vrše oprašivanje čak i cveta kruške koji nije mnogo zanimljiv pčeli medarici.
Početkom ove godine pogledao sam jednu forumsku temu o japanskoj košnici i tako sam ovih nedelja zaražen pčelama medaricama i odlučio sam da napravim japansku košnicu.
Planiram u budućnosti kao petogodišnji plan da napravim i oformim mali stacionarni pčelinjak sa standardnim košnicama. S obzirom da sam totalni laik osim najosnovnijeg znanja koje sam stekao gledajući youtube filmove i pročitavši par pdf knjiga koje mogu da se nađu na internetu planiram pre svega dobru edukaciju putem literature i pronalazak (a znam i koga ću) mentora kako bi dobro naučio zanat.
Zato i imam petogodišnji plan da pripremim znanje, alat i pribor i literaturu i da imam dovoljno sredstava za početnih 3 košnica. Krajnji cilj je ne više od 5-6 košnica. Možda je to mnogo dug period za početak ali će svaki napredak biti još lepši i slađi...
Gledajući i teme o pčelarstvu na raznim forumima naleteo sam na jednu temu o japanskom načinu pčelarenja. Veoma mi se dopala i planiram da napravim za početak dva kompleta ovih japanskih košnica prema uputstvima ali sa malim modifikacijama oko ulaza pčela. A obzirom da nemam rojeva a ne želim da ih uzimam ili kupujem probaću da od tih delova napravim nekoliko klopki u koje će se pčele useliti s obzirom da komšija do mene ima tri košnice a na 500-tinak metara se nalaze 30-ak košnica. Pogledao sam i pronašao kako da napravim smesu - mamak od macerata od matičnjaka i vazelina koja će privući pčele. Prošle godine smo (moja porodica) slučajno bili prisutni kada je preko našeg voćnjaka preleteo jedan roj. Zato i mislim da će u tim 'kutijama' da se nasele pčele koje ću onda da postavim u voćnjak i da formiram japansku košnicu. Tako da neću odmah da uložim velika sredstva a to će me poterati da ranije počnem da se ozbiljnije bavim pčelama. A i uklapa mi se u moju organsko shvatanje proizvodnje voća i povrća. Takođe planiram i da napravim posebne kutije za odbegle rojeve.
Ako se pčele i ne nasele u 'kutije' neće biti problem samo ću odložiti svoje druženje sa njima. Ne želim da za početak kupujem ili dobijem roj jer mislim da bi dobijanje roja iz prirode bio blagoslov za počatak jednog divnog prijateljstva između nas i pčela.
Za sada samo želim da se javim da sam u Vašim materijalima našao veliku inspiraciju.
Takođe inspirisan napravio sam jednu košnicu vrškaru uz pomoć štapa i kanapa ali mi se čini da će moći da se upotrebi i da se naseli pčelama kada to one budu želele a mi ćemo im pomoći  tome. Fotos ću staviti u temu o vrškarama.

Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nenad Tucakov Januar 24, 2017, 00:04:37
Dobrodošao Zorane.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Januar 24, 2017, 08:22:39



                       Поздрав комшија Зоране и добродошао на овај форум. Запажања о овом форуму су ти добра а исто би се могло рећи и за планове. Немам никаквог искуства са јапанском кошницом коју планираш да направиш али када си већ на овом форуму мислим да би требао да размислиш и о Еко Воји. За оно што ти планираш она је идеална. Исчитај полако све о њој и видећеш да би за тебе то могла бити добитна комбинација.
                       Изненадило ме је постављање Копорина у аватару крај твог имена. Мој пчелињак је на неких 1,5 - 2 километара од Копорина. Са самог плаца видим винарију која је пре пар година подигнута на новоподигнутом манастирском винограду. У сваком случају још једном поздрав и срећан улазак у свет пчеларења.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Januar 24, 2017, 09:10:12
Mi porodično volimo da odemo u Koporin. Išli smo i ranije ali smo 2010 počeli da ga posećujemo često. Prošle godine ipak samo jednom. Tamo smo svih ovih godina ostavljali sve svoje muke i nedaće i svoje želje i htenja delili svoje uspehe i neuspehe. Da, voleo bih da možemo mnogo češće da odemo. To je jedno čudesno mesto koje širi mir i spokojstvo. Tamo ti baerija telefona ne vredi ništa ali se tvoja 'baterija' napuni ako otvoriš 'poklopac'...
Hvala na lepim rečima dobrodošlice Gorane i Nenade a pogledaću temu o Eko Voja košnici. Pokušaću da počnem pčelarstvo sa namerom da najmanje moguće narušim prirodno stanište pčelinje zajednice ako je nešto takvo i moguće. Zato bih i napravio japansku košnicu koja nema ramove već pčele prave prirodno saće s tim što bih napravio ulaz u gornjem delu košnice jer mi ima smisla da u prirodi pčele prave saće ispod ulaza.
Ulaganja su minimalna (ako se izuzmu nadanja, želje, strpljenje), bolje napisati materijalna ulaganja su minimalna jer daske i letve već imam i svojim rukama praviš vrednost a ćar, benefit i korist ne očekujem.
S obzirom da ne poznajem tehniku pčelarenja sa ramovima (napisah i da se malo razumem u pčele) krenuo bih sa pčelarenjem što približnije prirodnom pčelinjem okruženju.
Da... to su za sada planovi a znate onu našu staru izreku - pravi planove da ti se Bog smeje.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nenad Tucakov Januar 24, 2017, 11:38:12
Citat
Zato bih i napravio japansku košnicu koja nema ramove već pčele prave prirodno saće s tim što bih napravio ulaz u gornjem delu košnice jer mi ima smisla da u prirodi pčele prave saće ispod ulaza.

Nisam želeo da se istrčavam, već sam čekao da neko iskusniji, poput Gorana da svoj sud...
Naime gledao sam ( a verovatno i ti ) snimak na YT o vadjenju meda iz Japanke. Mučno i komplikovano. Verovatno ni zaštita od krpelja nije jednostavnija.
Mislim se, možda je lepo imati jednu u pčelinjaku, ako ništa drugo, da se vidi koliko će PZ preživeti bez ikakvih intervencija. :)

Pozdrav
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Januar 27, 2017, 12:18:18
Gorane, primljen k znanju savet za Eko Voja košnicu i moram da napišem, posle pročitanih tema, da je savet veoma dobronameran i upućen na pravu adresu. Hvala na savetu i smernicama. Zabeleženo je sve to u moju prvu petoletku. Ostaje rad na realizaciji podciljeva. Ne želim da brzam i da se zalećem već moram biti oprezan i strpljiv. I ću redom i polako. Prvo prvi korak pa tek da pokušam da prohodam...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Драган Нешковић Januar 28, 2017, 21:24:22
Добро дошао Зоране.
Поздрав из Мале Моштанице  :)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Januar 31, 2017, 11:38:27
Hvala Dragane, radujem se dobrim savatima i druženju sa dobrim ljudima....
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 04, 2017, 14:32:12
Koliko su mi se vidici proširili otkad razmišljam o pčelama i pčelarstvu. Neverovatni, maštoviti, interesantni, božanstveni svet u kojoj postoji samo jedna kraljica.... pčela.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Aleksandar Nadrljanski Februar 05, 2017, 18:03:38
Dobro dosao Zorane
Pozdrav iz Sanada
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 10, 2017, 08:04:55
Првој српској епској песми постојбина је Смедерево, а записана је чак у Италији

Орао се вијаше над градом Смедеревом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
него Јанко војвода говораше из тамнице:
„Молим ти се, орле, сиди мало ниже
да с тобоме проговору: Богом те брата јимају
пођи до смедеревске [господе] да с’ моле
славному деспоту да м’ отпусти из тамнице смедеревске;
и ако му Бог поможе и славни деспот пусти
из смедеревске тамнице, ја те ћу напитати
чрвене крвце туречке, белога тела витешкога.“

(http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2015/04/smederevskatvrdj..jpg)

Izvor:http://www.magacinportal.org/2016/09/27/prvoj-srpskoj-epskoj-pesmi-postojbina-je-smederevo-zapisana-je-cak-u-italiji/ (http://www.magacinportal.org/2016/09/27/prvoj-srpskoj-epskoj-pesmi-postojbina-je-smederevo-zapisana-je-cak-u-italiji/)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 10, 2017, 08:05:25
Dobro dosao Zorane
Pozdrav iz Sanada

Hvala Aleksandre.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Februar 10, 2017, 08:35:38





                     Зоране знаш ли из које је године снимак смедеревске тврђаве који си поставио ? Мени се чини да је сликано од стране Језаве са њене десне обале . Да ли сам у праву ?
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 10, 2017, 09:59:24
Gorane, u pravu si.
Ovo je definitivno slikano preko reke Jezave. Tada je Jezava tekla i bila korisna, divna reka u kojoj se mrestila dunavska riba.
Ono što je interesantno na toj slici je ovaj pomoćni bedem ispred kula koji pravi pometnju. Danas takav bedem postoji samo na strani tvrđave okrenute ka Dunavu. Očigledno je postojao i sa strane tvrđave koja je okrenuta ka gradu ali je kasnije srušen i uklonjen. Taj bedem mi je uneo nejasnoće ali kad sam prebrojao kule onda sam shvatio da je na fotografiji prikazan deo tvrđave okrenut ka gradu. Taj deo, okrenut ka gradu, je i najviše stradao u eksploziji. Kula broj šest gledano od jezave (kao na slici) danas ne postoji.

Evo jedne interesante fotografije iz 1931:

(http://www.sdcafe.rs/attachments/1970/content_poplava2.jpg)
Izvor:http://www.sdcafe.rs/vesti/smederevo-ima-dve-dame-jezavsku-i-dunavsku (http://www.sdcafe.rs/vesti/smederevo-ima-dve-dame-jezavsku-i-dunavsku)

i jedne novijeg datuma fotografisane unutar tvrđave:

(http://www.admin.serbianadventures.com/images/albums/normal/305.png)

Izvor:http://www.serbianadventures.com/adventure/view/69/krstarenje-do-golubca-viminacium-smederevo-srebrno-jezero (http://www.serbianadventures.com/adventure/view/69/krstarenje-do-golubca-viminacium-smederevo-srebrno-jezero)

Inače nisam pronašao datum kada je nastala fotografija za koju se interesuješ.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 10, 2017, 11:23:12
Зоране знаш ли из које је године снимак смедеревске тврђаве који си поставио? Мени се чини да је сликано од стране Језаве са њене десне обале. Да ли сам у праву ?

(http://www.magacinportal.org/wp-content/uploads/2015/04/smederevskatvrdj..jpg)

A evo šta kaže struka:

Да та фотографија снимљена је уочи Првог светског рата (можда и мало раније, али свавако између 1885. И 1915.).
Да, то је поглед преко језаве на тзв. Варошки зид. У то време још увек је била очувана ескарпа, тачније нижи зид испред главног зидног платна. Та ескарпа рушена је у фазама. Нешто мало приликом изградње железничке пруге, а нарочито након 1915. Од стране окупатора (Немци и Аустроугари), који су терали заробљенике (српске, француске и руске) да руше ескарпу, како би камен користили за дограђивање кеја, и ослободили места за још по неки колосек.
Срдачан поздрав
 
Мирослав П. Лазић, М.А.
Виши кустос историчар
Музеј у Смедереву
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Februar 10, 2017, 12:06:11





                     Хвала Зоране на објашњењима и сликама. О смедеревској тврђави се на жалост мало зна чак и у смедеревском крају. Грађена је по узору на цариградску ( обе имају облик троугла ). Највећа је средњовековна равничарска тврђава у Европи. Била је једно време престоница Србије. У њој су чуване мошти св. Луке који је и заштитник града Смедерева. Има се набрајати још пуно тога. Жалосно је што деценијама пропада али пропадамо и ми са њом.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 10, 2017, 12:40:46
Pretprošle godine, u oktobru, moja čuvena 107. generacija pančevačke gimnazije obišla je tvrdjavu. Imaju domaćina i reklo bi se da to zdanje Djurdja B. i proklete mu žene Jerine nije više prepušteno propadanju.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 10, 2017, 15:02:58
Brine se grad koliko može, a svi znamo da uvek može bolje.... Veliki je problem što ne pripada gradu već državi pa još su tu bili i zavodi za zaštitu spomenika te državni te regionalni... jedno vreme trava nije mogla da se pokosi....
Dograđuju se zidine i šminka se to pomalo.... ali bele lađe sa debelim evropskim penzionerima prolaze Dunavom a ne svraćaju u Smederevo.
A i šta bi videli - gole zidove. Treba da se osmisli koncept koji bi svima predstavio kako se tada živelo. Sa sve kostimiranim živim ljudima i štandovima i građevinama.... da kad uđeš u tvrđavu uđeš u novi (stari) svet. I da ne žale da ostave novaca....

Niko ne spominje da je Smederevo bilo prva savremena srpska prestonica... vrlo kratko... negde sam i to čuo... al nema podataka.

Nenade, jesi li posetio vilu Obrenovića? To je tek uživanje... Prošle godine za vreme noći muzeja smo išli u vilu. E to je jedan novi a stari svet. Al' ni to nismo sačuvali kako treba. Ubacili nas u poslednju turu pa nismo uspeli da uživamo u pogledu na Banat koji se pruža sa pozicije vile...

A za mošti svetog Luke da ne pišemo... to je tek posebna priča.

Znate li po čemu je Smederevo najpoznatije?
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nenad Tucakov Februar 10, 2017, 15:57:43
Nažalost nismo posetili vilu.

Smederevo je najpoznatije po Titu.
kada je posle rata bio u poseti, pitao je: "A šta tu kod vas, u Smederevu uspeva?"
Odgovoriše mu:" Groždje".
A Stari će na to: " Uh, majku mu Božju, pa budemo tu načinili željezaru, ne?"  ;D
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Vojo Brstina Februar 11, 2017, 01:03:59
Смедеревска железара из неког другог угла:

Топљење милијарди:


Милослав Самарџић: Зашто је Железара Смедерево одувек пословала са губицима


06 петак Mar 2015
 
Топљење милијарди

Као студенти економског факултета, 1980-их година учили смо и о појму “промашене инвестиције“, насталом због социјалистичке тзв. планске привреде, односно система у коме једина владајућа партија некритички одлучује о свим питањима, па тако и о томе шта ће се и где градити.

zelezara-ruda



Промашених инвестиција има и у демократским земљама, али мање, због контроле власти, а сем тога последице сносе инвеститори. За социјализам је било уобичајено да се скривају информације о промашајима и не признају грешке, с тим што су губици покривани од оно мало успешних предузећа, као и од грађана, разним наметима, манипулацијама са курсним разликама и инфлацијом, итд.

Један од примера који смо учили био је Железара Смедерево. Мада то у пропаганди изгледа другачије – толико да се чак чују тврдње како је ова фирма била замајац развоја српске привреде, и да ће то опет бити – професори економије не мењају причу. На пример, др Љубомир Маџар каже:  „Да је било спаса, Ју Ес Стил не би тек тако напустио Србију. Ако је ико могао да уради нешто, то је био Ју Ес Стил који технологију и маркетинг челика познаје боље него било ко у свету. Ако су они дигли руке, ту је ствар јасна“. А ово су речи др Милана Ковачевића: „Ако се ни на који начин не буде могао наћи партнер, онда би та компанија требало да уђе у стечајни поступак“. Другом приликом, Ковачевић је рекао: “Од оснивања, пре 45 година, железара стално прави губитке“.

Железара Смедерево је вероватно друга највећа промашена инвестиција у историји Србије, после пруге Београд – Бар, која је однела десетине милијарди долара. Мада је било рационалније поправити магистрале до мора, комунисти су одлучили да граде пругу са чак 254 тунела дужине 114 километара и и 234 моста дужине 14,6 километара, од којих је један највиши железнички мост у Европи. Број радника погинулих приликом градње овог мегаломанског пројекта никада није званично саопштен, нити је израчуната штета од укидања железнице уског колосека у западној Србији.

Железара Смедерево је грађена страним кредитима, који су чинили највећу ставку у дугу Србије. Данас за њу Србија издваја 120 милиона евра годишње. Колико је пара укупно бачено – не зна се, али свакако су у питању милијарде евра.

Где је кренуло наопако?

Прво, Србија нема два основна елемента за функционисање железаре: руде гвожђа и висококалорични угаљ звани кокс. Они су увек увожени из иностранства, оптерећујући тако финалне производе високим транспортним трошковима.

Друго, железара је предимензионирана, као на пример и Фабрика аутомобила “Застава“ у Крагујевцу, због чега је и она постала промашена инвестиција. Капацитет фабрике био је 200.000 аутомобила годишње, дупло више од потреба домаћег тржишта. То значи да је унапред планиран извоз, без уважавања чињенице да се у иностранству праве боља кола. Капацитет Железаре Смедерево је 2,2 милиона тона челика годишње. Није достигнут чак ни када је била у власништву Ју  еС Стила и када је продавала челик у 60 држава широм света. Опет, у свету се сво време правио бољи челик, јер је технологија железаре застарела још док се она градила, уз за социјализам типична одуговлачења (камен темељац је постављен 1964, а погони су пуштани у рад између 1971. и 1979).

Треће, Железара Смедерево, Фабрика аутомобила “Застава“ и практично све социјалистичке фирме, увек су имали вишак запослених, нарочито ван производње. Амерички “Есмарк“, који је управо одустао од куповине железаре, тражио је да се број запослених са преко 5.000 смањи на 1.500. Тај број је вероватно рационалан с обзиром на постојећу застарелу технологију, али је и даље далеко од западних фабрика, у којима је производња роботизована и тако знатно конкурентнија.

На пример, у огромним халама главне фабрике амбалаже “Кока-коле“ у Атланти, у једној смени ради свега осам радника, уз неколико инжењера. Нешто тако ефикасно не може се замислити ни у једној социјалистичкој фирми, како некада, у време Тита, тако ни данас, у време Александра Вучића, Томислава Николића, Ивица Дачића и осталих владајућих политичара. Наиме, ма шта они причали, и овај данашњи систем у Србији је социјалистички и то је наш темељни проблем.

Да је систем социјалистички види се пре свега по тим фирмама “у реструктуирању“, што је термин који не познаје светска економија, као што некада није знала за “самоуправни социјализам“. Тих предузећа “у реструктуирању“, што значи да послују са губитком а губитке покрива држава, данас има око 200. Њих је било много у читавом периоду после Другог светског рата, јер је то управо појава коју су измислили комунисти.

Та појава била је везана за невиђено бујање бирократије, које је такође настављено и после “демократских промена“ 2000. године. Број чиновника у Србији данас се попео на невероватних 800.000, а број службених аутомобила на чак 80.000. Много мање службених аутомобила има и једна Немачка, до их Краљевина Шведска има свега десетак.

То је даље везано за “шуму прописа“, такође типичну за социјализам. Све владе од 5. октобра 2000. године, укључујући и садашњу, обећавале су “сечу прописа“, али они се и даље умножавају.

Исти важи и за корупцију и криминал у јавним предузећима. Као и у Титово време, “угледни“ партијци и њихови компањони у њима се богате преко сваке мере, чак и када она послују са губицима.

Сва та јавна предузећа, без обзира да ли су “у реструктуирању“, у губицима, или можда послују позитивно, представљају ратни плен владајућих странака, слично као што су 1945. године била ратни плен комуниста. У међувремену, број предузећа у државном власништву се смањио, али је то компензовано оснивањем такозваних невладиних организација, чији број је порастао на невероватних 10.000. Битна ставка у финансирању тих “невладиних“ организација су управо влада Србије и јавна предузећа у власништву Србије, опет, без обзира да ли послују позитивно или негативно.

Посебан феномен су “јавни сервиси“, пре свега радио и телевизијске куће, којих у државном власништву има око 200, а сви послују са губитком. Главни “јавни сервис“, Радио-телевизија Србије, има чак 4.000 запослених. Следи Радио-телевизија Војводине са 2.000, док локални медији, попут Радио-телевизије Крагујевац, имају по стотинак запослених.

Оно мало успешних предузећа и грађани не могу да издрже сав тај терет, тако да спољни дуг Србије све више расте. Овог фебруара попео се на 23,5 милијарди евра.

Међутим, више ни задуживање није решење, тако да и овај специфични вишепартијски социјализам почиње да се распада. На пример, ондашња владајућа гарнитура запослила је на градском сајму у Крагујевцу око 100 својих људи, мада се сајмиште састоји од само једне хале. Онда им је то изгледало као добитна комбинација, али сада запослени на сајму већ шест месеци не примају плате. Просто – нема више одакле да се узме. Све више је таквих фирми у којима плате касне, а узрок је увек исти: превелик број запослених. Што се Крагујевца тиче, још се држи само градски водовод. Ту су плате и даље релативно високе, и уобичајено се деле похвале и признања, упркос барем два пута већем броју запослених (има их око 750), него што то изискују потребе. Излаз је нађен у оригиналном решењу: не плаћати струју, јер нико неће смети да је искључи, пошто би у том случају град остао без воде. Тако се дуг за струју сада мери милионима евра. Водовод је у рукама Социјалистичке партије Србије, која је и иначе највештија у бирању ратног плена.

Где је излаз?

Срби се, наравно, разумеју у привреду и сваки облик бизниса, само што им социјализам не допушта да то покажу. Обратно, још од Карла Маркса, који није имао ни дана радног стажа у животу, ни један истакнути комуниста није се разумео у бизнис. Комплетну привреду 1945. године преузеле су незналице, у дословном значењу те речи. И после петооктобарске “револуције“ 2000. године на власт су дошле особе без икаквог искуства у бизнису, па чак и без радног стажа. Слично стоји ствар и са владама Дачић-Вучић и обратно (Вучић-Дачић).

Железара Смедерево је основана још 1913. године, под именом САРТИД, што значи Српско акционарско рударско топионичко индустријско друштво. Фабрика је нормално пословала до Другог светског рата, па чак и касније, све док није измештена на садашњу локацију и повећана преко 20 пута. Из овога се логично намеће да је излаз у повратку у предкомунистичко доба, тј. у претварању преамбициозно замишљеног пројекта у железару мале или средње величине, пре свега намењене задовољењу потреба српског тржишта. То би, наравно, био излаз само за једну фабрику, док је спасоносна формула за целу државу – дебољшевизација.

“Слобода“, гласило Српске народне одбране у Чикагу, 25. фебруар 2015.


------------------------------------------------------------------------------------------------------------...

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 11, 2017, 12:40:53
Nekoliko teza o železari:

Naručeni tekstovi u svrhu propagande - ekonomske ili političke
- Svi ti nazovi 'ekonomski eksperti' i 'konsultanti za strane investicije' su obični 'naručeni novinari' bez dana radnog iskustva. Ali sa urednim žiro računom za uplate.

Niko od tih koji pričaju o železari ne poznaju fabriku i radnike odnosno sam rad - sve go neradnik
- O železari može da govori samo onaj koji je proveo jednu radnu smensku nedelju u radu sa radnicima.
 
Tradicija postoji
- Od pamtiveka su Serbi topili raznoraznu rudu i pravili bakar, srebro i gvožđe.

Skupe i daleke sirovine
- Kakve-takve postoje i tu blizu u Bosni i ruda i koks - samo neko neće da ih koristi.

Loš kvalitet
- Dugo godina na početku su proizvodi železare imali 100% kvalitet - ali su kupci sve više tražili proizvode sa defektom posebno Italijani.

Železara gubitaš
- Ameri su pokazali da bez mnogo ulaganja sa tim istim radnicima može a se posluje sa profitom. Kinezi sada takođe.
Kad su ameri otišli opet je poslovanje bilo negativno. Zašto?

Mi kao država i narod ne umemo da upravljamo velikim sistemima - pogledajte da li i jedan veliki sistem radi sa profitom?
- Zamislite da li Telekom ili Aerodrom, PTT ili EPS mogao da radi sa tržišnim cenama i principima kao u svetu ili da se takva firma izmesti u neku drugu zemlju - ne bi trajala mesec dana. Sve ove firme su manje više monopolističke čak i Telekom.


Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 11, 2017, 12:48:10
Nažalost nismo posetili vilu.

Smederevo je najpoznatije po Titu.
kada je posle rata bio u poseti, pitao je: "A šta tu kod vas, u Smederevu uspeva?"
Odgovoriše mu:" Groždje".
A Stari će na to: " Uh, majku mu Božju, pa budemo tu načinili željezaru, ne?"  ;D

Pre nekoliko sezona smo bili u malom gradu i slušali predavanje o tvrđavi i Smederevu i na kraju veoma lepe priče pita kustos muzeja:''Po čemu je Smederevo najpoznatije?'' Iz mase se čuju odgovori tvrđava, Jerina, Brankovići, železara, grožđe Smederevka, grožđe-gvožđe, vila Obrenovića....

Kaže kustos da su radili anketu i da je Smederevo najpoznatije po:

(http://www.mbs.rs/wp-content/uploads/2015/08/SMEDEREVAC-3.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 17, 2017, 17:24:06
О Смедереву

Само су ретки српски градови настајали онако како је Смедерево настало. За разлику од оних који су градовима постали тако што су израсли из села и других насеља, деспот Ђурађ Бранковић је Град Смедерево подигао са наменом да буде престоница.

(http://www.smederevo.org.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/o_smederevu_01_300px_72dpi.jpg)

После пада последње средњовековне српске престонице под турску власт 1459. године, Град је изгубио свој значај.
Касније Смедерево, оно које је у 19. веку расло уз зидине Града под турском влашћу, Карађорђе је учинио престоницом српском, да би се од тада развијало као варош трговачка и изнова господска.

(http://www.smederevo.org.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/o_smederevu_02_300px_72dpi.jpg)

О грандиозности средњовековног Смедерева посведочиће и подаци да су на деспотовом двору написане 24 књиге, да је сам Ђурађ, будући један од најобразованијих европских владара, имао за оно време богату библиотеку, да је Кир Стефан Србин компоновао духовну музику, те запис да је "... попут античког позоришта..." спектакуларан био дочек моштију Светога Луке које су у граду чуване до пада Смедерева под турску власт.

"Предео сликан чајем", назив је оне лепоте од природе Смедереву дариване, коју књижевник Милорад Павић описује загледан са терасе виле Обреновића на Плавинцу. И Доситеј Обрадовић, пре њега, 1806. године, задивљен лепотом овог краја, смедеревско Југово назива земаљским рајем.

(http://www.smederevo.org.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/o_smederevu_03_300px_72dpi.jpg)

Сваковрсни благород којим је Смедерево даривано, људи су препознавали још од римског императора Проба који је на обронцима Златног брда лозу за потоња славна смедеревска вина засадио.

И од свакога је, до данашњих дана, понешто у Смедереву остало.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 21, 2017, 12:47:18
Географски положај (Локација)

(http://www.smederevo.org.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/smederevo_na_mapi_sire_370px%20-%2072dpi.jpg)

   Смедерево је позиционирано на 40,39° северне географске ширине и 20,57° источне географске дужине. Налази се у североисточном делу Републике Србије, на другој по величини европској реци Дунаву. Од престонице, Београда, удаљено је свега 46 км.
Основни потенцијал града Смедеревa је управо њен карактеристичан микроположај односно изузетно повољан геосаобраћајни положај између два европска коридора - копненог X - ауто-пут и водног - VII - Дунав. Ову предност са локалног аспекта сагледавања треба максимално искористити.

Град Смедерево захвата благо заталасано низијско подручје јужног обода Панонског басена, у крајњем северо-источном делу Шумадије. Територија града припада Подунављу и доњем Поморављу. Простире се непосредно испред ушћа Велике Мораве у Дунав, при чему (у хидрографском погледу) највећим делом припада сливу Велике Мораве.

Укупна површина града Смедерева износи 481,7км2.

Најзначајнија природна предност Смедерева, у односу на суседне градове, али имајући у виду и остале подунавске Регионе, је изузетно повољна, заправо стратешки најповољнија географско-саобраћајна локација јер поседује најсевернију луку која може да прими црноморске бродове. Низводно од Смедерева се налази ковински мост, који је уједно последња веза са левом обалом Дунава све до ХЕ „Ђердап I".

Према Просторном плану Републике Србије, усвојеном 1996. године, Смедерево је регионални центар и налази се на месту сустицања два приоритетна планирана појаса интензивног развоја (Савско-Дунавског и Дунавско-Велико Моравског), а у плану је да се профилише као лучки град и као мултимодално саобраћајно чвориште.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 22, 2017, 13:30:13
ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

МИСИОНАРСКА ПИСМА

263. Писмо
Пчелару М. А.: О поуци од пчела
 
Целог живота Ви сте се бавили једним племенитим послом – пчеларством. И сад износите неко своје нарочито искуство о пчелама. Посматрали сте и уверили сте се, да пчеле страшно нападају људе зломислитеље и развратнике. Ретко ће пчела напасти дете и девојку или уопште чиста и незлобна човека – управо никад осим кад их таква лица, нешто дирају. Дакле, на нечисте врше пчеле напад, а према чистима држе се у одбрани. Једном су Вас пчеле спасле од разбојника. Писали Вам разбојници за паре. Ви нисте дали. Они се увуку у Ваше двориште, но пчеле их тако нападну и изуједају, да нису умели да нађу капију.
У Светом Писму Божијем говори се о ленивцу: иди к мраву, ленивче, гледај путеве његове и омудрај (Приче, 6,6). И пчели се може упутити човек, лених руку или лене памети, да се научи вредноћи и умерености и поретку и предвиђању. И још нечем великом, врло великом, што се ретко виђа у природи у толикој мери. То велико јесте пожртвовање. За народ своје кошнице, свака је пчела у сваком тренутку готова положити живот свој. А највеће заједничко пожртвовање показују пчеле у ројењу. Један велики белгијски писац написао је целу књигу о животу пчела, па у тој књизи каже о ројењу пчела ово: „ројење, то није обично преселење пчела но жртва, смислена жртва, коју приноси садашње поколење за будуће поколење, које за њим долази“. Даље, говори он: „то није инстинкт, није чак ни закон природни. Тиче ли се ствар пчела или људи, ми обично називамо законом оно што сами нисмо разумели“. Него шта је онда? Осећај љубави и бриге за младе пчеле, за ново поколење пчела. Због тога осећаја старе се пчеле роје, то јест, остављају свој дом где су се излегле, пун и препун меда, и одлазе у свет незнано куд, незнано где ће пасти на први конак. Помисли, шта би чинили и највећи родољуби, кад би им се рекло: ради млађег поколења излазите из своје отаџбине, оставите своје огњиште и домове своје и имовину своју, па идите у свет! Да ли би се нашао један велики рој људи међу њима, који би без гунђања следовао примеру пчела?
И још много друго прича тај књижевник о пчелама, све чудније од чуднијег. Он каже, на пример, да пчеле воде разговоре међу собом, држе своје зборове, певају своје песме, веселе или тужне, имају своје убојне поклике, одају безбројне ситне тонове, пуне смисла, чујне и нечујне за нас (Метерлинк: Живот пчела). А вама је знано да међу пчелама нема безбожника. Напротив, неки су помоћу пчела сазнали за Створитеља и Бо-га свога и за Његов пречудии промисао о свима тварима.


https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/264/ (https://svetosavlje.org/misionarska-pisma/264/)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 28, 2017, 14:22:51
(http://sdcafe.rs/assets/Smederevo-sdcafe.jpg)


Smederevo ima zanimljivu i burnu prošlost, koja se odslikava i u brojnim toponimima. Oni su nastajali i trajali vrlo dugo - da bi, razvitkom varoši i njene okoline neki od njih nestajali i ustupali mesto novim. Danas je u toponimima sacuvano dosta imena iz turskog perioda i boravka Grka u prošlom veku u Smederevu. Mnogi istorijski dogadaji i licnosti ostali su u pamcenju po imenima koji su dobili pojedini potesi - delovi Smedereva.

Neki toponimi žive,neki se gube. Toponim Cir Antina Cesma živi i dalje, jer su generacije Smederevaca tu provodile slobodno vreme, daci su sa školom dolazili na izlete. To izletište sada postoji samo po imenu, ali zaslužuje da se obnovi, da se izvrši restauracija stare cesme i ponovo pošumi.

Beleženje toponima izvršili su geodetski strušnjaci koji su vršili premer Smedereva i okoline posle Prvog svetstog rata, oko tridesetih godina. Tada su unosili u planove imena potesa onako kako su im posednici imanja saopštavali.Za žaljenje je sto tada nije obeleženo bliže znacenje svakog toponima, jer ima slucajeva da je danas skoro nemoguce odgonetnuti neki naziv.

Brežine

Prostrano Godominsko polje, koje je danas dobrim delom industrijalizovano, ima obilje toponima. (Osnova reci Godomin je latinska i glasila je Condominium, sto znaci suvlasništvo; latinski naziv Srbi su prilagodili svom nacinu izgovaranja. ?Leontije Pavlovic, Smederevo u devetnestom veku) Tako na samom pocetku, odmah ispod nasipa (dame), naspram marine, nalaze se Brežine. Taj deo je sada naseljen, izgradjen industrijskim i stambenim objektima. Brežino polje - sigurno po izvesnom vlasniku, Breži. Po njemu je to imanje nazvano Brežino, i kao takvo upisano u katastarske planove i knjige. Bilo je mišljenje da je to ime došlo kao geografski pojam po bregu, brežuljku, brešcicu, ali kako se radi o tipicnoj ravnici, to je odbaceno. Zabunu je izazvala cinjenica sto je negde ovaj potes zapisan i kao Brežine ali je izvesno da ime vodi poreklo od Brežinog polja odnosno imanja nekog Breže.

Gloška

U Godominu je nekada bilo prostora zaraslog u glog i kada bi zemljodelci krenuli u obradu svoga poseda u tom kraju, govorili bi: "Idem u Glošku" (mesto koje je obraslo glogom). Otuda je ceo potes, u kome odavno nema gloga, dobio to neobicno ime - G L O Š K A. Pri ovome je interesantno primetiti da Vuk Karadzic navodi da je deminutiv od reci glog - glošcic.

Goveđa bara

Jedno mesto u Godominu zove se Goveđa bara. U njemu voda nikada nije presušivala. U bistroj vodi prolaznici su mogli da vide ribe, pijavice, žabe, i po koju zmiju beloušku. S večeri su oko bare leteli rojevi komaraca. Priča se da su bara, i kraj oko nje, dobili ime po govečetu koga su kraj bare toliko izujedali komarci da je tu, na licu mesta, uginulo. Kao uspomena na taj događaj ostalo je ime bari i čitavom potesu.

Buljuk topole

U dubini Godominskog polja, prema Šalincu i Kuliču, nalazi se usred ravnice, više topola izraslih u veliku masu. Kako je u našem narodu ostalo da se za gomilu kaže "buljuk", ceo taj kraj dobio je ime Buljuk topole i kao takav je označen u katastarskim knjigama i planovima. Inače, buljuk na turskom znači gomila, četa, odred.

Jerinin ili Ilijin bunar

Na Carigradskom drumu, prema selu Lipe, bilo je imanje porodice Cvetković, koje više nema u Smederevu. Na njemu je, kraj samog druma, postojao stari bunar, koji je u narodu bio poznat kao Jerinin bunar, a neki su ga zvali i Ilijin bunar. Predanje je govorilo da je despotica Jerina, u vreme zidanja Smederevskog grada, u petnestom veku, naredila da se na tome mestu sagradi bunar. Zašto se bunar kasnije zvao Ilijin nije moglo da se utvrdi, ali je izvesno da je to imanje nekada pripadalo nekom Iliji ili je on tu, u blizini, stanovao. Sličan je slucaj i sa toponimom Ladna voda, kojim se označava kraj oko česme u Ulici Vojvode Stepe u Smederevu, koja i danas radi ali voda nije za pice. Ta česma se nekada zvala Pop Ilijina. Ali, to drugo ime se sasvim izgubilo.

Profesor dr Miodrag Cvetkovic, potomak porodice Cvetkovic u Smederevu, zabeležio je interesantnu epizodu vezanu za Ilijin bunar . Napoličar kod njegovih roditelja, Todor iz Lipa, u Prvom svetskom ratu susreo se u Novom Pazaru sa nekim Turčinom, koji je bio rodom iz Smedereva. On mu je ispričao da su Turci prilikom napuštanja Smederava, pošto su ih srpski hajduci napadali i pljačkali, kod Ilijinog bunara zakopali silno blago. Stari Turčin je sve ovo isričao Todoru pošto je čuo da je iz sela Lipa kod Smedereva, pa je prvo pitanje bilo: "Da li je živ Ilijin bunar?"

Jezava i Čevrntija

Vuk Karadžić u svom Rečniku pominje reku Jezavu na ovaj način: "Otoka Moravska, koja pod Smederevo utječe u Dunavo". On ne daje tumačenja te reči, ali u narodu je poznato da je ta reka u vreme velikog vodostaja postala plaha, silna, da se brzo izlivala iz korita, plavila i Godominsko polje i varoš, pa je time kod ljudi izazivala jezu. Otuda i njeno ime Jezava. Za njeno ime vezano je i ime ušća u Dunav koje se zvalo Čevrntija (vrtlog). Na mestu ulivanja Jezave u Dunav stvarali su se vrtlozi, pa su u njih gatare "bacale čini".
I to ime se danas izgubilo, jer je Jezava regulisana 1967. godine, tako da se više ne uliva u Dunav, a na njenom bivšem ušću je izgradjena marina, duga nekoliko stotina metara, kao mesto gde se vezuju čamci i okupljaju ribolovci.

Buline vodi i Ubilci
Iz vremena boravka Turaka u Smederevu za jedan kraj je ostao naziv Buline vode. Tu je bio izvor na imanju Andrejića, na kraju Smedereva, na putu za Radinac. Izvesno je da su se na tome izvoru Turkinje (bule - turske žene) umivale, pa je otuda došlo ime izvoru i mestu. Stari Smederevac, Dragoljub-Dragi Tutundžić, čiji je nadimak bio Šokotan, svojevremeno je ispričao: "Koga je `vatala groznica, potrebno je bilo da se pre sunca umije tom vodom - da bi bolest prošla. Tada se bacala i po neka para u vodu." On se sećao te price koju je čuo u detinjstvu.

Stari Smederevac, Kosta Stojković, detinjstvo je proveo u Smederevu, u kraju koji se zove Ubilci. Tamo su se nekada ubijali konji - pa otuda i ime koje se održalo i danas. On se sećao da je izvor Buline vode ostao od Turaka, i da je, u vreme njegove mladosti, bio u bagremaru. Kad bi se neko razboleo, dolazio je na izvor da se umije, verujući da će bolest proći. Tom prilikom u vodu se bacao po neki marjaš ili krajcara. To je razlog što se u tom kraju, prilikom kopanja, nalazi sitan novac. Ime Buline vode i danas je sačuvan, a tek ponegde se može čuti i za Ubilce.

Katansko brdo i Leštar

Naziv Katansko brdo potiče iz 19. veka, a predanje kaže - još iz vremena Prvog srpskog ustanka. To je ravan prostor iznad Leštara, koji počinje od imanja Petra Maksimovića, advokata iz Smedereva i ministra u vreme Obrenovića. Tu su, predanje kaže, u vreme Prvog Srpskog ustanka boravili Karađorđevi katani - konjanici. To se može uzeti kao tačno, jer rec katana (mađarski se čita: katona) znači vojnik, konjanik, husar.
Kraj Leštar pocinje ispod imanja Maksimovića i ide Ulicom Prote Mateje i granici se sa Ulicom Kneza Mihaila. Prema kazivanju starog Smederevca Borislava-Bore Maksimovica, taj kraj je nekada bio obrastao leskom - te je dobio ime Leštar. Danas se to ime, koje je očuvano, proširuje i na pojas Srednjeg brda, mada ono sa prvobitnim Leštarom u smislu postanka imena nema veze - Srednje brdo je nekada bilo čisto vinogradarski kraj. Ono se nalazi preko puta Zlatnog brda.

Kopčarska mala

U prošlom veku se jedan deo Smedereva, oko današnjeg Zdravstvenog centra "Sveti Luka", a duž Knez Mihajlove ulice, zvao "Kopčarska mala". On je obuhvatao kraj od Boškovog bunara do kuće Kate, zvane Kopčarka. Boškov bunar je mesto na kome je postojao bunar još u 19. veku, a sagradio ga je Boško Marković, vlasnik čuvene kafane "Devet Jugovića". Bunar se tu nalazio i posle Drugog svetskog rata; služio je potrebama građanstva i imao odvod vode ulicom u dvorište porodice Marković (danas Knez Mihajlova, br.27) do Petrijevskog potoka. Bunar je bio tačno na čelu stare, sada renovirane zgrade, koja se nalazi između Knez Mihajlove i Srbine ulice. U Kopčarskoj mali radili su zanatlije - kopčari, i po njima je ceo kraj dobio naziv. O njima je često pričao Milorad-Mika Jocić, sudija iz Smedereva, koji je u tome kraju imao kuću. Danas se ovaj naziv ne može skoro nigde čuti.

Ciganska mala

Ciganska mala je bio kraj koji je obuhvatao Ulice Miloša Velikog i Vojvode Putnika. U tom delu Smedereva nekada su stanovali skoro isključivo Cigani (Romi) i po njima je kraj dobio ime. Na njihov boravak u ovom delu grada podseća i ime savremene poslovno-stambene zgrade, koja je izgrađena na samom kraju Ulice Miloša Velikog, sa leve strane. Ovo lepo zdanje narod je spontano nazvao "Cigančica".

Tarabe

Turci su Smederevo napuštali u etapama. Prvo je otišla građanska vojska - erlije, a zatim i stajaća vojska - nizami (njihova redovna vojska). Ovi drugi su u zimu, pred odlazak, izašli na zaleđen Dunav i tamo napravili klackalicu i vitao, da bi se klackali i vitlali. Narod je gledao njihovo zabavljanje i zapamtio tu zimu 1867. godine kad su se spremali za konačan odlazak. Iza njih je ostalo mnogo reči, toponima, običaja.
Iz vremena Turaka ostao je naziv Tarabe za kraj oko današnje Izletničke ulice, a počev od mesta gde su izgrađeni podrumi Smederevske vinogradarske zadruge. Gde su sada podrumi, bilo je tursko groblje, a dalje, uzbrdo, sve sami vinogradi, čiji su vlasnici bili Turci. Svaki vinograd je imao visoku ogradu da bi ženska čeljad bila zaštićena od pogleda drugih. Pred odlazak, Turci su rasprodali vinograde, ali su ostale tarabe kojima su ograđivali svoj posed. Ostalo je i ime celom ovom kraju, koje i danas živi.

Papazovac

Iz turskog vremena ostao je naziv potesa Papazovac, koji se nalazio na kraju Smedereva, pored puta za Radinac. Tamo je nekada bilo imanje nekog, nama danas nepoznatog, sveštenika. S obzirom na to da se sveštenik na turskom kaze papaz, ceo potes je nazvan Papazovac, kao oznaka za posed pomenutog sveštenika. Dr Leontije Pavlović bio je mišljenja da je ime došlo od prezimena Popović. Pošto je u korenu reci bilo "popo", a to lice jeste upravo bilo pop, od toga je izveden naziv Papazovac. Na tome mestu, gde su nekada bili vinogradi, danas je gusto, ušoreno naselje. Ime naselja je i danas u upotrebi.

Jugovo

Jugovo je potes koji obuhvata pojas između Dunava i susednih bregova, tj. ravnicu prošaranu vinogradima, voćnjacima, a poslednjih godina - urbanizovanu i naseljenu. Ovaj pojas zemljišta zaštićen je od hladnog vetra, a preko celog dana izložen je toplim zracima sunca i odsjaju Dunava.Jugovo se pruža (mada je na licu mesta saobraćajnim znacima drugačije obeleženo) od puta za Udovice do Orešca. Interesantno je da tamo voće zri 10 - 15 dana ranije nego u drugim krajevima Smedereva. Toplota sunca, položaj zemljišta i specifična klima uslovili su da ovaj kraj dobije ime J u g o v o, i da kao takav bude poznat i izvan Smedereva. Međutim, stari Smederevac Radovan-Raško Šteric, ispričao je da je Jugovo dobilo ime po turskom begu Jugi, čiji je posed bio na današnjem Jugovu.

Tulbe

Kraj gde se danas nalaze stari pogoni Koncerna SARTID zvao se pre Prvog svetskog rata Tulbe. To je bilo ime turske bogomolje koja se nalazila na tom mestu. Pouzdano se zna da su ruševine stare bogomolje postojale krajem 19. veka, jer je Milan Konstatinović, advokat iz Smedereva, rođen 1876. godine, u svojim uspomenama zapisao da se "kao dete igrao na mestu zvanom Tulbe i da je tu postojala bogomolja...". To mesto je, inače, služilo Smederevcima kao izletište. Na tome mestu kasnije je podignut Ložni rasadnik, pošto je filoksera (bolest vinove loze) uništila smederevsko vinogorje 1890/91. godine.

(http://sdcafe.rs/assets/top.jpg)

Izvor:http://sdcafe.rs/smederevo (http://sdcafe.rs/smederevo)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Mart 01, 2017, 08:18:28





                    Лепа тема Зоране са пуно интересантних података. Нећеш имати ништа против да се и ја мало укључим и дам нека појашњења.
                 
                    Слика коју си јуче поставио представља такозвану кулу " Крстачу " или " Крстату кулу ". Налази се у средини бедема Малог града. Ширина крста је 10,50 метара а слова узидана од опеке су величине по 35.сантиметара.
                     Оргинални текст на кули гласи :
                     " В Христа Бога благоверни деспот Гург , господин Србљу и Поморју зетскому ; Заповешћу његовом сазида се овај град в лето 6938 ( 1430 ) ".
                     Преведено на савремени језик то би значило :
                     " Христу Богу благоверни деспот Ђурађ господин Србљем и поморју зетском; Наредбом његовом сазида овај град у години 6938 ( 1430 )".


                     
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Mart 08, 2017, 10:44:49
(http://www.sdcafe.rs/assets/arheoloska-1.jpg)

Područje Smedereva nalazi se na povoljnom geostrateškom položaju. Upravo stoga ima i veliki broj arheoloških nalazišta u rasponu od paleolita do poznog srednjeg veka. Sistematski je jednim delom istraživana samo smederevska tvrđava. Podaci o drugim arheološkim lokalitetima su plod sondažnih istraživanja ili najcešće, slučajnih pojedinačnih otkrića.

Najstariji paleolitski nalazi u profilima otkopa dve stare smederevske ciglane datuju se u period između 30 i 26 hiljada godina. Iz neolitskog i bronzanog doba su registrovani slučajni nalazi u Vučaku i Udovicama, dok su za starije gvozdeno doba (halštat) karakteristične grobne humke (tumuli), kakavi su konstatovani u Vranovu i Radincu.

Doseljavanjem Rimljana na ove prostore formirana je vojna granica - limes na desnoj obali Dunava, sa nizom utvrđenja i drugih vojnih objekata. Jedan od takvih je i Mons Aureus, sagrađen krajem I veka n.e. na uzvišenju kod ušća Orešačkog potoka u Dunav. Razorili su ga verovatno Huni u četvrtoj deceniji V veka. O nastavku života nakon razaranja svedoče srednjovekovni arheološki nalazi. Južno od grada, na potezu Ćirilovačkog potoka, nalazilo se naselje Vinceja, koje je trajalo od II do V veka n.e.

U ranovizantijskom periodu, možda na starim temeljima, sagradeno je poligonalno utvrdenje, blizu ušća Morave u Dunav, kod sela Kulič. Uz izvesne prepreke i dogradnje, trajalo je tokom srednjeg veka, a koristili su ga i Turci.

Na području južno od sela Landola registrovan je veliki broj antickih i srednjovekovnih pokretnih arheoloških nalaza, koji su prikupjeni tokom brojnih nekontrolisanih prekopavanja terena

Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Mart 13, 2017, 12:48:45
Римска граница

У првом веку нове ере природна граница река Дунав, омеђила је Римску државу. Римљани су тек седамдесетих година I века први пут стигли до Дунава. Потребно им је било још деведесет година ратовања, да би до краја Антике IV Флавијева и VII Клаудијева легија трајно обезбедиле северну границу. Изградњом путева десном обалом Дунава првенствено ради транспорта трупа приликом освајања Дакаје, допринела је и развоју градова и насеља, најпре око утврђених војничких логора.

Градско насеље Mons Aureus, на левој обали потока Сеона, пружало се на већем простору поред Дунава. Изворни подаци о овом насељу потичу из III и IV века. У Еутропији се спомиње гајење винове лозе у околини овог насеља за време цара Проба (276-282), једног од тројице римских царева, које је Риму подарила древна Илирија. Монс Ауреус је означен као цивитас (насеље) удаљен 26 миља од Singidunuma (Београда). Tabula Peutineriana, која се датира у IV век, потврђује овај податак, док га Itinerarium Antonianum лоцира на две миље мање.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Римска миља (лат. Milliare, milliarium o mille passuum) је античка мерна јединица за дужину, која се први пут појавила у старом Риму. Римску миљу која је износила 1.479,5 метара, Римљани су први у Европи користили, као јединицу мере за дужину, када су марширали својом војском кроз Европу, и једном миљом одређивали удаљеност од 1.000 двокорака (лат. milia passuum), односно 2.000 корака, где је двокорак имао пет стопа.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Између овог насеља и следеће станице Винцеје, нађени су трагови римског граничног утврђења. Vincea (Ћириловачки поток) је била насеобина између два града Mons Aureusa и Marguma (Дубравица).

Даље низ воду од Смедерева, налази се, на ушћу Мораве у Дунав, градић Кулич чији полигонални темељи можда потичу још од касно-античког утврђења Marguma, али које је као српско Моравиште могло играти улогу и у средњем веку јер има о томе помена.

Трагови, које су многобројне људске заједнице оставиле поред једне од четири, по Мојсију „рајске реке", Дунава, просторно и временски ближе одређују културну историју, док се сложена судбоносна збивања у праисторијско доба могу само наслућивати. Сигурно је да су се заједнице на овом простору увек налазиле у процепу између два потпуно различита, али подједнако снажна света, што је и у каснијим периодима одређивало њихову драматичну историју.
Тврђава Кулич била је подигнута на последњем узвишењу према Дунаву, код данашњег села Кулича. Основа утврђења је шестоугаоног облика и била је саграђена од камена. Имала је три одбрамбена зида са воденим ровом, чак 17 кула и мању цитаделу.

Ово утврђење су вековима рушили и поново обнављали народи који су се овде дуже задржавали. Познато је да је тврђаву користила Византија, а после пада Србије и Турска.

Данас је тврђава Кулич зарушена. Она је и иначе била тешко приступачна, а нарочито је то сада услед подизања нивоа вода Дунава након изградње бране хидросистема Ђердап.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Mart 24, 2017, 12:42:49
Порекло назива

Званични назив насеља Смедерево помиње се први пут у повељи цара Василија II из 1019. године, а име Смедерево у хрисовуљи кнеза Лазара 1381. године, којом је кнез Лазар ово, тада мало насеље, поклонио манастиру Раваници. Још увек се трага за коренима имена града који је у једном историјском тренутку био оличење славе и пропасти српске државе, а бедем на ветрометини Истока и Запада.

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима још нису поуздано утврђени. Мишљења о томе су бројна а овде ћемо изнети неколико најубедљивијих.

Једна теорија каже да је „с погледом" на некадашње шуме у околини назив Смедерево постао од „смет" и „древо". Такође је могуће да је назив потекао од имена неке личности која се могла звати Смендер (средњовековно мушко име).

Италијански историчар Antonio Bonfini (1427-1503) у свом делу Rerum Hungaricarum deccades IV cum dimidia наводи да је Смедерево настало генезом изговора имена св. Андреја.

Стојан Новаковић је писао у свом познатом делу „Охридска архиепископија у почетку XI века": „Познато је поодавно да је Смедерево покварено Eis Monte Aureo". Римска насеобина Mons Aureus забележена је и на Појтингеровој карти која потиче из IV века.

Др Леонтије Павловић је сматрао да порекло овог имена треба тражити у словенским језицима и наводи да је овај назив настао из једног војног израза који је направљен од словенске именичке заменице „всје" и грчког израза „медомаи-медерео", што би требало да значи „бринути се" или „чувати", односно „управљати".

Више историчара сматра да је овај назив морао имати корене у иранским, односно хазарским топонимима. У преводу са иранског „Семендер" значи „крајња врата" -- положај какав је географски у хазарији имао град Семендер (С-м-н-д-р). Овај назив је састављен од персијских речи „Семен" - крај (али и „сува земља") и „дер" - врата. Хазарски Семендер се налазио на југозападној обали Каспијског мора и био је бедем одбране од непријатеља. Слично данашњем Смедереву, то је био утврђени град са баштама и виноградима у околини. Њега је разорио руски кнез Свјатослав (913-914) а крајем X века и читаво хазарско царство заувек нестаје. Многи становници Семендра, бежећи пред најездом освајача, упутили су се у наше крајеве, називајући своја нова насеља именима ранијих станишта.
Први помен смедеревских крајева забележен је у III веку пре нове ере у делу „Песма о Аргонаутима" Аполонија с Родоса. На овом подручју живели су Трибали Мези, а надирали Хуни и Авари. У време Римске империје овде су постојала два насеља западно од града Винцеа (Ћириловац) и Монс Ауреус (Златно брдо). За време цара Марка Валерија Аурелија Проба смедеревски крај је постао центар за гајење винове лозе.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković April 03, 2017, 13:25:50
Osvajanja

Sam položaj i namena grada u dramatičnim godinama XV veka, odredili su njegovu burnu istoriju. Tvrđava je sagrađena na istorijskoj vetrometini, pa je bilo normalno očekivati ratne vihorove oko njenih stamenih zidina.

√ Turska invazija

Već devet godina po zidanju grada, napao ga je sultan Murat II i zauzeo (1439. godine). Zatim ga je po sporazumu sa Mađarima, vratio Despotu Đurđu 1444. godine, no ne za dugo jer ga je već 1453. godine, a zatim i 1456. godine opsedao i tukao topovima Muratov naslednik Mehmed II. Te godine je umro i stari despot i posle toga Turci (1459. god.) osvajaju grad. Time nestaje i samostalne srednjevekovne srpske države, no Srbi uz Mađare nastavljaju dalju borbu iz Ugarske i napadaju grad (bezuspešno) još i 1476. i 1501. godine.

Od Turaka grad preuzimaju Austrijanci u poznatim ratovima u XVII i XVIII veku, kada su i Beograd i Smederevo povremeno bili zauzimani (1688, 1707. i najzad još i 1789. godine) i ponovo padali u turske ruke, bilo borbama bilo ugovorima o miru.

√ Prvi srpski ustanak

Novembra 1805. godine Karađorđe je oslobodio Smederevo i smederevski dizdar Muharem Guša predao je Karađorđu ključeve drevnog zdanja pod krošnjama stoletnog duda.

Smederevo je ponovo postalo važan politički i kulturni centar. Iz manastira Bogovanje Karađorđe je premestio najvišu narodnu ustanovu Sinod, koji je promenio ime u Praviteljstvujušči sovjet serbski. Prvi predsednik Sovjeta je bio umni prota Mateja Nenadović, a u Smederevu Mladen Milovanović. Sovjet je delovao u Smederevu do oslobođenja Beograda 1807. godine. Jedna od prvih odluka ustaničke skupštine, održane u Smederevu bila je da se izdvoji 50 hiljada dukata za popravku Tvrđave oštećene u borbi. Iz Smedereva se Karađorđe i Sovjet obraćaju crnogorskom vladiki Petru Petroviću Njegošu za pomoć i sklapanje bratskog saveza. Pomoć je tražena i od austrijskog cara Franje I i od Srba u Trstu i Zemunu. Iz ovog grada je potekla inicijativa Sovjeta da se povedu direktni pregovori sa Portom radi zaključenja mira, poznatog u istoriji kao Ickov mir. Smederevo je u to vreme posetio sremskokarlovački profesor bogoslovije Lukijan Mušicki, a septembra 1806. godine svoje sposobnosti stavlja na raspolaganje ustanicima prvi srpski prosvetitelj, jedan od najvećih umova srpske književnosti 18. veka, Dositej Obradović. Nesrećne 1813. godine, posle sloma Karađorđevog ustanka, mnoge smederevske porodice su našle utočište preko Dunava.

√ Predaja gradova

Još snažniji teror i želja za slobodom izazvali su II srpski ustanak sa Milošem Obrenovićem na celu. Na vest o ustanku Turci su sve Smederevce zatvorili u Tvrđavu kao taoce tri meseca, ali su stanovnici sela prišli ustanicima i nastavili borbu. Kada su se prilike normalizovale Smederevo je počelo da se razvija kao značajno trgovinsko mesto. Turska posada ostala je u Tvrđavi sve do 1867. godine kada je sultan Abdul Azis konačno predao sve gradove knezu Mihailu Obrenoviću.

Dugo je, zatim, grad služio kao vojno slagalište i kasarna srpske vojske, dok najzad nije, posle prvog svetskog rata, 1918. godine potpuno napušten.


Izuzetno malo podataka na internetu o oslobađanju Smedereva od strane Karađorđa...

(http://static.panoramio.com/photos/large/53655484.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković April 19, 2017, 15:15:08
Prenosim tekstove novinara Nebojše Jankovića o Smederevu:

SMEDEREVO U POVELJI VIZANTIJSKOG CARA VASILIJA II U XI VEKU

Poreklo i značenje reči Smederevo istraživali su mnogi srpski i strani akademici, doktori nauka i istoričari. Jedan od najpoznatijih
u ovoj oblasti je i Smederevac dr Leontije Pavlović (umro 1997), koji je u svojoj knjizi "Istorija Smedereva u reči i slici" ostavio
naučnog traga o ovoj temi.

U uvodu treba istaći da su u vreme Rimske imperija, u smederevskom kraju, postojala dva naselja Vincea (danas Ćirilovac)
i Mons Aureus (Zlatno brdo), kao i da je ovaj kraj bio centar za gajenje vinove loze u vreme cara Marka Valerija Proba (vladao od
276. do 282. godine). Takođe, osam kilometara severoistočno od Smedereva, na ušću Velike Morave u Dunav, nalazilo se utvrđenje Tvrđava-Kulič podignuto još u antičko doba.

Naziv naselja Smederevo prvi put se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II Bugaroubice (vladao je od
976. do 1025. godine) u delu koji govori o Braničevskoj eparhiji. Prvi pisani pomen o Smederevu nalazi se i u
povelji kneza Lazara iz 1381. godine, kojom je knez Lazar ovo, tada malo naselje, poklonio manastiru Ravanici.
S obzirom na to da se grad Smederevo nalazi na Carigradskom drumu imao je tokom istorije različit značaj, ali
tek u XV veku, u doba Đurđa Brankovića, dobija veliki značaj.

Smederevo od Sfenteromon ili Svetog Andreja

Akademik Stojan Novaković (1842-1915) među prvima pokušava da rasvetli poreklo i značenje reči Smederevo.
Na osnovu vizantijske povelje tvrdi da ta reč nije slovenskog porekla. Pošao je od pretpostavke da je u blizini
Smedereva postojao rimski grad Mons Aureus (danas je to Orešac) koga su Vizantinci zvali Sfenteromon i
da je od ovih reči – dodavanjem i premetanjem slogova nastalo ime – Smederevo. Ovo tumačenje usvojili su
istoričari dr Vasilije Marković (1882-1920) i Konstantin Jozef Jireček (1854-1918), Čeh po nacionalnosti.
Primedbu na Novakovićev stav imao je akademik i istoričar Mihailo Dinić (1899-1970) koji je najveći deo
svog naučnog rada posvetio istraživanju srpske srednjovekovne prošlosti. Po njemu, nije isključeno da je naziv
Smederevo došao od ličnih imena Sveti Andreja i od Sanctus Demetrius. Svoju pretpostavku Dinić povezuje
sa stavom italijanskog istoričara iz XV veka Antonija Bonfi nija, inače živeo je na dvoru ugarskog kralja Matije
Korvina, koji u svojoj knjizi "Ugarska istorija" piše da je ime Smederevo postalo od reči Sveti Andreja. Raznim
promenama, mešanjem vizantijskih i slovenskih uticaja postala je reč Smederevo. S druge strane, hrvatski
lingvista Petar Skok (1881-1956) mišljenja je da je Smederevo dobilo ime od reči Sveti Dimitrije.

"Semender" - krajnja vrata

Postoji i stav, uzimajući nekadašnje guste šume u okolini Smedereva, da je naziv ovog grada postao od reči
"smet’’ i "drvo"’. Nije bez osnova ni pretpostavka da je naziv potekao od imena neke ličnosti koja se mogla zvati
Smender (srednjovekovno muško ime).
Dr Leontije Pavlović, u već spomenutoj knjizi, smatrao je da poreklo ovog imena treba tražiti u slovenskim
jezicima. On navodi da je ovaj naziv nastao iz jednog vojnog izraza koji je napravljen od slovenske reči "vsje" i
grčkog izraza "medomai-medereo", što bi trebalo da znači "brinuti se" ili "čuvati", odnosno "upravljati".

Zanimljivo je i da se ime Smederevo pominje i u "Letopisu" popa Dukljanina iz XII veka. Zatim, u Iranu
postoji mesto Smederevo i zbog toga neki tvrde da je poreklo imena iz persijskog jezika. I dalje, prezime
Smederovič (ime jednog hrišćanskog propovednika iz 1770. godine) zabeležio je u svom rečniku Đuro Daničić
(1825-1882), što su neki možda iskoristili kao polaznu osnovu za naziv Smederevo.

Više istoričara je mišljenja da je ovaj naziv morao imati korene u iranskim, odnosno hazarskim toponimima.
U prevodu sa iranskog "Semender" znači "krajnja vrata". Naziv je sastavljen od persijskih reči "Semen" u
značenju kraj ali i suva zemlja i reči "der" u značenju vrata. Hazarski “Semender” se nalazio na jugozapadnoj
obali Kaspijskog mora i bio je bedem odbrane od neprijatelja, slično današnjem Smederevu. Njega je razorio
ruski knez Svjatoslav (913-914) a krajem X veka i čitavo hazarsko carstvo zauvek nestaje. Mnogi stanovnici
“Semendra”, bežeći pred najezdom osvajača, uputili su se u naše krajeve nazivajući svoja nova naselja imenima
ranijih staništa.

Nebojša Janković
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Maj 23, 2017, 13:22:56
Nastavak....

PRESTONICA SRBIJE JE U SAMANDRIJI


Posle pominjanja Smedereva u povelji vizantijskog cara Vasilija II, prvi pisani pomen o našem gradu nalazi se u povelji kneza Lazara iz 1381. godine, kojom je tada malo naselje Smederevo poklonio manastiru Ravanici (manastir je udaljen oko 110 kilometra jugoistočno od Smedereva). Tek u XV veku Smederevo dobija značajno mesto u istoriji Srbije. Pretpostavlja se da je ime Smederevo nastalo još ranije, ali za period od XI do XIII veka ne postoje pisani dokazi. Oko 1390. godine naš grad pominje i osmanlijski istoričar Ašik paša Zada.

Po Nedimu Filipoviću (''Nekolike bilješke oko Smedereva'', 1970, Beograd), Ašik paša Zada je napisao: ''Devojka Olivera je rekla: Udeli mom bratu, a tvom robu iz Smedereva...'' Zatim, po nekim dokumentima iz Dubrovačkog arhiva, u doba despota Stefana Lazarevića, Smederevo se pominje 1408. godine kad je izvesnom Bogoju Marojeviću iz Šumeta (Šumet je naseljeno mesto i u sastavu je grada Dubrovnika) predat testament Dubrovčanina Marina Butrovića.

''Budovat Smedero''

O tome kako je i koji narod izgovarao reč Smederevo, i kako su se hronološki upotrebljavali oblici reči Smederevo, može se napisati priličan naučni rad. Prema Pavelu J. Šafariku (1795-1861), češkom istoričaru i lingvisti, u avgustu 1435. godine Smederevo se zvalo Semendrum.

Kao Senderovia i Zendrow pominje se 1440. godine, kao i na dokumentima izdatim u Smederevu 17. septembra 1445. godine. Zatim, u avgustu 1452. pominje se kao Smedreno, a dve godine kasnije kao Smedreo. Italijanski kartograf iz Venecije, fra Mauro (1385-1459) na svojoj mapi 1458. godine Smederevo je upisao kao Sinedereo, a već 1463, u istim naučnim krugovima, zapisano je Smedreo.

Među prve slovenske toponime (imena mesta) koji se javljaju na svetskim kartama nekadašnjih jugoslovenskih republika,
spada i Smederevo. Tako na primer, na jednoj karti sveta, gore navedenog fra Maura, koja je isporučena portugalskom kralju
Alfonsu V prvih meseci 1459, zabeležena su deformisana imena (pisana italijanskom grafi jom) srpskih naseljenih mesta:
Sinedereo – Smederevo, Stalaci – Stalać, Stipi – Štip i tako dalje. Ta prva karta ima sadržajno bogatu i raznovrsnu toponomastičku građu.

Konstantin Mihailović – Janičar (1435-1501), autor spisa ''Janičarske uspomene'', 1490. godine, na poljskom jeziku zapisao je ime Smederevo ovako:''Budovat Smederow'', već tri godine kasnije sreće se ime Smederevo.
Takođe, u to vreme nalazimo i na oblik Sendero i Smedro, a kasnije, 1506. godine, i Samandria. Zatim, u Dubrovačkoj arhivi 1535. zapisano je Samandria. Isti oblik reči upotrebio je i italijanski istraživač i putopisac Marko Antonio Pigafeta (1491-1531), 1567. godine.

Smederevo – Sinderoniense, Smidreno, Smedreno, Sphenderonia i Zendreu

Kroz arhivska dokumenta raznih fondova Dubrovačkog arhiva, u XV veku Smederevo je zabeleženo kao: Smidreno ili Smedreno.
Evo još jednog primera, Antun Vrančić (1504-1573), hrvatski diplomata, crkveni prelat i putopisac, 1553. je zapisao da je iz Grocke doputovao u Samandriu, a odavde u Klenovac. Jednom rečju, zabeleška imena zavisila je od pisara i njegovog načina pisanja, kao i od toga kako je on čuo da tu reč drugi izgovaraju.

O tome kako je koji narod izgovarao reč Smederevo postoji beleška u odeljku: ''Historia genealogica dei Despoti di Servia e di Rascia'', na strani 306 (ova knjiga se nalazi u franjevačkom samostanu u Dubrovniku). U njoj piše da je prestonica Srbije bila u ''Samandriji ili Smederevi, ili kako Grci kažu, Sphenderonia, ili Mađari – Zendreu''.

''Njegov vladar nema titulu cara ili kralja, nego despota...''. Zatim navodi:''...Latinski rečeno, Sinderoniense ili Smederevo prozvano je po svetom Andreji, kao što kaže Johanes Leunklavije (1541-1594), nemački istoričar".
Turci su ime Smederevo izgovarali Semendria, Semendrie, Semendire ili Semender. O mađarskom i turskom beleženju imena Smederevo nalaze se podaci na jednoj austrijskoj geografsko-istorijskoj karti iz 1688. godine.
Tu je navedeno ovih devet imena za Smederevo: Semendrie, Spenderoben, Senderevie, Simedro, Senderin,
Semender (turski), Zendreu i Sendrew (stari mađarski pravopis) i Saint Andre.

Nebojša Janković
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Februar 23, 2018, 14:46:08
Danas sam nizom srećnih okolnosti saznao da su prostore oko Smedereva bili naseljeni i u vreme ranog neolita. Zainteresovao me je jedan tekst iz elektronske štampe i pominjanje lokaliteta Saraorci-Jezava. Kontaktirao sam višeg kustosa u Narodnom muzeju Andreja Starovića pa mi je poslao zanimljiv odgovor:

''...za interesovanju za arheologiju i Saraorce. U pitanju su zapravo 2 susedna arheološka lokaliteta, oba na reci Jezavi (Saraorci-Jezava i Saraorci-Majdan), koja je još 1957. godine iskopavao akademik prof. Milutin Garašanin (Arheološki institut u Beogradu). Osnovni razlog i povod za ova iskopavanja su bili brojni otkriveni površinski nalazi koji potiču iz mlađeg gvozdenog doba (okvirno vreme od 4. do 1. veka pre nove ere, koje na našim prostorima obeležavaju Kelti). Na oba ova lokaliteta prof. Garašanin je otkrio ostatke naselja i grobova (pa čak i jedan konjski grob!), a na njegovo iznenađenje, u dubljim slojevima je pronašao i ostatke iz vremena ranog neolita (tzv. starčevačka kultura, od cca. 6000 do 5300 godina stare ere), pa i jedan neporemećeni dečji grob (devojčica), koji je bio i predmet posebne studije koju smo mi obavili za potrebe genetskih analiza - poreklo, kretanje stanovništva itd.''

Evo teksta:
https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800 (https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2018&mm=02&dd=22&nav_id=1361800)

Link ka naučnom radu u kojem su učestvovali i naši stručnjaci:
https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/05/21/135616.full.pdf (https://www.biorxiv.org/content/biorxiv/early/2017/05/21/135616.full.pdf)


Laički i tendenciozno ću samo napisati da kad se zbroje ove 2018 godina posle nove ere i doda 5-6 iljada od stare ere ispada da je tačno da smo izračunali da je ovo 7527. godina od postanka sveta.
Uz naravno podsećanje da tadašnji stanovnci nisu obraćali pažnju na naciju i računanje vremena ili su pak bili zaokupljeni lovom i preživljavanjem i nadiranjem grupacija koje su poznavale obrađivanje zemlje.

Ili je sve to ipak zapisano u runama i vedama? A kasnije u raznim žitijima.
Čak mislim i da se to čuva u crkvenom skrivenom blagu zajedno sa moštima svetih otaca čekajući neke bolje okolnosti.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Maj 21, 2019, 18:43:04
Кажу да је благо испод дуге и мислим да су у праву.


(https://i.ibb.co/3RbSLPH/IMG-20190521-174121.jpg)  (https://ibb.co/RjKQVJW)(https://i.ibb.co/GMG6hZz/IMG-20190521-174233.jpg) (https://ibb.co/Jp81hYD)

А ову фотку постављам и овде.
(https://i.ibb.co/NT1C0zR/IMG-20190510-170159.jpg) (https://ibb.co/dmbMNyZ)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Maj 25, 2019, 16:58:08
Како ред и пчеларски обичај налаже да један рој добијеш, један купиш а један украдеш тако је наш драги Бог и уредио. Добио сам два роја од Горана Раковца на којим му се још једном захваљујем кеје сам сместио у ЕВ кошнице. Од њега сам купио један рој који сам сместио у РВ кошницу. Тако да је дошао ред да украдем један рој. Сваки дан када сам долазио на колибу обилазио сам комшијине кошнице онако из даљине, кроз воће и џанарику. Тако сам и овог дана урадио. Али шта год да сам гледао нисам ништа видео. Комшија ми је пре пар дана показао дрво на које се закачио рој који је скинуо и који је сместио у ЛР кошницу. Синоћ размишљам и кажем себи ако се сутра изроји нека његова кошница има да га зовем нећу да узимам сам. Мада ми је сто пута рекао да у том случају само уђем и узмем слободно (и док још нисам имао пчеле). Онда је дошао комшија и показао да му се опет нека кошница изројила. Рој је отишао на исто место, на оно исто дрво. И тако каже он да нема више амбалаже а ја предложим да му тај рој украдем. И он наравно пристане.

Донесем РВ наставак са сатним основама и испод залепим неки импровизовани оквир са мрежом који има и излаз-лето а које сам направио злу нетребало и то за пар минута посла. Почнем да стресам пчеле са дрвета, са стабла, али пчела никако да се преда и да уђе у наставак. Добрих два сата сам се поштено мучио и четкао пчеле али су доста тешко улазиле. Кад ми је понестало стрпљења онда сам их помало попрскао са воденим раствором мешавине нозевоја и матичњака. Онда су почеле више да улазе у наставак али је отпора и даље било. Очигледно су осећале мирис на стаблу који је оставио прошли рој али изгледа да ни матица није ушла у наставак.
Остало је неких стотинак пчела и комшија је упалио димилицу па их отерао са стабла. Померио сам наставак са пчелама неких метар од стабла и наставак покрио крпом а оставио сам непокривен само један део где сам извукао један рам.
И онда се опет десило чудо. (За мене јесте.)
До саме ивице крпе слети матица. Онда крене ка ивици и погледа унутра. Онда полети опет и после десетак секунди слети опет на ивицу крпе. Онда се само полако спусти унутра. Оно десетак пчела што је било на стаблу и у ваздуху само лагано уђоше у наставак.
Тачно је опасница чекала да види да ли ће ваљда да се пчелама свиди унутра... нисам сигуран шта се у ствари десило...

На брзину сам изрезао један квадрат лесонита и поставио наставак на њега. Понео наставак али не на капију него кроз коровљак и шипражје. Кажем комшији како да крадем а да идем на капију... Каже ништа не брини пошто сам саучесник нећу да кажем газди...  :D

Однео наставак до кошница и скинуо хранилицу са РВ кошнице где сам данас додао други наставак иако можда мало прерано. Поставио лесонит даску па оквир са мрежом који има излаз и поставио хранилицу и кров. Сипао у хранилицу два деци сирупа и затворио.

Сад комшија и ја пијемо узо и мислимо на Грчку.

Ево пар фотографија....

(https://i.ibb.co/rHNcStz/IMG-20190525-112748.jpg) (https://ibb.co/x6df0sB)
(https://i.ibb.co/T2j7n5X/IMG-20190525-114638.jpg) (https://ibb.co/LRjcqfw)


Иначе мислим да сам продужио живот менискусима најмање десет година...  ;)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Maj 25, 2019, 17:35:21
(https://i.ibb.co/jLZR9Dy/IMG-20190525-142828.jpg) (https://ibb.co/19J6YTr)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Maj 26, 2019, 19:51:20
Изгледа да је моја или једна од мојих опасница или натерана да одлети у провод или је натерана да оде из кошнице....

https://streamable.com/3qjxg (https://streamable.com/3qjxg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 02, 2019, 21:21:15
Рој који је у суботу (25.05.) смештен у РВ наставак са десет сатних основа изградио је осам рамова саћа. У толико улица су се пчеле и рашириле. У ћелијама смештен сируп који сам им давао свакодневно. Пчеле спорадично уносе полен у кошницу. Нема јаја ни легла. Нисам видео матицу. Пчеле не лепезају крилима као када нема матице. Понашају се као у другим кошницама. Могуће је да је данас отишла на спаривање јер је данас први сунчан дан од суботе. Могуће је и да су је пчеле сакриле. А могуће је и да су је прошле недеље избациле.
Размишљам да сачекам још два или три дана (или први сунчани после тога) па ако нема легла да додам један рам са јајима из друге кошнице, да извуку матичњаке. Или да сачекам још мало. Пре свега контактираћу Горана Раковца за инструкције. 
Искрено, почињем да бринем за моју опасницу  ;).
У околини пчелињака има доста птица пчеларица. Налазио сам измет у којим су били остаци пчела у близини кошница и у дворишту колибе. Зато ће пчелице морати да се потруде да пронађу полен и нектар и да 'претекну'.
Данас око колибе све зуји и бруји од пчела. Пчеле на багремцу скупљају полен, пчеле на купини, пчеле на дивљој жалфији, пчеле на разнорзним цветићима, само је мало сунца потребно. Први пут је процветао неки грмић који се мучио годинама да опстане на оскудној земљи у делу где је претежно насипан песак дунавац. Кад оно, гле великог изненађења, процветали орлови нокти.
 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nebojša Pešić Jun 02, 2019, 23:13:30
    Колега ту је сигурно, буди стрпљив. Тако је било и код мене када сам сместио један рој у Еко воја наставак 08.05. Пчеле су 5, 6 дана биле узнемирене као да нема матице. Па онда кише, јако захлађење. Пар пута сам тражио матицу и не видех је. Онда тек после 15 дана приметим на 2 рама младо легло и матицу како споро вијуга по раму.
      Поздрав и медно.


Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 03, 2019, 07:39:49
Небојша, хвала за савет. Мени који сам тек загребао пчеларско знање веома значи савет и подршка. Хвала још једаном.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Jun 03, 2019, 08:51:08



Браво Зоране.
 Свакога дана у сваком погледу а посебно у пчеларству све више напредујеш. Сада си видео колику снагу има природни рој и како брзо гради сатне основе. За матицу се не брину ту је она негде и прорадиће ускоро. По слици и понашању пчела бих рекао да си ухватио рој " другак ". У њему вероватно има више младих неоплођених матица. Ове године мало спорије стартују али кренуће не брини.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 03, 2019, 09:43:44
Хвала Горане.

Учим, размишљам и покушавам да се угледам на тебе. Памтим твоје савете. Хвала ти на свему јер си веома заслужан за све ово што се дешава, за овај нови поглед и интересовање у мом животу.

Два друштва у ЕВ које си ми поклонио сам проширио и додао четврти наставак. У њима је огроман број пчела, просто се уплашим кад их прегледам. Имају стално и отвореног и затвореног легла. Још увек изграђују саће. Има и неких залиха хране. Додавао сам им пар пута по пола литра сирупа када је било кишно време по цео дан а ноћу хладно али су вероватно нешто и донеле. Било је пар дана мање-више сунчаних када је кретао багремац.
Прилично су мирне. Дозвољавају и трпе све моје грешке. Узнемире се када петљам са рамовима у којима има хране (меда) и када сам близу рама са матицом. (Ако сам то исправно протумачио.) ''Бране се'' само ако неку случајно притиснем када подижем рам или кад га спуштам у наставак па се нађе испод сатоноше. Још увек не користим димилицу.

Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Jun 03, 2019, 12:09:48



              Драго ми је да Еко воје које си прве узео напредују тако добро. Присети се да сам ти том приликом рекао да ћеш из њих врцати мед ове године. Време је да почнеш да се и за то спремаш.
              Ако се добро сећам ЕВ си узео половином априла. Спаковали смо их одмах у два ЕВ наставка са по 12. тамних рамова док је пчела било на по 6.рамова. Ако је ово што сам написао тачно значи да су за месец и по дана изградиле свака по 18 ЕВ рамова. Добро да боље не може бити.
              Е сад мало о меду који треба да изврцаш.
              Пошто си додао и четврти наставак настави да радиш као и до сада док и њега не изграде. Након тога нема више прихрањивања. Онда ћеш пронаћи матицу и са рамом на коме се налази ставити у пети наставак. Поред ње још пар рамова најмлађег легла. У средину легла сатна основа. Не бој се изградиће је за једну ноћ. Кошница ти је сада пуна младих пчела и оне треба да се ослободе воска који луче. Са обе стране легла још по једна  сатна основа. Даље лево и десно по рам са храном. Ту смо већ дошли до 8 - 9 рамова. Немој да стављаш свих 10 нека остане на 9 рамова. Овако спакован наставак на подњачу. То ти је плодиште и на њега матичну решетку.
               У наставке изнад подели старо легло. Иди редом по 4 рама старог легла у средину у други  па трећи наставак. Ако има и за четврти и ту стави остатак легла. Са стране рамови са храном. У сваком од ових наставака у центар легла по једна сатна основа. Верујем да ће ту до четвртог наставка да завршиш са стављањем легла. У задњи пети наставак стави изграђене рамове са што мање хране. У свим наставцима по 9 рамова немој стављати десети има разлога али да не одуговлачим.
               Када ово урадиш престани са прихраном. Време је да мало успоре потроше ту храну коју сада имају и која је измешана са сирупом а да почну да доносе чист мед. Твоја локација је добра и веруј ми да ћеш имати бар два ЕВ наставка меда.
               Еко воја кошница јесте захтевна али зна да буде и захвална. Ненадмашна је у тихој паши а баш то те чека. Поздрав и до скорог виђења.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 05, 2019, 17:01:01
05. јун 1941

https://web.facebook.com/zoranjagger/videos/493784854027995/ (https://web.facebook.com/zoranjagger/videos/493784854027995/)

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – Smederevo danas obeležava godišnjicu stradanja 5. juna. Te 1941. godine grad je zadesila najveća tragedija u njegovoj dugoj istoriji, kada je u 14 časova i 14 minuta eksplodiralo skladište municije u Tvrđavi.
Smederevci to uglavnom znaju, ali da se podsetimo; te 1941. 5 jun je bio četvrtak, pijačni dan. Radnici su završili prvu smenu, seljaci se vraćali s pijace, đaci dolazili u škole da podignu svedočanstva. U Smederevu su bili i članovi ansambla Novosadskog pozorišta. Voz, koji je trebalo da krene u 14 časova i 12 minuta prema Velikoj Plani, zbog gužve je kasnio par minuta.
Nakon okupаcije Srbije, u аprilu 1941. godine, Nemci su odlučili dа u Smederevu sklаdište oružje i municiju koju su oduzeli od jugoslovenskih vojnikа ili zаtekli u mаgаcinimа Jugoslovenske vojske nа području Srbije. Položаj smederevskog grаdа zа to je bio ideаlаn. Nаlаzio se pored železničke stаnice i nа obаli Dunаvа. Pored buradi sa barutom, tu je lagerovana i puščаnа municijа, аvionske bombe, grаnаte, pаrаn, puške, mitrаljezi, topovi, zаprežnа vozilа, a bilo je tu i više od hiljadu burаdi sa po 200 litаrа benzinа.

Uzrok eksplozije ostao je nerаsvetljen. Po jednoj verziji u pitanju je bio nesrećni slučаj, nemar, pominje se opušak zarobljenika, drugoj je to vrućina, odnosno sunce koje je izazvalo zapaljenje, a po trećoj komunistička diverzija. Ta je novija, poslednjih godina sve više pominjana, po kojoj je Mustаfа Golubić, obаveštаjаc sovjetskog NKVD-а, bio umešаn. Nаvodno je viđen u Smederevu togа dаnа, a uhаpšen dva dаnа kasnije.
Kako bilo, Smederevo je 5. junа 1941. godine zаdesilа nаjvećа trаgedijа u njegovoj istoriji. Poginulo je mnogo, spominje se brojka od čak dve i po hiljade ljudi iz Smederevа i okoline, što je, verovatno, preuveličavanje jer je Smederevo u to vreme imalo 11.000 stanovnika. U nemačkom izveštaju od 10. juna naveden je tačan broj žrtava – Nemaca 6, nestalih 9, ranjenih oko 100,  teže oko 30, srpskih civilnih žrtava oko 500, do ovog datuma sahranjeno je njih 346, a ranjenih Srba je, po Nemcima, bilo oko 1,100. Knjige umrlih sačuvane su u celosti i na osnovu njih je 1969. napisan pomenik. Komisija o istraživanju žrtava rata je pre petnaestak godina proverila knjige i došla do gotovo identičnih podataka, prema kojima je u eksploziji municije u Smederevskoj tvrđavi stradalo je oko 750 ljudi, od toga oko 570 na železničkoj stanici, mahom u kompoziciji voza i oko 180 u ostalom delu grada. Ipak, to je broj identikovanih žrtаvа, аli tаčаn podatak nikad denitivno nije utvrđen, pošto se ne znа ko se iz drugih mestа zatekao u Smederevu ili putovаo železnicom, navodi istoričar Slaviša Perić. Kako bilo, tragedija je bila ogromna.

Od siline eksplozije veliki broj zgrаdа i kuća u Smederevu je bilo srušeno ili oštećeno. Nedićeva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno, do 1943. godine, obnovila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Navodno je, po nekim izvorima, u obnovu uloženo oko milion maraka, za ono vreme ogroman iznos. Tako je, ispostavilo se, Smederevo bilo valjda jedini grad koji je u Srbiji  izgrađen u toku rata.

http://www.podunavlje.info/dir/2019/06/05/godisnjica-petojunske-tragedije/?fbclid=IwAR2HkMhKGSCTydMY6NXNzl-EKnZ0QF3tR0oxQmy3053VTfGn2A12vXF3yJ4 (http://www.podunavlje.info/dir/2019/06/05/godisnjica-petojunske-tragedije/?fbclid=IwAR2HkMhKGSCTydMY6NXNzl-EKnZ0QF3tR0oxQmy3053VTfGn2A12vXF3yJ4)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 06, 2019, 07:50:30
''Вознесалсја јеси во славје Христе Боже наш, радост сотворивиј учеником, објетованијем свјатаго Духа, извјешченим им бившим благословенијем јако ти јеси Син Божиј, избавитељ мира.''

Вазнесење Господње, мени један од најдражих и најлепших празника. Један од оних дана када ти радост живота победи све малодушности, слабости, страхове и пробуди наду, веру и љубав.
 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 09, 2019, 07:45:28
Она моја опасница што сам је сместио као природан рој пре две суботе у РВ наставак још увек нема легла. Матица се још увек нећка, свиђа јој се изгледа боемски живот и неће да се скраси... Нисам је још увек видео. А пчеле јој изграђују сатне основе и све јој припремили. На неколико рамова на врху рама у ширини 1/4 висине лагеровале сируп као венац а после тога напуниле ћелије са поленом у исто толикој ширини (и шире). И сад остаје да чекамо да госпођица постане госпођа и да својски прионе да ради оно што најбоље зна.
Претрошла недеља је била кишовита па вероватно није могла у провод. А прошле недеље је скоро свако поподне било пљускова.
Видећемо.... даћемо јој још пар дана форе... ;)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: zoran drpljanin Jun 09, 2019, 09:57:01
Obrati ti majkane paznju na taj roj, vidi da li lepazaju i bruje. To je puno vremena da nije otisla na oplodnju ili je bila i nije se vratila. Dodaj joj ram sa mladim leglom iz druge kosnice i sve ce ti biti jasno.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 09, 2019, 22:28:15
Хвала ти на савету. Добро да си ми на то скренуо пажњу јер сам у овом кратком ''стажу'' као пчелар приправник видео како пчеле лепезају крилима када нема матице.
Најинтересантније код овог роја је да пчеле не лепезају крилима. Понашају се као и ове које имају матицу. Ни по чему нема разлике. Зато требам да будем опрезан и стрпљив и да чекам опасницу ако је ту. Тај рој ми је на једном РВ роју (између пуна преграда) па и то требам раздвојити. Горан Раковац ме је посаветовао како ћу то да урадим. Хвала му на свим саветима и лекцијама...
Али ако и даље не буде пронела урадићу управо тако како си написао. Мораћу да им понудим рам са јајима да праве нову опасницу...
 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 11, 2019, 14:59:27
Bez adekvatnog naslova....

Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три "савезничка" бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а касније нарочито Лесковац...). Треба рећи да је, када је у питању била Југославија, савезничка команда погазила сопствену одлуку, која им је дозвољавала бомбардовање војних циљева без обзира на цивилну колатералну штету само у земљама које су приступиле Тројном пакту (Бугарска, Румунија, Мађарска...). За остале (Југославија, Грчка, Норвешка...) важила су другачија правила. Изгледа само на папиру... Бомбардовања насељених места у Југославији вршена су без консултација са избегличком владом у Лондону, те британски документи бележе резигнираност и бес министара оваквим понашањем "савезника". Влада генерала Милана Недића бомбародовања циљева у Србији од првог дана осудила је као безумна, беспотребна и злочиначка. Генерал Михаиловић доиста је тражио бомбардовање војних циљева (понекад и у градова, по правилу са јаким усташким гарнизоном у њему), нарочито 1942. године. Међутим, током 1944. године генерал Михаиловић није захтевао бомбардовање градова у Србији а у поједином "савезничким" бомбардовањима неке његове јединице претрпеле су и губитке. Наупрот њима, постоје писани документи а и изјаве британских сведока о ангажованости појединих партизанских официра и притисцима за извршење напада на градове широм Србије. Посебно се у притисцима истицао Пеко Дапчевић. Што се Смедерева тиче, за сада нема докумената који указују на било чији притисак на "савезнике" да се оно изврши. Званични "легитимни" циљеви тог 11. јуна 1944. године били су Државна железничка радионица (сада Желвоз), рафинерија у Годоминском пољу, као и железничка станица и железничко раскршће поред шпица Тврђаве према Језави.

Тог дана била је недеља. У цркви Светог Георгија пуно људи на литургији. Авиони су са аеродрома у јужној Италији узлетели нешто после 8 сати ујутру. Бомбардовање је отпочело негде око 8 сати и 50 минута а извршила га је искључиво америчка авијација (касније ће бити приказани подаци по ескадронима). По њиховим подацима то је било бомбардовање са највише бачених бомби у једном налету. Тада је 156 авиона (замислите како је изгледало небо) на Смедерево испустило 414,5 тона бомби... Авиони су су по писању београдског листа Ново Време, осим бомбардовања, вршили и митраљирање по граду. У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те "савезници" нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато? У бомбардовању су погинуле 82 особе, од тога десетак избеглица и гостију, док су остали били наши суграђани. Циљеви бомбародовања само су делимично остварени уништењем садашњег Желвоза и железничке станице са раскрсницом, док је рафинерија "преживела" (касније уништена у Другом "савезничком" бомбардовању). При бомбардовању данашњег Желвоза бомбе су падале по брду знаном под називом Грчка Рупа, све до данашњег трга Никола Крга. Бомбе су падале све до Карађорђеве улице код зграде гимназије, оштеђена је зграда Начелства (сада зграда суда). Бомбе су падале са обе стране цркве али она није била погођена. Особе које су истрчале са литургије налетале су на детонације и неретко ту и окончавале живот, док су они који су остали у цркви остали неповређени. Ево и приказа по америчким ескадронима:

301. борбена група

У оквиру ње је учествовао 352. ескадрон са 27 авиона. На путу из базе у Италији према циљу у 8 сати и 10 минута придружила им се ловачка заштита (Прва ловачка група), која их је напустила у 10 сати. Изнад циља (државна радионица) су се појавили у 8 сати и 43 минута, на висини од 21500 стопа (око 6700 метара). На циљ је изручена 81 тона бомби, чиме је радионица претрпела тешка оштећења.

460. борбена група

Бомбардовање Смедерева помиње се у извештајима ове групе, али се не наводи који је борбени ескадрон учествовао. Једино се зна да је мета напада била железничка станица.

463. борбена група

У оквиру ње учествовали су 772. и 773. борбени ескадрон. Ова групација имала је за циљ уништење чворишта на железничкој станици у Смедереву. Она је бацила око 130 тона бомби на центар Смедерева. У извештају ове борбене групе напомиње се да је железничка станица потпуно уништена.

465. борбена група

Бомбардовање Смедерева помиње се у извештајима ове групе, али се не наводи који је борбени ескадрон учествовао. Није познато ни шта је била мета бомбардовања.

485. борбена група

У оквиру ове групе у бомбардовању Смедерева учествовао је 831. борбени ескадрон. Он је имао за циљ уништење складишта горива (у њиховим извештаја наводи се рафинерија). На тај циљ бачено је окo 70 тона бомби. У извештају борбене групе резултати гађања оцењују се као осредњи.

Иако су оштећшења која је град претрпео била макар једнака са петојунском експлозијом (моја маленкост даје за могућност да су била и већа) о овоме се догађају није писало. Таман посла да су га високоцењене колеге из установа у култури обележиле... О њему је пре месец дана писала само једна особа али о томе за који дан...

(https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/62208344_2037006006605692_3945722949448761344_n.jpg?_nc_cat=100&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=ad47293bb51c7d49c709b22935a4b2ff&oe=5D9C2686)

(https://scontent.fbeg3-1.fna.fbcdn.net/v/t1.0-9/64479736_2037028063270153_7721805698706702336_n.jpg?_nc_cat=101&_nc_ht=scontent.fbeg3-1.fna&oh=172ba8c654a87cd9ad827fc17d1ae875&oe=5D9E3EA8)


https://www.facebook.com/groups/413105785707906/permalink/878862539132226/ (https://www.facebook.com/groups/413105785707906/permalink/878862539132226/)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 11, 2019, 22:25:12
Aко неког интересује моја опасница је кренула да 'ферцера' и напунила два рама са јајима. Има једнодневних јаја али већина јаја су полегнута на дну ћелије, крупна. То би значило да су три дана стара и да је почела да носи у недељу јер сам у суботу гледао и нисам видео јаја.
Онда сам потражио опасницу и видео је на раму са храном. Мени се чини да је мања од ових двогодишњих Горанових матица али и даље довољно велика да се разлкује од радилица. Вероватно треба времена да 'порасте'  :).
Ето, спремао сам се данас да све истумбам и направим размештај и убацим рам са јајима кад гле пријатног изненађења, пчеле ми уштеделе и време и труд и одржале још једну лекцију.

П.С. Полако схватам да је у пчеларству веома битно стрпљење. Онда лако после будеш и мудар...  ;)

П.С.П.С Видећемо како ће све то ићи даље...  пијем сок од зове и размишљам...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 16, 2019, 23:18:28
Јуче сам мало загледао кошнице и оно што је заједничко за све је да су се наставци тешко одвајали један од другог. Вероватно су пчеле уносиле прополис ових дана јер су и рамови излепљени а прополис се тегли када се подигне рам. Ако су лепо залепиле између наставака а ова топлота то 'испекла' није ни чудо што прополис 'пуца' када се одвајају наставци.
Веома је топло и пчеле вентилирају на улазима.
Онај рој који сам скинуо се још увек чудно понаша. Када сам га прегледао видео сам да су пчеле једну матицу клупчале као да покушавају да је заштите. Ипак чини ми се да то није она коју сам видео прошли пут. Ова је некако тамна без прстенова (није трут  ;)) а она је чини ми се имала неке прстенове на задњем делу. *
Пратићу и даље шта се дешава. Има једнодневног легла и има и ларви. Пчеле уносе полен. И даље граде сатне основе.
Мени је то као почетнику и чудно и занимљиво и узбудљиво. И у сваком случају невероватно.

ЕВ кошницама сам ставио у плодиште (први наставак изнад подњаче) сво отворено легло а на њега матичну решетку. И воскарице имају чиме да се занимају. Изнад сам поставио затворено легло. Изнад другог наставка сам поставио оквир са отвором који сам сам направио од летвица. Тако да ћу тај распоред оставити у наредном периоду.

Чини ми се да када је најтоплији део дана пчеле мање посећују цветове или иду на оне који су ближе (брујале су на каталпама). Ујутру су активније и увече мада је и увече доста топло. Данас су биле мало нервозније него обично и нису дозвољавале да се ради у башти у лејама близу кошница. Увек понека крене да зуји око главе док не изађемо из баште. Као да су знале да је данас Света Тројица и да је црвено слово. Ипак смо неке послове морали да одрадимо јер у седмици имамо само та два дана за викенд. А и Бог не брани да се ради.
Издржали до десет сати јер није више било могуће остати на сунцу. Званично на РХМЗ станици у Смедереву је данас било око 32 степени у 10 сати а најтоплије је било око 36. Што значи да је на отвореном сунцу температура ишла и преко 40.
Први ред кошница који је на заједничком постољу има прошарану хладовину скоро до касног поподнева али га покаткад захвати сунце. Иза тог реда сам ставио једну кошницу која је добрим делом дана на сунцу. На кров сам ставио исчупану траву - коров па ће и то мало да заштити пчеле. Надам се да ће температура да се смањи у наредном периоду па ће им бити лакше.
Комараца има на 'иљаде' и активни су преко целог дана.


*Искрено одмах ми се јавила жеља и 'комбинација' да ако постоје две матице да формирам још један рој. (Ваљда је то људски?)
С обзиром да ту другу нисам до тада видео а нисам ни имао у плану да је тражим већ само да погледам да ли има јаја сетио сам се савета Горана Раковца који ми је више пута рекао да пре него отвориш кошницу испланираш шта треба да радиш и да то и урадиш. Ако се десе неке непредвиђене ствари и ниси сигуран шта треба да радиш затвори кошницу седи размисли два пута испланирај па онда уради по новом плану. (Злата вредан савет који опет укључује стрпљење.)
Када сам сео и попио сок од мешавине менте и зове и кафицу одлучио сам да природа уради по свом плану а ја да се не петљам много у њене и Божије планове.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 28, 2019, 11:52:54
БЕСЕДА УОЧИ ВИДОВДАНА

"Када би свако од нас одлучио да сутра оде у Цркву, тамо нађе браћу са којом 'не прича' и проговори - тај би био јунак Косовскога боја.

Када би свако од нас ко је одлучио да се 'испод шатре' обждере по врућини, одлучио да подјели ручак са оним ко нема или да зовне на ручак ђака, студента, некога у невољи - тај би био јунак Косовскога боја.

Када би сутра сваки момак, који док буде пјевао "ВидовдааАаааАааааАааан!" и буде грлио своју дјевојку - смогне снаге да са њом започне нешто истински велико и храбро, нешто истински лијепо, богољубиво и човјекољубиво - породицу - тај би био јунак Косовскога боја!

Када би сав једнодневни патриотизам могао постати трајни став,
сви заноси - трајни избори,
све ревности - истинске љубави
- ми бисмо били народ Косовскога боја.

Ја чврсто вјерујем да можемо бити.

Јер сви се избори, на крају, своде на један. Бити или не бити човјек. Који зна ко је, који зна гдје је, који зна шта га у вјечности чека. Тај човјек, са очима упртим у исто вријеме у Богочовјека и у своје дијете јесте јунак Косовскога боја.
Јер сви су се бојеви завршили историјом, само један вјечношћу..."

- Отац Дарко Ристов Ђого
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 28, 2019, 12:02:36
„Ко је Србин и србскога рода,
И од србске крви и колена,
А не дошо у бој на Косово,
Не имао од срца порода,
Ни мушкога ни девојачкога,
Од срца му ништа не родило,
Рујно вино ни пшеница бјела,
Рђом капо док му је колена.“

''Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, него по томе колику светињу браним.''
 Пресветли Кнез Лазар
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jun 28, 2019, 14:45:52
Веома интересантно...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jul 21, 2019, 12:03:46
Грчка кошница:
(https://i.ibb.co/hZBZpZK/IMG-20190719-193957.jpg) (https://ibb.co/RB3BLBC)

И производи:

(https://i.ibb.co/C5H5LNg/IMG-20190719-214143.jpg)  (https://ibb.co/Z6M69t5)(https://i.ibb.co/4szx8Gw/IMG-20190719-214243.jpg) (https://ibb.co/1s1xr5Y)

(https://i.ibb.co/VMXt28W/IMG-20190719-214250.jpg)  (https://ibb.co/BT8tqRV)(https://i.ibb.co/R3wKvyT/IMG-20190719-214116.jpg) (https://ibb.co/k4CTH12)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Jul 25, 2019, 08:53:30
Лепота:
(https://i.ibb.co/MkP2yHy/evia-borova-suma.jpg) (https://ibb.co/hF27xNx)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 08:48:34
У недељу 11. 08. смо дочекали најлепши тренутак у овој краткој пчеларској авантури.

Узимали смо рамове са медом од две ЕВ кошнице које су као поклон од Горана Раковца стигле на пчелињак крајем априла.
Мени ЕВ кошница сасвим одговара због тежине наставка али је много лакше када има девет рамова у наставку јер се десет рамова тако улепе... РВ наставак ми је тежак. Али мораћемо да вежбамо.
Узели смо и по неколико рамова од РВ кошница које су постављене у мају. Купљен рој 12. маја од Горана Раковца сада има цео наставак легла са медним венцима од око 4cm. Имао је и осам рамова отвореног меда а неке рамове су пчеле почеле да затварају.

Могу да кажем да су Горанове матице мирне и да је милина радити са тим друштвима. Јуче сам отварао кошнице и ујутру и увече и нису биле агресивне као у јулу месецу. Да будем прецизнији и у јулу су пчеле биле мање агресивне у ЕВ кошницама. Ујутру сам скидао наставке а увече сам их вратио и третирао препаратом на бази лимунске киселине. Такође сам урадио прихрану са шећером који је растворен у води у којој је опран прибор за врцање у размери 1:1.

Кошница која је формирана као рој са дрвета слабије напредује. Прво су пчеле избациле матицу па је кренуо читав процес око стварања нове. Пре одмора је та матица пронела али сада ми се чини да опет нема легла. Нисам је детаљно прегледао јер је падао мрак али постоји сумња. Ионако ми се те пчеле не свиђају због агресивности тако да ако не буде било матице те ћу пчеле да истресем рам по рам па нека се распореде у ове три. (То је први план).

Врцаљка коју сам рестаурирао је прилично функционална али захтева физичку снагу коју сам несебично дао  :) за разлику од ''електричне снаге''. Наиме пробао сам са електричном бушилицом да окрећем корпу али није ишло као што сам замишљао јер се бушилица прегревала. Ипак ручно покретање је задовољило потребу.
У један ''џеп'' корпе може да стане један РВ рам и један ЕВ рам а два ЕВ рама комотно.

Иначе потребна је велика организација за врцање меда. Док нисам ушао у процес нисам био свестан колико је потребно да се пази на рамове, на посуде, на прибор... Мед капље, одвајај на једну страну мед у саћу, поклопчиће на другу страну, цедиљке, крпе, столњаке... Али и то смо завршили... срећни и задовољни и са вишком шећера у организму...

На крају се захваљујем Горану Раковцу који ми је помагао саветима и лекцијама, времену које је издвојио да ми покаже најважније основне ствари на његовим пчелињацима као и стрпљење за почетничка питања током дугих телефонских разговора. Његова упутства и савети су злата вредни.
Надам се да ће и надаље да има стрпљења...

Следећи кораци су, барем мислим да су  :):
- зазимљавање у смислу постављања тамних рамова у средини плодишта
- третирање лимунском киселином до краја августа и упоредна прихрана
- у септембру када температуре дозволе третирање мрављом киселином
- допуна хране тамо где недостаје са додатком нозевоја


Да сумирам:
Шта ми је ово требало :), али мирис из кошница је као нека врста опијата којој једва чекаш да се вратиш.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 08:51:25
Врцаљка:
(https://i.ibb.co/DbN03sz/vrcaljka.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 08:54:32
ЕВ медишта:
(https://i.ibb.co/rp55RCY/EV1.jpg)
(https://i.ibb.co/10Z8SWQ/EV2.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 08:55:21
Мед:
(https://i.ibb.co/1sxy6V1/Med.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Avgust 12, 2019, 09:04:02



          Честитам на првом врцању. А признај бар сада да си сумњао када сам ти рекао да ћеш имати за врцање почетком августа. Све до сада си добро урадио. Још мало помоћи око зазимљавања и на пролеће престајеш да будеш калфа и добијаш мајсторско писмо. Поздрав и све најбоље теби и твојој породици.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 09:22:32
Горане, наравно да сам имао сумње и недоумице. И нисам веровао. Твоји савети су допринели да све је буде лакше и јасније.
Ипак сам увек имао дозу неверице да нешто не покварим до краја.
Зато, велико Хвала још једном и хвала ти што си ти веровао.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Bojan Šušnjar Avgust 12, 2019, 12:20:26
Kolega čestitam na prvom vrcanju i prvom medu.
Fin je to osjećaj a svaki med je zaliven znojem pčelara.

Svako dobro...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 12:28:04
Хвала Бојане.
У праву си, тежак је пчеларски ''лебац''. Човек то не зна док не проба.
Не само да је заливен знојем него је и прекривен хладним облогама покаткад  ;).
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Nebojša Pešić Avgust 12, 2019, 14:43:45
       Честитам колега на првом врцању меда и до сада добро обављеном послу. Само напред и пуно успеха у даљем пчеларењу.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 14:47:48
Хвала Небојша.
И хвала ти за ово - колега. Годину и више дана сам био члан форума и писао понешто а нисам имао пчеле. Све до тренутка док ме оне и Раковац нису узели под своје. Писао сам а имао сам увек грч у тастатури како ће да се схвати и прихвати оно што пишем јер нисам стварно био у тим пчеларским ципелама.
Сад ми је барем мало лакше мада сам и даље на почетку и са стажом и са знањем. Много ће још воде протећи овим мојим парчетом Дунава док оне основне ствари у пчеларству не проверим практично. И то не само једном јер услови никада нису исти. Клима и временски услови диктирају да се основне методе у ходу прилагођавају стању у кошници. Код мене је то још у фази теоријске филозофије али верујем да искусни пчелари у тренутку препознају како се треба понашати у одређеним ситуацијама...
Зато и постоји форум да нам они прекаљени мајстори заната помогну својим писањима и искуством.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: zoran drpljanin Avgust 12, 2019, 15:01:21
Dobro je majkane, da osetis i vrcaljku.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 12, 2019, 15:11:48
Имењаче врцао сам кући. Наставке сам од кошница носио до аута неких педесетак метара. И ту ништа није спорно. Али двориште на колиби ми је ограђено и испресецано жичаном оградом тако да имам три капије. Отвори једну па затвори да не изађу кокошке и тако редом, пази на вреже од дулека и тиквица, пробијај се кроз парадајз... пази на мачке и псе... Одоше моја леђа слабашна канцеларијска.... Али биће боље и биће боље организације... Сад кад знам да је врцаљки потребна само 1KS и да може да ради без елетрике. Тако да ћу да је пребацим на колибу па нек чека а волео бих и да дочека  ;).
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: zoran drpljanin Avgust 12, 2019, 15:42:23
Hahaaa, nasmeja me sa ovom 1 KS. Tako meni jedan stari komsija , koji pri spremanju koma za rakiju ne koristi sirometar, na pitanje kako zna kada je vreme za pecenje, kaze, gotov je kada otvoris bure i vidis majmuna. Ja odoh kuci,  mislim se star covek a zajebava me. Otvorim bure i i stvarno videh sebe, posto je tecnost izplivala, reko vidi dedu, stvarno videh majmuna. Dobro me preveslao i sada svima pricam.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 16, 2019, 09:23:16
Док ми цврчци играмо и певамо ево мрави већ почели да брину.
Прогноза за јесен:
(https://accuweather.brightspotcdn.com/dims4/default/29af0df/2147483647/resize/590x/quality/90/?url=http%3A%2F%2Faccuweather-bsp.s3.amazonaws.com%2F60%2F5a%2Fa2312c734934849e48e8d815f3cf%2Feurope-autumn-2019.jpg)

https://www.accuweather.com/en/weather-news/accuweathers-2019-europe-autumn-forecast/70009041 (https://www.accuweather.com/en/weather-news/accuweathers-2019-europe-autumn-forecast/70009041)

Italy, Balkan Peninsula at risk for flooding as downpours persist.
Occasional bouts of stormy weather across Italy and the Balkan Peninsula during the summer will continue into the autumn.
Severe thunderstorms struck multiple locations from Italy to Romania and Greece throughout the summer, and both of these threats will remain concerns during the month of September.
Thunderstorms produced by slow-moving storm systems will bring the risk of multiple days of heavy rainfall capable of producing flash flooding and mudslides.
As the season progresses, the risk of severe thunderstorms will lessen, but rounds of locally heavy rainfall will persist.
The overall storm track over Europe will feature storms across southern Europe bringing numerous rounds of rainfall during the months of October and November.
The wet pattern that is forecast across the Balkan Peninsula will limit any intense heat from building across the region with temperatures expected to remain near to slightly below normal for the season as a whole.


Google преводилац је то овако превео:

Италија, Балканско полуострво у опасности је од поплава, јер пљускови и даље постоје.

Повремене олујне олује током Италије и Балканског полуострва током лета наставиће се до јесени.
Јаке грмљавинске олује погодиле су љето на више локација од Италије до Румуније и Грчке, а обе ове претње остаће забринутости током месеца септембра.
Грмљавинске олује које производе споро олујни системи донијет ће ризик од вишедневних обилних киша које би могле произвести бљескове и поплаву.
Како сезона напредује, ризик од јаких грмљавина ће се смањити, али кругови локално обилних киша ће се задржати.
На укупној стази олуја над Европом имаће олује широм јужне Европе што ће донети бројне кише падавина током месеци октобра и новембра.
Влажни образац који се предвиђа широм Балканског полуострва ограничиће интензивну топлоту од изградње широм региона, при чему се очекује да температуре остану близу мало испод нормалних за сезону у целини.


Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 23, 2019, 10:27:02
Пар пута сам прихранио кошнице са пола литра сирупа 1:1 у који додајем нозевој и матичњак.
Преко сатоноша прскам са ручном прскалицом раствор нозевоја у који додајем и раствор матичњака. Размишљам да тако пчеле добију и мало воде у ове паклено вруће дане.

Пчеле су веома мирне. Чак и она друга два друштва која су се бунила при прегледима почетком месеца. Па ипак сам опрезан када их прегледам. Онај рој са дрвета је заменио матицу и сада је ту једна лепа ''опасница''. Интересантно да нисам добио ниједан убод у августу док рецимо почетком јула нисам смео да отворим РВ кошнице. ЕВ су и тада биле за нијансу мирније.
Има уноса полена а ова ''боља'' ЕВ у првом наставку на подњачи лагерује доста перге.

У другој ЕВ је једноставно нестала млада матица из јула. Повучени матичњаци на три рама. Неке мање сам рушио а лепше сам остављао и нисам могао да се одлучим који рам да оставим. По некој оквирној а очигледно не баш тачној претпоставци и рачуници матице би требало да изађу у суботу. Јуче сам на првом раму видео отворени матичњак из којег је изашла матица а један је матичњак ''прогрижен'' са стране. На раму је још један матичњак. Поред њега се шета млада матица. Само што је некако сива. Пчеларским ножем је ''натерам'' да се попне на нож и спустим је на сатоноше у наставку. Она шмугне доле. Одложим рам у наставак ван кошнице. Извадим други рам са матичњацима. Погледам матичњак и поред њега се шета '''сивка''. ''Понудим'' јој нож а она се попне. Спустим је на сатоношу два рама даље од трећег рама са матичњацима у наставку у кошници. Одложим рам са матичњаком ван кошнице. Пребацим димилицу јер ми је сметао дим што је трајало двадесетак секунди. Извадим трећи рам са матичњаком из кошнице кад погодите ко се шета поред матичњака? Сивка. Понудим јој превоз а она наравно прихвати. Каква старлета... ложи се на брзу вожњу...  ;)...  Спустим је на сатоноше у кошницу. 
Сад нисам сигуран да ли матица стварно дежура поред матичњака или сам пре уверења да је ово била случајност.
Трутова има, сад је све рукама Мајке природе и Оца на небесима.
Ово је последњи воз за ту кошницу, ионако улази у вандредно стање јер су јој петрбне зимске пчеле и да се припреми за зиму. Немам превише очекивања али и имам.

Ово ми је прва година година пчеларења а толико ми се тога издешавало, што сплетом околности што мојим грешкама а понешто су ми и пчеле дозволиле да видим и уживам, да почнем да размишљам... да видим а не разумем... да будем бољи, стрпљивији, промоћурнији... а колико догодовштина са матицама...

Нисам приметио јаја у кошницама које имају матицу. Кошнице јесам отварао увече али је било ''видљиво'', барем се отворено легло видело. Велике су врућине. Зато сам и одлучио да прскам пчеле са нозевојем. Почетна идеја је била да опрскам сваки рам али то захтева пуно времена.

У прошлу недељу (18.08.) сам пчеле третирао са препаратом на бази лимунтуса. И сутра ћу такође осим ове са неспареном матицом јер ту нећу да дирам ништа до следеће недеље. Планирам третирање и у недељу 01.09. Надам се да ће време да се побољша у смислу захлађења у септембру па да кренем са третманима мрављом киселином.

Испаде опширно на крају...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 24, 2019, 20:37:16
Ако вам је претходна прича о ''Сивки'' била интересантна ево још једне занимљиве матице.

Ова је ''Белка'' а изгледа је да је то нека Банаћанка:

(https://i.ibb.co/GV1VKbD/IMG-20190824-190955.jpg) (https://ibb.co/XzdzhvP)

Како се она ту задесила...

Да ли неко има искуства са овим матицама?
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Avgust 30, 2019, 10:06:48
На свака два дана додајем пола литре сирупа 1:1. Друштва имају залихе али им треба још. Матице су престале са залегањем када је било много топло. Не могу да разликујем зимске пчеле па бих да форсирам легло ако је то уопште могуће сада. Нисам сигуран да ли ће се младе матице оплодити и да ли ће почети да носе јаја. 
Уосталом ако не буде како треба спајаћу.
У сируп додајем нозевој. Прихрањујем увече око 19:00.
Али пишем зато што се пчеле узнемире и облећу око флаша и око хранилица. Поређају се око састава измећу збега и наставка јер претпостављам да осећају мирис. Неке збегове сам сам правио па има и мало ''луфта'' а нисам хтео да превише ''заливам'' туткалом. Стражарице изађу на лета а понека се и ''потуче'' са вероватно туђицом која жели да уђе.
Гледам да то урадим педантно, да нема расипања сирупа, да урадим брзо али се прилично уплашим.
У недељу остаје последњи третман ''лимунадом'' а у септембру ћу кренути мрављу.
Сачекаћу да се ипак стабилизује време тако да ћу можда кренути крајем прве декаде септембра а још касније ћу додати веће количине сирупа.
Има уноса полена белог, жутог и неког розе боје. Пчеле мирне све док не кренем са сирупом онда се узнемире.
 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 02, 2019, 08:56:53
Јуче увече сам завршио са третирањем ''лимунадом'' и прихранио са пола литре сирупа. На једној пчели сам приметио вароу. Мислим да ћу чим време дозволи да кренем са мрављом киселином.
Пчеле и даље мирне. Нисам стављао нозевој у сируп и сипао сам скоро пред мрак тако да пчеле нису биле узнемирене. 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 02, 2019, 12:01:07
Смедерево 1993. главни градски трг у ''шуми''... чују се птице.... стара фонтана са круговима...

Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 05, 2019, 07:53:29
Смедерево је вазда било отворено за све добре људе... дођите!

(http://palankadanas.com/wp-content/uploads/2019/09/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82-132-%D0%A1%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD-768x1069.jpg)
(http://sdcafe.rs/slike_vesti/velika/03f3f1ba5e47f534e1f2cb3330a0014e.jpg)
(http://sdcafe.rs/attachments/1903/content_smederevska-jesen-2.jpg)
(http://sdcafe.rs/attachments/1908/content_smederevska-jesen-7.jpg)
(http://www.smederevo.org.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/UQB_SD%20jesen%20defile%20%2005%20Smederevo%201009%202016.jpg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 06, 2019, 21:41:01
Она матица ''Белка'' је почела да носи јаја. Јесте да је то касно по устаљеним стандардима али мислим да ће нешто направити од тог друштва.
''Сивку'' нисам нашао.
Имам једно касно направљено друштво које сам направио од шест рамова излазећег легла. По три из преостале две родне воје. Тим пчелама сам додао младу спарену матицу коју сам купио.
Зашто сам то урадио? Једна ЕВ се цело лето мучи са матицама и када сам купио матицу и формирао то друштво идеја је била да се у неком моменту споји са тим пчелама ако не направе матицу. Прво сам ја вероватно непажњом уништио матицу па сам чекао да се из матичњака излегу нове матице. Да бих био сигуран да ћу добити матицу формирао сам један ЕВ рој и додоао му пар матичњака.
У том новом роју се није оплодила матица. У основном ЕВ друштву јесте. Кренула је матица да носи на једном раму и онда једноставно нестала. Поново се формирали матичњаци. Поново сам оставио на матичњаке у основно а два у ''помоћни'' рој. У роју који сам појачавао са леглом се сада оплодила и ''занела'' белка.
У основном друштву које сам такође појачавао се сивка још нећка али је нисам видео. Пчеле не лепезају крилима.

Враћам се на купљену матицу. У тим тренуцима у ЕВ пчеле су лепезале крилима јер су очигледно биле без матице. Нисам смео да додам купљену матицу тим пчелама. Прочитао сам на интернету да су младој матици потребне младе пчеле да би је заштитиле и храниле.
Зато сам и додао шест рама са излазећем леглом и са младим пчелама на рамовима. То сам урадио у раним поподневним сатима рачунајући да ће излетнице да се врате у своје кошнице. Рамове и пчеле сам испрскао нозевојем. Увече сам ставио мрежу на сатоноше и на мрежу сам ставио кавез са матицом и њеним пчелама. Прихранио пчеле сирупом. Тако сам оставио преко ноћи. Идеја је била да матица током ноћи рашири своје мирисе пчелама. Сутрадан је била субота и око десет сати сам скинуо мрежу и кавез са матицом сам ставио водоравно на сатоноше.
Пчеле су се окупиле око кавеза и онда се десила невероватна ставр. Матица је почела да им пева. Зззззз зззззз зззззз зззззз...
Ставио сам поклопац а после десетак минута проверио и видео да су пчеле око кавеза али да не праве гужву. Онда сам скинуо поклопац са шећерног теста и пробушио рупу кроз тесто како ми је ''мој мајстор - учитељ'' Раковац показао. (Овако ме није учио да додајем матице у кавазу и извињавам му се). Пчеле су језицима почеле да скидају шећерно тесто. Онда сам кавез окачио на чачкалицу и пустио да виси између рамова.
Заклео сам се да нећу отварати ту кошницу седам дана. Издржао сам пет. Није било срећнијег човека кад сам угледао зелену тачку на раму. Та ''Зеленка'' сада има два рама легла.

Ово пишем само да бих изнео своја искуства како почетници не би требало да раде. Ионако ова година је веома чудна. Барем сви пчелари пишу да је чудна па и ето и ја понављам.
Значи почетници никако овако него само стрпљења и слушати ментора.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 09, 2019, 10:17:16
Јуче поподне сам ставио по 20ml мравље киселине у пластичне поклопце у којима је трулекс крпа. Поставио на сатоноше рамова на најлон величине 200x200mm. Преко тога такође најлон који сам ''захефтао'' за рам висине 3cm. Рамове сам правио од летвица 20x30mm и они ће касније да имају функцију да се у њих убаци дрвена плоча са квебек бежалицом које сам такође направио (додуше само две). Замислио сам да се бежалица лако може извадити из рама а сам рам да има више функција. Најлон није захефтан целом површином тако да пчеле имају слободан пут до хранилица у које сам сипао по 0,5l шећерног сирупа 1:1.
Јутрос сам поранио чим је свануло да погледам има ли резултата али изгледа да су мрави стигли раније....

(https://i.ibb.co/b1bTL5X/2019-09-09.jpg) (https://ibb.co/PxDK4Gg)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Septembar 09, 2019, 10:28:14



         Сада ми је јасно због чега се мање јављаш у последње време.
         Мани се интернета и импровизација . Штету си већ направио и добро је што је јавно износиш. Ако ништа друго верујем да ћеш следећи пут добро размислити пре него што се упустиш у беспотребне експерименте који никада не могу донети ништа добро. Прасе се не гоји пред Божић па се исто тако ни нова друштва не праве сјесени. Не каже се џабе : " Рој у мају злато у јуну сребро а у јулу блато ". Август и септембар се и не помињу и то сразлогом. Уместо интернета боље послушај здраву сељачку памет . Веруј ми да је боља и паметнија од сокоћала по коме свако шкраба како му се ћефне ( ево и ја одох у шкрабала ).
         Пчеле нису кућни љубимци. Не воле се пчеле већ рад и брига о њима. Зато нема Белки , Стрелки и осталих љубимица. У питању си инсекти који живе у складу са природом а не нашим жељама и прохтевима. Љубав мора бити узвраћена да би је уопште било а од пчела то нећеш доживети. Оне узвраћају само радом. Ако хоћеш љубимца који ће ти узвратити пажњу и љубав набави пса који ће да шени и маше репом а батали пчеле.
         Рад са пчелама подразумева превасходно праћење промена у природи па тек онда у кошници. На нама је да им помогнемо да лакше преброде одређене периоде а на њима да узврате својим производима. Нема ту љубави. У питању је пословни однос . Што је он коректнији боље је и њима и нама. Однос љубави ( што је вербално а и практично честа појава код почетника ) се завршава слабим или страдалим пчелињим заједницама и пчеларовим материјалним губитком. На крају дође разочарање или губитак самопоуздања ( све сам урадио како пише а опет није успело ). Теорија се мора валоризовати у пракси . У супротном је само мртво слово на папиру.
          На крају да додам да су ти најбоља запажања из твог претходног текста ( одговор 77 ) на његовом крају у послењих четири - пет реченица.
         
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 09, 2019, 11:37:56
Горане, апсолутно си у праву за све што си написао. О неким стварима смо причали и раније а неке ствари су се провлачиле кроз све наше разговоре.
Хвала ти на овим речима, разумео сам да на мене требају да делују и отрежњујуће и стимулативно. И добро је да је тако и добро је то стоји овде записано.
Биће све то у реду, онако како треба да буде.
 
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 11, 2019, 09:03:23
VILA “ZLATNI BREG”, poznatija kao letnjikovac dinastije Obrenović, nalazi se na 4 kilometara od centra grada, u naselju Plavinac (stari put Smederevo – Beograd). Godine 1829. u vreme najveće slave i ugleda, knez Miloš, osnivač dinastije Obrenović, kupio je ovde imanje sa vinogradom od izvesnog Turčina Muhameda. Dvorski život ovde je ustanovljen za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priređivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić i dr. Po razvodu kraljevskog para, vila je pripala Nataliji nakon čega je ona angažovala čuvenog dvorskog arhitektu, Jovana Ilkića i načinila pojedine izmene u izgledu vile (Ilkić je, inače, autor zdanja Narodne skupštinu u Beogradu, kao i hotela „Moskva“ i Oficirskog doma– SKC. Današnji izgled enterijera Vile čini postavka Istorijskog muzeja i Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.
http://www.kreativnomentorstvo.com/izlet-u-smederevo-programa-kreativno-mentorstvo/ (http://www.kreativnomentorstvo.com/izlet-u-smederevo-programa-kreativno-mentorstvo/)

Имали смо прилике да у недељу породично посетимо вилу по други пут. Први пут пре две године смо упали у туру која је каснила у поласку па смо у вилу стигли скоро по мраку тако да нисмо видели поглед који ''пуца'' по Банату.'
Ове године се небо опет нешто ''мрачило'' тако да је видик био ограничен. Па ипак смо ухватили тренутак како сунце упада у грочанске аде...
Остаје нам трећа срећа да посетимо овај ''брежуљак'' кад је ведар дан и видимо Војводину на длану...
Ево једне фотке кроз прозор виле:
(https://i.ibb.co/L0RDWWt/2019-09-11-083756.jpg) (https://ibb.co/Cw8pZZ7)



Иначе Смедерево је у време Обреновића било јако упориште династије Карађорђевић. Кустоси не спомињу ''Смедеревски намештај''....

На крају један леп излет у простор који је до пре пар година био забрањени град...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Rakovac Goran Septembar 11, 2019, 13:40:14



           Кустоси не спомињу " Смедеревски намештај " али ти си га поменуо. Ако је већ тако онда објасни људима шта овај израз тачно значи јер огромна већина за то није ни чула. Не бих да ти се мешам у тему али боље објасни ти него да то чинимо ми са стране.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 11, 2019, 15:04:08
Па није баш за похвалу што се то десило у Смедереву.

''Смедеревски намештај је назив за удес кнеза Милана Обреновића у нужнику, за који никада није разјашњено да ли је био покушај атентата или само случајност. Инцидент се одиграо 6. октобра 1871. у Смедереву када се кнез Милан умало није удавио у фекалијама пољског клозета који се распао под његовом тежином.

Дана 6. октобра 1871. у Смедереву, кнез Милан обављао је велику нужду у пољском клозету. Изненада, даске су попустиле, па је кнез пропао у септичку јаму умало се није удавио у фекалијама. Спасао се захваљујући томе што је са собом понео пиштољ, те је пуцњем у помоћ дозвао дворјане који су у први мах помислили да је кнез извршио самоубиство. Претпоставља се да је кнез Милан у клозет пошао наоружан зато што је пре само четири месеца преживео атентат познат као Теразијска бомба, када је у близини старе Теразијске чесме експлодирала паклена направа неколико тренутака након што су поред ње прошле кочије којима се возио у позориште.

По мишљењу Слободана Јовановића овај догађај је највероватније био случајност. С друге стране, Леонтије Павловић у књизи Смедерево у XIX веку сматра да су непознати атентатори престругали потпорне даске клозета, а под премазали воденим раствором азотне киселине. Даске су на први поглед изгледале целе, али су попустиле под тежином гојазног кнеза. Међутим, Павловић је ове податке преузео из једне изгубљене архиве Историјског института, тако да се њихова веродостојност не може проверити...'' из Википедије...

Питао сам намерно зашто у вили нема просторија за ''поради себе'' а кустос је кроз осмех прокоментарисао да су имали ''ноћне посуде''.

Утисак је оставила животна прича Краљице Наталије и њена трагична судбина као и чињеница да је крај живота провела у тиховању као монахиња у католичком манастиру а да се њени дневници данас налазе у Ватикану. Она је била истински сведок бурног времена и превирања у Србији. Још једна жена у низу која је као супруга покушавала да има утицај на владара. Као јака личност са источном словенском душом вукла је ка Русији...

Прошли пут сам дискретно питао да ли је то својевремено окретање ка Француској и Аустроугарској могло да нам помогне у просперитету тадашње државе а госпођа која је тада била кустос је рекла да је народ и тада био гладан где год да су владари гледали...

Интересантно је и да је рекла да је Александар планирао да се разведе од Драге Машин и да су тада боље обавештени то знали..
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 12, 2019, 08:03:15
Ево фотографије поклона који сам добио од ћерке. Пчелица је добила важан и одговоран задатак да ме чува. Стоји ми изнад главе и мотри на улаз...

(https://i.ibb.co/z8QnMpj/2019-09-11-083557.jpg) (https://ibb.co/gvmj2NH)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 13, 2019, 08:30:30
Синоћ додавање мравље киселине и прихрана.
Она проблематична ЕВ сада има матицу. Надам се да ће то друштво дочекати пролеће. Има пчела, доносе полен, има перге, има и мало легла и има хране.

(https://i.ibb.co/nL1Pc9N/IMG-20190911-174548.jpg) (https://ibb.co/1mXzq1t)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 13, 2019, 19:59:35
Сад кад идем на весеље или у посету идем као домаћин човек:

(https://i.ibb.co/dKzfmTg/2019-09-11-083515.jpg) (https://ibb.co/s3MgWfH)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 14, 2019, 15:57:44
Ево још једне:
(https://i.ibb.co/fkyhvyK/IMG-20190824-121415.jpg) (https://ibb.co/MctY6tj)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 14, 2019, 16:16:46
Данас сам исцедио нозевој и већи део помешао са водом и ставио у ручну прскалицу и то ми служи за прскање преко восконоша рамова. Од раније сам имао тинктуру од матичњака па сам и то додао.
Са преосталим лековитим травама сам поступио баш као што сам прочитао на форуму и онако како то и Горан Раковац ради. Сипао воде и прокувао и тај, да тако напишем, одварак сам ставио у балон од 6l. Са тим ћу прихрањивати пчеле. Оно што је у тегли ће остати за касније коришћење што прскањем што за додавање при прихрани.
(https://i.ibb.co/xXwXhBP/IMG-20190914-071145.jpg) (https://ibb.co/BcvcLQd)
Травке сам оставио да се суше па ће се и оне употребити.
Док сам пресипао из судова у балон и теглу део нозевоја са матичњаком се просуо на приручни помоћни сточић. Једна пчелица је слетела да проба како је испало:
(https://i.ibb.co/Qmp62ff/IMG-20190914-075137.jpg) (https://ibb.co/q17Rtdd)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Vojo Brstina Septembar 14, 2019, 22:47:28
Тако и код мене слећу на Нозевој.
Такође и на исцеђено биље од Нозевоја које проспем испред кошница.

Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 15, 2019, 10:12:40
Војо, да ли то исцеђено биље испред кошница има неку сврху, употребу? Можда као нека врста дезинфекције с обзиром да је жалфија лековита као нека врста антибиотика.
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Vojo Brstina Septembar 15, 2019, 14:57:19
Ту јој је приличније него на неком другом месту.
Мање трава расте а врши и неку додатну дезинфекцију.
Поздрав драгим пријатељима...
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 16, 2019, 21:42:52
Прошле године у новебру смо породично ''банули'' у Радовање. Скоро да је пала ноћ. Преплашили смо Горана, Војкана и Сају. Поседели, попричали и на одласку на поклон добијемо неколико бокора астера. Посадили, неговали и бринули се колико су то околности дозвољавале. На крају ево стидљиво отвара цветове на радост пчела. Фотографисано скоро по мраку:

(https://i.ibb.co/DQWLL69/IMG-20190916-190309.jpg) (https://ibb.co/qpjxx4N)

Надам се да ћу успети да га размножим још више....
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 20, 2019, 17:39:48
Пчеле на астеру:
(https://i.ibb.co/8r9LWcb/2019-09-20-173407.jpg) (https://ibb.co/jyDPcRz)
(https://i.ibb.co/hYvkFjm/2019-09-20-173501.jpg) (https://ibb.co/9ZjJHLr)
а имају и друштво:
(https://i.ibb.co/d4npT37/2019-09-20-173158.jpg) (https://ibb.co/b5pv0y7)
Naslov: Odg: Smederevo grade od davnina...
Poruka od: Zoran Vučković Septembar 21, 2019, 22:15:49
Каже она стара флоскула*:''Упознај земљу да би је волео''. Данас смо на неки начин упознали добар комад ове наше предивне земље. И то онај део где мислим да живе прави Срби, барем је то моје мишљење а без увреде за земљаке широм Србије, Балкана и Света.
Посетили смо Истраживачки центар Петница код Ваљева. До Петнице смо стигли преко Младеновца, Аранђеловца, Лазаревца, Лајковца и на крају Ваљева.
Онда смо посетили Дивчибаре а у повратку прошли кроз Мионицу, Љиг, Аранђеловац, Младеновац па Смедерево.
Довољно је да напишем да сам видео оплетене старе плотове.
Нисам баш обраћао пажњу али видех неколико лепих пчелињака а на много места по пар кошница. Већином ЛР а један пчелињак од неких педесетак кошница са ДБ медиштима на подњачи и ДБ телом изнад.

На планини је ваздух какав само може пожелети ова наша смедеревска ''отрована'' плућа.
Нећу да напишем да има толико шума да се душмани не би досетили да и то посеку.
А можда су се и ти људи који тамо живе међу четинарима одавно ''почетинарили'' па се не дају тако лако и не дају на своје шуме.

Ево пар фотографија са Дивчибара:
(https://i.ibb.co/qx8ZPY5/2019-09-21-214151.jpg) (https://ibb.co/mSKxM58)(https://i.ibb.co/c11NjGS/2019-09-21-214206.jpg) (https://ibb.co/L88C3LX)
(https://i.ibb.co/PFgjSMd/2019-09-21-214230.jpg) (https://ibb.co/S5ByLcz)


*У данашње време појам флоскула означава реченицу без садржаја и стога се често користи погрдно. - Википедиа
**Не слажем се са дефиницијом!