Košnice Voja

Radovi na pčelinjaku => Medonosna pčela (Apis mellifera) => Temu započeo: Hamza Smajic Januar 19, 2011, 23:55:30

Naslov: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Hamza Smajic Januar 19, 2011, 23:55:30

Slobodane, ako su ti matice prošlogodišnje i ako su proizvedena na kvalitetan način od rojevih matičnjaka ili od zdravih zajednica u kojim je bio kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi, ja bih ti preporučio da još 2-3 sezone ne brineš o njihovom kvalitetu. Možeš četvrte godine da izvršiš zamenu matica.

Pozdrav svima.....

Ovaj odgovor je gospodin Vojo dao kolegi Slobodanu Iliću kao odgovor #4 u temi "ZAMENA MATICA".

Negdje u komentarima na SPOS-ovom forumu, gospodin Vojo je spomenuo nešto isto ili slično a radilo se čini mi se isto o kvalitetu matice ali nije ili se ne sjećam da je dao ove odnose. Pošto imam problem sa matičnom rešetkom ili bi prije rekao sa maticama, čini mi se da nisam potrefio pravi odnos, odnosno matice mi izlaze nekako sitnije pa prolaze kroz matičnu rešetku, otvori ovu temu sa ciljem saznanja nešto više o ovoj proizvodnji jer su sve moje matice ovako proizvedene, rojeve.

Izvinjavam se gospodinu Voji ako je o ovome negdje govorio ili pisao, a zamolio bi ga da objasni, kad to mogodne, koji je to "kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi". Ako bi moglo da se objasni po broju RV ili EV ramova ili površini legla ili saća, o ovom odnosu količina.

Unaprijed se zahvaljujem.

Pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic Januar 20, 2011, 00:03:45
Ja sam prošle godine proizveo preko 20 matica iz rojevih matičnjaka. Ako pronađem papire na kojima su mi podaci o njima, a neke sam i obeležio; imaće te moje izveštaje o tome.

Čuo sam od nekih, veoma uspešnih, pčelara, da koriste isključivo, tj. u najvećoj meri, rojeve matičnjake.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Hamza Smajic Januar 20, 2011, 00:10:09
Kolega Vojko!

Ako bi to uspio da nađeš volio bi a i da ako možeš kažeš i ti svoje iskustvo oko ovoga. Ako čak nekad i nisi uspio da dobiješ neku kvalitetnu maticu da li si primjetio ili možda zabilježio zašto ti to nije uspjelo. Sve bi to bilo korisno da se prodiskutuje o tome.

Ma moje su sve matice rojeve, tako sam od gospodina Voje naučio, ja nemam drugih, a ako bi uspjeo da i ovo postignem bilo bi pravo. Nadam se da će se i Vojo uključit.

Pozdrav!
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojo Brstina Januar 20, 2011, 01:33:48
Uključiću se svakako ali za noćas je dosta. Ovo je široka tema.

Pozdrav svima.....
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic Januar 20, 2011, 08:47:47
To o kvalitetnim maticama je vrlo mistična tema.

Pre par godina, moj Kum i ja počeli smo proizvodnju matica presađivanjem larvi od matice majke koja je u jednoj sezoni, bez ojačavanja društva dala 65 kg meda. Njeno potomstvo nije ni približno bilo blizu nje.

Možda su tu u pitanju pašne prilike, ili neprilike, koje su se javile sledeće godine.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Hamza Smajic Januar 20, 2011, 12:24:25
Tu bi se moglo reći da ipak kvalitetan odnos količine pčela u odnosu na količinu legla u vreme othranjivanja matičnih larvi daje kvalitetnu maticu zajedno sa njenim genetskim osobinama.

Čini mi se da bi gospodin Vojo imao o ovome mnogo reći. Koji je to odnos kad se želi da postigne nešto, odnosno kakvi rezultati izlaze iz kakvih odnosa količine pčela u odnosu na količinu legla ili koji je to kvalitetan odnos. Da ne kažem koji je odnos najkvalitetniji.

Pozdrav!
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojo Brstina Januar 20, 2011, 15:40:31
Najkvalitetnije matice su rojeve matice.
Zajednica koja proizvodi matice treba da je u istom ROJEVOM stanju kao i zajednica koja treba da se roji.
To podrazumeva da je zajednica najpre zdrava, neiscrpljena sa daleko većom količinom zatvorenog legla u odnosu na otvoreno i da je količina pčela u košnici u vreme othranjivanja matičnjaka dovoljno velika da bez opterećenja održava potrebnu temperaturu i vlažnost u košnici. U tim uslovima u košnici treba da bude značajna količina hrane to jest srazmerna količini pčela i legla u košnici.
U zajednici takođe mora da bude svih generacija pčela i zajednica koja proizvodi matice ne sme da bude bez izletnica. Unos svežeg polena ili količina perge u košnici u tom periodu mora da bude odgovarajući potrebama zajednice. 
Količina pčela u košnici ne mora da bude velika ali mora da bude odgovarajuća u odnosu na količinu legla tako da zajednica sa lakoćom održava to leglo i othranjuje matične larve.
Na primer:
Dovoljno je da zajednica ima i pokriva 4 RV rama saća pčelama ili oko 6.000 jedinki ali da u tim ramovima ne bude više od 2 rama legla sa tri četvrtine zaleženih ćelija. To je oko 3.500 do 3.600 ćelija po ramu ili ukupno oko 7.000 ćelija. Ako na ova dva rama nema više od 2.000 otvorenog legla ili ukupno u odgajivačkoj zajednici oko tri pčele po jednoj larvi tada možemo biti uvereni da se pčele neće opteretiti na othranjivanju malog broja matičnih larvi u matičnjacima.
Važno je takođe da u to vreme kada formiramo zajednicu od koje očekujemo kvalitetne matice da imamo svežih jaja u leglu i da nova zajednica nije pretrpela stres tokom transporta na novu lokaciju.

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.

Ovako othranjene i ovim uslovima odnegovane matičnjake možemo da koristimo za formiranje nukleuza kao i za eventualnu zamenu matica.

Pored prethonih selekcija zajednica iz kojih se uzima materijal za razrojavanje, ovo su osnovni preduslovi za othranjivanje matičnih larvi, negovanje matičnjaka  i dobijanje kvalitetnih matica .

Posle na red dolazi sreća koja odlučuje da li u vreme parenja biti toplo i prijatno vreme kao i da li u okruženju imamo dovoljan broj kvalitetnih trutova koji će da posao obave kako treba i privedu kraju.
Ako sam nešto preskočio ili zaboravio tu smo da pojasnimo.

Pozdrav svima.....
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: elvismujovic Januar 20, 2011, 18:18:34
Vojo, šta se dešava kada jako odabrano društvo obezmatičimo bez prebacivanja, dodavanja ili oduzimanja ramova ili pčela. Da li se ovako može dobiti dobra matica.

Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Hamza Smajic Januar 20, 2011, 22:26:12

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.



Kolega Vojo!

Bio bi jako zahvalan ako bi samo malo mogao da pojasniš ovaj primjer koji si naveo. Ostalo je kristalno jasno.


Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice

I mene bi interesovalo da li bi na ovakav način kako je napomenuo kolega Elvis mogli dobivati matičnjake ili bar početke matičnjaka s kojim bi kasnije mogli uz kvalitetan odnos količine pčela i količine legla načiniti neko mini odgajivačko društvo i tako proizvesti kvalitetnu maticu s obzirom da se ovdje ne radi o rojevom matičnjaku.

Ako nije teško, kolega Vojo da nam pojasniš. Ima mnogo odgovora na ovakva pitanja ali lično mene interesuje tvoje mišljenje.

Pozdrav!
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojo Brstina Januar 20, 2011, 22:41:49

Ako na primer kada formiramo 5 ovakvih novih malih odgajivačkih zajednica imamo izlazak jedan do dva rojića od tih istih malih odgajivačkih zajednica možemo da se veselimo da smo sve uradili kako treba.



Kolega Vojo!

Bio bi jako zahvalan ako bi samo malo mogao da pojasniš ovaj primjer koji si naveo. Ostalo je kristalno jasno.


Vojo, još jedno pitanje. Kada u najboljem društvu za vreme glavne paše iznad matične rešetke prebacimo mlado leglo, pčele iznad matične rešetke povuku 1-2 matičnjaka koji budu jako krupni. Kakvog su kvaliteta ovakve matice

I mene bi interesovalo da li bi na ovakav način kako je napomenuo kolega Elvis mogli dobivati matičnjake ili bar početke matičnjaka s kojim bi kasnije mogli uz kvalitetan odnos količine pčela i količine legla načiniti neko mini odgajivačko društvo i tako proizvesti kvalitetnu maticu s obzirom da se ovdje ne radi o rojevom matičnjaku.

Ako nije teško, kolega Vojo da nam pojasniš. Ima mnogo odgovora na ovakva pitanja ali lično mene interesuje tvoje mišljenje.

Pozdrav!
1. Kada nam se izroji neko od ovih malih odgajivačkih društava koje sam gore opisivao to nam je dokaz da smo stvorili uslove prirodnog rojevog stanja i da su pčele potpuno neopterećene othranjivale matične larve.
Takvo stanje u odgajivačkoj zajednici je najpoželjnije za proizvodnju matičnjaka.

2. Proizvodnja matica u zajednici podizanjem legla daleko od matice u cilju dobijanja matičnjaka i matica?

Ovo ne radim i ne preporučujem jer po nekad hoće da se desi  da prva izležena matica povede jedan broj mladih pčela i izađe roj.
Mislim da su matice iz takve proizvodnje dobre matice ako je zajednica koja ih proizvodi jaka zajednica.

Ako zajednica proizvede samo dva do tri takva matičnjaka(ako naiđem na ovakvo stanje u košnici) i ako su vrlo krupni obično ih porušim zato što mislim da matica može biti previše velika i troma.
Oni više liče na matičnjake iz samoizmene.

Jedino što ne preporučujem to je proizvodnja matica ih samoizmene.
One su po meni u proseku lošije od takozvanih prisilnih matica. A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Pozdrav svima.....
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic Januar 21, 2011, 10:00:29
A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Ovo sam i ja par puta primetio. Ime, koji je razlog tome, tj. zašto pčele nisu zadovoljne novom maticom? Ona je njihov proizvod.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Milic Vukic Januar 21, 2011, 12:45:51
Nešto joj fali, najverovatnije zdravsteno stanje.Evidentirane su brojne bolesti matica. Bolest se možda prenela sa majke na ćerku. Mogao bi to biti razlog, a može biti i da je nešto treće u pitanju.
Ja za to nemam siguran odgovor a dešavalo mi se slično, mada retko.
Pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojo Brstina Januar 21, 2011, 12:49:32
A vrlo često samoizmena se nastavlja i pored toga što je zajednica dobila mladu maticu koja se normano parila i koja normalno zaleže.

Ovo sam i ja par puta primetio. Ime, koji je razlog tome, tj. zašto pčele nisu zadovoljne novom maticom? Ona je njihov proizvod.

Ni ja nemam siguran odgovor i nisam siguran ali mislim da one,(jedna grupa pčela) to rade instiktivno.

Pozdrav svima.....
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic Januar 23, 2011, 00:45:43
Pitanje je zašto to rade, a ne, da li rade svesno ili instiktivno.

Na apstraktnom nivou odgovor bi bio:

Pčele nisu zadovoljne novom maticom i zato je menjaju, a šta to njoj fali, to samo one znaju. Što mi moramo sve da znamo?

Pozdrav svima
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Ivica Kuzmanovic Januar 27, 2011, 18:33:36
Obicno se u literaturi moze naci da su matice iz tihe smene najbolje. Bolje i od matica iz rojevog nagona.
Postavlja se pitanje kako to da su matice dobijene iz drustva koje je na vrhuncu snage losije od matica koje su pcele same zamenile zbog loseg stanja u kosnici.Nema bas puno logike.
Medjutim, oni koji preferiraju matice iz tihe smene kazu da  u rojevom drustvu pcele grade na stotine maticnjaka i sigurno ne mogu da ih ishrane kvalitetnije nego pcele koje neguju par maticnjaka tihe smene.
Mene interesuje da li je neko nekad procenio i da li se moze proceniti koliko ima vise pcela negovateljica u rojevom drustvu u odnosu na broj negovateljica u prosecnom drustvu?
Da li je moguce da u rojevom drustvu ima 10 puta vise negovateljica nego u drustvu koje nije rojevo?

Hvala i srdacan pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Milic Vukic Januar 27, 2011, 20:09:30
Moje mišljenje je da su mtice iz rojevog nagona i matice iz tihe smene dobre, jer su dobijene potpuno prirodno kako je to bilo milionima godina.

Rojeve matice su dobijene u uslovima izobilja hrane, velke količine mladih hranitejski raspoloženih pčela hraniteljica i smanjenja količine jaja koja matica nosi u toku dana, zbog čega ona nosi krupnija jaja. Dakle rojeve matice imaju sve uslove da budu u rangu najboljih mogućih.

Matice iz tihe smene često se neguju u sličnim uslovima (matica nosi malo jaja, veći je broj pčela hraniteljica od potrebnog za negu male količine larvica) Što se tiče priliva hrane to zavisi u kom periodu se društvo opredeli za tihu smenu matice. Ako se to desi u vreme dovoljne ponude nektara i polena iz prirode i matice će biti dobro odnegovane, ako ne onda će im nedostajati jedan bitan uslov da budu najbolje moguće.

Prednost rojevih matica je i u tome što se roje uglavnom najbolja društva pa je to primer sprovođenja prirodne selekcije. To kod matica tihe smene nije slučaj jer u tihu smenu ulaze i loša društva.

Zato su po meni u pravu oni koji, kad je kvalitet u pitanju, prednost daju rojevim maticama.

Činjenica da se u tihoj smeni neguje mali broj matičnjaka po mom mišljenju jeste bitna ali nije presudna. Svaka matica u čijem matičnjaku posle izlaska ostane nešto hrane, sa hranom nije oskudevala i zbog toga nije izgubila na kvalitetu.
Pozdrav.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic Januar 27, 2011, 21:33:32
Moje mišljenje je da su mtice iz rojevog nagona i matice iz tihe smene dobre, jer su dobijene potpuno prirodno kako je to bilo milionima godina.

U potpunosti se slažem.

Jedan naš kolega, a moj prijatelj, ima oko 200 košnica, DB i LR, menja matice iz rojevih matičnjaka iz onih košnica koje mu daju najveći prinos. Jedne godine je iz 3 paše sakupio 6 tona meda.

Pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: elvismujovic Mart 10, 2011, 12:07:23
Pitanje za Voju

Vojo, opisali ste kako možemo dobiti kvalitetne matice izdvajanjem nekoliko ramova legla odgovarajuće starosti, meda, polena i pčela u nukleus i prenošenjem nukleusa na udaljenost veću od 4 km.
Kakva je situacija, ako jako, najbolje društvo, obezmatičimo i ostavimo celokupno leglo i sve pčele - ništa ne izdvajamo i ne vozimo pčele na pomoćni pčelinjak. Mogu li se i ovako dobiti kvalitetne matice kao u nukleusu, ako se četvrti, peti dan pokidaju zatvoreni a ostave otvoreni matičnjaci. Ima mnogo napisanog o ovoj temi. Mene zanima baš vaše mišljenje jer to nikad niste pominjali ili ja nisam pronašao.
Pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojo Brstina Mart 10, 2011, 13:30:30
Pitanje za Voju

Vojo, opisali ste kako možemo dobiti kvalitetne matice izdvajanjem nekoliko ramova legla odgovarajuće starosti, meda, polena i pčela u nukleus i prenošenjem nukleusa na udaljenost veću od 4 km.
Kakva je situacija, ako jako, najbolje društvo, obezmatičimo i ostavimo celokupno leglo i sve pčele - ništa ne izdvajamo i ne vozimo pčele na pomoćni pčelinjak. Mogu li se i ovako dobiti kvalitetne matice kao u nukleusu, ako se četvrti, peti dan pokidaju zatvoreni a ostave otvoreni matičnjaci. Ima mnogo napisanog o ovoj temi. Mene zanima baš vaše mišljenje jer to nikad niste pominjali ili ja nisam pronašao.
Pozdrav

Kolega Elvise, pominjao sam i pisao i o ovom slučaju negde na Forumu SPOSa a ne mogu se setiti gde a nije toliko mnogo ni bitno kad možemo da odgovorimo.
Ovo što ste naveli je svakako vrlo dobar način za proizvodnju matičnjaka i mladih matica pod uslovom da je zajednica jaka da ima dosta hrane u košnici i da je zdrava.
Imajte samo u vidu da zdrave pčele u preko 50% slučajeva posle izlaska prve mlade matice kreće u rojenje. Naravno posle prvog roja izaći će i drugi roj a po nekad i treći.

Ako vam je pčelinjak blizu kuće i ako imate vremena i uslova za hvatanje rojeva eto lepog primera i uslova za hvatanje rojeva.

A ovako proizvedene matice će svakako biti odlične.

Pozdrav svima.....
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Azem Tursić Mart 10, 2011, 22:12:51
Ja imam pozitivno iskustvo sa maticama iz tihe smjene.Ove matice su kvalitetne, naravno ako potiču iz dobrog društva.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: sava mitic Mart 20, 2011, 20:02:43
Evo jednog grafičkog podsetnika o cislusu proizvodnje matica.
Dali vredi, prosudite sami
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Vojko Aleksic April 15, 2011, 19:33:59
Taj krug se rotira oko nitne u centru.

Nije loše da ga ima svaki proizvođač matica.

Pozdrav
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Dragan Pecic Avgust 10, 2011, 21:31:08
Kosnica sa dva sprata je prepuna pcela kada pokusam da pregledam jako su ljute,podizem ram mile preko rukavice, rukava i ubadaju,zuje na veliko oko glave bezim sto dalje pun sam pcela,sacekam pola sata da se smire da bih zatvorio kosnicu.Sta da radim????
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Milic Vukic Avgust 23, 2011, 22:23:30
Kolega Dragane, Pošto nema odgovora probaću ja.
Nema dovoljno podataka da bi se mogao dati potpun odgovor.
Osnovno pravilo je da košnicu otvaraš u vreme punog izleta ( kad jer najmanje starih pčela izletnica u košnici). Košnicu pre otvaranja nadimiti sa nekoliko mlazeva blagog dima, sačekati malo, pa otvoriti, zatim preko satonoša još malo nadinmiti i otpočeti pregled. košnicama prilazi u odeći od svetlih pamučnih tkanina (najbolje belih) bez jakih mirisa poput belog luka, parfema, znoja i sl. Otvorene delove tela (ruke) namaži rakijom ili sirćetom ili ih nadimi dimom iz dimilice. Posle svakog uboda bobro bi bilo neutralisati miris otrova nekim od predhodnih sredstava.
Ako je i pored toga društvo preterano agresivno jedino rešenje je zamena matice maticom koja potiče iz društva sa izraženom mirnoćom.
Pozdrav svima.
ps. izvinjavam se što odgovor dajem u ovoj temi, mada problem ime veze sa maticama.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: stevanovic sveto Oktobar 22, 2011, 19:50:04
Mnogo ste pisali na ovoj temi a niko da postavi koju odgovarajuću sliku. Ovako je izgledao ram jednog mog društva koje je ušlo u rojevi nagon. Verovali ili ne na ovom ramu bilo je 35 matičnjaka, sve bolji od boljeg. Slike su napravljene 30. 5. ove godine. Bio sam zaboravio na njih. Pozdrav.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: sava mitic Oktobar 22, 2011, 19:58:27
Kolega Sveto
I šta je bilo sa tim silnim matičnjacima?
Koliko njih ste uspeli da iskoristite  za proizvodnju novih matica?
Pozdrav iz Aleksinca
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: stevanovic sveto Oktobar 22, 2011, 20:19:46
Ma, ne pitaj! Nisam znao kud udaram od posla. Nije ovo bilo jedino društvo u rojevom nagonu. Nisam bio spreman za pravljenje novih društava, ali sam ipak napravio dvadesetak oplodnjaka (dvodelni LR). Jednostavno sam to plodište u kome je bilo više od 50 matičnjaka podelio na tri dela. Dva su išla u oplodnjake a treći deo je ostajao u košnici, s tim da sam oduzete ramove zamenio satnim osnovama. Opet su mi se neke rojile (desetak društava). Pozdrav.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Valon Mustafi Novembar 12, 2011, 16:02:26
  Spored mene, najbolji maticnjaci:
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: sava mitic Novembar 12, 2011, 16:08:00
Tako " mali " EV ram, a toliko mnogo  " velikih " i prekrasnih matičnjaka na jednom ramu.
Dali je bilo od koristi za većim brojem matica sa ovom rama.
Pozdrav iz Aleksinca
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Valon Mustafi Novembar 12, 2011, 16:11:30
Dali je bilo od koristi za većim brojem matica sa ovom rama.
Pozdrav iz Aleksinca

  За жал нису били искористени...

  Поздрав.  :)
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: sava mitic Novembar 12, 2011, 16:16:49
Šteta.
A dali je košnica ipak spašena od rojenja?
Takodje pitanje, dali je bilo matičnjaka i na još nekom ramu?
Kada se to desilo, orijentacioni datum i koliko je to pre paše, i koja je paša bila u pitanju?
Pozdrav iz Aleskinca
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Valon Mustafi Novembar 12, 2011, 16:21:17
Šteta.
A dali je košnica ipak spašena od rojenja?

  Da.

Citat
Takodje pitanje, dali je bilo matičnjaka i na još nekom ramu?

  Mislim da ukupno su bili na 3 rama.

Citat
Kada se to desilo, orijentacioni datum i koliko je to pre paše, i koja je paša bila u pitanju?

  To se desilo u pocetku kestenove pase.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: sava mitic Novembar 12, 2011, 16:31:01
Još jednom velika šteta što niste iskoristili te matičnjake.
To su rojidbeni matičnjaci i prema mišljenju većine iskusnih pčelare tim matičnjacima daju
najveću ocenu za kvalitet budućih matica.
Dali vam nisu bili potrebni, ili niste imali prostora gde da ih smestite?
Ipak verujem da ste odluku doneli da ostala društva ne oslabite i da unos nektara sa kestena
bude veći.
Pozdrav iz Aleksinca
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Valon Mustafi Novembar 12, 2011, 16:37:11
...niste imali prostora gde da ih smestite?

  Tokmu taka. A i vrijeme je bilo veliki razlog!
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Dragan Šošić Jun 12, 2012, 23:20:21

U poslednje vreme su uslovi bili naklonjeni rojenju i bilo bi dobro da svako proprati evidenciju na pčelinjaku, šta i kako se rojilo. Da li je roj prvi izašao sa mladim ili starom maticom i na koji je način ta matica dobijena ranije.

Postoji razlika između matica iz rojevih matičnjaka i matica koje su pronele u izašlom roju (mislim na mlade matice).

Moja iskustva i malo analiziranja govore da najviše problema imam sa rojevim maticama koje su pronele u izašlom roju. Povod ovome je što sam ovih dana pratio neke prirodne rojčiće i rojeve i zatvoreno leglo u nekima se pojavilo posle 16-17 dana od smeštanja roja u košnicu.

Pratite ubuduće kako se ponašaju društva sa maticama koje su sparene i pronele u prirodnom roju i koliko su ubuduće sklone rojenju i izlazi li iz njih roj sa starom ili sa mladim maticama (moja iskustva su da u najvećem broju nestaje stara matica i roj izlazi sa mladim maticama).
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Dejan Stepanovic Jun 12, 2012, 23:26:24
Ne da mislis nego si sto posto u pravu.Na pcelinjaku bivseg narodnog poslanika Cokic Predraga koji ja -gledam-
svi prvenci izasli sa mladom maticom neobelezenom.Kod mene ove godine prsnulo pet rojeva i ista prica,
Jos nesto iznosim svoje zapazanje takva drustva se obicno roje samo jednom.
Naslov: Odg: Matica iz rojevog matičnjaka
Poruka od: Dragan Šošić Jun 12, 2012, 23:45:38
Uglavnom, ali nema pravila, mogu dati i više rojeva. Nevolja je što nikada nisi siguran koliki će roj biti u odnosu na ono što se vidi na drvetu.

Idealizovanje rojevih matica je slabo promišljeno: ili stručnjaci uče mladog pčelara da odgaji mlade matice tako što će jednu košnicu jednostavno dovesti do rojevog nagona pa onda mogu koristiti te matičnjake ili neka koristi rojeve matice. To mi je malo neuko gledište od strane stručnjaka (mislim na pčelarski staž od xz ili xy :D godina ili to što jedni druge „podupiru“ i reklamiraju kao vrsne poznavaoce pčelarstva). Podseća me na plitku priču o matici rodonačelnici (valjda se zove Kleopatra :D). To je sužavanje genetskog potencijala i neka je na savesti „iskusnih poznavalaca pčela“.

Ako se koriste rojevi matičnjaci, najbolje je da postupak sparivanja bude u "veštačkim" društvima, oplodnjacima (nukleusima) i da se koriste matičnjaci iz što više društava. U nukleus se naseli razumna (ne prevelika količina pčele) i stavi samo jedan matičnjak.

Ili savladati tehniku odgoja matičnjaka. Biće manje stihijskog rojenja.

Čitam skoro da je kolega pokušao da zadrži rojenje matičnom rešetkom. Umesto što je svojevremeno branio „instituciju“ od moje malenkosti, bolje je da je pročitao, a pisao sam o tome: ne može se zaustaviti rojenje na taj način. Bilo bi zanimljivo da mogu pročitati kakve matice koristi.