Formiranje dvomaticne DB12

[Srdjan Savic]

Imam dve DB12 sa trogodisnjim maticama (zelene). Formirao bih trecu db12 podeljenu na pola sa tim starim maticama u trnutku kada jedna od ove dve udje u rojevi nagon i povuce maticnjake. Jedna od te dve je slabija ali je vec formirala nekoliko zvoncica. Ocekujem da ce ona da dobije prva rojevi nagon. Jedam maticnjak bih iskoristio da dodam u ovu drugu jednomaticnu koja bi ostala bez matice.
Jel imate ideju kako to tacno da izvedem ili da uradim to drugacije nego sto sam ja zamislio.

[Dragan Šošić]

Припреми матичну решетку која ће стајати усправно у плодишту. Колико си умешам да то урадиш, зависи могу ли стати сви рамови у плодиште. Ако матична буде у неком ширем раму, један рам ће бити вишак.

Одреди где ћеш одвести то друштво да буде неко време даље од пчелињака.

Пчеле убацујеш као када форимираш оно што сам назавао „збирни рој“. Истовремено убацујеш пчеле из оба друштва у преграде и то тако да буду до решетке. Препоручио бих ти оне "пресоване" матичне решетке, јер код жичаних може бити померања неке жице и преласка матице у другу преграду.

Не сме се одвојити слабо друштво (или легло до зидова кошнице с тим што ројеви буду слаби), јер пчеле могу да се “пребаце“ код једне матице.

Матице убацујеш истовремено у кавезима.

Легло не би требало да буде сво поклопљено, ако ниси већ ради или не познајеш рад са двоматичним друштвима, јер ће излежене пчеле да „загуше“ простор. Ако си већ разрадио начин рада и спреман си за то онда је мање битно колико ће пчела да се излеже. Постоји тема на форуму која се тиче рада са двоматичним ДБ кошницама.

Ако је више младог легла, треба да буде вишка пчела које ће то да одрже ако нпр. захлади. У сваком случају (и ако не захлади) ако је више младог легла, одваја се несразмерно више пчела, јер то легло неко мора и да храни.

Док радиш, корсти оне мале пумпице – распршиваче, којима се прскају пчеле на рамовима да буду мирније (мање излећу са рамова где је непоклопљено легло, јер морају да чувају легло, али и те рамове треба прскати фином воденом маглом из распршивача. Не користити неке пумпице где су биле раличите хемикалије.

Мораш обезбедити да пчеле не буду гладне.

Мораш бити спреман за рад са двоматичним друштвом, јер неспремност и непознавање доводи до тога да се двоматично пчеларење прогласи неподесним лошим или неисплативим.

Лично, не смарам ДБ кошницу подесном за двоматични рад. Мањи пчелињак се може одржати у радном расположењу, али ако будеш осутан и не одрадиш подизање легла, биће огромни ројеви на дрвету.

[Miroslav Jovanović]

Šta reći posle Šošićevog odgovora. Ipak ja sam pokušao i odustao od te ideje  pa sam ta društva prebacio u pološke i dobio puno bolje rezultate. Kada sam formirao dvomatični db radio sam ovako. U zid košnice ručnom kružnom testerom urezao žljebove i ubacio mrtvu pregradu od laminata 7 mm. Praktično to su dva zasebna nukleusa u jednom telu. Pred pašu bagrema podigao po tri rama sa pretežno zatvorenim leglom i stavio kroz dva medišna nastavka poviše matične rešetke. To mi je ispalo komplikovano u odnosu na pološku a i šest ramova je malo da bi se ta društva razvila. Imam  db tako pregrađene i poslužiće mi kao pomoćna drušva tj nukleusi za pološke.

[Dragan Šošić]

Ако под изразом повишене матичне решетке подразумеваш усправне матичне решетке у медиштима, онда то јесте компликовано и непотребено. Чак би било могуће користити и усправну мрежу у плодишту (она би иначе била добра за зазимљавање или потребна код уједињавања два посебно зазимљена друштва у једном телу – значи да није нешто сувишно).

Потребна је успаравна преграда у плодишту (мрежа или решетка) и обична матична решетка. Али јесте неопходно подизање легла у други наставак, што значи да је медиште један врло тежак наставак и коришћење бежалице је отежано (мислим, буде отежан наставак када замеди и напуне га). Зато сам и написао да треба бити спреман за рад са таквим друштвима.

Развој потпуно подељених друштава у ДБ плодишту јесте отежан у једном моменту, јер ће све затрпати поленом и нектаром и нема маста за легло. Али, подизање легла када је то потребно мора дати врло добре резултате. Међутим, то је рад са рамом и стална пажња да се не подигне или не оштети нека матица.

Али, како год било и даље мислим да је двоматично пчеларење уживанција, што се тиче снаге друштава, приноса и сигурности у раду.



ПС

Један мој колега са прилично дужим пчеларским стажом је често хтео да чије моје мишљење. И занимао се за рад са двоматичним друштвима. Последњи наш разговор је изазвао његово незадовољство, јер ја „стално ту нешто мењам“ како он каже и немама „стабилан став“. А промена се односила на то да нисам био задовољан ни двоматичним друштвима са 2 ЛР плодишта (зато и кажем да је двоматично пчеларење са ДБ телима још неугодније и при томе углавном мислим на већи пчелињак). Разлог су осредње године са више хладнијих таласа, када и двоматично друштво почиње да ствара медне капе ниско и „сабија се према рештки“ и губи се предност рада две матице. Тако да горња матица буде бескорисна,а може лако доћи до ројења. Коначно решење (оно што је старији колега замерио као „некакву непринципијелну промену мишљења“ је једна матица у ЛР наставку (задржавам стандард који може бити потребан) и друга матица са плодиштем у 2 полунаставка (наравно, реч је о „полунаставцима“ јер нису пола ЛР наставка). Обично су полунаставци горе. Када бих имао времена да петљам са друштвима, боље би било да су полунаставци доле и у одређено време заменити места.

[Miroslav Jovanović]

Za početnike i manje iskusne pčelare dvomatično pčelarenje je nekada nemoguća misija ali zato ima košnica pološka za koju literatura kaže da je prevaziđena a dušu dala za dvojno i dvomatično pčelarenje. Tu se ne može pogrešiti i nema omaške. Po prinosu  je daaaaaleko ispred nastavljača sa jednom maticom i bilo kojom tehnikom pčelarenja. Rad lak jednostavan. Čitao sam sve šta je dostupno o dvomatičnom pčelarenju db košnicom i probao i upoređivao na kraju odustao. Svakako da će dvomatična db dati bolji rezultat nego jednomatična al treba puno pažnje znanja i teglenja. Neka hvala. Na kraju krajeva db i njenih 12 plodišnih ramova je granica koja deli nastavljače od pološki. Imao sam ideju da plodište db podelim na 8 + 4 i probam belčića i uveren sam da bi dala bolji rezultat nego klasičan način sa polunastavcima.

[Srdjan Savic]

Ovo sa vertikalnom maticnom resetkom mi nije jasno jer sam citao po forumu da ce pre ili kasnije jedna matica nestati i da zato svi pregradjuju kosnicu vertikalno punom daskom bez ikakvih otvora. Preko plodista maticna resetka i zajednicka medista.
Sto se tice prevesavanja neznam kako ce se ponasati pcele kad prevesam po jedan ram legla a na njima pcele od razlicitih matica. Negde sam procitao da nema nikakvog sukoba.
Takodje nemam mogucnosti da nista pomeram sa tog pcelinjaka.
Moracu jos jednom dobro da razmislim pre nego se upustim u ovu kombinaciju jer sam jos uvek amater.

[Dragan Šošić]

По форумима се свашта пише. И нажалост, често о неким стварима пишу људи који су нешто начули или пробали једном  (са два слабића од друштава) и закључили да то не ваља. И не само да се пише којешта по форумима, већ и стручњаци напишу нешто што нема везе са животом (писао је и г. Кулинчевић у Пчелару да долази до „антагонизма“ матица, што уопште није тачно).  Матице не „нестају“ тако лако.


Писао сам одавно на форуму СПОС-а да сам задржавао двоматична друштва са решетком до пола зиме и није било губитака матица. Само што се више пчела придруже једној матици и зато је то неподесно за зазимљавање – мора се раздвојити непролазном преградом, ако је једно друштво изнад а једно испод, још приликом зазимљавања. Али више пчела може бити у доњем наставку, где је углавном мање хране и да тај део страда од глади. Проблем је што мрежа може ако су у једном наставку. Као и код усправне непролазне преграде, оба клубета су „ослоњена“ на преграду и то изгледа као једно клубе када се подигне преграда и погледа одозго. Само што изгледа пресечено том преградом. Сигурније је преградити непролазном преградом (лесонит, ламинат и сл.), а рано у пролеће мрежом сјединити друштва. Потом се раздвоје матичном решетком.

Ако не провериш нешто, никада нећеш ни знати може ли се и не трбаодмах одустати од неке намере. Спремност за рад са двоматичним друштвима је да урадиш понешто што се мора на време (не видим да је то у супротности са радом око једноматичних друштава). Спремност такође одразумева да мораш имати неке потребне делове кошнице, као што је наведена мрежа или решетка. И ако имаш воље, лако се то ради.

Мирослав јесте у праву што се тиче рада. Треба да се тегли, нарочито са ДБ, када се то напуни. Али, још неку годину подразумевам ту „стратегију“ али не са ДБ него са двоматичном у ЛР и полумедиштима. Полошка може бити повољнија јер се не „зидају“ наставци у висину.

Ако немаш могућности да помераш ништа при формирању тог друштва, ту не би требало да буде проблема. Али може бити проблема у друштвима где се пчеле враћају и где су матичњаци. Те пчеле убију младе матице. А враћање не траје дан-два као што се сматра, него траје данима. И то је изводљиво, са „пар комбинација“. Али, како ти одустајеш, да не идемо даље са тиме .



Иначе и ја сам још аматер . А био сам аматер и када сам као почетник радио неке ствари које се косе са свим нормалним ставовима огромне већине која тако никада није радила, били су страховито против, исмејавали то (то раде углавном неуки) и онда прихватили да може и тако.

[Miroslav Jovanović]

Da dodam ukratko. Sa istim tim db ramovima pološka daje bolje rezultate od db. Mislim na dvomatično pčelarenje.

[Dragan Šošić]

Сви ти верујемо  па и ја 





Шалим се Мирославе . Морао сам, баш се наместило, немо' се љутиш . Не могу ништа да одузмем и додам: полошку и АЖ познајем само теоретски.



Што се тиче „нестанка“ матица, друштва задржавају неку самобитност и када су двоматична у по једном ЛР наставку (подељена водоравном решетком). Мислим да сам написао да ми је једна матица једноставно нестала (зелена). Врло занимљиво је (шалим се није занимљиво, него је то тако), да горње друштво одгаја много присилних матичњака иако је матица у првом наставку. А практично је то једно гнездо.


Данас видим да су ми „рокнуле“ једну изузетно добру плаву матицу, јер сам мало хтео да на силу матица залеже полунаставак који је убачен између 2 ЛР наставка и иако је саће било идеално (довољно старо да га матица радо залеже), ту нема ништа осим пчела које „шетају“ по плумедишту и убацију мед. А у горњем ЛР наставку много присилних матичњака и огроман број оних „букета“ матичњака. Иначе, матица која је остала је нека присилна коју су одгајиле и која је далеко лошија.


У изолатору, који је у једном ЛР наставку и има 7 рамова легла у одељку ван изолатора се извела данас млада матица из матичњака који нисам ни видео иако сређујем изолатор на 5-6 дана и врло пажљиво погледам сваки рам. Како не обраћам пажњу на матичњаке, једноставно га нисам ни видео. Само данас, откинем тај матичњак и помислим: овај изгледа као да је изашла матица, јер је имао делове поклопчића, који су пчеле већ искидале. И нађем младу матицу која се излегла највише пола сата пре прегледа (још је била онако „брашнава“ као и све матице које се излежу ван ројевог нагона).


Тако да се на овим недавним примерима види да се пчеле не труде да одмах побију матице ако су друштва довољно јака (пуна кошница пчела), већ теже да одгаје и другу матицу или да надокнаде губитак матице иако у делу гнезда већ постоји матица. Ако је друштво релативно слабо, матице које се излегу изнад решетке врло брзо убијају. До спонтаног удвајања долази при обилној паши и довољној снази друштава да је способно да и у медишту успостави друго гнездо и природа омогућава да се то гнездо одржи (има обиље паше).

[Srdjan Savic]

Али може бити проблема у друштвима где се пчеле враћају и где су матичњаци. Те пчеле убију младе матице. А враћање не траје дан-два као што се сматра, него траје данима.

Ovo mi nije jasno. Koje se pcele vracaju, odakle i gde su te mlade matice.
Plasim se da ja jos nisam spreman za taj vas nivo "amaterizm"
Ja sam malo tezi slucaj


Ustvari, ja sam samo hteo da te stare matice sacuvam u jednoj pregradjenoj kosnici zato sto nezelim da ih ubijam pa mi je palo napamet da bi to moglo da bude dvomaticno ili dvojno drustvo.
"Cula zaba gde se konji kuju pa i ona digla nogu" to je to