Kolega Vojkane, Dr Tucakov je lepo opisao lekovitost, a i otrovnost ove biljke:
...Sadži otrovan sastojak protoanemonin.
Upotrebljava se kao narodni lek za lečenje mnogih bolesti, zbog čega nisu retki slučajevi trovanja. Svi delovi biljke, osobito svež list, izazivaju na koži, a pogotovo na sluznici crvenilo, bol, plikove i rane! Zato pavit nikako ne treba upotrebljavati za lek ni spolja ni iznutra.!
Simulanti ponekad upotrebljavaju pavit za izazivanje rana, što se gotovo redovno završi najgorim posledicama. Pokušaji da se protoanemonin predestiluje u sveže ricinusovo ili neko drugo masno ulje, pa da se upotrebi za lečenje gnojavih rana, nisu uspeli. Protoanemonin, istina, ima veliku antibakterijsku moć i vrlo širok antimikrobni spektar, ali i sam izaziva plikove i rane, pa je zbog toga odbačen kao lek...
Ovo piše u knjizi dr Tucakova Lečenje biljem
U narodnoj medicini se koriste mnoge otrovne biljke, ali uvek se zna neka mera, a često se lečenje završi tragično. Zato treba biti oprezan. Pozdrav.
PS Mnoge životinje mogu da jedu otrovne biljke, jer je njihov metabolizam prilagođen za njih. Na primer, najotrovniju gljivu kod nas, Zelenu pupavku jedu puževi, pa čak i srne, pa im ništa ne može, dok u isto vreme jedna srednje razvijena Zelena pupavka može da ubije odraslog čoveka, ili da ga "samo" obogalji za ceo život (razori mu centralni nervni sistem, jetru...)
