Autor Tema: Šta koristiti u dimilici  (Pročitano 21147 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Šta koristiti u dimilici
« poslato: April 09, 2013, 19:34:54 »
Kolege pčelari, mislim da sam dobro dao naziv ove teme. Kolege Pavele, kora od bagrema se koristi tako što uzmeš trulu koru sa suvog bagrema, (osušen na korenu) izlomiš je a prilikom lomljenja dosta se odvajaju tanka vlakna, ako mogu tako da ih nazovem. Kada budeš lomio koru videćeš o kojim vlaknima se radi. Ta vlakna koristim za potpalu, direkno u dimilici, upalim tri četiri komada, bacim u dimilicu i odnda duvam u nju sa mehom i ubacujem još tih vlakana a kad vidim da se vatra dobro razgorela ubacujem krupnije komade i nastavljam duvanje. Kada vidim da i krupnije komade zahvatio plamen, zatvaram dimilicu i dima koliko hoćeš, dimne signale da praviš, samo oprez da se ne upali trava ako ideš u pešćaru na bagrem. Ja još ubacim ponekad osim voska i propolisa, kada se dobro razgori, šišarku, borove iglice ili zelenu nanu preko da ne bi bio vruć dim. Vrlo je jednostavno, pre bi upalio dimilicu ndgo što sam napisao ovaj tekst. Što se tiče briketa, neznam dali smem da napišem kako se prave. Postupak je opisan u Pčelarskom žurnalu br. 17  izdatom u oktobru 2012 god. Ja sam ga kupio sada u N Sadu na sajmu pčelarstva. Pozdrav

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #1 poslato: April 09, 2013, 21:25:57 »
Г. Јано,

Свака част за покретање теме...

Мени као почетнику, а верујем и осталима, је ова тема сигурно од користи. Ни у једној књизи нема начин потпаљивања димилице. Како се користи труд за потпаљивање...
Па не би било лоше да искуснији пчелари наведу како потпаљују своје димилице, колико материјала се стави и тако...

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #2 poslato: April 09, 2013, 21:53:35 »
Kolega Nikola, nisam gospodin, svi smo mi kolege a što se tiče potpaljivanja truda(pečurke), nadm se da znaš da je najbolje prvo kuvati a posle kada se osuši dovoljno je dodirnuti žarom od cigare i ona će da tinja i uvek samo tinja, nikada ne stvara plamen. Savet mladim pčelarima: trud je vrlo lagan kada je suv pa pazite ako ga kupujete da vam prodavac ne proda vodu. Pozdrav

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #3 poslato: April 09, 2013, 22:13:39 »
Ja još ubacim ponekad osim voska i propolisa, kada se dobro razgori, šišarku, borove iglice ili zelenu nanu preko da ne bi bio vruć dim.

Odavno ne koristim voštinu ili propolis za dimilicu. Zna biti neugodno u bespaši, zbog grabeži. A mogu biti neugodni i neki miirisni dodaci.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Никола Маодуш

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 616
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Лединци, 184 m n.v.
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #4 poslato: April 09, 2013, 22:30:54 »
Колега Јано,

Труд сам скинуо са једног старог пања на којем сам га нашао.
И то да кажем да га нисам могао скинути целог јер нисам имао чим да га откинем, па сам откинуо само половицу.
Нисам га кувао, јер нисам знао да треба, само сам га исекао на комадиће.
Можда сам га требао исећи на траке ширине 1-2 центиметра ради лакшег убацивања у димилицу.
Али добро, наћи ћу опет неки када будем ишао у шетњу.

Van mreže Ivan Jevtic

  • Gost
  • *
  • Poruke: 3
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Selo Sogolj
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #5 poslato: April 09, 2013, 22:53:26 »
Колега Јано,

Труд сам скинуо са једног старог пања на којем сам га нашао.
И то да кажем да га нисам могао скинути целог јер нисам имао чим да га откинем, па сам откинуо само половицу.
Нисам га кувао, јер нисам знао да треба, само сам га исекао на комадиће.
Можда сам га требао исећи на траке ширине 1-2 центиметра ради лакшег убацивања у димилицу.
Али добро, наћи ћу опет неки када будем ишао у шетњу.

Nisam znam da trud treba da se kuva. Može li objašnjenje zašto se kuva?

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #6 poslato: April 09, 2013, 22:57:59 »
Dragane ja to koristim, tako, šta imam. Čak sam probao po savetu jednog pčelara i kartone od jaja, dim momentalno otera pčele dole, jednostavno pobegnu od tog dima. E sad se ja pitam zašto i šta ima u tom dimu da im toliko smeta a da ne bude škodljivo, kako za pčele tako i za med. Nikola što se tiče kuvanje truda, ne mora a skida se sa drveta vrlo lako, udariš ga malo jače od dole i sam odpadne.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #7 poslato: April 09, 2013, 23:45:57 »
Ja „standardno“ koristim komiljke od kukuruza (tako ih zovu kod nas). Razlog je taj što trošimo puno materijala i sve ostalo se brzo potroši. To nije dobar izbor i može da se meša sa drvetom ili trudom, ali je opet problem potrošnje. Jer su dve dimilice (nekada i tri ceo dan upaljene). Tako da dosta materijala izgori u „praznom hodu“ kada su pauze. Loš izbor, ali za sada nemam bolje rešenje s obzirom na potrošnju.

Kartoni od jaja nisu dobri. Taj dim je toliko „ljut“ da to nije normalno. Ko zna čega sve tu nema (nisam siguran, ali ne deluje mi dobro). Koristim ga za potpalu dimilice i ponekad, kada dimilica treba za vrlo kratak posao. Nije dobro rešenje.

Inače, bolje je za neki brz  i kratak posao komad truda, ali ni ja ga nemam. Zato može komad platna, ali pamučnog (možda bi i drugio platno, ali od prirodnih materijala koristilo). Potpali se brzo šibicom i dugo dimi.

Što se tiče škodljivosti, bio je jedan članak u Pčelaru i pisao ga je tada mr. Nebojša Nedić (pretpostavljam dve stvari: da je verovatno sada dr, a druga je da sam „pogodio“ ime, mada verujem da nisam pogrešio). Tu kaže da svaki dim ima nekog lošeg uticaja na med.

Voština koja gori pospešuje grabež. Može jedno vreme izgledati da je sve u redu, ali to je dok ima neke paše. Kada pčele po nekom mirisu osete da ima nečega, nastane prava uzbuna i sleću na prazne očišćene ramove (bez voska). Moj sin je jednom prilikom napravio nehotičnu grešku. U uslovima slabe paše je u prostoriji gde je vrcao med uključio ventilator, pored otvorenog prozora. I baš na jednoj gomili gde su bili ramovi na kojima je bilo tragova voska (topljeno u kazanu) je bilo toliko pčela da je to neverovatno. Naravno, bilo ih jr svuda i to je bila neviđena uzbuna. Odmah sam pretpostavio šta je uradio. Kada je isključio ventilator, pčele su se relativno brzo smirile, jer nisu našle izvor hrane, na osnovu mirisa. Zato se i sa voštinom oprezno postupa i ne koristi se u svim uslovima, zbog mirisa koji može uzbuniti pčele. Isto važi i za propolis i sl.


Jeste dr. Nebojša Nedić, proverio sam :D
« Poslednja izmena: April 10, 2013, 00:14:34 od strane Dragan Šošić »
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Boris Salaj

  • Prijatelj foruma
  • ******
  • Poruke: 721
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Sombor- Gradina
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #8 poslato: April 10, 2013, 00:07:48 »
Trud se kuva da bi se lakše isekao ( ispuca sam) , lakše potpalio a i lepše miriše kad dimi (verovatno i da se unište spore, ipak je to gljiva). Probao sam i samo sa osušenim, bez kuvanja, radi posao...
Ko što reče Šole, problem je u utrošku, pogotovo za pčelare koji imaju veći broj košnica...

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #9 poslato: April 10, 2013, 00:12:05 »
Dragane, poslao sam ti sada pp poruku, nadam se uspešno. A za potpalu ili kratkotrajno ja koristim pamučnu pucvalu. Neznam dali si čuo za brikete, autor teksta kaže da gore t j tinjaju ceo dan. Autor teksta je velepčelar Borivoje Bogdanović, nadam se da nisam pogrešio što sam dao ime. Još uvek neznam šta smem pisati po forumu. Gospodin Bogdanović je napisao, citiram" naglasio je da nema nameru da se bavi komercijalnom proizvodnjom briketa, već da mu je želja da pomogne pčelarima i da im olakša posao prilikom pregledanju pčela". Nadam se da nisam pogrešio.

Van mreže Dragan Šošić

  • Više od prijatelja foruma
  • *******
  • Poruke: 1962
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Mala Moštanica
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #10 poslato: April 10, 2013, 00:24:33 »
Jano, mora da je neki nesporazum po sredi. Dobio sam pp, ali mi ništa nije jasno. Nisam upoznat sa tim briketima. Mislim da je nesporazum u pitanju, jer si naveo neku kritiku i izvinjenjavaš se meni. Ne znam zašto. Ja sam samo izneo neke stvari po pitanju voštine i mirišljavog „goriva“ za dimilice. Ako je ova poruka suvišna treba je izbrisati, kada razjasnimo o čemu se radi.
Od 01 januara 2015 nisam član SPOS zbog ponašanja predsednika SPOS Rodoljuba Živadinovića prema pčelarima i politike koju on sprovodi (bio sam član SPOS od 1985 do 2015 godine).

Van mreže Jano Supek

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 394
  • Pol: Muškarac
  • Nije dovoljno znati, moramo to i primeniti.
  • Lokacija pčelinjaka: Jermenovci
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #11 poslato: April 10, 2013, 00:45:48 »
Ma daj, ljudi smo nema ljutnje a ja još uvek ponekad zabrljam sa ovom tehnikom. Zaboravi, ko zna šta sam ja pročitao pa odgovorio tebi. Pozdrav

Van mreže Branko Radovanović

  • Napredni član foruma
  • ****
  • Poruke: 41
  • Pol: Muškarac
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #12 poslato: April 10, 2013, 07:23:13 »
Ja koristim "prnjad od drveta" za dimljenje tj. odem u šumu i od grana koje su satrulile i mogu se rukama sitniti nakupim prnjadi u džakove i to dobro osušim i sa tim dimim. Vrlo prirodno rešenje.

Van mreže sirka pavel

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 283
  • Pol: Muškarac
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #13 poslato: April 10, 2013, 08:16:48 »
Ja osim šapurine,za dimljenje koristim i šuške sa piljevinom .

Suva šuška od abrihtera se relalativno lako pali. U dimilicu najpre zgužvam malo novina i upalim,kada se razplamsa vatra,dodajem polako šuške i piljevinu sa stalnim duvanjem. Kada se stabilizuje vatra tj dim,dopunim dimilicu bez jakog nabijanja.Kao šapurina,tako i šuške stvaraju smolu,ali za manje zadimljavanje je podnošljivo.Naravno,da treba povremeno da se čiste rupice za izlaz dima stuganjem.

Skrenuo bi pažnju da zadimljavanjem sa šuškama-piljevinom postoji opasnost od izbacivanja žara pri radu sa mehom tj u povratnom smeru može izvući žar i sa malom nepažnjom može izazvati požar ako je suva trava oko pčelinjaka.Da bi smanjio ovu pojavu treba da bude u dimilici uvek malo više piljvine od rupe za uduvavanje vazduha u dimilicu. Potpalu neki put vršim i pomoću male plinske lampe tj brenera.

Zamalo da zaboravim da se zahvalim kolegi Jani za pokretanje ove teme i ujedno i odgovoru na noje pitanje postavljeno  na drugoj temi.

Što se tiče briketa ni ja neznam dali se sme javno bez odobrenja autora davati ove recepte,ali mislim da preko pp, nije.

Puno pozdrava.

Van mreže Радоје Киперовић

  • Stari član foruma
  • *****
  • Poruke: 204
  • Pol: Muškarac
  • Lokacija pčelinjaka: Озрен
Odg: Šta koristiti u dimilici
« Odgovor #14 poslato: April 10, 2013, 10:42:52 »
Гљиву труд прије употребе у димилици свакако прво треба кувати и из разлога које је Борис навео али и због тога што кувањем постаје много мекша и вријеме сагоријевања буде нешто дуже. Међутим првенствени разлог је што у већини буду јаја и ларве разних инсеката којима је труд природна храна, па ако је чувамо нескувану, послије дужег стајања од ње остане само прашина. Од оца сам чуо да су стари људи труд припремали тако што су комаде послије кувања и сушења "ударали" металним предметом све док се не растањи. Наводно љепше и дуже тиња. Пробао сам и има разлике, мада је то превелики посао нарочито за оне који троше велике количине. За ралику од правог (буковог) труда Fomes fomentarius кога је све мање, кажу да брезин труд или брезин копитњак Piptoporus betulinus није тако квалитетан за сагоријевање. Пробао сам га баш прије неколико дана и морам рећи да нисам примијетио да је по било чему лошији од "правог". Нешто теже са пали али са малим пламеником није никакав проблем. Субјективно ми се чини чак да доста дуже гори. За разлику од правог који пријатно мирише, овај брезов нема изражен мирис а пчеле су потпуно мирне. Оба труда спадају у љековите гљиве. Пошто их пчелари немилосрдно беру, и све их је мање, требало би повести рачуна да се на пању увијек остави по једна због даље репродукције.