Rensonova metoda

[Rajko Rajo Vujadinović]

Ja sam taj koji je rekao da svo zatvoreno leglo treba da ide u prvi nastavak iz razloga što mi tada društvo ne ulazi u rojevi nagon. Ako gore stavim većinu zatvorenog legla to se dešava. Istina da dole bude skoro samo perga i vrlo malo meda. Slažem se da ovako treba stajati dok traje udar paše. Ja onda nastavak sa maticom spustim na podnjaču na njega matičnu rešetku ,a na nju onaj donji nastavak.Pčele sada dopunjuju onu pergu sa nektarom  kasnih paša ili ako prihranjujemo za dopunu hrane,tako da su ti okviri idealni za zimovanje,pod uslovom da nema medljike. Znači leglo stavljam u donji samo iz razloga smanjenog rojevog nagona.Ma sve to ipak zavisi od vrste paše i mjesta na kome se nalazi pčelinjak.Pozdrav za sve.

[Rakovac Goran]

            Све је у реду Рајко. Ја сам само Ренсона прилагодио мојој локацији и времену које имам да посветим пчелама. Оне матичњаке које помињем пчеле су повукле у плодишту , другом наставку где је и матица. Све је залегла буквално све . Поставићу слике.

[Rakovac Goran]

             Да одржим обећање . Ево како изгледају рамови са леглом из ЕВ кошнице сложене по Ренсону. Кошница чији су рамови усликани није ушла у ројеви нагон.

[Kresimir Jurisic]

Dobro vece narode pcelarski. Drago mi je vidjeti da ima kolega koji su prihvatili ovaj nacin pcelarenja, i da se i kod vas pokazuje kao uspjijesan.
Vidim, kolega Gorane da se to radi po PS-u i da je sistem 'skontan'. U princi pu sve to fercera i daje rezultate.
Sto se rojenja tice, nije to garancija da nema rojenja uopce. Ima tu i do pase i godine a najvise do genetike.
Zadnjih godina radim dosta sa rojevnim maticnjacima, i tu je rojevni nagon po definiciji, a i u praksi, veci u odnosu na matice dobivene presadjivanjem larvi. U svakom slucaju, ovom metodom su stvari pod kontrolom i procentualno gledano, sigurno se manje drustava roji ili ulazi o rojevni nagon u odnosu na konvecionalni nacin bez ogranicavanja matice.
Pozz svima i medno.

[Nenad Tucakov]

Ima tu i do pase i godine a najvise do genetike.

Zadnjih godina radim dosta sa rojevnim maticnjacima, i tu je rojevni nagon po definiciji, a i u praksi, veci u odnosu na matice dobivene presadjivanjem larvi.

Kolega Krešo, ove dve rečenice nisu baš saglasne.
Ukoliko se radi o genetici, onda nikakvo presadjivanje ne može popraviti, odnosno izmeniti stvar.

Lično, ubedjen sam da se radi o prirodnom nagonu i ukoliko se stvore uslovi, pčele će se izrojiti, bez obzira na način na koji je matica odgajena.

[Vojo Brstina]

Тако је Нешко.

Производња матица нема никакве везе са генетиком на ројење.

Поздрав драгим пријатељима...

[Kresimir Jurisic]

Dobro vece narode pcelarski. Sorry nisam bio nazocan neko vrijeme, pa tek sad vidim reakcije.
Kolega Nenade, dobro zapazanje. Doista na prvu, proturijecno. Pokusat cu pojasniti tok mojih misli i zapazanja.
Matica dobivena iz rojevnog maticnjaka je po meni, superiorna u odnosu na sve druge matice. Izuzetno vitalna i jaka.
Dozivljavao sam da je takva matica u stanju minutu nakon izlaska da poleti i odleprsa. Ove koje dobijem presadjivanjem larvi sigurno nisu takve.
Vjerovatno je to tako zato sto je ova jos u fazi jajeta predvidjena da bude matica. Pred rojenje, matica smanjuje leglo, nese krupnija jaja, maticne larve budu od pocetka specijalno tretirane i tako to. Bar tako kaze teorija. Takove matice imaju vise jajovodnih cijevcica i ostalo po znalcima.
Kad ja kod mene u udruzenju nabavim larve selekteiranih matica (obicno Hofman linija s njemackih instituta), pa istu tu maticu odnesem na oplodnu stanicu na parenje s linijom trutova koja se slaze s genetskom linijom matica, onda se rezultat itekako vidi ( Sve rijedje to radim, kronican nedostatak vremena). Taj rezultat se ocitava u dobrim prinosima, mirnoci na sacu, neagrisivnoscu pcela i definitivno manjem rojrvnom nagonu.
Pa ste onda u stanju na ovim vrucinama raditi bez zastite u sorcu i majici, cak ikad otresate pcele s ramova. To je rezultat genetike.
E sad druga stavka. Kadbi smo od neke matice uzgojili dvije kcerke, jednu presadjivanjem a drugu iz rojevnog maticnjaka, onda bi one genetski bile identicne. Nemogu dokazati, ali cvrsto vjerujem da  bi sklonost na rojenje ove dobijene iz rojevnog maticnjaka bila jasno veca.
Sve ovo sto pisem je samo rezultat mog razmisljanja, zasnovanog na godinama zpazanja prilikom rada na pcelinjaku.

Rensonova metoda

[Nenad Tucakov]

Auuuuu Krešo,
ala ova sa slike nosi.
Kako doći do jedne ćerke?
Ne mogu da procenim koji je ram. LR nije, a za RV mi je debela donja letvica. U svakom slučaju, "puni za sve pare".

Što se tiče osobina, ne moraju sve biti uzrokovane genotipom. A na ponašanje mogu uticati i mnogi spoljni faktori. Recimo, moje prve tri LR-ke ulaze u "ljutu fazu" na smenu. Sve s' istim maticama.

Gospodin Velagić tvrdi, kao i Vi, da rojevne matice zadržavaju taj nagon. S tim što ih on kvalifikuje najgorima, za razliku od mnogih drugih teoretičara i praktičara, koji ih smatraju najboljima, kao i Vi.

Kadbi smo od neke matice uzgojili dvije kcerke, jednu presadjivanjem a drugu iz rojevnog maticnjaka, onda bi one genetski bile identicne.

I naravno, pod uslovom ( uvjetom ) da su jajne ćelije sa identičnom genskom slikom ( identična polovina hromozoma ) i da je i seme od istog truta...
U stvari je mogućnost pola - pola što se tiče jaja, pa puta broj trutova, koji su učestvovali u oplodnji.
Zato veštačka oplodnja može dati rezultate približne cilju ( pola - pola ).

[Kresimir Jurisic]

Kolega, nema potrebe za persiranjem. Svi mo mi samo kolege, pceloljubci.
Ram je holandski standard. Plodiste dimenzija 385x385 i visine 228 mm. Letvice 10 mm debljine.
Sto se genetike tice, moram priznati da nisam upoznat u tancine kako to sve fercera. nazocio sam nekad jednom predavanju, mislim da imam negdje jos pdf o tome, gdje je neki biolog to do u tancine razradio. Valjda me nije zaintrigiralo do te mjere.
Kad vec imate tako neki solidan genetski materijal, nije puno ni vazno nacin na koji dolazite do matica. Pokusavam pojednostaviti, tako da si mogu priustiti i rad sa rojevnim maticnjacima. Mada u principu, vise mi pasu u kombinaciji s Rensonom, ove presadjivane.
Druga je pak situacija ako imate rojevne maticnjake od, malo ruzno receno, avlijanera bez ikakvog selkcioniranog materiala.
Pa kad iizvatite ram, a pcelice, ako nisu agresivne, trce po sacu ko lude. Neovisno na koji nacin da izvedete maticu, po definiciji su losije od ovih prethodno navedenih.
Imao sam priliku raditi i s maticama umjetno oplodjenim. Ili sam ja imao peh, ili ove nisu nesto posebno. Nisu mi dostizale nivo ovih prirodno oplodjenih. A ni zivotno vijek im nije kao kod ostalih. Bar se meni tako cini.
Evo jos jedne ilustracije kvalitete mojih rojevnih matica:

Rensonova metoda

[Nenad Tucakov]

OK Krešo.
Te su košnice sličnih dimenzija RV, ali bih ipak dao prednost Vojinim, zbog tanje donje letvice, pa samim tim, lakšeg prelaska na gornji ram. Pretpostavljam da je i njima elegantnije, pa i isplativije raditi, nego sa ona dva modela iz 1858. i 1874. godine. 

Nisu mi dostizale nivo ovih prirodno oplodjenih. A ni zivotno vijek im nije kao kod ostalih.

Iz ove dve rečenice, dva zaključka:
1. Sve što je prirodno, bolje je od veštačkog ( da, u pravu ste, mislim na upotrebu silikona  )
2. Da ti Krešo nisi od onih, koji svake godine menjaju matice.

Mala digresija, ali nabacilo se... Aj em sori.

[Kresimir Jurisic]

U pravu si kolega, matice rijetko mijenjam. Prepustam to pcelama.
Nesto se izmjeni razrojavanjem, pokoji roj izleti sam (sto nije cilj igre), padne poneka tiha smjena, a samo iznimno, ako matica nije u stanju razviti drustvo kako treba, moram uzeti stvar u svoje ruke. No oboicno to pcele rijesavaju. I fercera.

[Михаило Мишко Васојевић]

Znam da sve ovo sto budem pisao lici na @pametovanje@ pocetnika, ali  prosto moram da iznesem jedno zapazanje starih pcelara da oni nijesu voljeli drustva koja se rjeđe roje. Razlog takvom stavu nalazio se u cinjenici da se smatralo da takve pcele donose i manje meda. Posto sam iz kraja gdje je izuzetno visoka nadmorska visina (preko 1300m) i gdje su pcele drzane generacijama to sam imao prilike da iz prve ruke cujem ta stara misljenja o pcelama, jer rijetki ovdasnji pcelari koji i danas pcelare na tim visinama rade to na dosta ekstenzivan nacin. Dakle uvrijezeno misljenje je da veliku kolicinu meda ne moze da donese nijedno drustvo osim pcele "rojnice". I sto je jos vaznije da su ta drustva nastala prirodnim putem znatno jaca i da se bolje prezime. U mom selu i dalje postoji jedan stacionarni pcelinjak gdje mi njegov 70-godisnji vlasnik kaze da jos u zivotu nije razrojio pcelu niti pokusao da obezmaticenom drustvu doda maticu. Kosnica prosto ceka novi roj. Kaze da ga tako najmanje boli glava a da priroda odradi svoje. Pcele tretira jedino protiv varoe. Meda stalno ima (cinjenica je da ima stalnu i kvalitetnu pasu svakog ljeta na ćiprovini) i jedan je od onih koji svake godine dobro zarade od pčelarenja. Ja sam svjestan da moderno pcelarenje zahtijeva inovativne metode, pa ipak ne mogu da se otrgnem utisku da u tim starim pricama ima neceg sto pije vodu. Stoga me ova prica koju je iznio Kresimir dodatno zaintrigirala. Pozdrav

[Stankovic Miodrag]

A Renson?

[Rakovac Goran]

A Renson?

                       О Ренсону се овде одавно ништа више не пише .

[Sasa Blagojevic]

Citao sam dosta metoda rada i cini mi se vrlo sličnim rad Gorana Tomica stim sto nema maticne resetke iznad prvog tela. Jednostavnije se radi a ucinak je po prici sličan.